Business as usual
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Foto: 021.rs (AI)
Hiljadama kilometara udaljen od matice Danske, ledeno ostrvo je zapalo za oko bližem i mnogo moćnijem susedu, Sjedinjenim Američkim Državama, koje pokušavaju da područje uvrste u svoj posed.
Poprilično navalentni američki predsednik Donald Tramp je, na za diplomate retko eksplicitan način, obelodanio planove najmoćnije države na svetu da se po svaku cenu dočepa strateški značajnog i rudom bogatog ostrva.
Ostavio je otvoren prostor za razne političko-pravne tehnike kojima bi se danski posed preveo i u američki. Pomoću novca, sporazuma, vojske... gotovo da je svejedno, samo da bude efikasno.
Prvih 13 država SAD
Globalna politička javnost je iznenađena i ceo slučaj doživljava kao neku vrstu agresije, bez obzira što Ameri sve češće u prvi plan ističu razne varijacije dvojnog (SAD i Danska) suvlasništva nad svih dvanaest meseci godišnje zamrznutom teritorijom.
Međutim, ako se baci pogled u prošlost, svet ne bi trebalo da bude previše iznenađen. Nije prvi put da Ameri insistiraju na (su)vlasništvu nad Grenlandom, dok nam pogled u prošlost takođe govori i da su Ameri decenijama unazad širili svoj posed, pri čemu do novih teritorija mnogo češće dolazili otkupom nego osvajanjem.
Može se reći da su SAD nastale nakon rata 13 britanskih kolonija na zapadu Novog kontinenta protiv matične države, a sve kao otpor neprekidnom pooštravanju oporezivanja. Posle osam godina borbi, 1783. u Parizu je sklopljen mir po kome su pobunjene teritorije dobile samostalnost i formirale su državu koja se pružala od Velikih jezera do Meksičkog zaliva, odnosno od Atlantika do Misisipija na zapadu. Treba reći da su pobunjenicima pomoć pružale Francuska i Španija, obe države su u to vreme imale velike posede na američkom kontinentu i bile rivali Velikoj Britaniji.
Reka Misisipi
SAD su od početka bile ekonomski ne samo uspešne, već i okrenute uvećanju i razvoju. Nepune dve decenije nakon osnivanja, za vreme predsednika Tomasa Džefersona, dolazi do prvog proširenja. U to vreme Napoleon I Bonaparta je teško smirivao pobune robova na Haitiju, dok mu je za ratove po Evropi bio potreban novac. Odlučuje se da odustane od pravljenja velike katoličke države na drugoj strani Atlantika i proda teritoriju Luizijane.
Nasuprot francuskom caru i vojskovođi, Džeferson je bio usmeren na teritorijalno proširenje i razvoj teritorije kojom je upravljao. Logično je da je bio zainteresovan za kupovinu, ali nije bio siguran da li po zakonima svoje zemlje na to ima pravo.
Ipak, uočavao je strateški značaj kontrole nad celim tokom reke Misisipi, te lukom Nju Orleans, ključnom za američku trgovinu, i pristao je da za 15 miliona dolara (današnjih oko 450 miliona) kupi Luizijanu, teritoriju od oko 2,14 miliona kvadratnih kilometara koja se pružala od Misisipija do Stenovitih planina, odnosno od Meksičkog zaliva do Kanade.
Kasnije je na ovoj velikoj teritoriji oformljeno čak petnaest američkih država. Jutro je u proseku platio tri centa, a država je kasnije doseljenicima prodavala za dolar, koji su za konačno prisvajanje parcela često morali domicilne Indijance potiskivati što dalje na zapad.
Pročitaj još
Po Floridu i Kaliforniju
Džeferson je bio državnik sa vizijom, ali je veoma dobro uočavao i aktuelna zbivanja. Tako je uočio da i Španija teško kontroliše posede na američkom kontinentu, dok su pobune robova na Floridi, tada španskoj teritoriji, prilično zadavale poteškoća i graničnim američkim predelima.
Česti su bili pogranični sukobi pobunjenih robova, te se Džeferson odlučio da kraći sukob sa Španijom okonča takozvanim Adamsovim ugovorom i kupovinom Floride za pet miliona dolara. Time je učvrstio južnu granicu i pogled usmerio ka zapadu.
Godine 1845. Ameri uspevaju da anektiraju Teksas. Zanimljivo je da je ovo proširenje u tadašnjoj lokalnoj javnosti naišlo na poprilično nezadovoljstvo, razlog je bio veliki broj robova među stanovništvom nove teritorije.
Ni proširenje godinu dana kasnije nije bilo vojno. Nije čak ni iziskivalo veće izdatke. Posle decenija sporenja SAD i Velika Britanija su Oregonskim sporazumom rešile dugogodišnji spor kome pripada današnja država Oregon, a istom prilikom u SAD su priključeni i Vašington i Ajdaho.
Dve godine kasnije duži teritorijalni spor s Meksikom izrodio se u kraći rat koji su Ameri dobili, nakon čega su im Meksikanci za 15 miliona dolara prepustili Kaliforniju, Nevadu, Jutu i delove obližnjih država Arizone, Kolorada i Vajominga.
Pogrde zbog kupovine Aljaske
Samo nekoliko sezona kasnije, Meksiko je ponovo poklekao i godine 1854. za deset miliona dolara prodao južne delove Arizone i Novog Meksika. Prilično visoka cena za relativno malo područje objašnjava se time što je ovom teritorijom trebalo da prolazi Južna železnička pruga. Ovim se, praktično, oformila centralna kopnena teritorija Sjedinjenih Američkih Država i dalja širenja su obuhvatala ostrva.
Godine 1867. SAD za 7,2 miliona dolara kupuju Aljasku. Do tada nisu bili pronađeni rudnici zlata na ovoj teritoriji i građanstvo je trgovački aranžman smatralo katastrofalno lošim. Sa druge strane, Rusija je procenjivala da ne može da brani tako daleko i moreuzom odvojeno područje od glavnine teritorije države, te nije ozbiljnije ni razmatrala prodajnu cenu.
Godine 1898. Amerima nakon kraćeg sukoba sa Španijom pripadaju ostrva Havaji, Portoriko i Guam. Iste sezone SAD izlaze van američkog kontinenta i za 20 miliona dolara kupuju Filipine. Dve godine kasnije Ameri se približavaju Australiji, kompleks ostrva Samoa definitivno kupuju 1925. godine.
Blizina Panamskog kanala
Danci su stari trgovački znanci Amera. Godine 1917. su, pritisnuti ratnom novčanom neimaštinom, Amerikancima prodali tadašnja Devičanska ostrva Danske, odmah preimenovana u Američka Devičanska ostrva. Cena od 25 miliona dolara se smatra izuzetno visokom, a iznuđena je na osnovu blizine Panamskog kanala i želje SAD-a da protivničkoj strani, Nemačkoj, onemogući bilo koju mogućnost da se ustali u blizini američkog kontinenta.
Poslednje proširenje SAD je priključenje Severno-marijanskog ostrva 1975, mada je ovaj otok okupiran još za vreme Drugog svetskog rata, ali se na pravno priključenje čekalo nekoliko decenija.
Može se reći da su Sjedinjene Američke Države od prvih dana formiranja imale u vidu ogromne okružene teritorije i planirale su proširenje. Ipak, do sukoba i ratova je dolazilo, recimo, retko, nove krajeve Amerikanci su obično pripajali kupovinom.
SAD su i to vreme bile snažna vojna sila, ali su prioritet davale drugim tehnologijama uvećanja teritorije. Ostaje, međutim, pitanje da li su i u današnje vreme prioriteti SAD isti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
2
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Jadna SNS maskarada na Detelinari
14.10.2025.•
23
Žandarmerija je u subotu počela da se okuplja malo ispred zgrade, malo pored, malo preko puta, malo tamo niže.
Vučićeva loša priča
07.10.2025.•
9
"Vučić jednostavno kaže – promenite ploču ili se ni vi nećete dobro provesti."
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar