Sve teže do krova nad glavom: Prosečni Novosađanin treba da radi 10 godina da bi kupio stan
Prosečnom građaninu potrebno je da radi sve duže kako bi sebi priuštio krov nad glavom, pa tako za stan u Novom Sadu je neophodno skoro 10 godina rada.
Foto: Pixabay
Istina je da su se stanovi prošle godine prodavali više nego 2021, ali je procenat kupljenih nekretnina na kredit manji za pet odsto, piše Euronews Srbija.
Analiza Bloomberg Adria pokazala je za stan u novogradnji od 57 kvadrata u Beogradu neophodno 165 prosečnih neto plata, što je skoro 14 godina, tačnije 13 godina i osam meseci i to pod uslovom da se cela plata izdvaja samo za te svrhe.
Za stan u Novom Sadu i Čačku neophodno je skoro 10 godina, dok za nekretninu u Zrenjaninu i Užicu treba raditi 9 godina i 7 meseci.
Srpski grad u kome je potrebno najmanje vremena za prikupljanje novca za stan u novogradnji je Zaječar, gde je za tako nešto potrebno 4 godine i 7 meseci - skoro tri puta manje nego u Beogradu.
Sledi Prokuplje sa 5 godina i 8 meseci, dok je za nekretninu u Pirotu potrebno 6 godina i tri meseca rada.
Cene kvadrata brže rastu nego zarade
Ekonomisti kažu da cene kvadrata trenutno rastu brže i više nego zarade, ali u nekom srednjem roku, očekuju da će odnos plata i cena stanova biti povoljniji.
Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da su na skok cena stanova uticale okolnosti - epidemija virusa korona, rat u Ukrajini, inflacija.
"Vi imate inflaciju u evrima koja će kumulativno biti skoro 25 odsto u dve godine. Imali smo velike poremećaje na tržištu građevinskih materijala, velika je i potražnja. Svi ti faktori su pogurali cene kvadrata naviše. Sada ćemo verovatno ući u fazu kada će cena kvadrata da stagnira, to je normalna stvar. Trenutno jesu možda malo skuplji kvadrati u odnosu na platu, ali u nekom srednjem roku odnos će verovatno biti bolji", rekao je Stevanović.
Upitan koliko su takve cene održive on je rekao da je svaka cena koju kupci hoće da plate održiva.
Dodaje da su kamate nekada više, nekada niže, ali da se na to mora računati kada se uzima stambeni kredit.
"Nije toliko crno u Srbiji i gore nego u drugim zemljama. Pogotovo ako se pogledaju cene nekretnina sa kojima mi želimo da poredimo Beograd. Neki porede sa, recimo, prosekom Nemačke. Ako uporedimo sa Minhenom i Berlinom videćemo da nije toliko crno kod nas kao što se želi prikazati", kaže Stevanović.
A koliko vremena je u odrednjenim evropskim zemljama potrebno da se radom dođe do nekretnine govori i istraživanje Deloita iz prošle godine.
Države u kojima se najduže radi za stan od 70 kvadrata su Češka i Slovačka, računajući prosečnu bruto platu.
Prema ovom istraživanju Srbija je treća zemlja u Evropi čiji građani sa prosečno bruto platom moraju da rade 11,5 godina. Dok je Slovencima za nekretninu od 70 kvadrata potrebno 10 godina rada.
Za stan iste veličine najkraće se radi u Norveškoj, svega 4,4 godine. Za stan u Nemačkoj neophodno je 6,5 godina rada. Što se tiče regiona građani BiH moraju da rade 7, a Hrvati 8,3 godine.
Pročitaj još
Samo 10 odsto mladih ima svoj stan
Mladima je posebno otežan put do prve nekretnine jer, prema podacima Krovne organizacije mladih samo 10 odsto ima svoj stan. To je i za očekivati ako se zna da 12 odsto mladih (do 30 godina) zarađuje više od 80.000 dinara.
Jovana Božičković iz Krovne organizacije mladih Srbije kaže da sa sadašnjom stopom inflacije i potrošačkom korpom koja iznosi više od 90.000 dinara, mladi ne mogu stambeno da se osamostale.
"Podaci kažu da u Srbiji oko 65 odsto mladih živi sa roditeljima. To je alarm podatak izimajući u obzir da, recimo, u Danskoj svega 3 odsto mladih živi sa roditeljima", navela je Božičković.
Dodaje da 35 odsto mladih želi da živi sa roditeljima, jer su na neki način vezani za kuću, porodicu, tu su kulturološki aspekti, dok 65 odsto mladih želi da se osamostali, ali ne može zbog ekonomskih razloga.
"To je veliki problem zato što je svaki drugi dom u Srbiji prenaseljen. Dakle i postojeće porodične kuće nemaju dovoljno prostora za te mlade ljude da se osamostale, osnuju svoju porodicu", navela je Božičković.
Da cene stanova ipak polako počinju da se hlade, pokazuje poslednji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda.
Cene stanova u starogradnji rasle više nego u novosagrađenim zgradama. U poslednjem kvartalu stari stanovi su u Srbiji rasli po stopi od 16,1 odsto, dok su trećem tromesečju beleži rast od 15,7 odsto.
Kupovina stanova od investitora pokazuje znake usporavanja i u četvrtom kvartalu novogradnja raste po stopi od 9,3 odsto naspram deset procenata iz trećeg tromesečja 2022. godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Fiskalni savet: Reforma platnih razreda u Srbiji podbacila u samoj koncepciji
10.02.2026.•
1
Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji.
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
3
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
25
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
38
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
29
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
7
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
0
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
12
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
25
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Komentari 30
Mirjana
Ma treba nas sibati dokle god smo ovde!
mrva
Prosečan Novosađanin, u prevodu, pod ovim uslovima praktično ne može za života da kupi pristojan stan od zarađenog novca
Bojan
Gradiš garant na divljaka pa ćeš posle da kukaš da te grad priključi na vodu i asfaltira put do kuće, kao i svi vi "snalažljivi i vredni".
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar