Business as usual

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

26.01.2026.

19:22 > 21:42

Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.

Foto: 021.rs (AI)

Hiljadama kilometara udaljen od matice Danske, ledeno ostrvo je zapalo za oko bližem i mnogo moćnijem susedu, Sjedinjenim Američkim Državama, koje pokušavaju da područje uvrste u svoj posed.

Poprilično navalentni američki predsednik Donald Tramp je, na za diplomate retko eksplicitan način, obelodanio planove najmoćnije države na svetu da se po svaku cenu dočepa strateški značajnog i rudom bogatog ostrva.

Ostavio je otvoren prostor za razne političko-pravne tehnike kojima bi se danski posed preveo i u američki. Pomoću novca, sporazuma, vojske... gotovo da je svejedno, samo da bude efikasno.

Prvih 13 država SAD

Globalna politička javnost je iznenađena i ceo slučaj doživljava kao neku vrstu agresije, bez obzira što Amerikanci sve češće u prvi plan ističu razne varijacije dvojnog (SAD i Danska) suvlasništva nad svih dvanaest meseci godišnje zamrznutom teritorijom.

Međutim, ako se baci pogled u prošlost, svet ne bi trebalo da bude previše iznenađen. Nije prvi put da insistiraju na (su)vlasništvu nad Grenlandom, dok nam pogled u prošlost takođe govori i da su Ameri decenijama unazad širili svoj posed, pri čemu do novih teritorija mnogo češće dolazili otkupom nego osvajanjem.

Može se reći da su SAD nastale nakon rata 13 britanskih kolonija na zapadu Novog kontinenta protiv matične države, a sve kao otpor neprekidnom pooštravanju oporezivanja. Posle osam godina borbi, 1783. u Parizu je sklopljen mir po kome su pobunjene teritorije dobile samostalnost i formirale su državu koja se pružala od Velikih jezera do Meksičkog zaliva, odnosno od Atlantika do Misisipija na zapadu. Treba reći da su pobunjenicima pomoć pružale Francuska i Španija, obe države su u to vreme imale velike posede na američkom kontinentu i bile rivali Velikoj Britaniji.

Reka Misisipi

SAD su od početka bile ekonomski ne samo uspešne, već i okrenute uvećanju i razvoju. Nepune dve decenije nakon osnivanja, za vreme predsednika Tomasa Džefersona, dolazi do prvog proširenja. U to vreme Napoleon I Bonaparta je teško smirivao pobune robova na Haitiju, dok mu je za ratove po Evropi bio potreban novac. Odlučuje se da odustane od pravljenja velike katoličke države na drugoj strani Atlantika i proda teritoriju Luizijane.

Nasuprot francuskom caru i vojskovođi, Džeferson je bio usmeren na teritorijalno proširenje i razvoj teritorije kojom je upravljao. Logično je da je bio zainteresovan za kupovinu, ali nije bio siguran da li po zakonima svoje zemlje na to ima pravo.

Ipak, uočavao je strateški značaj kontrole nad celim tokom reke Misisipi, te lukom Nju Orleans, ključnom za američku trgovinu, i pristao je da za 15 miliona dolara (današnjih oko 450 miliona) kupi Luizijanu, teritoriju od oko 2,14 miliona kvadratnih kilometara koja se pružala od Misisipija do Stenovitih planina, odnosno od Meksičkog zaliva do Kanade.

Kasnije je na ovoj velikoj teritoriji oformljeno čak petnaest američkih država. Jutro je u proseku platio tri centa, a država ga je kasnije doseljenicima prodavala za dolar, koji su za konačno prisvajanje parcela često morali domicilne Indijance potiskivati što dalje na zapad.

Po Floridu i Kaliforniju

Džeferson je bio državnik sa vizijom, ali je veoma dobro uočavao i aktuelna zbivanja. Tako je uočio da i Španija teško kontroliše posede na američkom kontinentu, dok su pobune robova na Floridi, tada španskoj teritoriji, prilično zadavale poteškoća i graničnim američkim predelima.

Česti su bili pogranični sukobi pobunjenih robova, te se Džeferson odlučio da kraći sukob sa Španijom okonča takozvanim Adamsovim ugovorom i kupovinom Floride za pet miliona dolara. Time je učvrstio južnu granicu i pogled usmerio ka zapadu.

Godine 1845. Amerikanci uspevaju da anektiraju Teksas. Zanimljivo je da je ovo proširenje u tadašnjoj lokalnoj javnosti naišlo na poprilično nezadovoljstvo, razlog je bio veliki broj robova među stanovništvom nove teritorije.

Ni proširenje godinu dana kasnije nije bilo vojno. Nije čak ni iziskivalo veće izdatke. Posle decenija sporenja SAD i Velika Britanija su Oregonskim sporazumom rešile dugogodišnji spor kome pripada današnja država Oregon, a istom prilikom u SAD su priključeni i Vašington i Ajdaho.

Dve godine kasnije duži teritorijalni spor s Meksikom izrodio se u kraći rat koji su Ameri dobili, nakon čega su im Meksikanci za 15 miliona dolara prepustili Kaliforniju, Nevadu, Jutu i delove obližnjih država Arizone, Kolorada i Vajominga.

Pogrde zbog kupovine Aljaske

Samo nekoliko godina kasnije, Meksiko je ponovo poklekao i godine 1854. za deset miliona dolara prodao južne delove Arizone i Novog Meksika. Prilično visoka cena za relativno malo područje objašnjava se time što je ovom teritorijom trebalo da prolazi Južna železnička pruga. Ovim se, praktično, oformila centralna kopnena teritorija Sjedinjenih Američkih Država i dalja širenja su obuhvatala ostrva.

Godine 1867. SAD za 7,2 miliona dolara kupuju Aljasku. Do tada nisu bili pronađeni rudnici zlata na ovoj teritoriji i građanstvo je trgovački aranžman smatralo katastrofalno lošim. Sa druge strane, Rusija je procenjivala da ne može da brani tako daleko i moreuzom odvojeno područje od glavnine teritorije države, te nije ozbiljnije ni razmatrala prodajnu cenu.

Godine 1898. Amerikancima nakon kraćeg sukoba sa Španijom pripadaju ostrva Havaji, Portoriko i Guam. Iste sezone SAD izlaze van američkog kontinenta i za 20 miliona dolara kupuju Filipine. Dve godine kasnije Ameri se približavaju Australiji, kompleks ostrva Samoa definitivno kupuju 1925. godine.

Blizina Panamskog kanala

Danci su stari trgovački znanci Amera. Godine 1917. su, pritisnuti ratnom novčanom neimaštinom, Amerikancima prodali tadašnja Devičanska ostrva Danske, odmah preimenovana u Američka Devičanska ostrva. Cena od 25 miliona dolara se smatra izuzetno visokom, a iznuđena je na osnovu blizine Panamskog kanala i želje SAD-a da protivničkoj strani, Nemačkoj, onemogući bilo koju mogućnost da se ustali u blizini američkog kontinenta.

Poslednje proširenje SAD je priključenje Severno-marijanskog ostrva 1975, mada je ovaj otok okupiran još za vreme Drugog svetskog rata, ali se na pravno priključenje čekalo nekoliko decenija.

Može se reći da su Sjedinjene Američke Države od prvih dana formiranja imale u vidu ogromne okružene teritorije i planirale su proširenje. Ipak, do sukoba i ratova je dolazilo, recimo, retko, nove krajeve Amerikanci su obično pripajali kupovinom.

SAD su i to vreme bile snažna vojna sila, ali su prioritet davale drugim tehnologijama uvećanja teritorije. Ostaje, međutim, pitanje da li su i u današnje vreme prioriteti SAD isti.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Anonimus

26.01.2026 • 20:23

Ameri su pokazali zavidno trgovačko umeće...

3 0 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.