U strahu od ekonomskog potopa Srbija pokušava da uplovi u luku spasa
Možda i brže nego što se očekivalo pokazalo su koliko su finansije Srbije slična nejakoj barci što se na otvorenom moru leluja pod prvim udarima vetra koji preti da pređe u tornado.
Foto: 021.rs (ilustracija/Pixabay/021.rs)
Signal je stigao sa prve ovogodišnje aukcije hartija od vrednosti na kojoj je država planirala da pozajmi 50 milijardi dinara na deset godina. Kako su investitori bili suzdržani, posudila je jedva deset milijardi i to uz kamatu od 7,5 odsto.
Podsetimo, kada je poslednji put emitovala dinarske hartije od vrednosti na isti rok, decembra 2020. godine, prikupila je svu traženu svotu uz upola nižu kamatu - 3,85 odsto.
Poverenje berze
Jeste da su prinosi na tržištu generalno znatno viši nego pre samo 15 meseci, ali Slovačka, Rumunija ili Hrvatska, zemlje čiji tempo rasta pokušavamo da sustignemo, i sada zajme po primetno nižoj stopi. Zavisno od ročnosti, kamata im se kreće između 3,5 i 5,3 odsto. Nesporno da ulagači ove zemlje vide kao poslovno mnogo uspešnije i sigurnije.
Smanjeno poverenje berze nije iznenadilo predsednika Aleksandra Vučića, još manje njegovu desnu ruku Sinišu Malog. Dobro percipirajući kakve (finansijske) neprilike nailaze, odavno su uputili poziv Međunarodnom monetarnom fondu za pomoć. Dodatno, predsednik je uspeo da od arapskog prijatelja pozajmi milljardu evra uz samo tri odsto kamate.
Kada rate pristižu
Nema spora, ove i naredne sezone Srbiji će povoljni krediti biti potrebni kao retko kada u poslednjih osamdesetak godina. Godišnje na naplatu pristiže oko tri milijarde evra dužničkih rata - ukoliko bismo pokušali da ih vratimo videlo bi se da država, zapravo, nema para. Morala bi drastično da se režu pojedine budžetske stavke, verovatno novac za isplatu penzija i plata u javnom sektoru.
Stoga se država u ovakvim slučajevima oslanja na uzastopno emitovanje hartija od vrednosti, čime zanavlja stari dug. Razlika je u kamatnoj stopi koja podleže tržišnim trendovima. Posle dugog perioda istorijski jeftinog novca, na svetskom tržištu je pre godinu trend promenjen i kamate sada rastu, u velikoj meri zavisno od monetarne politike SAD i poteza tamošnjih Federalnih rezervi. A one neprekidno uvećavaju kamatu i time jačaju dolar.
Ni Narodna banka Srbije nema kud, inflacija je u Srbiji premašila 15, nezvanično i 20 odsto, pa je i neubičajeno samopouzdana guvernerka Jorgovanka Tabaković pre neki dan ponovo popustila i ovdašnju osnovnu kamtnu stopu povećala za 0,25 odsto. Minimalno, tek da nagovesti ovogodišnji smer.
Dva kriterijuma
U takvim uslovima poslednje što se preporučuje je da se zajmi emitovanjem hartija od vrednosti. Tako prikupljen novac je preskup. Ali, dužničke rate pristižu. Rešenje je u MMF-u koji u ovakvim prilikama nastupa pokušavajući da kreditom pod prihvatljivim uslovima (u slučaju Srbije to je 2,4 milijarde dolara uz kamatu od 3,1 do 3,4 odsto) smiri situaciju.
Naravno, Fond postavlja određene uslove da bi pomogao, usmerene pre svega na to da tražilac izgradi održiv finansijski ambijent. Dva polazna kriterijuma su da visina javnog duga i budžetski deficit budu prihvatljivi i to u dužem periodu.
Osobenost Srbije je u tome što, u brojkama posmatrano, javni dug od 57,3 odsto BDP-a nije prevelik, a ni planirani deficit za 2023. godinu od 3,1 odsto BDP, s obzirom na energetsku krizu nije baš zastrašujući. Nevolja je što je mnogo toga prikriveno u javnim preduzećima iz sfere energetike. Dugove prikazuju u svojim bilansima pa se ne vide u državnim, bar ne u nastanku minusa. Kako posluju sa gubitkom, na kraju godine nemaju para da izmire obaveze, pa to umesto njih čini država. Tek tada ove obaveze se registruju kao uvećanje budžetskog deficita.
Pročitaj još
Vri u EPS-u
Tako smo tek poslednjim rebalansom prošlogodišnjeg budžeta obavešteni da je država Srbije lane utrošila 1,82 milijarde evra kao subvnecije Srbijagasu za cenu gasa koja je prema kupcima ispod nabavne cene, odnosno za kupovinu nedostajuće struje. U iste namene za tekuću godinu je predviđeno 1,2 milijarde. Ova davanja se tek naknadno u budžetu vide kao državni trošak.
Upravo stoga i novi aranžman sa MMF-om sadrži samo obaveze poboljšanja poslovnosti državnih energetskih kompanija, pre svega Srbijagasa i EPS-a. Učiniće se to na dva načina, povećanjem cene struje, odnosno gasa i većom profesionalizacijom upravljačkih garnitura.
Veliko je pitanje hoće li posle januarskog poskupljenja od osam odsto niz tri istovetna sukcesivna povećanja cene struje, u maju, novembru i maju 2024. godine, biti dovoljni da se EPS oporavi od dugogodišnje pogrešne upravljačke koncepcije partijski previše nastrojenih kadrova. Naša najveća firma je prošle godine dug uvećala na 1,5 milijardi, lane je prihod bio za oko 750 miliona evra ispod troškova, dok je godišnje u nove energetske kapacitete neophodno da se ulaže najmanje 500 miliona evra po sezoni da bi se uhvatio kurs uvećanja proizvodnje i dostigla donedavana pozicija relativno malog, ali neto izvoznika.
Takođe, nije izvesno hoće li četiri uzastopna povećanja cene gasa od po 10 ili 11 odsto biti dovoljni da Srbijagas postigne samostalno i pozitivno poslovanje.
Za trajniji oporavak
Izgleda da je MMF procenio da su nevolje Srbije sa energetskim preduzećima gorući problem bez čijeg sređivanja bi država začas upala u dubiozu. Stoga se odlučio samo za hitne mere dovođenja poslovanja dve ključne javne kompanije na pozitivan i održiv kurs.
Za potpuniji oporavak i trajniji uspeh, međutim, potrebni su oštriji rezovi i krupnije promene. One koje zalaze u strukturu društva u kome je moguće da u državnoj firmi moć uže grupe, stranke na vlasti, nadjačava javni interes.
U tom apsurdu je izvor problema javnih preduzeća, ali i razlog zašto je Srbija na 96. mestu po percepciji korupcije, daleko iza Crne Gore i Severne Makedonije, ili zašto je i lane Srbija bila jedina evropska država koja je bila pod paskom internacionalne organizacije zadužene za nadziranje "pranja novca".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Đedović Handanović: Očekujem do kraja nedelje odgovor na zahtev za produženje licence NIS-u
17.02.2026.•
1
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović očekuje do kraja nedelje odgovor na zahtev za produženje licence NIS-u.
ByteDance obećava zaštitu autorskih prava na AI video alatu nakon pretnji Diznija
16.02.2026.•
0
Kineska tehnološka kompanija ByteDance saopštila je da će preduzeti korake kako bi sprečila neovlašćeno korišćenje autorskih prava na svom novom AI alatu za generisanje videa, nakon pretnji pravnim postupkom iz američke
Metla Group kupila Nišku pivaru
16.02.2026.•
1
Domaća kompanija Metla Group iz Leskovca zvanično je preuzela Nišku pivaru, čime je završen proces promene vlasničke strukture, saopštio je novi vlasnik.
EU do 2028. zabranjuje rusku naftu i gas: Koliko će to uticati na energetsku bezbednost Srbije?
16.02.2026.•
16
EU je na putu da do kraja 2027. godine u potpunosti ukine uvoz ruskog gasa i nafte, a većina zemalja članica ima izlaz na more i problem snabdevanjem gasom mogle bi da reše izgradnjom sopstvenih LNG terminala.
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile prošle godine da isplate minimalnu platu
15.02.2026.•
1
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile su da isplate minimalnu platu tokom 2025. godine.
Voće u Srbiji u 2025. bilo skuplje 68 odsto nego prethodne godine
15.02.2026.•
2
Najveći uticaj na rast cena u grupi proizvoda poljoprivrede i ribarstva u prošloj godini imalo je poskupljenje voća od 68,2 odsto i žita od 12,3 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Čekaju li nas nova poskupljenja: Uredba o ograničenju trgovačkih marži ističe 1. marta
15.02.2026.•
19
Iako uredba o ograničenim trgovačkim maržama ističe 1. marta, deo nabavnih cena je već odmrznut, a kompanija Delez najavila je tužbu protiv Srbije.
Evropska centralna banka proširuje pristup svom fondu za likvidnost u evrima
15.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da namerava da proširi pristup svom fondu za likvidnost u evrima, kako bi bio globalno dostupan u cilju jačanja jedinstvene evropske valute na međunarodnom planu.
Pošto prodaja e-automobila nije išla po planu: Stelantis ipak uvodi nova dizel vozila u Evropu
15.02.2026.•
15
Kompanija Stelantis ponovo uvodi dizel verzije najmanje sedam modela automobila i putničkih kombija širom Evrope, što predstavlja zaokret od ranije snažne orijentacije ka električnim vozilima (EV).
Srbija se zadužila za još 200 miliona evra: Svaki građanin "duguje" oko 6.000 evra
15.02.2026.•
29
Srbija se u četvrtak zadužila za još 200 miliona evra, za koliko je prodala petnaestogodišnje državne obveznice po stopi prinosa od pet odsto.
Na kraju prošle godine zabeležen porast broja građevinskih dozvola
14.02.2026.•
1
U Srbiji je u decembru prošle godine izdato 2.948 građevinskih dozvola, što je 10,8 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Odbor za poljoprivredu usvojio da 10 do 15 odsto mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu
13.02.2026.•
4
Parlamentarni Odbor za poljoprivredu usvojio je danas predloge da 10 do 15 odsto količine mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu i da država dotira 1,5 evra na bazi skladištenja.
NIS podneo zahtev za novu licencu Ministarstva finansija SAD
13.02.2026.•
1
Naftna industrija Srbije uputila je 12. februara Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije i posle 20. februara.
Šta se najviše prodaje u Srbiji: Polovnjaci, "škoda", "tojota", "reno"...
13.02.2026.•
8
U Srbiji je u 2025. godini zabeležen rast prodaje novih vozila za 13,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Glavna pravnica Goldman Saksa podnosi ostavku - dobijala poklone od Džefrija Epstina
13.02.2026.•
2
Glavna pravna službenica u bankarskoj instituciji Goldman Saks Keti Rumler podnela je ostavku, nakon što je otkriveno da je od seksualnog prestupnika Džefrija Epstina dobijala poklone.
Ministarstvo poljoprivrede traži konsultacije sa EU o stanju na tržištu mleka
12.02.2026.•
10
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je danas da je zatražilo hitne konsultacije sa Evropskom komisijom (EK), povodom aktuelnih kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.02.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne, 4,5 odsto i kreditne olakšice, sedam odsto.
Burger king stiže u Srbiju: Ministarka privrede imala sastanak sa predstavnicima kompanije
12.02.2026.•
41
Ministarka privrede Adrijana Mesarović sastala se sa predstavnicima kompanije "Burger King" sa kojima je razgovarala o njihovim planovima o ulaganju u Srbiju i otvaranju većeg broja restorana.
Država otkočila cene dobavljača: Da li će proizvodi u marketima poskupeti?
11.02.2026.•
34
Poslednjom u nizu izmena Uredbe o ograničenju marži, odmrznute su cene dobavljača, što znači da one mogu da budu slobodno formirane.
Profesor Đukić: Zaduživanje Srbije prodajom obveznica jeftinije, ali nije utešno
11.02.2026.•
2
Zaduživanje države Srbije prodajom obveznica u ovom trenutku je povoljnije nego da se uzimaju krediti od banaka, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.
Komentari 14
Anonimus
Jacovitti
Danas obećaš penzionerima da nećeš smanjivati penzije, a onda sutra ih smanjiš!
A penzioneri? Ma divni ljudi. Ćute krezubim ustima. Do duše, tu i tamo po neko nešto zucne, al’ to se da srediti.
Vulin! Ko to tamo zuca?
696
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar