Novac gube i najbogatiji, ali njima je lakše
Mada su najmoćnije kompanije "Meta", "Alfabet", "Epl" i "Majkrsoft" izgubile više od trećine vrednosti, još uvek su daleko snažnije od lidera realne ekonomije.
Foto: Pixabay
Iz tog razloga lako održavaju ekskluzivne pozicije u "oblaku", bastionu digitalnog poslovanja.
Stanje na Njujorškoj berzi upečatljivo pokazuje dalji pad cena akcija. Nije iznenađenje, kriza je duboka i tek prvi signali obuzdavanja inflacije nisu dovoljuni da preokrenu tok. Ono što iznenađuje je da vrednost gube najviše upravo firme iz digitalne ekonomije, uključujući i i vodeće svetske kompanije "Meta" (bivši "Fejsbuk") i "Alfabet", dok je pad "Epl"-a a i "Majkrsoft"-a blaži, ali itekako značajan. Ugledni poslovni magazin "Ekonomist" je procenio da je celokupna "digitalna branša" u SAD izgubila otprilike 58 odsto vrednosti sa početka godine, odnosno više od polovine nekadašnje cene.
Bez posla 62.000 programera
Pad prihoda, aktivnosti i profita zahvatio je celu delatnost i nije jedino što poslednjih 12 meseci obeležava scenu visokih tehnologija u SAD. Tu je odlazak programera i drugih digitalnih stručnjaka. Londonski list ističe da je otpušteno najmanje 62.000 zaposlenih, uz konstataciju da će predstojeće godine poslovna klima biti još gora, a broj otpuštenih najmanje dvostruko veći. Uostalom, čim je Ilon Mask kupio "Tviter" odmah je otpustio polovinu od blizu 7.300 zatečenih radnika i to je pokazatelj da se i u ovoj branši nalazi prevelik broj uposlenih.
Loša kretanja zahvatila su i vodeće digitalne kompanije "Meta" i "Alfabet", nešto manje su pogođeni "Majkrsoft" i "Epl", od ranije označeni kao najstabilnije firme unutar branše. Čedo Marka Zakerberga je za samo osam meseci na vrednosti izgubilo nestvarnih 835 milijardi dolara, vredelo je 1.106, a sada samo 238 milijardi.
Lično bogatstvo vlasnika je sa 143 milijarde palo na otprilike 45 milijardi, dok je broj zaposlenih smanjen za 12 odsto, s tim da će se uskoro još najmanje toliko naći na berzi rada. I to se dešava u firmi koja se, kao i branša u celini, dičila upravo odličnim zaradama i uslovima rada.
"Preti" i veštačka inteligencija
Što se tiče "Alfabeta", nevolja nije toliko u padu prihoda za osam odsto, pa su u firmi pozapošljavali još 20.000 radnika, pokušavajući da privuku brojne dobre digitalne inženjere koji su u manjim firmama ostali bez posla. Problem je u činjenici da se veštačka inteligencija razvija i u smeru koji najavljuje brzi napredak upravo u pretraživanjima, što je osnov poslovanja kompanije koju još od studentskih dana vode prijatelji Sergej Brin i Lari Pejdž.
Mada mesečno prihoduju oko 17 milijardi evra, zabrinuti su i u "Epl"-u, razlog je u činjenici da je priliv od prodaje mobilnog telefona u ukupnom prihodu sa nekadašnjih 48 dostigao 62 odsto. Loš opšti poslovni trend imao je za posledicu i smanjenje kupovine digitalnih uređaja, sem "ajfona" čije je 14. izdanje nedavno lansirano na tržištu. Ipak, "jabuka" je već dugo vremena najvrednija kompanija na svetu, čiji snop akcija na tržištu i nakon pada premašuje 2.100 milijardi dolara.
Pravilo mreže
Tražeći razloge sunovarata, "Ekonomist" dovodi u pitanje takozvano "pravilo mreže", po kome je u ovoj delatnosti profit obezbeđen čim se dostigne određen broj korisnika i dinamika aktivnosti. Odomaćilo se i shvatanje da profit automatski raste sa daljim uvećanjem dinamizma i korisničke mase. Međutim, ističe londonski magazin, snažan pad akcija pokazuje da ni ovo pravilo nije večno.
Tu, međutim, nije kraj. Već četvorogodišnje smanjeno ulaganje u start programe pokazuje da je na tržištu manje ideja i proizvoda nego što je bilo u prethodne dve, tri decenije. Istovremeno i velik broj tradicionalnih kompanija sa delatnošću koja se graniči ili jedim delom ulazi u digitalnu branšu sada se preusmerava u novu oblast.
Imajući sopstvene proizvode zgodne i za digitalnu prezentaciju, u startu poseduju ekskluzivitet, što im daje prednost u odnosu na firme nastale u digitalnom okruženju. Primer je sve intezivniji ulazak "Diznija", koji u svoje zabavne sadržaje ulaže preko 30 milijardi evra godišnje, dvostruko više nego glavni rival "Netfliks", čiji će rast profita bti ispod 4,5 odsto, mada je prosečan godišnji rast deceniju i po premašivao 22 odsto.
Klasifikacija miliona podataka
Veliko je pitanje kuda vodi i dokle će trajati posrnuće vodećih, ali i manjih tehnoloških kompanija. Pad jeste dubok, no čini se preteranim prognoze da će doći do totalnog kraha branše, još manje onih najmoćnijih. Jednostavno, od pronalaska kompjutera, život, pogotovo ekonomija se korenito izmenila.
Sada se, ako ne najatraktivniji, ono najprofitniji poslovi odvijaju u oblaku. Reč je o svojevrsnom, realno nepostojećem, digitalnom izumu, u koji se pristiže na osnovu klasifikacije na milione brojnih podataka koje o nama prikupljaju firme specijalizovane da prate svaku našu aktivnost na internetu.
Upravo ova klasifikacija velikog broja infomacija čini osnov digitalne ekonomije i ide se toliko daleko da se na osnovu važenja u milionioma slučajeva izvlači zaključak o tačnosti. Bez obaveze da se "tačnost" otkriva i dokazuje misaono, odnosno eksperimentom. Ceni se da je važenje u milionima slučajeva jači, ili barem dovoljno jak, dokaz.
Bolje od monopola
Vodeće digitalne kompanije ne samo što su postupno, ali prilično brzo, zauzele sve pozicije, platforme pogodne za rad u oblaku, već su za sebe vezale i sve manje digitalne kompanije, čija je glavna uloga da sakupljanjem i klasifikacijpm podataka otvaraju prolaze u oblak. Takva pozicija je velike postavila u poziciju jaču od monopolske - otuda njihov strelovit uspeh i neverovatan rast vrednosti. Gotovo do nebeskih visina, gde su lako premašivale vrednosti od bilion (hiljadu milijardi) dolara.
Najbolje globalne firme iz realne ekonomije samo u retkim slučajevima dostižu vrednost od 100 milijardi dolara. To je prevelika razlika za sustizanje i, za sada, digitalne kompanije ostaju na vrhu i više nego na bezbednoj distanci od tradicionalnih konkurenata. I tako će biti dokle god se ne dogodi neka nova tehnološka revolucija, sa njome i nova poslovanja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
FT: Imenovanjem Sajmona Trota za direktora, Rio Tinto se opredelio za status kvo
15.07.2025.•
0
Rudarska kompanija Rio Tinto imenovala je Sajmona Trota za izvršnog direktora posle iznenadnog povlačenja Jakoba Stausholma, čime se opredelila za status kvo, piše danas Fajnenšel tajms.
Srbija najviše uvozi iz Kine
15.07.2025.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je u 2024. godini iznosila oko 69,5 milijardi evra, što je rast od 6,2 odsto u odnosu na 2023, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Tabaković: Srbija ima 50,5 tona rezervi zlata
15.07.2025.•
2
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila da Srbija ima 50,5 tona rezervi zlata.
Savez samostalnih sindikata: Tražićemo veće povećanje minimalca za 2026. od predloženog
15.07.2025.•
7
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je da će taj sindikat tražiti veće povećanje minimalne zarade za 2026. godinu od predviđenih 10,1 odsto, odnosno sa 500 na 550 evra.
Evropa priprema odgovor na Trampove carine: Na spisku i jelke, pčele, kamile, kondomi, ljudska kosa...
15.07.2025.•
2
U srži odgovora Evropske komisije na najavljene carinske tarife Donalda Trampa, na spisku u koji je AFP imao uvid, nalaze se američki avioni, automobili i burbon, mada Brisel i dalje želi da šansu da pregovorima.
Zbog gubitaka na mreži: Struja će poskupeti u oktobru, ali i još jednom naredne godine
15.07.2025.•
31
Od Međunarodnog monetarnog fonda smo saznali da će cena struje u Srbiji od oktobra biti uvećana sedam odsto "zbog gubitaka na mreži" koje ima Elektrodistribucija Srbije (EDS).
Rekordna vrednost bitkoina: Prvi put prešao 120.000 dolara
14.07.2025.•
3
Bitkoin je danas prvi put prešao granicu od 120.000 dolara podstaknut nadama industrije u povoljnu američku regulaciju kriptovaluta.
Srpska IT asocijacija: Zbog ukinutih podsticaja više kompanija razmatra povlačenje sa srpskog tržišta
14.07.2025.•
46
Četiri nedelje nakon ukidanja podsticaja za novonastanjena lica, i pored više zvaničnih dopisa koje je Srpska IT asocijacija (SITA) uputila nadležnima, dijalog sa IT sektorom još nije započet.
Precenjen kurs dinara - skup život i manji javni dug
14.07.2025.•
27
Vlast često ističe kako je zaduženost Srbije u ubrzanom padu, odnosno da 39 milijardi evra javnog duga krajem juna čini tek 44 odsto BDP.
Umesto preko trezora: Građani će račune za struju plaćati na račun banke biznismena bliskog SNS-u
14.07.2025.•
78
Elektroprivreda Srbije je u junskom računu za struju obavestila korisnike da se od narednog meseca menja račun za uplatu, umesto dosadašnjeg trezorskog računa, uplate će se vršiti na tekući račun Alta banke.
Letnji dani, zimske brige: Građani već nabavljaju ogrev
13.07.2025.•
1
U jeku letnjih žega povećana je potražnja za ogrevnim drvetom.
O zatvaranju fabrika u Srbiji: "Očekivano s obzirom da taktiku vlasti"
13.07.2025.•
10
Očekivano, kako zbog krize u automobilskoj industriji i ekonomiji EU, tako i zbog sulude ekonomske politike naše vlasti, neke su od ocena sagovornika Danasa povodom sve češćih zatvaranja fabrika i otpuštanja radnika.
Koji put vodi do veće zarade: Fakultet ili zanat?
13.07.2025.•
43
Zanat ili fakultet? Da li je to uopšte dilema? Zarada zanatlija u Srbiji, utisak je, prestigla je ono što ostvare visokobrazovani poput lekara ili nastavnika.
NBS se zadužila tri milijarde evra na repo tržištu po izuzetno visokim kamatama
13.07.2025.•
6
Narodna banka Srbije se na 27. aukciji hartija od vrednosti prodajom blagajničkih zapisa zadužila 360 milijardi dinara (3,07 milijardi evra) na repo tržištu.
Mogu li stranci dobiti stambeni kredit u Srbiji?
13.07.2025.•
1
Kupovina nekretnine u Srbiji, naročito kada se finansira kreditom, predstavlja veliki korak u životu, bilo da je reč o povratnicima iz dijaspore ili stranim državljanima koji žele da stvore dom u našoj zemlji.
Međugodišnja inflacija u junu iznosila 4,6 odsto
11.07.2025.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu ove godine iznosila je 4,6 odsto, a mesečna 0,9 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Cene nafte skaču dok se čeka Trampova važna izjava o Rusiji
11.07.2025.•
1
Cene američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) porasle su danas na iznad 68 dolara po barelu.
U Nemačkoj i dalje raste broj preduzeća u bankrotu
11.07.2025.•
0
Nadležnim sudovima u Nemačkoj u junu je prijavljeno 2,4 odsto više bankrota preduzeća nego 12 meseci ranije, saopštio je Nemački statistički zavod (Destatis), na osnovu preliminarnih podataka.
NBS: Bruto devizne rezerve uvećane na 27,4 milijarde evra u junu
11.07.2025.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da su bruto devizne rezerve centralne banka na kraju juna ove godine bile na nivou od 27,4 miliajrde evra, što je bilo 4,7 miliona evra više nego na kraju maja.
Objavljene nove cene goriva
11.07.2025.•
9
Nove cene goriva koje će važiti od 15 časova su objavljene.
Ugostiteljske usluge poskupele za više od devet odsto, najmanja poskupljenja u Vojvodini
11.07.2025.•
5
Ugostiteljske usluge su u Srbiji u junu ove godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku bile skuplje za 9,2 odsto nego u junu 2024. godine.
Komentari 1
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar