Menu 021

Svaki treći radnik u Srbiji angažovan na poslovima koji su nesigurni

Istraživanje Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara - Zajedničko pokazalo je da je danas gotovo svaki treći radnik u Srbiji angažovan na poslovima koji su kratkoročni, nesigurni i koji ne garantuju dostojanstvene uslove rada u smislu pristupa radnim, socijalnim i ekonomskim pravima.
Info 04.03.2021. | 21:01 > 21:16
Svaki treći radnik u Srbiji angažovan na poslovima koji su nesigurni
Foto: Pixabay
Autori publikacije "Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji" navode da je udeo radnika na neodređeno među zaposlenima u padu sa 88,5 odsto 2010. godine na 81,4 odsto 2014. godine na oko 77 odsto, koliko iznosi protekle tri godine.
 
Udeo rada na određeno u ukupnoj zaposlenosti povećao se tri puta u proteklih 10 godina, sa 5,9 odsto 2010. godine na oko 14,1 odsto 2019. godine. Dok se 2010. godine 11,4 odsto zaposlenih radnika nalazilo u prekarnim formama - na određeno, sezonski i privremeno, njihov udeo se do 2019. godine popeo na 22,5 odsto.
 
Najčešći oblici nesigurnog rada su onaj najmanje nestandardni, odnosno rad po ugovoru na određeno, kao i onaj najnestandardniji, to jest "rad na crno".
 
Što se neformalnog rada tiče, on je u Srbiji i dalje veoma prisutan pa tako gotovo petina svih zaposlenih radi na crno. Još jedna od brojčano najznačajnijih kategorija su radnici za sopstveni račun, odnosno samostalni delatnici bez zaposlenih, kojih je negde oko pola miliona, pokazuje istraživanje Platforme.
 
Odgovornost za ovakvu situaciju najvećim delom snosi upravo država koja je izmenama i usvajanjem novih propisa poslednih decenija značajno doprinela eroziji radničkih prava i radne sigurnosti.
 
Zakoni koji regulišu ovu oblast u većoj meri idu na ruku poslodavcima, a ne radnicima, i na ovaj način legalizuju nesigurne oblike rada, navodi se u saopštenju.
Autor: FoNet
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Mile rent-a mozak
    05.03.2021 14:57
    U staroj Jugoslaviji se dosta vodilo računa (za tadašnje tehnološke uslove i kvalitet zaštitne opreme), u periodu SRJ ( čitaj Sloba-Voja) postojali su referentni HTZ i zaštite od požara, sa malim ali ipak ovlašćenjima, u periodu neoliberalnog kapitalizma 2003- 2012 uvode se sektori za vanredne situacije sa inspekcijskim organima za poslove zaštite, sa kadrom Gnjilanske veze glavnog dase sektora, gde niko bez obzira na stručnost i diplomu nije mogao doći do posla, ako nije dobar sa Peđolinom, nije iz navedene geografske magistrale, ili nema člansku kartu sns, sps ili staru jula. Posle 2012 sa uvođenjem tržišno-radnog feudorobovlasništva zaštita na radu (požara) se digitalizovala , tako da radnici dobijaju dobru zaštitnu opremu a lošu radnu sredinu koja se klasifikuje budalaštinom nazvanom bezbednost i zdravlje na radu, i za svako radno mesto se, kao, radi procena rizika, a radnici ginu li ginu. Da ne pričam o osiguranju radnika i mašina, mnogo bi bilo. U zdravlje!
  • :((((
    04.03.2021 21:30
    CITAS LI
    Dozivotni vladaru?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest