Grenland je srce Amerike
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Foto: 021.rs
Reč je o teritoriji Danske koja uživa najširu autonomiju, sa svojim organima vlasti. Tu je i američka vojna baza Pitufik, lokacijski neobično značajna za rano otkrivanje projektila, ali i geografski izuzetno pogodna tačka za istraživanje.
Tramp na prestolu
Kako se po međunarodnom pravu obim aktivnosti na Arktiku vezuje za dužinu granice određene države sa Severnim morem, svakako je od značaja i dužina ove grenlandske međe.
Plovni putevi, koji od Kine i Japana severnom trasom vode do Evrope i Atlantske obale SAD, upola su kraći od plovidbe južnom trasom, preko Sueckog kanala, prolaze kroz vodenu teritoriju ostrva koje je, uprkos burnim dešavanjima širom Zemljinog šara, već mesecima u centru pažnje globalne javnosti.
Sve je živnulo dolaskom Donalda Trampa po drugi put na čelo SAD. Nije prošlo mnogo vremena, a najavio je da bi SAD u budućnosti mogle pripojiti privlačno ostrvo. Bilo da mu daju status pedeset i prve države, bilo kao još jednu uz postojećih šest teritorija takođe u sastavu najmoćnije države na svetu.
Čarobno ostrvo nije jedina željena teritorija koja bi, prema Trampovim namerama, bila priključena najmoćnojoj državi, pa se priča o najavljenom pripajanju Grenlanda doživljava kao polazna tačka drastičnijih teritorijalnih promena.
Aktuelni američki predsednik je i javno nabrojao koje - na meti su Panama, Kanada, pa i Kolumbija i Meksiko. Nesporno je da je Grenland strateški veoma značajan, pa ne čudi što su Ameri odavno bacili oko na ovog svog suseda.
Vreme retkih metala
Nevolja za Amere je u tome što je Grenland autonomija u okviru države Danske koja sa otprilike pola milijarde dolara godišnje dotira funkcionisanje svog dalekog poseda i njegovih 56.000 žitelja. Bez ove pomoći, pitanje je da li bi život male zajednice uopšte bio moguć.
BDP ekonomske aktivnosti lokalne zajednice dostiže impresivnih 3,5 milijardi dolara i vezuje se uglavnom za ribarstvo koje čini čak 90 odsto izvoza ove zajednice. No, surovi su životni uslovi i stoga život veoma naporan i skup.
Zapravo, van (glavnog) gradića Nuka nema ni puteva, ni prenosne strujne mreže. Pre petnaestak godina započela je eksploatacija jednog rudnika, ali je još u početnoj fazi.
Drugi značajan resurs Grenlanda je rudno bogatstvo. Nije u pitanju samo nalazište posebnog leda čija je tačka otopljavanja toliko visoka da se u prirodi nikada ne topi i kao takav služi za potrebe proizvodnje specifičnih formi aluminijuma potrebnih za izradu vojnih aviona.
Živimo u vremenu kada na značaju dobijaju takozvani retki minerali, neophodni za električne automobile, baterijska skladišta, obnovljive izvore energije, veštačku inteligenciju...
Pročitaj još
Dragoceni resursi
Prema Danskom geološkom institutu, na Grenlandu su vanredno snažni otisci svega što je doživeo tokom duge geološke povesti i otuda toliko prisustvo često raritetnih materijala. Stručnjaci iz Kopenhagena su registrovali postojanje čak 25 retkih minerala sa evropskog spiska 34 neophodna.
Otkrivena su 55 značajna nalazišta, a samo je jedno u početnoj fazi razrade eksploatacije. Procene su da se u ledu ostrva krije 36,1 miliona tona dragocenih ruda, ali je danas poznatim rudarskim metodama moguće komercijalno isplativo vađenje tek 1,5 miliona tona. Ali, i to je količina koja i te kako mami i predstavlja veliku vrednost.
Mada se svet sve više udaljava od fosilnih goriva, treba dodati da u utrobi Grenlanda leži i 158 biliona kubika gasa, kao i 17,1 milijardi tona nafte. No, uslovi života na Grenlandu su surovi, uslovi za rad brutalni. Potpuno odsustvo infrastrukture, kako za radnu delatnost, tako i za najtrivijalniji život, drastično otežava i poskupljuje bilo kakvu eksploataciju, zapravo bilo kakvu delatnost. Ipak, klimatske promene se i ovde dešavaju i bude nadu da će u budućnosti i ovo područje biti bar za nijansu gostoljubivije i dostupnije.
Odavno na oku Amera
Kada se sagledaju rudno blago i strateška pozicija ostrva, ne čudi što najmoćnija država pokušava da dođe do ostrva. Zapravo, američki državni sekretar je još 1867. godine prvi put obelodanio državni stav da bi Ameri rado pripojili ostrvo, dok su tridesetak godina kasnije Dancima u zamenu ponudili nekoliko pacifičkih ostrva blizu azijskog kontinenta.
Godine 1947. Dancima su za Grenland ponudili 100 miliona, što odgovara današnjoj vrednosti od 2,2 milijarde dolara. Od posla nije bilo ništa, ali su kasnijim međudržavnim ugovorom Danci Amerima priznali sva prava i potpunu samostalnost u funkcionisanju vojne baze uspostavljene tokom Drugog svetskog rata.
Daleko od toga da su Danci do pravog dragulja od ostrvu došli na način koji bi bio za pohvalu. Islanđani su vekovima bili jedini čije su skitačke grupe povremeno plovile i živele na ostrvu.
No, takozvano "Malo ledeno doba" tokom 15. veka je glađu izmorilo sav malobrojan (islandski) živalj na otoku i područje je dugo bilo bez ljudi. Godine 1585. simbolički ga danskim moreplovcima naseljava tadašnja Unija Danske i Norveške.
Norvežani protiv Danaca
Kada se decenijama kasnije Unija raspadala, Danci su prigrabili ostrvo, ali Norvežani dugo nisu Dancima priznavali ekskluzivitet nad Grenlandom. Tražili su nešto za sebe, a kada nisu dobili, sami su zauzeli deo Grenlanda na suprotnoj strani od varošice Nuur-u, jedine naseobine. Spor je rešen tek 1933. godine odlukom Međunarodnog suda u Hagu u korist Danske.
Može se steći utisak da Danci principijelno ne daju svoje teritorije držeći se principa suvereniteta. Nije baš tako: kada je Dancima tokom Velikog rata zafalilo novca, prodali su Amerima Danska Devičanska ostrva, koje danas znamo kao Američka Devičanska ostrva.
Nemačka je tokom Drugog svetskog rata porobila Dansku bukvalno za dan i po, ali su Danci Grenland sačuvali tako što su sa SAD 9. aprila 1941. godine sklopili ugovor po kojem su se Ameri obavezali da na ostrvu izgrade aerodromsku pistu, te da grade stanicu za meteorološka i vojna izviđanja sa potpunom samostalnošću u radu i razvoju. Bio je to početak izgradnje i rada današnje vojne baze SAD.
Daleko od toga da moćni nisu na Grenland i ranije atakovali, diplomatski, trgovački ili vojno. Danas se bogatstvo i značaj ostrva sagledavaju kompletnije, dok posedovanje retkih metala postaje preduslov da se opstane u društvu najmoćnijih. Otuda je nalet SAD, mada nagovešten još tokom prvog Trampovog mandata, ovoga puta toliko snažan i uporan.
Evropska straža
Uz pomoć osam evropskih država, među kojima su Francuska, Velika Britanija i Nemačka, Danska je na Grenland uputila grupu vojnih snaga pod izgovorom izvođenja ranije neplanirane vojne vežbe. Amerikanci su najavili uvođenje carina od deset odsto zemljama učesnicama uspostavljanja svojevrsne militarne straže Grenlanda.
Time se ceo problem dodatno zaoštrava. Ostaje da sačekamo 1. februar, kada bi trebalo da počne funkcionisanje kaznene američke carine, i vidimo da li će se odnosi unutar članica NATO pakta i dalje komplikovati ili će se još uvek najbliži saveznici ipak nekako primiriti i početi međusobne probleme rešavati na pitomiji način.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
12
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
1
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Jadna SNS maskarada na Detelinari
14.10.2025.•
23
Žandarmerija je u subotu počela da se okuplja malo ispred zgrade, malo pored, malo preko puta, malo tamo niže.
Vučićeva loša priča
07.10.2025.•
9
"Vučić jednostavno kaže – promenite ploču ili se ni vi nećete dobro provesti."
Roditeljima koji deci tutnu telefon u ruke
07.10.2025.•
8
Snimak mog dvanaestogodišnjeg deteta, koji je napravio njegov vršnjak osvanuo je na jednoj Instagram stranici pod nazivom "Blamovi"...
Komentari 4
Mladost ludost
Lacika
mnogo korisnih informacija da bi se naslutilo šta se događa u međunarodnim odnosima...
Bili
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar