Novac gube i najbogatiji, ali njima je lakše
Mada su najmoćnije kompanije "Meta", "Alfabet", "Epl" i "Majkrsoft" izgubile više od trećine vrednosti, još uvek su daleko snažnije od lidera realne ekonomije.
Foto: Pixabay
Iz tog razloga lako održavaju ekskluzivne pozicije u "oblaku", bastionu digitalnog poslovanja.
Stanje na Njujorškoj berzi upečatljivo pokazuje dalji pad cena akcija. Nije iznenađenje, kriza je duboka i tek prvi signali obuzdavanja inflacije nisu dovoljuni da preokrenu tok. Ono što iznenađuje je da vrednost gube najviše upravo firme iz digitalne ekonomije, uključujući i i vodeće svetske kompanije "Meta" (bivši "Fejsbuk") i "Alfabet", dok je pad "Epl"-a a i "Majkrsoft"-a blaži, ali itekako značajan. Ugledni poslovni magazin "Ekonomist" je procenio da je celokupna "digitalna branša" u SAD izgubila otprilike 58 odsto vrednosti sa početka godine, odnosno više od polovine nekadašnje cene.
Bez posla 62.000 programera
Pad prihoda, aktivnosti i profita zahvatio je celu delatnost i nije jedino što poslednjih 12 meseci obeležava scenu visokih tehnologija u SAD. Tu je odlazak programera i drugih digitalnih stručnjaka. Londonski list ističe da je otpušteno najmanje 62.000 zaposlenih, uz konstataciju da će predstojeće godine poslovna klima biti još gora, a broj otpuštenih najmanje dvostruko veći. Uostalom, čim je Ilon Mask kupio "Tviter" odmah je otpustio polovinu od blizu 7.300 zatečenih radnika i to je pokazatelj da se i u ovoj branši nalazi prevelik broj uposlenih.
Loša kretanja zahvatila su i vodeće digitalne kompanije "Meta" i "Alfabet", nešto manje su pogođeni "Majkrsoft" i "Epl", od ranije označeni kao najstabilnije firme unutar branše. Čedo Marka Zakerberga je za samo osam meseci na vrednosti izgubilo nestvarnih 835 milijardi dolara, vredelo je 1.106, a sada samo 238 milijardi.
Lično bogatstvo vlasnika je sa 143 milijarde palo na otprilike 45 milijardi, dok je broj zaposlenih smanjen za 12 odsto, s tim da će se uskoro još najmanje toliko naći na berzi rada. I to se dešava u firmi koja se, kao i branša u celini, dičila upravo odličnim zaradama i uslovima rada.
"Preti" i veštačka inteligencija
Što se tiče "Alfabeta", nevolja nije toliko u padu prihoda za osam odsto, pa su u firmi pozapošljavali još 20.000 radnika, pokušavajući da privuku brojne dobre digitalne inženjere koji su u manjim firmama ostali bez posla. Problem je u činjenici da se veštačka inteligencija razvija i u smeru koji najavljuje brzi napredak upravo u pretraživanjima, što je osnov poslovanja kompanije koju još od studentskih dana vode prijatelji Sergej Brin i Lari Pejdž.
Mada mesečno prihoduju oko 17 milijardi evra, zabrinuti su i u "Epl"-u, razlog je u činjenici da je priliv od prodaje mobilnog telefona u ukupnom prihodu sa nekadašnjih 48 dostigao 62 odsto. Loš opšti poslovni trend imao je za posledicu i smanjenje kupovine digitalnih uređaja, sem "ajfona" čije je 14. izdanje nedavno lansirano na tržištu. Ipak, "jabuka" je već dugo vremena najvrednija kompanija na svetu, čiji snop akcija na tržištu i nakon pada premašuje 2.100 milijardi dolara.
Pravilo mreže
Tražeći razloge sunovarata, "Ekonomist" dovodi u pitanje takozvano "pravilo mreže", po kome je u ovoj delatnosti profit obezbeđen čim se dostigne određen broj korisnika i dinamika aktivnosti. Odomaćilo se i shvatanje da profit automatski raste sa daljim uvećanjem dinamizma i korisničke mase. Međutim, ističe londonski magazin, snažan pad akcija pokazuje da ni ovo pravilo nije večno.
Tu, međutim, nije kraj. Već četvorogodišnje smanjeno ulaganje u start programe pokazuje da je na tržištu manje ideja i proizvoda nego što je bilo u prethodne dve, tri decenije. Istovremeno i velik broj tradicionalnih kompanija sa delatnošću koja se graniči ili jedim delom ulazi u digitalnu branšu sada se preusmerava u novu oblast.
Imajući sopstvene proizvode zgodne i za digitalnu prezentaciju, u startu poseduju ekskluzivitet, što im daje prednost u odnosu na firme nastale u digitalnom okruženju. Primer je sve intezivniji ulazak "Diznija", koji u svoje zabavne sadržaje ulaže preko 30 milijardi evra godišnje, dvostruko više nego glavni rival "Netfliks", čiji će rast profita bti ispod 4,5 odsto, mada je prosečan godišnji rast deceniju i po premašivao 22 odsto.
Klasifikacija miliona podataka
Veliko je pitanje kuda vodi i dokle će trajati posrnuće vodećih, ali i manjih tehnoloških kompanija. Pad jeste dubok, no čini se preteranim prognoze da će doći do totalnog kraha branše, još manje onih najmoćnijih. Jednostavno, od pronalaska kompjutera, život, pogotovo ekonomija se korenito izmenila.
Sada se, ako ne najatraktivniji, ono najprofitniji poslovi odvijaju u oblaku. Reč je o svojevrsnom, realno nepostojećem, digitalnom izumu, u koji se pristiže na osnovu klasifikacije na milione brojnih podataka koje o nama prikupljaju firme specijalizovane da prate svaku našu aktivnost na internetu.
Upravo ova klasifikacija velikog broja infomacija čini osnov digitalne ekonomije i ide se toliko daleko da se na osnovu važenja u milionioma slučajeva izvlači zaključak o tačnosti. Bez obaveze da se "tačnost" otkriva i dokazuje misaono, odnosno eksperimentom. Ceni se da je važenje u milionima slučajeva jači, ili barem dovoljno jak, dokaz.
Bolje od monopola
Vodeće digitalne kompanije ne samo što su postupno, ali prilično brzo, zauzele sve pozicije, platforme pogodne za rad u oblaku, već su za sebe vezale i sve manje digitalne kompanije, čija je glavna uloga da sakupljanjem i klasifikacijpm podataka otvaraju prolaze u oblak. Takva pozicija je velike postavila u poziciju jaču od monopolske - otuda njihov strelovit uspeh i neverovatan rast vrednosti. Gotovo do nebeskih visina, gde su lako premašivale vrednosti od bilion (hiljadu milijardi) dolara.
Najbolje globalne firme iz realne ekonomije samo u retkim slučajevima dostižu vrednost od 100 milijardi dolara. To je prevelika razlika za sustizanje i, za sada, digitalne kompanije ostaju na vrhu i više nego na bezbednoj distanci od tradicionalnih konkurenata. I tako će biti dokle god se ne dogodi neka nova tehnološka revolucija, sa njome i nova poslovanja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Robne rezerve otkupljuju deo ovogodišnjeg roda pšenice
16.06.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je pokrenuta inicijativa da Direkcija za robne rezerve, u skladu sa mogućnostima budžeta, otkupi deo ovogodišnjeg roda pšenice "po stimulativnijoj ceni".
Srpska IT asocijacija: Ukidanje podsticaja bez najave ugrožava poslovanje i poverenje investitora
16.06.2025.•
2
Srpska IT Asocijacija (SITA) saopštila je da je zabrinuta zbog nenajavljene odluke Vlade Srbije da ukine Uredbu o podsticajima za poslodavce koji zapošljavaju novonaseljena lica.
Sitnice koje koštaju: Kako da neprimetni troškovi ne "pojedu" tvoj kućni budžet?
16.06.2025.•
0
U vreme čestih i neočekivanih promena cena, budžet zaista lako izmakne kontroli i to bez velikih, planiranih troškova tokom meseca.
Skaču cene nafte zbog rata Irana i Izraela, moguća i blokada moreuza: Može li to uticati na Srbiju?
16.06.2025.•
10
Cena sirove nafte skočila je za desetak odsto zbog sukoba Izraela i Irana.
Dolar pao na najniži nivo u poslednje tri godine
15.06.2025.•
0
Dolar je pao na najniži nivo u poslednje tri godine, jer promenljiva trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država unosi nestabilnost na tržišta.
Objavljeno koliko je Tramp zaradio u 2024: Najveći prihodi od kriptovaluta i golf klubova
15.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp prijavio je više od 600 miliona dolara prihoda tokom 2024. godine.
Prodat Ju-Es stil: Poznato ko ga preuzma i za koji iznos
15.06.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu direktivu kojim je dozvoljena prodaja Ju-Es stila kompaniji Nipon Stil za 14,9 milijardi dolara.
U Švajcarskoj je ustavom zagarantovano pravo na gotovinu
15.06.2025.•
2
Senat Savezne skupštine Švajcarske jednoglasno je doneo odluku o tome da u ustav te države ugradi garanciju o snabdevanju gotovinom i upotrebi franka kao nacionalne valute.
Stručnjak za energetiku: Povećanje cene sirove nafte neće uticati na Srbiju
14.06.2025.•
5
Cena sirove nafte na svetskom tržištu nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana ne bi trebalo da pređe 90 dolara po barelu.
Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine
14.06.2025.•
3
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.
Advokat Siniše Malog opet dobio posao na EXPO: Preko 14 miliona dinara
13.06.2025.•
10
Advokat Igor Isailović, poznat po saradnji sa ministrom finansija Sinišom Malim, ponovo je dobio posao za pružanje pravnih usluga za potrebe Specijalizovane izložbe EXPO 2027.
Objavljene nove cene goriva: Nisu dobre vesti
13.06.2025.•
12
Na pumpama u Srbiji evrodizel će u narednih sedam dana koštati 189 dinara, dok je cena benzina 179 dinara po litru.
Program podrške za održivu poljoprivredu: Prijave do 3. avgusta
13.06.2025.•
0
Razvojni biznis centar Kragujevac, ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije i Ekološki centar "Stanište" raspisali su javni poziv organizacijama u oblasti poljoprivrede i udruženjima poljoprivrednika.
Đedović Handanović: Čekaju se lokacijski uslovi za naftovod Srbija-Mađarska, potom izrada projekta
12.06.2025.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je u toku ishovodovanje lokacijskih uslova za naftovod Srbija - Mađarska.
Mali najavio nove reforme: Uvođenje e-bolovanja i osnivanje baze podataka parafiskalnih nameta
12.06.2025.•
8
Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je da domaću privredu očekuju još dve reforme - uvođenje e-bolovanja i osnivanje centralizovane baze podataka parafiskalnih nameta.
Vlada ukinula uredbu o subvencijama za zaposlenje novonastanjenih lica u Srbiji
12.06.2025.•
3
Vlada Srbije ukinula je Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u zemlji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
12.06.2025.•
2
NBS odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7 odsto).
Ruski gas kao sredstvo ucene: Može duži ugovor - ako Srbija stopira isporuku oružja Ukrajini
12.06.2025.•
20
Ruski gas ima ucenjivački potencijal za Srbiju, saznaje Demostat nezvanično u diplomatskim krugovima.
Nova tura otkaza u Guglu
12.06.2025.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl pokrenula je novu rundu smanjenja troškova.
Pritisak na kurs dinara ipak raste: Doznake za osam odsto manje nego prošle godine
11.06.2025.•
11
Poslednji podaci iz platnog bilansa pokazuju parametre koji su izazvali slabiji rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog.
Crna Gora odbacila mogućnost da se Srbija uključi u tender za koncesije aerodroma
11.06.2025.•
5
Ministarstvo saobraćaja Crne Gore je odbacilo mogućnost uključenja Srbije u tekući tender za 30-godišnje koncesije nad aerodromima Podgorica i Tivat.
Komentari 1
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar