Grenland je srce Amerike

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

20.01.2026.

10:00 > 09:58

Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.

Foto: 021.rs

Reč je o teritoriji Danske koja uživa najširu autonomiju, sa svojim organima vlasti. Tu je i američka vojna baza Pitufik, lokacijski neobično značajna za rano otkrivanje projektila, ali i geografski izuzetno pogodna tačka za istraživanje.

Tramp na prestolu

Kako se po međunarodnom pravu obim aktivnosti na Arktiku vezuje za dužinu granice određene države sa Severnim morem, svakako je od značaja i dužina ove grenlandske međe.

Plovni putevi, koji od Kine i Japana severnom trasom vode do Evrope i Atlantske obale SAD, upola su kraći od plovidbe južnom trasom, preko Sueckog kanala, prolaze kroz vodenu teritoriju ostrva koje je, uprkos burnim dešavanjima širom Zemljinog šara, već mesecima u centru pažnje globalne javnosti.

Sve je živnulo dolaskom Donalda Trampa po drugi put na čelo SAD. Nije prošlo mnogo vremena, a najavio je da bi SAD u budućnosti mogle pripojiti privlačno ostrvo. Bilo da mu daju status pedeset i prve države, bilo kao još jednu uz postojećih šest teritorija takođe u sastavu najmoćnije države na svetu.

Čarobno ostrvo nije jedina željena teritorija koja bi, prema Trampovim namerama, bila priključena najmoćnojoj državi, pa se priča o najavljenom pripajanju Grenlanda doživljava kao polazna tačka drastičnijih teritorijalnih promena.

Aktuelni američki predsednik je i javno nabrojao koje - na meti su Panama, Kanada, pa i Kolumbija i Meksiko. Nesporno je da je Grenland strateški veoma značajan, pa ne čudi što su Ameri odavno bacili oko na ovog svog suseda.

Vreme retkih metala

Nevolja za Amere je u tome što je Grenland autonomija u okviru države Danske koja sa otprilike pola milijarde dolara godišnje dotira funkcionisanje svog dalekog poseda i njegovih 56.000 žitelja. Bez ove pomoći, pitanje je da li bi život male zajednice uopšte bio moguć.

BDP ekonomske aktivnosti lokalne zajednice dostiže impresivnih 3,5 milijardi dolara i vezuje se uglavnom za ribarstvo koje čini čak 90 odsto izvoza ove zajednice. No, surovi su životni uslovi i stoga život veoma naporan i skup.

Zapravo, van (glavnog) gradića Nuka nema ni puteva, ni prenosne strujne mreže. Pre petnaestak godina započela je eksploatacija jednog rudnika, ali je još u početnoj fazi.

Drugi značajan resurs Grenlanda je rudno bogatstvo. Nije u pitanju samo nalazište posebnog leda čija je tačka otopljavanja toliko visoka da se u prirodi nikada ne topi i kao takav služi za potrebe proizvodnje specifičnih formi aluminijuma potrebnih za izradu vojnih aviona.

Živimo u vremenu kada na značaju dobijaju takozvani retki minerali, neophodni za električne automobile, baterijska skladišta, obnovljive izvore energije, veštačku inteligenciju...

Dragoceni resursi

Prema Danskom geološkom institutu, na Grenlandu su vanredno snažni otisci svega što je doživeo tokom duge geološke povesti i otuda toliko prisustvo često raritetnih materijala. Stručnjaci iz Kopenhagena su registrovali postojanje čak 25 retkih minerala sa evropskog spiska 34 neophodna.

Otkrivena su 55 značajna nalazišta, a samo je jedno u početnoj fazi razrade eksploatacije. Procene su da se u ledu ostrva krije 36,1 miliona tona dragocenih ruda, ali je danas poznatim rudarskim metodama moguće komercijalno isplativo vađenje tek 1,5 miliona tona. Ali, i to je količina koja i te kako mami i predstavlja veliku vrednost.

Mada se svet sve više udaljava od fosilnih goriva, treba dodati da u utrobi Grenlanda leži i 158 biliona kubika gasa, kao i 17,1 milijardi tona nafte. No, uslovi života na Grenlandu su surovi, uslovi za rad brutalni. Potpuno odsustvo infrastrukture, kako za radnu delatnost, tako i za najtrivijalniji život, drastično otežava i poskupljuje bilo kakvu eksploataciju, zapravo bilo kakvu delatnost. Ipak, klimatske promene se i ovde dešavaju i bude nadu da će u budućnosti i ovo područje biti bar za nijansu gostoljubivije i dostupnije.

Odavno na oku Amera

Kada se sagledaju rudno blago i strateška pozicija ostrva, ne čudi što najmoćnija država pokušava da dođe do ostrva. Zapravo, američki državni sekretar je još 1867. godine prvi put obelodanio državni stav da bi Ameri rado pripojili ostrvo, dok su tridesetak godina kasnije Dancima u zamenu ponudili nekoliko pacifičkih ostrva blizu azijskog kontinenta.

Godine 1947. Dancima su za Grenland ponudili 100 miliona, što odgovara današnjoj vrednosti od 2,2 milijarde dolara. Od posla nije bilo ništa, ali su kasnijim međudržavnim ugovorom Danci Amerima priznali sva prava i potpunu samostalnost u funkcionisanju vojne baze uspostavljene tokom Drugog svetskog rata.

Daleko od toga da su Danci do pravog dragulja od ostrvu došli na način koji bi bio za pohvalu. Islanđani su vekovima bili jedini čije su skitačke grupe povremeno plovile i živele na ostrvu.

No, takozvano "Malo ledeno doba" tokom 15. veka je glađu izmorilo sav malobrojan (islandski) živalj na otoku i područje je dugo bilo bez ljudi. Godine 1585. simbolički ga danskim moreplovcima naseljava tadašnja Unija Danske i Norveške.

Norvežani protiv Danaca

Kada se decenijama kasnije Unija raspadala, Danci su prigrabili ostrvo, ali Norvežani dugo nisu Dancima priznavali ekskluzivitet nad Grenlandom. Tražili su nešto za sebe, a kada nisu dobili, sami su zauzeli deo Grenlanda na suprotnoj strani od varošice Nuur-u, jedine naseobine. Spor je rešen tek 1933. godine odlukom Međunarodnog suda u Hagu u korist Danske.

Može se steći utisak da Danci principijelno ne daju svoje teritorije držeći se principa suvereniteta. Nije baš tako: kada je Dancima tokom Velikog rata zafalilo novca, prodali su Amerima Danska Devičanska ostrva, koje danas znamo kao Američka Devičanska ostrva.

Nemačka je tokom Drugog svetskog rata porobila Dansku bukvalno za dan i po, ali su Danci Grenland sačuvali tako što su sa SAD 9. aprila 1941. godine sklopili ugovor po kojem su se Ameri obavezali da na ostrvu izgrade aerodromsku pistu, te da grade stanicu za meteorološka i vojna izviđanja sa potpunom samostalnošću u radu i razvoju. Bio je to početak izgradnje i rada današnje vojne baze SAD.

Daleko od toga da moćni nisu na Grenland i ranije atakovali, diplomatski, trgovački ili vojno. Danas se bogatstvo i značaj ostrva sagledavaju kompletnije, dok posedovanje retkih metala postaje preduslov da se opstane u društvu najmoćnijih. Otuda je nalet SAD, mada nagovešten još tokom prvog Trampovog mandata, ovoga puta toliko snažan i uporan.

Evropska straža

Uz pomoć osam evropskih država, među kojima su Francuska, Velika Britanija i Nemačka, Danska je na Grenland uputila grupu vojnih snaga pod izgovorom izvođenja ranije neplanirane vojne vežbe. Amerikanci su najavili uvođenje carina od deset odsto zemljama učesnicama uspostavljanja svojevrsne militarne straže Grenlanda.

Time se ceo problem dodatno zaoštrava. Ostaje da sačekamo 1. februar, kada bi trebalo da počne funkcionisanje kaznene američke carine, i vidimo da li će se odnosi unutar članica NATO pakta i dalje komplikovati ili će se još uvek najbliži saveznici ipak nekako primiriti i početi međusobne probleme rešavati na pitomiji način.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 21

Hronološki Najpopularniji

Miro

21.01.2026 • 06:46

Sto se toliko poredi Grenland sa Kosovom kad nemaju nista zajednicko. Kazemo 'sve se vraca, sve se placa'. Nisu danci krivi zbog gubitka Kosova, nego Milosevic i njegova radikalska svita.

8 20 -12
Miodrag Jakovljev

21.01.2026 • 04:38

Zamislite sad ovo:Tramvaj odluči da Americi pripoji Vojvodinu. Automatski, Vojvodina postaje deo najbogatije i vojno najjače države na planeti te napušta ovu bedu od Srbije. Ima neko nešto protiv?

6 19 -13
Doossan

20.01.2026 • 20:56

Kosovo je srce Srbije

18 4 +14

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.