Kao novinarka nedeljnika "Nezavisni" Marija Gajicki bila je među onima koji su pratili Đorđa Balaševića od Novog Sada do Sarajeva, na njegov prvi posleratni koncert. Ovo je kratko prisećanje na taj dan.
Foto: 021.rs
Seća se da je bila zima, hladni februar, ledeno februarsko jutro. Put pun treme zbog prevelikih emocija...
U kratkoj crtici za 021.rs prisetila se tog dana, neverice i radosti koju je Đorđe Balašević izazivao gde god su tokom puta, od Novog Sada do Sarajeva, zastali, a potom i katarzične vulkanske energije koncerta koji je samo potvrdio da nikad nije trebalo ni da se rastaju, pesnik i njegova publika.
"Bila je to 1998. godina, 7. februar, dan u kojem će Đorđe Balašević u 'Skenderiji' održati svoj prvi posleratni koncert u Sarajevu. Aida Pobrić, predstavnica sarajevskog UNHCR-a, nekoliko meseci ranije počela je pripremu i organizaciju tog Đoletovog koncerta.
Koncert je organizovan da bi se promovisala sloboda kretanja i proces pomirenja u Bosni i Hercegovini, a imao je i humanitarni karakter, jer su sredstva prikupljena prodajom ulaznica sa dva koncerta u Sarajevu donirana kao pomoć deci žrtvama mina na prostoru cele Bosne i Hercegovine.
Bilo je hladno i tmurno februarsko jutro te 1998. godine, kada je iz Novog Sada krenula kolona automobila put Sarajeva. Put je vodio od Malog Zvornika, preko Tuzle, Vogošće do Sarajeva. Na svakom zaustavljanju tokom puta, gotovo uvek ista situacija: prvo neverica, a onda radost i ushićenje kod ljudi koji prepoznaju Đorđa Balaševića. Svi su čuli da će imati koncert u Sarajevu, i drago im je.
Pretpostavljam da je i Đoletu bilo drago, da mu je pomoglo da 'razbije tremu od prevelikih emocija' uoči koncerta u Sarajevu. A, koncert u 'Skenderiji' za pamćenje, prepun emocija, radosti što se ponovo sreću oni koji nikada nije trebalo da se rastanu, i tuge što su tolike godine bili sprečeni da se vide.
Na konferenciji za novinare koja je održana posle koncerta, Balašević je rekao da mu je žao što nije došao ranije u Sarajevo, da je pokušao pesmom da spase svet, ali to ne može.
Danas, znam ono što onda nisam znala - da nije bio u pravu. Pesma može da spasi svet".
Hvala Djoletu za sve. Hvala za emocije, za price koje je tako dobro umeo da isprica da su se slike nizale kao film. Hvala mu za pranje ukaljanog obraza Novog Sada. Bila je cast deliti ovaj grad sa njim, bar jedan dobar deo zivota.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Na svakom bilbordu, u svakom televizijskom obraćanju, i u svakom kadru snimljenom iz drona koji klizi iznad prazne trake, ponavlja se ista rečenica kao zavet: Srbija je postala gradilište.
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Komentari 4
+381
Što uz bojni poklič legaju...
Pevaju u slavu noževa...
Pevaju pa onda begaju...
Pošlo vreme s goreg na gore...
Razigralo one Najgore..."
Pametnom dovoljno, a ostalim ne vredi ni objašnjavati, ne mogu oni da dobace ni do jednog Đoletovog stiha, previše je to za njih.
+384
Dr patak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar