Dinarski krediti iznenada poskupeli u januaru: Ovo su razlozi
Vest da su dinarski krediti u Srbiji u januaru poskupeli i za privredu i za stanovništvo mogla bi se nazvati iznenađenjem s obzirom na to da je referentna kamatna stopa na istom nivou duže od godinu i po.
Foto: 021.rs
Ujedno inflacija se sa januarskih 2,4 odsto nalazi u granicama cilja Narodne banke Srbije (NBS), piše Biznis.rs.
Ipak, prosečna ponderisana kamatna stopa na nove kredite u dinarima privredi povećana je za 0,7 p.p. u odnosu na decembar i iznosila je 6,9 odsto, dok je za zajmove stanovništvu povećana za 0,2 p.p. na 8,3 odsto. To znači da je prosečna kamata kada se uzmu svi odobreni dinarski krediti u prvom ovogodišnjem mesecu povećana.
Razlog bi mogli biti troškovi koje su banke uračunale u novu cenu zaduživanja, ali i potencijalni rizici koje percipiraju kao verovatne.
Teoretski je moguće i da se struktura zajmova promenila u korist skupljih proizvoda.
NBS: Sve zavisi od strukture kredita
U centralnoj banci za Biznis.rs kažu da se određene oscilacije u kamatnim stopama dešavaju i kada nema promena u monetarnoj politici, jer nije uvek ista struktura klijenata koji uzimaju kredite, niti njihova kreditna sposobnost. Takođe, iz meseca u mesec razlikuje se i struktura uzetih kredita prema namenama.
"Kretanje prosečne ponderisane kamatne stope na kredite, generalno posmatrano, zavisi od visine pojedinačnih kamatnih stopa po kojima su odobreni krediti, kao i od strukture odobrenih kredita, odnosno od iznosa odobrenih za različite namene koji se koriste kao ponderi pri obračunu prosečne ponderisane kamatne stope", navodi se u odgovoru NBS.
Krediti većeg iznosa imaju veći uticaj na prosečnu stopu, pa promena u udelu različitih vrsta kredita može promeniti prosečnu kamatnu stopu čak i u situacijama kada same kamatne stope na pojedinačne vrste kredita ostanu iste.
Ovo objašnjenje podrazumevalo bi da je došlo do promene u vrsti zajmova, odnosno da je privreda više uzimala skuplje kredite, pa je to povuklo rast prosečne ponderisane kamatne stope.
Investicioni krediti među najskupljima
"Rast kamatnih stopa na dinarske kredite privredi i stanovništvu u januaru 2026. u odnosu na decembar 2025. može se delom objasniti činjenicom da je u strukturi novoodobrenih kredita privredi u januaru povećano učešće investicionih zajmova koji se gotovo po pravilu odobravaju po višim kamatnim stopama i na duže rokove u odnosu na, na primer. kredite za likvidnost i obrtna sredstva", navode iz NBS.
Investicioni krediti važe za jedan od najskupljih zajmova privredi. Podaci za poslednje tromesečje prošle godine pokazuju da su kamatne stope na ove zajmove povećane za 0,1 p.p. u odnosu na prethodni kvartal i dostigle 7,2 odsto. Privreda je u poslednja tri meseca prošle godine mogla nešto povoljnije da se zaduži za likvidnost i obrtna sredstva po 6,5 umesto 6,6 odsto i za ostale nekategorisane kredite po 6,3 odsto umesto 6,6 procenata.
Što se tiče sektora stanovništva, iz NBS navode da visina kamatne stope na nove dinarske kredite zavisi najviše od kamate na gotovinske kredite, gde razlika u visini pojedinačnih kamatnih stopa može postojati u zavisnosti od dužine roka otplate, kao i od korisnika kredita.
Na primer, ukoliko je u strukturi novih kredita povećano učešće kredita penzionerima, koji se uglavnom odobravaju po višim kamatnim stopama nego za zaposlene, to može dovesti do rasta prosečne ponderisane kamatne stope.
Nikolić: Kamate na istorijskom minimumu
Urednik Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) Ivan Nikolić kazao je za Biznis.rs da su trendno posmatrano kamatne stope za dinarske pozajmice i za privredu i za stanovništvo na istorijskom minimumu.
"Možda u nekom mesecu dođe do oscilacija, ali to u svakom slučaju ne menja pomenuti trend", istakao je Nikolić.
NBS je takođe naglasila da se kamatne stope na dinarske kredite privredi i stanovništvu kreću na znatno nižim nivoima u odnosu na period pre početka ublažavanja monetarnih uslova.
NBS je od juna 2024. godine smanjila referentnu kamatnu stopu za 75 b.p, i to se prenelo na kamatne stope na kredite koje su zabeležile veći pad od smanjenja referentne kamatne stope - kamate na nove dinarske kredite privredi u januaru ove godine niže su za 1,2 p.p. u odnosu na jun 2024. a kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu za čak 3,4 p.p, podsećaju iz centralne monetarne institucije.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić smatra da je pre slučaj da banke kalkulišu sa rizicima nego da prebacuju neko povećanje troškova, pošto je reč samo o poskupljenju kredita u domaćoj valuti.
Na pitanje o kojim rizicima bi moglo da bude reč, Grubišić je za Biznis.rs kazao da je to stvar poslovne politike banaka i njihovih sektora za rizik. Potencijalno bi to mogli da budu blagi inflatorni pritisci, moguće je da postoji sporiji priliv kapitala iz inostranstva koji bi uticao na valutni rizik, ali i nešto treće. To je sada, kako kaže, već u nivou spekulacija.
Novi rizici donose troškove
O tome kakvo makroekonomsko okruženje se može očekivati u narednom periodu iz ugla jedne banke nedavno se moglo pročitati iz ekonomskog izveštaja Raiffeisen banke koja je ostala pri proceni inflacije u ovoj godini od 4,1 odsto, navodeći da su mogući novi inflatorni rizici.
Pročitaj još
Ekonomisti banke su ocenili da postoji nekoliko novih rizika koji bi mogli da deluju inflatorno, a njihova prognoza inflacije odražava rizike vezane za prestanak važenja Uredbe kojom se ograničavaju trgovinske marže početkom marta, bazni efekat od septembra, a uz to ne očekuju da će poljoprivredna sezona biti prosečna, s obzirom na nepovoljne klimatske uslove prethodnih godina.
Novi rizik koji sa sobom nosi inflatorni efekat ekonomisti ove banke prepoznaju u novom pravilu koje je vezano za zadržavanje u EU od 90 u 180 dana, a koje će od aprila važiti i za prevoznike, što bi moglo da utiče na poskupljenje uvoza robe. Mogućnost da EU ovu uredbu za transportni sektor prilagodi još uvek postoji, pa zasad ovaj rizik ne uključuju u osnovni scenario.
Dodatna neizvesnost dolazi od kretanja cene nafte na globalnim tržištima usled tenzija oko Irana, a rizik svakako postoji i zbog Naftne industrije Srbije (NIS), sve do zaključenja prodaje.
Može se reći da se od objave ovog izveštaja jedan od rizika dodatno produbio izbijanjem rata u Iranu prošle nedelje, a da nijedan preostali nije izgubio na snazi, što ukazuje da su trenutno rizici dodatno pojačani.
Sve to bi moglo da ukaže da nas očekuje eventualno dodatno poskupljenje pozajmica, osim ako se ne promeni struktura zaduživanja u korist jeftinijih izvora, pa u proseku cena zajmova bude niža ili bar na istom nivou.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Gujaničić: Zahtev Srbije MOL-u da rafinerija radi - nerealan
10.05.2026.•
6
Država, kao manjinski akcionar u NIS-u, ima nerealne zahteve od potencijalnog kupca, kompanije MOL, da Rafinerija u Pančevu radi određenim kapacitetom, rekao je glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.
Vasić: Ne treba se žaliti na cene nekretnina, ako bi pale - to bi značilo da postoji veliki problem na tržištu
10.05.2026.•
37
Finansijski konsultant Vladimir Vasić izjavio je da ukoliko bi došlo do pada cena nekretnina u Srbiji, posledice toga bi osetili i građani, i banke, i investitori.
Navodna ponuda nepoznate srpske kompanije za NIS - podizanje cene?
10.05.2026.•
5
Vest da je novoosnovana i nepoznata kompanija iz Srbije ponudila ruskim vlasnicima dve milijarde evra za otkup njihovih akcija u NIS-u, ne smatra se ozbiljnom, već je njen cilj verovatno podizanje vrednosti kompanije.
Radosavljević: Rusi od početka ne žele da prodaju NIS
09.05.2026.•
12
Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, izjavio je da građani Srbije dobro percipiraju da se ekonomska situacija u zemlji neće kretati u dobrom smeru.
EU: Aviokompanije moraju da plate odštetu putnicima i kada otkazuju letove zbog krize sa gorivom
09.05.2026.•
3
Evropska unija poručila je aviokompanijama da neće biti oslobođene obaveze isplate odštete putnicima ukoliko otkazuju letove zbog nestašice ili visokih cena avionskog goriva, uprkos sve ozbiljnijoj energetskoj krizi.
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
20
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
49
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
3
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
8
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
44
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
1
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
27
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
Komentari 3
dacic
''lagodan i opusten''zivot soraba tera na tako nesto
pare ili zivot
Deda iz SFRJ
Kvazimodo
U jednom delu banaka koje ne mogu da se zadužuju na tržištu ili se spremaju za prodaju, imate akcije za depozite u dinarima koje idu i do 5-5.5% pa čak i 6.00% jer imaju probleme sa likvidnošću, samim time je povećana ulazna cena koja za posledicu ima povećanje stope na kredite.
Sve banke su počele da nas zovu za depozite i ta tražnja podigne cenu jer smo malo tržište i nema puno dobrih firmi koje imaju viška sredstava.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar