Krezuba Srbija
Prošlo je sedamnaest godina kako je u Srbiji državna stomatologija više nego prepolovljena.
Foto: Pexels (Andrea Piacquadio)
Novim Zakonom o zdravstvenom osiguranja, koji je i dalje na snazi, ukinuta je mogućnost da se stomatološke usluge koriste na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Preciznije, takvo pravo imaju samo deca, studenti, trudnice i pojedine kategorije socijalnih slučajeva, dok svi ostali plaćaju svaku, i najneophodniju, zubarsku intervenciju.
U kampanji za promenu zakonske regulative svojevremeno se isticalo da će plaćanje usluga učiniti ljude odgovornijim prema sopstvenom zdravlju, pa će redovnije posećivati stomatologa, a sve to bi trebalo da dovede boljeg zdravlja zuba.
Izostalo poboljšanje
Međutim, nedavno istraživanje Instituta za javno zdravlje "Batut" pokazuje da, ni posle prilično dugog perioda plaćanja usluga iz privatnog džepa, poboljšanja nema ni na vidiku. Samo 11 odsto žitelja ima sve zube, a čak 16,6 odsto u vilici nema niti jedan zub, u proseku odraslom stanovniku Srbije nedostaje sedamnaest i po prirodnih zuba.
Čak 26,5 odsto muškaraca ima potrebu za veštačkom protezom, a nisu se odlučili na ovu pomoć. Po ovom pitanju žene su odgovornije i tek svaka deseta nije se odlučila za neophodno pomagalo.
Stariji stomatolozi po pravilu ističu da su stomatološke usluge preskupe za znatan broj stanovnika Srbije, pogotovo za ceo segment žitelja u pretnji da zapadnu u nemogućnost plaćanja osnovnih troškova života. To je skoro 30 odsto stanovništva, plaćanje stomatoloških usluga je za njih velik teret, nemoguć da se isplati bez zaduživanja.
Turci jeftiniji
Cena plombe je u Srbiji između 17 i 40 evra, previše za veći deo siromašnijeg stanovništva, pa se stomatolog zaobilazi. Naravno da ovakva praksa postepeno samo uvećava broj zuba za popravku, time i teret otplate. Siromašnijima ništa ne znači što ista usluga u zemljama Zapadne Evrope košta između 90 i 130 evra, za njih je i višestruko niža cena na domaćem terenu nedostupna.
Još je gore kada je reč o stavljanju metalne krunice. Mada se cena ove usluge u zapadnoevropskim zemljama kreće između 300 i 400 evra, za dobar deo ovdašnjeg stanovništva premnogo je i 80 do 90 evra koliko se plaća u nas.
Šta reći za uslugu stavljanja kompletne veštačke vilice? Zapadnjaci u Evropi plaćaju između 1.700 i 5.000 evra, dok je ne malom broju srpskih građana premnogo da izdvoje između 500 i 700 evra. Cene stomatoloških usluga u Srbiji, ipak, nisu najniže - u Turskoj su niže za otprilike 15 do 20 odsto, a do pre koju godine jeftiniji su bili i bugarski stomatolozi.
Povratak državne stomatologije
To što su cene u Amsterdamu, Londonu, Minhenu ili Kopenhagenu više i po šest, sedam puta ne znači da tamošnji stanovnici lako ruku zavlače u džep i "papreno" plaćaju. Žitelji ovih zemalja se odlučuju za takozvani zdravstveni turizam, pa odlaze u zemlje gde su doktorske usluge višestruko jeftinije.
Godišnje oko 203 miliona Evropljana se odlućuje za zdravstveni turizam trošeći oko 115 milijardi evra. Naravno da se veliki broj putnika usmerava prema banjama, ali ne mali broj odlazi radi jeftinijih, a gotovo podjednako kvalitetnih, stomatoloških usluga. Dolaze i u Srbiju i važan su, ponekad odlučujući, segment pacijenata ovdašnjih privatnih ordinacija.
Nezadovoljavajuće stanje u pogledu zdravlja zuba nameće pitanje da li stomatološke usluge treba vratiti na teret obaveznog osiguranja. Ministarka za zdravlje Danica Grujičić je najavila takvu mogućnost, ali se stiče utisak da je ovakva najava više poslužila za predizborni marketing.
Skroman učinak državnih stomatologa
Gro stomatološke javnosti, pogotovo zaposleni po državnim bolnicama i domovima zdravlja, zalažu se za povratak stomatologije u državne ambulante. I duga praksa je potvrdila da su ove usluge preskupe za veliki broj građana, koji mogu redovnije da odlaze zubaru samo koristeći se eventualnim pravom po osnovu obaveznog osiguranja.
Naravno da ne bi sve usluge bile pokrivene obaveznim osiguranjem, toga nema nigde u svetu. Besplatne su, tačnije plaćaju se iz državog osigiravajućeg fonda, plombiranja, skromnije veštačke zamene, nikako ne takozvani implanti.
Međutim, iz privatnog sektora stomatologije stižu prigovori da je osnovna nevolja takozvani hibridni stomatološki sistem u Srbiji. Privatnika ima oko 3.300 i svi su na tržištu. U državnoj službi, pak, zaposleno je oko 1.650 stomatologa, što, uz isti broj medicinskih sestara, državu košta oko 50 miliona evra godišnje. Par lekar-sestra košta oko 29.000 evra.
Ono što remeti prilično idealizovanu sliku kakvu o povratku stomatologije u državne domove zdravlja nameću zaposleni u javnom segmentu zdravstva jeste učinak. Prosečno dnevno jedan stomatolog u državnoj službi uradi tek 1,4 plombu na teret osiguranja i samo oko 20 pokretnih zubala godišnje. Učinak privatnika je minimum šest plombi, odnosno 70 zubala.
Pročitaj još
Hibridni sistem
Šta je razlog ogromne razlike u efikasnosti stomatologa iz dva sektora? Privatnici ukazuju na činjenicu da zaposleni u državnim domovima zdravlja mogu da primaju i osobe van povlašćenih kategorija kojima naplaćuju punu cenu. Praktično, imaju obezbeđenu punu, i poveliku, državnu platu za ono što urade pacijentima iz povlašćenih grupa, a što zarade radeći popravke drugim pacijentima je čist dodatni ćar.
Privatnici, inače, ukazuju da je državna stomatologija raritet u svetu, sve usluge pružaju samo privatnici, dok državni fondovi sa pojedinim ordinacijama sklapaju ugovor i plaćaju usluge za povlašćene kategorije stanovništva. Kao prvi korak možda je rešenje u usmeravanju rada državnih stomatologa samo ka povlašćenim kategorijama stanovništva, bez mogućnosti da zarađuju na privatnim pacijentima.
Time bi se izbegla situacija da imaju neprihvatljivo skroman učinak, tek 1,4 plombe za osam sati rada, naspram četiri puta efikasnijeg kolege iz privatnog sektora. U tom slučaju, svakako bi i državna plata morala biti dovoljno stimulativna.
Nije sporno da je stanje zuba u stanovnika Srbije nezadovoljavajuće, velikim delom i zbog nedostupnosti stomatoloških usluga siromašnijim ljudima. Promene bi trebalo da i stanovništvu iz ovog sloja omogući jeftiniji odlazak zubaru.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Piše Janis Varufakis: Recept za fašizam
20.02.2026.•
0
Zamislite da su fašisti, za koje smo verovali da smo ih polovinom 20. veka zauvek porazili, u nekom tajnom sefu, kao zaveštanje svojim duhovnim potomcima, ostavili recept kako da se fašizam ponovo učini velikim.
Piše Dimitrije Vojnov: Šta nam hapšenje u Crnoj Gori govori o SNS vlasti?
19.02.2026.•
7
Hapšenje Vesne Bratić može biti velika pouka za nas koji smo protiv Aleksandra Vučića.
Izbori u Mađarskoj: Orban protiv Mađara
17.02.2026.•
31
Manje od dva meseca preostalo je do 12. aprila i parlamentarnih izbora u Mađarskoj.
Ogled(anje): Godina pre dolaska naprednjaka na vlast
17.02.2026.•
9
Momčilo Bajagać je u stihu svoje pesme tvrdio kako "godine prolaze nervoznim korakom".
Ogled(anje): Kako se guši sloboda
10.02.2026.•
2
Kasno proleće 2000. proticalo je znaku kulminacije represije diktatorskog režima Slobodana Miloševića nad nezavisnim i profesionalnim medijima u tadašnjoj Jugoslaviji.
Uređivanje pravosuđa
06.02.2026.•
5
Predsednik Republike je potpisao ukaze kojima je proglašena grupa zakona o izmenama i dopunama zakona u oblasti pravosuđa.
Ogled(anje): Veština razgovora
03.02.2026.•
0
Televizijski intervjui tipa "jedan-na-jedan" je, verovatno, najpotcenjeniji format. Retko koja stanica ga nema u svojoj programskoj ponudi.
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
2
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Komentari 26
Aleksej
Najjaci komentar ikad!
Zovite pravim imenom
Da li je
U vreme predizborne kampanje 2017. "od premijera do predsednika", svojim pristalicama tadasnji premijer je govorio da za razliku od onih iz kruga dvojke koji za njih govore da su krezubi, on njih voli i bez zuba!
Cemu ovaj tekst uopste, kada za "glasam za ljubav" nisu potrebni zubi!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar