Dinarski krediti iznenada poskupeli u januaru: Ovo su razlozi
Vest da su dinarski krediti u Srbiji u januaru poskupeli i za privredu i za stanovništvo mogla bi se nazvati iznenađenjem s obzirom na to da je referentna kamatna stopa na istom nivou duže od godinu i po.
Foto: 021.rs
Ujedno inflacija se sa januarskih 2,4 odsto nalazi u granicama cilja Narodne banke Srbije (NBS), piše Biznis.rs.
Ipak, prosečna ponderisana kamatna stopa na nove kredite u dinarima privredi povećana je za 0,7 p.p. u odnosu na decembar i iznosila je 6,9 odsto, dok je za zajmove stanovništvu povećana za 0,2 p.p. na 8,3 odsto. To znači da je prosečna kamata kada se uzmu svi odobreni dinarski krediti u prvom ovogodišnjem mesecu povećana.
Razlog bi mogli biti troškovi koje su banke uračunale u novu cenu zaduživanja, ali i potencijalni rizici koje percipiraju kao verovatne.
Teoretski je moguće i da se struktura zajmova promenila u korist skupljih proizvoda.
NBS: Sve zavisi od strukture kredita
U centralnoj banci za Biznis.rs kažu da se određene oscilacije u kamatnim stopama dešavaju i kada nema promena u monetarnoj politici, jer nije uvek ista struktura klijenata koji uzimaju kredite, niti njihova kreditna sposobnost. Takođe, iz meseca u mesec razlikuje se i struktura uzetih kredita prema namenama.
"Kretanje prosečne ponderisane kamatne stope na kredite, generalno posmatrano, zavisi od visine pojedinačnih kamatnih stopa po kojima su odobreni krediti, kao i od strukture odobrenih kredita, odnosno od iznosa odobrenih za različite namene koji se koriste kao ponderi pri obračunu prosečne ponderisane kamatne stope", navodi se u odgovoru NBS.
Krediti većeg iznosa imaju veći uticaj na prosečnu stopu, pa promena u udelu različitih vrsta kredita može promeniti prosečnu kamatnu stopu čak i u situacijama kada same kamatne stope na pojedinačne vrste kredita ostanu iste.
Ovo objašnjenje podrazumevalo bi da je došlo do promene u vrsti zajmova, odnosno da je privreda više uzimala skuplje kredite, pa je to povuklo rast prosečne ponderisane kamatne stope.
Investicioni krediti među najskupljima
"Rast kamatnih stopa na dinarske kredite privredi i stanovništvu u januaru 2026. u odnosu na decembar 2025. može se delom objasniti činjenicom da je u strukturi novoodobrenih kredita privredi u januaru povećano učešće investicionih zajmova koji se gotovo po pravilu odobravaju po višim kamatnim stopama i na duže rokove u odnosu na, na primer. kredite za likvidnost i obrtna sredstva", navode iz NBS.
Investicioni krediti važe za jedan od najskupljih zajmova privredi. Podaci za poslednje tromesečje prošle godine pokazuju da su kamatne stope na ove zajmove povećane za 0,1 p.p. u odnosu na prethodni kvartal i dostigle 7,2 odsto. Privreda je u poslednja tri meseca prošle godine mogla nešto povoljnije da se zaduži za likvidnost i obrtna sredstva po 6,5 umesto 6,6 odsto i za ostale nekategorisane kredite po 6,3 odsto umesto 6,6 procenata.
Što se tiče sektora stanovništva, iz NBS navode da visina kamatne stope na nove dinarske kredite zavisi najviše od kamate na gotovinske kredite, gde razlika u visini pojedinačnih kamatnih stopa može postojati u zavisnosti od dužine roka otplate, kao i od korisnika kredita.
Na primer, ukoliko je u strukturi novih kredita povećano učešće kredita penzionerima, koji se uglavnom odobravaju po višim kamatnim stopama nego za zaposlene, to može dovesti do rasta prosečne ponderisane kamatne stope.
Nikolić: Kamate na istorijskom minimumu
Urednik Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) Ivan Nikolić kazao je za Biznis.rs da su trendno posmatrano kamatne stope za dinarske pozajmice i za privredu i za stanovništvo na istorijskom minimumu.
"Možda u nekom mesecu dođe do oscilacija, ali to u svakom slučaju ne menja pomenuti trend", istakao je Nikolić.
NBS je takođe naglasila da se kamatne stope na dinarske kredite privredi i stanovništvu kreću na znatno nižim nivoima u odnosu na period pre početka ublažavanja monetarnih uslova.
NBS je od juna 2024. godine smanjila referentnu kamatnu stopu za 75 b.p, i to se prenelo na kamatne stope na kredite koje su zabeležile veći pad od smanjenja referentne kamatne stope - kamate na nove dinarske kredite privredi u januaru ove godine niže su za 1,2 p.p. u odnosu na jun 2024. a kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu za čak 3,4 p.p, podsećaju iz centralne monetarne institucije.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić smatra da je pre slučaj da banke kalkulišu sa rizicima nego da prebacuju neko povećanje troškova, pošto je reč samo o poskupljenju kredita u domaćoj valuti.
Na pitanje o kojim rizicima bi moglo da bude reč, Grubišić je za Biznis.rs kazao da je to stvar poslovne politike banaka i njihovih sektora za rizik. Potencijalno bi to mogli da budu blagi inflatorni pritisci, moguće je da postoji sporiji priliv kapitala iz inostranstva koji bi uticao na valutni rizik, ali i nešto treće. To je sada, kako kaže, već u nivou spekulacija.
Novi rizici donose troškove
O tome kakvo makroekonomsko okruženje se može očekivati u narednom periodu iz ugla jedne banke nedavno se moglo pročitati iz ekonomskog izveštaja Raiffeisen banke koja je ostala pri proceni inflacije u ovoj godini od 4,1 odsto, navodeći da su mogući novi inflatorni rizici.
Pročitaj još
Ekonomisti banke su ocenili da postoji nekoliko novih rizika koji bi mogli da deluju inflatorno, a njihova prognoza inflacije odražava rizike vezane za prestanak važenja Uredbe kojom se ograničavaju trgovinske marže početkom marta, bazni efekat od septembra, a uz to ne očekuju da će poljoprivredna sezona biti prosečna, s obzirom na nepovoljne klimatske uslove prethodnih godina.
Novi rizik koji sa sobom nosi inflatorni efekat ekonomisti ove banke prepoznaju u novom pravilu koje je vezano za zadržavanje u EU od 90 u 180 dana, a koje će od aprila važiti i za prevoznike, što bi moglo da utiče na poskupljenje uvoza robe. Mogućnost da EU ovu uredbu za transportni sektor prilagodi još uvek postoji, pa zasad ovaj rizik ne uključuju u osnovni scenario.
Dodatna neizvesnost dolazi od kretanja cene nafte na globalnim tržištima usled tenzija oko Irana, a rizik svakako postoji i zbog Naftne industrije Srbije (NIS), sve do zaključenja prodaje.
Može se reći da se od objave ovog izveštaja jedan od rizika dodatno produbio izbijanjem rata u Iranu prošle nedelje, a da nijedan preostali nije izgubio na snazi, što ukazuje da su trenutno rizici dodatno pojačani.
Sve to bi moglo da ukaže da nas očekuje eventualno dodatno poskupljenje pozajmica, osim ako se ne promeni struktura zaduživanja u korist jeftinijih izvora, pa u proseku cena zajmova bude niža ili bar na istom nivou.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evropska centralna banka: Cene bi mogle brže da rastu zbog krize na Bliskom istoku
25.03.2026.•
0
Šefica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je da bi preduzeća mogla brže da podignu cene kao odgovor na naftni šok zbog rata u Iranu, slično kao nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.
Još jedna IT firma zatvara kancelariju u Srbiji
25.03.2026.•
5
Američka softverska kompanija Zendesk zatvoriće kancelarije u Srbiji sa više od 60 zaposlenih.
Vučić: Uradićemo sve da cene goriva ostanu iste
25.03.2026.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će država uraditi sve da cene goriva na pumpama u Srbiji u petak budu na istom nivou na kojem su bile prethodne nedelje.
Gujaničić: Srbiji najmanje odgovara prolongiranje pregovora Gaspromnjefta i MOL-a
25.03.2026.•
3
Produženjem roka za zaključenje ugovora o prodaji većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije mađarskom MOL-u nastavlja se neizvesnost, koja najmanje odgovara Srbiji, rekao je glavni broker Momentuma, Nenad Gujaničić.
MAPA: Kolike su cene goriva u regionu - razlika u odnosu na Srbiju
25.03.2026.•
7
Cene goriva u Srbiji su tema već duži vremenski period.
Za građane i privredu Srbije od maja lakše plaćanje u evrima
25.03.2026.•
8
Od 5. maja građani i privreda Srbije moći će da obavljaju plaćanja u evrima pod povoljnim i standardizovanim uslovima, kao korisnici država EU, saopštila je Delegacija EU u Srbiji.
"Jagma je svuda, bukvalno se kupuje gde god se može": Odakle NIS trenutno nabavlja naftu
25.03.2026.•
6
Ovakva jagma za sirovom naftom na svetskom tržištu ne pamti se odavno.
Epic games otpušta više od 1.000 ljudi zbog slabijih rezultata video-igre Fortnite
25.03.2026.•
2
Američka kompanija Epic games saopštila je da će otpustiti više od 1.000 zaposlenih pošto beleži pad angažovanja korisnika u svojoj najpoznatijoj video-igri Fortnite.
OFAC produžio rok MOL-u za kupovinu većinskog udela u NIS-u do maja 2026.
24.03.2026.•
5
Mađarski MOL saopštio je da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD prihvatila njihovu prijavu i produžila rok za pregovore o kupovini većinskog udela u NIS-u do 22. maja 2026.
Evropska komisija: Odluka Slovačke o dizelu protivna zakonima EU
24.03.2026.•
6
Odluka vlade Slovačke da dopusti benzinskim pumpama da ograniče prodaju dizela, kao i da ga skuplje naplaćuju vozačima sa stranim registarskim tablicama, protiv je zakona EU.
"Energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala": Građani pred novim poskupljenjima?
24.03.2026.•
1
Energetska kriza će sasvim sigurno imati određeni uticaj na nivo inflacije u Srbiji, rekao je za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris.
Đedović Handanović u obilasku pumpi: Dizel bi prema tržišnim uslovima bio 270, a građani ga plaćaju 212 dinara
24.03.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas, prilikom obilaska više pumpi između Beograda i Smederevske Palanke, da je snabdevenost na malim i velikim pumpama redovna.
Danas ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Šta podrazumeva transakcija i gde bi legle pare?
24.03.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala je novu operativnu licencu NIS do 17. aprila, a danas, 24. marta ističe rok za podaju ruskog udela u toj kompaniji.
APR uveo virtuelnog agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja
24.03.2026.•
1
Agencija za privredne registre (APR) uvela je novi kanal komunikacije - interaktivnog virtuelnog APR agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja pri korišćenju eUsluga.
Propadaju transportna preduzeća u Srbiji: Samo od početka godine zatvoreno 258 firmi
24.03.2026.•
16
Od početka godine u Srbiji je zatvoreno ukupno 258 transportnih firmi.
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
29
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
3
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Polako ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: "Pojavio se novi scenario"
23.03.2026.•
10
Pojedini krugovi u američkom Ministarstvu finansija raspitivali su se kod pojedinih srpskih biznismena o tome da li bi neko od njih mogao da se uključi u takmičenje za kupovinu ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Komentari 3
dacic
''lagodan i opusten''zivot soraba tera na tako nesto
pare ili zivot
Deda iz SFRJ
Kvazimodo
U jednom delu banaka koje ne mogu da se zadužuju na tržištu ili se spremaju za prodaju, imate akcije za depozite u dinarima koje idu i do 5-5.5% pa čak i 6.00% jer imaju probleme sa likvidnošću, samim time je povećana ulazna cena koja za posledicu ima povećanje stope na kredite.
Sve banke su počele da nas zovu za depozite i ta tražnja podigne cenu jer smo malo tržište i nema puno dobrih firmi koje imaju viška sredstava.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar