Dinarski krediti iznenada poskupeli u januaru: Ovo su razlozi

Autor: Biznis.rs (Jelena Stjepanović)

Info

08.03.2026.

06:03

Vest da su dinarski krediti u Srbiji u januaru poskupeli i za privredu i za stanovništvo mogla bi se nazvati iznenađenjem s obzirom na to da je referentna kamatna stopa na istom nivou duže od godinu i po.

Dinarski krediti iznenada poskupeli u januaru: Ovo su razlozi

Foto: 021.rs

Ujedno inflacija se sa januarskih 2,4 odsto nalazi u granicama cilja Narodne banke Srbije (NBS), piše Biznis.rs.

Ipak, prosečna ponderisana kamatna stopa na nove kredite u dinarima privredi povećana je za 0,7 p.p. u odnosu na decembar i iznosila je 6,9 odsto, dok je za zajmove stanovništvu povećana za 0,2 p.p. na 8,3 odsto. To znači da je prosečna kamata kada se uzmu svi odobreni dinarski krediti u prvom ovogodišnjem mesecu povećana.

Razlog bi mogli biti troškovi koje su banke uračunale u novu cenu zaduživanja, ali i potencijalni rizici koje percipiraju kao verovatne.

Teoretski je moguće i da se struktura zajmova promenila u korist skupljih proizvoda.

NBS: Sve zavisi od strukture kredita

U centralnoj banci za Biznis.rs kažu da se određene oscilacije u kamatnim stopama dešavaju i kada nema promena u monetarnoj politici, jer nije uvek ista struktura klijenata koji uzimaju kredite, niti njihova kreditna sposobnost. Takođe, iz meseca u mesec razlikuje se i struktura uzetih kredita prema namenama.

"Kretanje prosečne ponderisane kamatne stope na kredite, generalno posmatrano, zavisi od visine pojedinačnih kamatnih stopa po kojima su odobreni krediti, kao i od strukture odobrenih kredita, odnosno od iznosa odobrenih za različite namene koji se koriste kao ponderi pri obračunu prosečne ponderisane kamatne stope", navodi se u odgovoru NBS.

Krediti većeg iznosa imaju veći uticaj na prosečnu stopu, pa promena u udelu različitih vrsta kredita može promeniti prosečnu kamatnu stopu čak i u situacijama kada same kamatne stope na pojedinačne vrste kredita ostanu iste.

Ovo objašnjenje podrazumevalo bi da je došlo do promene u vrsti zajmova, odnosno da je privreda više uzimala skuplje kredite, pa je to povuklo rast prosečne ponderisane kamatne stope.

Investicioni krediti među najskupljima

"Rast kamatnih stopa na dinarske kredite privredi i stanovništvu u januaru 2026. u odnosu na decembar 2025. može se delom objasniti činjenicom da je u strukturi novoodobrenih kredita privredi u januaru povećano učešće investicionih zajmova koji se gotovo po pravilu odobravaju po višim kamatnim stopama i na duže rokove u odnosu na, na primer. kredite za likvidnost i obrtna sredstva", navode iz NBS.

Investicioni krediti važe za jedan od najskupljih zajmova privredi. Podaci za poslednje tromesečje prošle godine pokazuju da su kamatne stope na ove zajmove povećane za 0,1 p.p. u odnosu na prethodni kvartal i dostigle 7,2 odsto. Privreda je u poslednja tri meseca prošle godine mogla nešto povoljnije da se zaduži za likvidnost i obrtna sredstva po 6,5 umesto 6,6 odsto i za ostale nekategorisane kredite po 6,3 odsto umesto 6,6 procenata.

Što se tiče sektora stanovništva, iz NBS navode da visina kamatne stope na nove dinarske kredite zavisi najviše od kamate na gotovinske kredite, gde razlika u visini pojedinačnih kamatnih stopa može postojati u zavisnosti od dužine roka otplate, kao i od korisnika kredita.

Na primer, ukoliko je u strukturi novih kredita povećano učešće kredita penzionerima, koji se uglavnom odobravaju po višim kamatnim stopama nego za zaposlene, to može dovesti do rasta prosečne ponderisane kamatne stope.

Nikolić: Kamate na istorijskom minimumu

Urednik Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) Ivan Nikolić kazao je za Biznis.rs da su trendno posmatrano kamatne stope za dinarske pozajmice i za privredu i za stanovništvo na istorijskom minimumu.

"Možda u nekom mesecu dođe do oscilacija, ali to u svakom slučaju ne menja pomenuti trend", istakao je Nikolić.

NBS je takođe naglasila da se kamatne stope na dinarske kredite privredi i stanovništvu kreću na znatno nižim nivoima u odnosu na period pre početka ublažavanja monetarnih uslova.

NBS je od juna 2024. godine smanjila referentnu kamatnu stopu za 75 b.p, i to se prenelo na kamatne stope na kredite koje su zabeležile veći pad od smanjenja referentne kamatne stope - kamate na nove dinarske kredite privredi u januaru ove godine niže su za 1,2 p.p. u odnosu na jun 2024. a kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu za čak 3,4 p.p, podsećaju iz centralne monetarne institucije.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić smatra da je pre slučaj da banke kalkulišu sa rizicima nego da prebacuju neko povećanje troškova, pošto je reč samo o poskupljenju kredita u domaćoj valuti.

Na pitanje o kojim rizicima bi moglo da bude reč, Grubišić je za Biznis.rs kazao da je to stvar poslovne politike banaka i njihovih sektora za rizik. Potencijalno bi to mogli da budu blagi inflatorni pritisci, moguće je da postoji sporiji priliv kapitala iz inostranstva koji bi uticao na valutni rizik, ali i nešto treće. To je sada, kako kaže, već u nivou spekulacija.

Novi rizici donose troškove

O tome kakvo makroekonomsko okruženje se može očekivati u narednom periodu iz ugla jedne banke nedavno se moglo pročitati iz ekonomskog izveštaja Raiffeisen banke koja je ostala pri proceni inflacije u ovoj godini od 4,1 odsto, navodeći da su mogući novi inflatorni rizici.

Ekonomisti banke su ocenili da postoji nekoliko novih rizika koji bi mogli da deluju inflatorno, a njihova prognoza inflacije odražava rizike vezane za prestanak važenja Uredbe kojom se ograničavaju trgovinske marže početkom marta, bazni efekat od septembra, a uz to ne očekuju da će poljoprivredna sezona biti prosečna, s obzirom na nepovoljne klimatske uslove prethodnih godina.

Novi rizik koji sa sobom nosi inflatorni efekat ekonomisti ove banke prepoznaju u novom pravilu koje je vezano za zadržavanje u EU od 90 u 180 dana, a koje će od aprila važiti i za prevoznike, što bi moglo da utiče na poskupljenje uvoza robe. Mogućnost da EU ovu uredbu za transportni sektor prilagodi još uvek postoji, pa zasad ovaj rizik ne uključuju u osnovni scenario.

Dodatna neizvesnost dolazi od kretanja cene nafte na globalnim tržištima usled tenzija oko Irana, a rizik svakako postoji i zbog Naftne industrije Srbije (NIS), sve do zaključenja prodaje.

Može se reći da se od objave ovog izveštaja jedan od rizika dodatno produbio izbijanjem rata u Iranu prošle nedelje, a da nijedan preostali nije izgubio na snazi, što ukazuje da su trenutno rizici dodatno pojačani.

Sve to bi moglo da ukaže da nas očekuje eventualno dodatno poskupljenje pozajmica, osim ako se ne promeni struktura zaduživanja u korist jeftinijih izvora, pa u proseku cena zajmova bude niža ili bar na istom nivou.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

dinarski krediti

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.