Opet o cenzuri

Piše: Milan Dobrosavljev

On to obrazlaže tezom da njegova sloboda prestaje tamo gde počinje sloboda drugog čoveka. Zanimljivo da je u istom pozorištu organizovana izložba "Necenzurisane laži" koja je, kako to obrazlaže Pavlović, organizovana na komercijalnoj osnovi, a izložbu priređuje Srpska napredna stranka koja je parlamentarna i legalna stranka.

Ostaje nejasno kako se jedan isti čovek zalaže za institualizaciju cenzure, a s druge strane ima toleranciju prema "Necenzurisanim lažima"?

Sam organizator je dajući naziv izložbi upao u logičku kontraverzu. Ako se radi o necenzurisanim lažima dalo bi se zaključiti da cenzura postoji, ali da izloženo nije cenzurisano. Obaška je pitanje kako karikatura može biti laž. Tako što će karikirani dobiti malo veći nos, deblje usne, kraće noge, bubuljice, biti prikazan kako jede govna...?

Bilo bi veoma zanimljivo da nam zagovornik uvođenja instituta cenzure objasni šta bi sadržao taj propis i kome bi cenzura bila poverena? Kojih bi se načela i principa cenzori držali? Da li bi sudovi imali kontrolu nad njihovim odlukama?

Pošto se u nas gotovo sve obrće naglavačke proizilazi da su glavni autori necenzurisanih laži nekoliko, po mom mišljenu slobodnih medija ( Vreme i Danas), a da svi ostali tablodi nisu uspeli da se plasiraju na izložbu. Zanimljivo da svi tabloidi i tzv. žuta štampa ne prezaju da zavire u tuđe kuhinje, spavaće sobe, bankovne račune, putovanja itd. sem u porodicu pošto im je odavno poručeno "Ne dirajte mi porodicu"!