U strahu od ekonomskog potopa Srbija pokušava da uplovi u luku spasa
Možda i brže nego što se očekivalo pokazalo su koliko su finansije Srbije slična nejakoj barci što se na otvorenom moru leluja pod prvim udarima vetra koji preti da pređe u tornado.
Foto: 021.rs (ilustracija/Pixabay/021.rs)
Signal je stigao sa prve ovogodišnje aukcije hartija od vrednosti na kojoj je država planirala da pozajmi 50 milijardi dinara na deset godina. Kako su investitori bili suzdržani, posudila je jedva deset milijardi i to uz kamatu od 7,5 odsto.
Podsetimo, kada je poslednji put emitovala dinarske hartije od vrednosti na isti rok, decembra 2020. godine, prikupila je svu traženu svotu uz upola nižu kamatu - 3,85 odsto.
Poverenje berze
Jeste da su prinosi na tržištu generalno znatno viši nego pre samo 15 meseci, ali Slovačka, Rumunija ili Hrvatska, zemlje čiji tempo rasta pokušavamo da sustignemo, i sada zajme po primetno nižoj stopi. Zavisno od ročnosti, kamata im se kreće između 3,5 i 5,3 odsto. Nesporno da ulagači ove zemlje vide kao poslovno mnogo uspešnije i sigurnije.
Smanjeno poverenje berze nije iznenadilo predsednika Aleksandra Vučića, još manje njegovu desnu ruku Sinišu Malog. Dobro percipirajući kakve (finansijske) neprilike nailaze, odavno su uputili poziv Međunarodnom monetarnom fondu za pomoć. Dodatno, predsednik je uspeo da od arapskog prijatelja pozajmi milljardu evra uz samo tri odsto kamate.
Kada rate pristižu
Nema spora, ove i naredne sezone Srbiji će povoljni krediti biti potrebni kao retko kada u poslednjih osamdesetak godina. Godišnje na naplatu pristiže oko tri milijarde evra dužničkih rata - ukoliko bismo pokušali da ih vratimo videlo bi se da država, zapravo, nema para. Morala bi drastično da se režu pojedine budžetske stavke, verovatno novac za isplatu penzija i plata u javnom sektoru.
Stoga se država u ovakvim slučajevima oslanja na uzastopno emitovanje hartija od vrednosti, čime zanavlja stari dug. Razlika je u kamatnoj stopi koja podleže tržišnim trendovima. Posle dugog perioda istorijski jeftinog novca, na svetskom tržištu je pre godinu trend promenjen i kamate sada rastu, u velikoj meri zavisno od monetarne politike SAD i poteza tamošnjih Federalnih rezervi. A one neprekidno uvećavaju kamatu i time jačaju dolar.
Ni Narodna banka Srbije nema kud, inflacija je u Srbiji premašila 15, nezvanično i 20 odsto, pa je i neubičajeno samopouzdana guvernerka Jorgovanka Tabaković pre neki dan ponovo popustila i ovdašnju osnovnu kamtnu stopu povećala za 0,25 odsto. Minimalno, tek da nagovesti ovogodišnji smer.
Dva kriterijuma
U takvim uslovima poslednje što se preporučuje je da se zajmi emitovanjem hartija od vrednosti. Tako prikupljen novac je preskup. Ali, dužničke rate pristižu. Rešenje je u MMF-u koji u ovakvim prilikama nastupa pokušavajući da kreditom pod prihvatljivim uslovima (u slučaju Srbije to je 2,4 milijarde dolara uz kamatu od 3,1 do 3,4 odsto) smiri situaciju.
Naravno, Fond postavlja određene uslove da bi pomogao, usmerene pre svega na to da tražilac izgradi održiv finansijski ambijent. Dva polazna kriterijuma su da visina javnog duga i budžetski deficit budu prihvatljivi i to u dužem periodu.
Osobenost Srbije je u tome što, u brojkama posmatrano, javni dug od 57,3 odsto BDP-a nije prevelik, a ni planirani deficit za 2023. godinu od 3,1 odsto BDP, s obzirom na energetsku krizu nije baš zastrašujući. Nevolja je što je mnogo toga prikriveno u javnim preduzećima iz sfere energetike. Dugove prikazuju u svojim bilansima pa se ne vide u državnim, bar ne u nastanku minusa. Kako posluju sa gubitkom, na kraju godine nemaju para da izmire obaveze, pa to umesto njih čini država. Tek tada ove obaveze se registruju kao uvećanje budžetskog deficita.
Pročitaj još
Vri u EPS-u
Tako smo tek poslednjim rebalansom prošlogodišnjeg budžeta obavešteni da je država Srbije lane utrošila 1,82 milijarde evra kao subvnecije Srbijagasu za cenu gasa koja je prema kupcima ispod nabavne cene, odnosno za kupovinu nedostajuće struje. U iste namene za tekuću godinu je predviđeno 1,2 milijarde. Ova davanja se tek naknadno u budžetu vide kao državni trošak.
Upravo stoga i novi aranžman sa MMF-om sadrži samo obaveze poboljšanja poslovnosti državnih energetskih kompanija, pre svega Srbijagasa i EPS-a. Učiniće se to na dva načina, povećanjem cene struje, odnosno gasa i većom profesionalizacijom upravljačkih garnitura.
Veliko je pitanje hoće li posle januarskog poskupljenja od osam odsto niz tri istovetna sukcesivna povećanja cene struje, u maju, novembru i maju 2024. godine, biti dovoljni da se EPS oporavi od dugogodišnje pogrešne upravljačke koncepcije partijski previše nastrojenih kadrova. Naša najveća firma je prošle godine dug uvećala na 1,5 milijardi, lane je prihod bio za oko 750 miliona evra ispod troškova, dok je godišnje u nove energetske kapacitete neophodno da se ulaže najmanje 500 miliona evra po sezoni da bi se uhvatio kurs uvećanja proizvodnje i dostigla donedavana pozicija relativno malog, ali neto izvoznika.
Takođe, nije izvesno hoće li četiri uzastopna povećanja cene gasa od po 10 ili 11 odsto biti dovoljni da Srbijagas postigne samostalno i pozitivno poslovanje.
Za trajniji oporavak
Izgleda da je MMF procenio da su nevolje Srbije sa energetskim preduzećima gorući problem bez čijeg sređivanja bi država začas upala u dubiozu. Stoga se odlučio samo za hitne mere dovođenja poslovanja dve ključne javne kompanije na pozitivan i održiv kurs.
Za potpuniji oporavak i trajniji uspeh, međutim, potrebni su oštriji rezovi i krupnije promene. One koje zalaze u strukturu društva u kome je moguće da u državnoj firmi moć uže grupe, stranke na vlasti, nadjačava javni interes.
U tom apsurdu je izvor problema javnih preduzeća, ali i razlog zašto je Srbija na 96. mestu po percepciji korupcije, daleko iza Crne Gore i Severne Makedonije, ili zašto je i lane Srbija bila jedina evropska država koja je bila pod paskom internacionalne organizacije zadužene za nadziranje "pranja novca".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Danas blokada 30 raskrsnica u Novom Sadu: Buka od 15 minuta zbog izbora za mesne zajednice")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija se zadužila još 15 milijardi dinara, ali interesovanje za državne obveznice sve manje
14.05.2025.•
0
Od početka godine Srbija je najavila izdavanje dinarskih obveznica s rokom dospeća od 10,5 godina.
Tabaković: Protesti i blokade odlažu investicije u Srbiji
14.05.2025.•
48
Rast bruto domaćeg proizvoda za 2025. u Srbiji je smanjen sa 4,5 na 3,5 odsto usled dešavanja na globalnom tržištu, ali i u zemlji, kaže guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Odgajivači svinja: Uvoz mesa uništio domaće svinjarstvo
13.05.2025.•
11
Proizvođači svinjskog mesa u Srbiji saopštili su danas da su uvoznici i trgovci uništili fond svinja u Srbiji, jer je sada manji za oko 70 odsto nego pre nekoliko godina.
Od mraza Srbija izgubila 300.000 tona voća: Kako će nepogode uticati na cene?
13.05.2025.•
9
Nakon što je martovski mraz uništio do 95 odsto roda kajsije, početak maja doneo je novi udarac voćarima nakon što je nevreme sa gradom pogodilo mnoge krajeve Srbije.
Novi zakon za korisnike kredita od 1. jula: Stvarne olakšice ili još jedna kozmetička promena?
13.05.2025.•
4
Nove mere, uključujući ograničenje kamata i mogućnost lakše prodaje nekretnine, trebalo bi da olakšaju položaj dužnika. Ipak, iz Efektive upozoravaju da je sve moglo ranije - i bolje.
Srbija sa Rusijom dogovorila nastavak gasnog aranžmana
13.05.2025.•
1
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da je dogovoren nastavak gasnog aranžmana sa Rusijom i da će biti povećan sa dve na 2,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Šta ćemo kad nestane struje?
12.05.2025.•
7
Sredinom aprila vest pristigla iz Španije oduševila je ekologe, posebno poklonike "zelene energije".
Država od kladionica i kockarnica zarađuje stotine miliona evra
12.05.2025.•
34
Tržište igara na sreću u Srbiji raste iz godine u godinu, a istovremeno - rastu i prihodi države od kladionica.
Poljoprivrednici od ministra Glamočića traže isplatu subvencija u roku, a kredite pre setve
12.05.2025.•
0
Poljoprivrednici od novog ministra poljoprivrede Dragana Glamočića očekuju isplatu subvencija u dogovorenim rokovima, obezbeđenje kredita pre setve i zaštitu domaće proizvodnje od prekomernog uvoza.
Ministarstvo poljoprivrede nastavlja pojačani nadzor nad prodajom mesa na pijacama
12.05.2025.•
3
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je nastavlja sa pojačanim nadzorom nad prometom hrane životinjskog porekla "u cilju očuvanja zdravlja građana i obezbeđivanja bezbednosti hrane na tržištu".
Nisan ukida još 10.000 radnih mesta
12.05.2025.•
1
Japanska kompanija Nisan planira da ukine još 10.000 radnih mesta širom sveta, preneli su japanski mediji nakon što je taj proizvođač automobila u novembru saopštio da će ukinuti 9.000 mesta.
Moguća izgradnja logističkog centra Alibabe u Nišu
12.05.2025.•
1
Alibaba, jedna od najvećih kompanija internet trgovine i vlasnik popularnog onlajn prodajnog servisa, mogao bi da izgradi logistički centar u Nišu.
Onima koji izdaju stan na dan stiže porez na naplatu: Isplati li se još ovakva vrsta najma?
11.05.2025.•
12
Poreska uprava Srbije najavila je da će svi koji zarađuju od iznajmljivanja stanova na dan uskoro dobiti poreska rešenja.
Cena nafte sve niža, ali gorivo sporo pojeftinjuje u Srbiji: Imaju li vozači čemu da se nadaju?
11.05.2025.•
13
Nafta ubrzano pojeftinjuje, a i cene goriva u poslednje vreme padaju.
Zbog klime i Trampovih carina moguća nova poskupljenja kafe u svetu - što znači i u Srbiji
11.05.2025.•
3
Cena sirove kafe na svetskom tržištu doživela je dramatičan skok u poslednjih nekoliko meseci, udvostručivši se u rekordno kratkom roku.
Švajcarci su protiv ukidanja gotovine: Ovo su razlozi
11.05.2025.•
2
Digitalni novac se nekoliko godina sve više koristi umesto gotovine, što je postalo još izraženije tokom pandemije koronavirusa.
Ko najviše duguje EPS-u za struju: Ovo je spisak 20 najvećih neplatiša
11.05.2025.•
14
Elektroprivreda Srbije objavila je spisak 20 najvećih dužnika koji joj, sa presekom na dan 25. april 2025. godine, duguju više od 22,33 milijarde dinara.
Panasonik otpušta 10.000 radnika
11.05.2025.•
1
Japanska kompanija "Panasonik" najavila je da će tokom tekuće fiskalne godine otpustiti 10.000 zaposlenih, po 5.000 u Japanu i inostranstvu, kako bi restrukturalizacijom zaustavila pad profita.
Uvoz Srbije raste sedam puta brže nego izvoz
10.05.2025.•
8
U prvom kvartalu 2025. godine, srpski uvoz je rastao sedam puta brže nego izvoz.
Vlada Španije predložila skraćenje radne nedelje na 37,5 sati
10.05.2025.•
1
Vlada Španije je utvrdila predlog zakona o opštem skraćenju radne nedelje sa 40 na 37,5 sati.
Epl planira uvođenje veštačke inteligencije u Safari, uzdrmana pozicija Gugla
10.05.2025.•
1
Američka tehnološka korporacija Epl planira da u svoj pretraživač Safari uvede opcije za pretragu bazirane na veštačkoj inteligenciji kao što su Perpleksiti i ChatGPT.
Komentari 14
Anonimus
Jacovitti
Danas obećaš penzionerima da nećeš smanjivati penzije, a onda sutra ih smanjiš!
A penzioneri? Ma divni ljudi. Ćute krezubim ustima. Do duše, tu i tamo po neko nešto zucne, al’ to se da srediti.
Vulin! Ko to tamo zuca?
696
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar