Mihnjak: Roditelji treba da razgovaraju sa svojom decom svakog dana - ona nas samo oponašaju

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Info

04.05.2023.

17:00 > 15:06

Mnogi od nas u kriznim situacijama instinktivno tražimo krivca - to je razumna, ljudska reakcija, ali je opasna ukoliko se krivac traži na pogrešnoj strani.

Kada reagujemo u afektu, kako je veliki broj ljudi reagovao nakon pucnjave u OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, rizikujemo da dodatno traumatizujemo one koji su u najvećoj krizi i šaljemo pogrešne poruke najmlađima, kaže za 021.rs psihološkinja i urednica roditeljskog portala "Bebac" Jasmina Mihnjak.

U razgovoru za 021.rs Mihnjak analizira kako su nadležni organi komunicirali sa javnošću okolnosti tragičnog događaja, kako su reagovala deca i da li su pojedini prosvetni radnici pogrešili kad su najavili obustavu rada u školama.

021: Tokom jučerašnjeg dana, deo javnosti mogao je da se upozna sa reakcijama više strana. Stav su dali nadležni organi, pravnici, prosvetni radnici, psiholozi. Deo javnosti krivca je tražio u detetu-počiniocu, u njegovim roditeljima, u "zapadnim vrednostima", u video-igrama ili u medijima. Koliko je jednostavno, ispravno ili pogrešno tražiti krivca, odnosno da li je to očekivana reakcija javnosti u ovom slučaju?

Mihnjak: Ima mnogo aktera. Ta prva reakcija nakon nekog traumatičnog događaja je očekivana - bilo koji traumatičan, neželjeni i iznenadni događaj koji prevazilazi naše kapacitete da odreagujemo dovodi do toga da prvo tražimo krivca. Neko uvek mora da bude kriv i vrlo često krivca tražimo na pogrešnoj strani. To je sa ljudske psihologije čoveka očekivano, ali s druge strane oni koji su u javnosti i bave se informisanjem u takvim kriznim situacijama treba da stanu ispred nas i umire nas, smeju sebi da dozvole da ih takve emocije preplave i da komuniciraju na način kako se dogodilo juče. Time su dodatno potkrepljivali neka iracionalna uverenja ljudi, a s druge strane dodatno se traumatizuju ljudi - u najvećoj meri oni koji su baš bili prisutni, a svi mi ostali smo reagovali na vesti.

021: Kako su nadležni organi komunicirali okolnosti događaja?

Mihnjak: Nadležni ne bi smeli da se tek tako pojavljuju bez konsultacija nekoga ko se bavi komunikacijama u kriznim situacijama. Ne znam da li imaju nekog angažovanog, ali po onome što čujemo i vidimo, očigledno je da nemaju ili ih ne slušaju. Mnogo se politike umešalo juče i od strane vlasti i opozicije i volela bih da možemo toliko da budemo ljudi, da umesto da tražimo krivicu u nekome ili nečemu da svi barem u ovakvim trenucima uspemo da pogledamo u sebe. Kad to uspemo i odgovorimo na pitanje - šta ja sada mogu drugačije, tek onda možemo da se nadamo da ćemo početi da menjamo situaciju koja, po svemu sudeći, ide u sunovrat. Ovo važi za sve - za roditelje, nastavnike, direktore škola, medije, nadležne organe.

021: Deca su na društvenoj mreži TikTok, u nekim slučajevima, slala poruke podrške činu pucnjave, zbijane su šale. Koliko je to ozbiljna situacija - da li je to pokazatelj kako većina dece danas razmišlja, kako doživljavaju svet?

Mihnjak: Deca ne žive u nekom izolovanom svetu. Ona vrlo dobro oponašaju nas i dovoljno je da pogledate jedan rijaliti ili jutarnji program na Pinku, sednicu Skupštine, Tviter i način na koji odrasli, zreli ljudi na ozbiljnim pozicijama komuniciraju. Uporedite to sa ovim - lično mislim da je razlika samo u dečijem žargonu.

S druge strane, mi zaboravljamo da smo i mi bili deca, koliko smo želili da se dodvorimo nekim grupama i pojedincima kako bismo bili 'face' i šta smo sve radili da bismo se uklopili ili istakli. To rade i današnja deca. Društvene mreže nas nisu promenile, internet je samo promenio način komunikacije, ali su takve grupe postojale i ranije. Mislim da je pogrešno da o njihovim postupcima i mišljenjima zaključujemo bez da ih o tome jasno pitamo kako su zaista. To što se oni šale na TikToku ukazuje na preovladavanje onim što zaista osećaju, nemoguće je da su ravnodušni i sigurno nisu. Svako od te dece se kod kuće oseća uplašeno i zabrinuto, ima svoje emocije i najčešće ne vidimo te emocije jer ih deca sakrivaju u društvu.

021: To je neka vrsta traženja pomoći?

Mihnjak: Sve ukazuje na to i ako zaista želimo da ih razumemo u ovom trenutku, treba da razgovaramo sa njima. Deca vape za našom pažnjom i očigledno je da ih niko ne gleda. Očigledno je da su škole mesta u kojima se vijaju ocene, da se radi na njima potpuno dosadan i neprihvatljiv način u eri digitalizacije (koju deca razumeju mnogo bolje od nas), evidentno je da mi tu mnogo grešimo u odnosu prema deci.

Onaj ko svakodnevno radi s decom može da vidi mnoge 'okidače', stvari koje nam ukazuju da će nešto da se desi. Mnogo je bilo pokazatelja i pre ovog događaja da će nešto da kulminira. Ovako nešto niko nije očekivao, ali treba se zapitati na šta mi nismo odreagovali, a bili smo svedoci ili jednostavno nismo videli jer to nismo ni želeli?

021: Roditelji su iz ove situacije mogli da zaključe da se život menja u trenutku. Kako je njima i kako gledaju na svoju decu?

Mihnjak: Roditelji treba mnogo i često da razgovaraju sa svojom decom. Potrebno je da mi odrasli iniciramo razgovor i da ne guramo stvari pod tepih, da se ne pravimo da se ništa nije desilo. Nemojte misliti da, ako vam se dete nije poverilo ili vas nije ništa upitalo, da ništa ne zna o ovom događaju i da neće saznati. Bolje da sazna od vas nego da sluša razne priče i spekulacije.

Važno je da mi razgovaramo s decom i da ih pitamo šta su čuli i odakle, kako se osećaju, kome treba da veruju, a kome ne i da se pred svojom decom ne bavimo spekulacijama. Vrlo često čujem među roditeljima rečenicu - kad bi mom detetu bilo nešto, ja bih onda došao i sve bih ih pobio. To mnogo odraslih ljudi govori i to rade iz nemoći. Slušamo različite situacije nasilja u školama posle kojih se ništa ne desi - deca koja su izmakla učiteljici stolicu, samo smo imali u Crnoj Gori situaciju da je otac pretukao decu koja su ucenjivala njegovu ćerku. Kad izgubimo poverenje u sistem, institucije, škole, dođemo u situaciju bespomoćnosti i imamo potrebu da mi negde rešavamo stvari, a uvek ih rešavamo pogrešno.

Na nasilje ne treba da reagujete nasiljem jer to ništa suštinski ne menja. Smirite prvo sebe jer ne možemo mi znati ko je kriv, šta je u glavi tog deteta, šta se dešava s njegovim roditeljima, ne možemo da znamo da naše dete sutra neće biti akter nekog nasilnog događaja. Mnogo smo subjektivni i grizemo za svoju decu, a zaboravljamo da pogledamo decu u okruženju.

021: Koje su najbitnije poruke koje treba poslati deci?

Mihnjak: Treba da naučimo decu da reaguju na svaki vid i čin nasilja koji primete. Da postoji krug ljudi od poverenja kojima mogu da se obrate i ko su ljudi u tom krugu. Da naučimo decu šta je dobro, a šta nije, da oružje ne sme da se koristi. Pre svega, svakog dana treba da razgovaramo sa decom i da slušamo kako se osećaju, šta pokušavaju da nam kažu. Kad vide da smo zaista tu za njih, onda ćemo ih možda i razumeti.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

PUCNJAVA Pucnjava Vračar

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Lee

05.05.2023 • 09:24

Još jedan aspekt

Većina institucija je urušena… Kome se obratiti, kad ljudi u državnim institucijama ne (moraju) da rade svoj posao? Jer (direktne) posledice nema? Sistem je namerno urušen. Štaviše, nagrađuje se kontra.
Taj deo me zanima.

1 1 0
Neko

05.05.2023 • 02:27

Zena je odlicno rekla. Treba da pricamo sa svojom decom i svaki dan da objasnjavamo da nije u redu druge ismevati, napadati itd. Na jednom roditeljskom je razredna pricala kako mnoga deca u razredu zadirkuju jednog odredjenog decaka. Realnost je da su samo 4oro djaka bili fini i nisu ga zadirkivali. Roditelji neka se zapitaju sta im deca rade. Koliko roditelja objasnjava deci da nije dobro nekog zadirkivati ili ismvati? Ukoliko to cesto ne objasnjavate detetu, znajte da je vase dete jedno od tih sto gnjavi drugu decu. Roditelj kaze nisam ucio svoje dete da nekog ismeva.. ali niste ga naucili ni da ne ismeva druge..

3 0 +3
Novonasađeni

04.05.2023 • 21:52

Kraj sa krajem

Roditelji moraju biti kući da bi pričali sa decom, a ne da rade po 12 sati za crkvicu i vikendima, kako bi tu istu decu prehranili!

14 1 +13

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.