Euribor nastavlja da povećava rate kredita: Šta će kraj godine doneti zaduženim građanima?
Šestomesečni euribor je premašio 3,5 odsto, što je najviša stopa od septembra 2008. godine.
Foto: Pixabay
Sagovornici Euronews Srbije saglasni su u oceni da je dalji rast euribora neizbežan, prognozirajući uglavnom da će dostići četiri odsto pre nego što krene sa blagim padom, mada oni više skeptični procenjuju rast i do pet odsto.
Rast ključnih kamatnih stopa traje već mesecima, što je sa jedne strane način institucija da se bore sa inflacijom, ali sa druge predstavlja sve veći problem pre svega za građane koji imaju novije kredite, jer rate neprestano rastu.
Euribor, koji banke koriste prilikom određivanja kredita sa promenljivom kamatnom stopom, direktno utiče na visinu rate kredita.
Iako pojedini stručnjaci navode da se rast euribora bliži vrhnucu, do tada će mesečne rate kredita sa promenljivom kamatnom stopom bivati sve više.
Zbog čega rastu rate kredita u evrima?
Centralne banke pri borbi sa visokom inflacijom koriste onaj instrument koji imaju na raspolaganju - podizanje referentnih kamatnih stopa, objašnjava za Euronews Srbija Zoran Grubišić sa Bankarske akademije.
"To je rezultat prevelike ekspanzione politike koja se vodila prethodnih godina, i još nije istorijska vrednost - jeste u poslednjih 14 godina, ali euribor je beležio vrednosti i do pet odsto", dodao je Grubišić.
Ekonomska novinarka Radojka Nikolić takođe smatra da su odluke ECB, ali i američkog Feda, o povećanju referentnih kamatnih stopa, prevashodno uticale na usporavanje rasta inflacije u SAD i EU.
"Kada suzbijaju inflaciju, centralne banke povećavaju vrednost novca. Time se smanjuje potreba za novcem, smanjuje se novac u opticaju i potrošnja, pa se očekuje pad inflacije", objašnjava Nikolić za Euronews Srbija.
Ona, međutim, dodaje da je na sporiji rast inflacije uticao i jedan od glavnih faktora koji je izazivaju - cena energenata.
"Pošto su cene energenata počele da padaju, u toj kombinaciji povećanja referentnih kamatnih stopa i relativno dobre snabdevenosti energentima kao što je to bilo ove zime, zbog čega su i počele cene da padaju, došlo se do sadašnjeg nivoa inflacije", rekla je Nikolić.
Podsetila je da je inflacija u Evropskoj uniji u martu ove godine iznosila na 6,9 odsto, što je manje nego u januaru i februaru, kada je prelazila 8 odsto.
"Cilj Evropske centralne banke za ovu godinu je da inflacija bude na 5,3 odsto, što znači da će se nastaviti povećanje euribora, odnosno referentne kamatne stope ECB", dodaje Nikolić.
Šta su posledice većih ključnih kamatnih stopa?
Govoreći o posledicama koje sa sobom nose povećane referentne kamatne stope, Nikolić je izdvojila posebno smanjenu privrednu aktivnost.
"Ovo je nažalost, jer smanjenjem potrebe za novcem i privrede i stanovništva, utiče se na smanjenje inflacije, a sve centralne banke imaju kao svoj glavni cilj smanjenje inflacije. Ona uvek predstavlja jednu vrstu poreza, i nikad nije dobro da prelazi u visoke stope - zato se toliko vodi računa o nivou inflacije bez obzira na usporavanje privredne aktivnosti, što je očekivano u ovom periodu", rekla je Nikolić.
Ona dodaje da je ECB objavila detaljan izveštaj koji se odnosi na sastanak upravnog odbora iz marta, kada je i doneta nova odluka.
"Tu se vrlo jasno navodi da ECB očekuje inflaciju ove godine na 5,3 odsto, sledeće godine na 2,9 odsto, a da su za 2025. godinu očekuje spuštanje inflacije na nivo od 2,1 odsto", ističe Nikolić
"Ako pogledate horizont od tri godine, mi ćemo taj period živeti sa inflacijom iznad očekivanja, odnosno sa rastom referentne kamatne stope sve do 2025. godine, kada se može očekivati u drugoj polovini godine zaustavljanje rasta euribora", navodi Nikolić.
Grubišić takođe navodi da su, pored građana, ovim potezima pogođene i firme koje se zadužuju po varijabilnim kamatnim stopama vezanim za euribor.
"Velike kamate destimulišu kompanije sa planiranim investicionim projektima. Dobrim delom se investicije finansiraju iz duga, a kod nas je glavni vid zaduživanja kada se uzme kredit od banke. Nema mogućnosti emitovanja obveznica i nisu razvijeni neki drugi vidovi", kaže Grubišić.
Po njegovoj oceni, neke kompanije će odustajati od investicionih projekata koje su planirale u ovoj i narednoj godini, i to je ono što "opasno utiče na ekonomski rast".
Oni na koje povećane referentne kamate stope ipak najviše direktno utiču jesu građani koji su uzeli kredite, zbog toga što se rate uvećavaju iz meseca u mesec.
Grubišić smatra da su najviše pogođeni građani koji su "sveže uzeli kredite", i to posebno one dugoročne, jer je, kako kaže, na dugom roku dospeća osetljivost rate mnogo veća.
"To su oni koji su krajem 2021. godine ili početkom 2022, kada je euribor bio na minimumu, uzimali kredite. Oni su sada najviše pogođeni jer imaju još dosta da otplaćuju, i samim tim plaćaju najvećim delom kamatu. Inače, na početku otplate kredita, dominira kamata u rati, znači mala je otplata i smanjenje glavnice, a to se sada još više pogoršava", istakao je Grubišić.
On je naveo da to koliko će nekome porasti rata za kredit zavisi od više faktora, ali da je moguće čak i da, ako je neko imao ratu od 350 evra, sada umesto tog iznosa mora da plati 600 evra.
Nikolić navodi da je veoma teško napraviti procenu koliko kome porasla rata, jer zavisi i koju klauzulu je uzimao i koliki deo je otplaćen.
Navodi, međutim, da ukoliko bi se sve uprosečilo i napravila kakva-takva procena, onda se dobija da su rate veće za oko trećinu u odnosu na ranije.
Pročitaj još
Da li je blizu "crvena zona"?
Stručnjaci su, međutim, saglasni u oceni da vreme "crvene zone" u kojoj bi građani došli u rizik od nemogućnosti da otplaćuju kredite i dalje nije došlo, mada ne isključuju u potpunosti takvu takve scenarije u budućnosti.
"Još su to kamatne stope koje su u granicama nekih normalnih, od tri do šest odsto, mada jesu visoke ako ih poredimo sa prethodnim periodom kada su bile u minusu. Jedino su u problemu ljudi koji imaju gotovinske ili potrošačke kredite koji su najskuplji, ali stambeni krediti se uzimaju na 20 ili 30 godina. Ko zna šta će biti za 20 godina. Biće faza sa niskim kamatama, pa višim, i tako dalje", naveo je za Euronews Srbija vanredni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović.
Prema njegovim rečima, uvek bi u takvim situacijama trebalo gledati stabilnost posla koji neko ima, jer je kredit dobrovoljna odluka.
"Neko pravilo je da rata kredita otprilike ne prelazi 40 odsto plate", objašnjava Musabegović.
Musabegović ne smatra je došlo do "crvene zone", ali ističe da može doći do recesije koja vodi otpuštanjima, a da "problem nastaje onda kada oni koji imaju kredit ostaju bez posla".
Finansijski stručnjak i konsultant Vladimir Vasić, slično ovome, navodi da ulazak u "crvenu zonu" uvek postoji kao mogućnost, jer ukoliko ne raste plata, a rastu obaveze, građani moraju nešto da štede.
"Taj mehanizam faktički usporava inflaciju, ali je pitanje do koje granice - teoretski, to zvuči jako logično, ali je životno bitno za one koji ne mogu da plaćaju", kaže Vasić.
Dodaje da je Narodna banka Srbije izašla sa odlukama kako bi pomogla građanima koji se nalaze u ovoj situaciji.
"Prva odluka je konkretna: ako ne možete da plaćate redovno, javite se banci pa da prolongirate period otplate. Na taj način se smanjuje rata, ali ne i ukupna kamata, mada nekima znači i da mesečno plaćaju manje, mada će u totalu plaćati više", kaže Vasić.
Trenutno, smatra Vasić, nema nekih znakova izostajanja u otplati kredita, jer su, kako kaže, prosečne plate u Srbiji veće nego ranijih godina pa se ipak podnosi pritisak.
Do kada će kamate nastaviti da rastu?
Veće rate kredita svakako predstavljaju dodatni teret usled sveopšteg rasta troškova života. Dokle bi, onda, ključne kamatne stope mogle da rastu, i gde bi mogle da se zaustave?
Grubišić za Euronews Srbija kaže da se treba spremiti na drugu polovinu godine u kojoj će još biti blagog rasta.
"Moje očekivanje je da će se negde na oko 4 odsto stabilizovati, i da će u sledećoj godini krenuti lagano popuštanje. Mislim da će krajem ove godine stati sa rastom, zaustaviće se na nekoj vrednosti, ali neće doći do brzog popuštanja i smanjenja referentnih kamatnih stopa, a samim tim i pada euribora", kaže Grubišić.
On ističe da bi se i sledeće godine trebalo pripremiti na relativno visok euribor koji će lagano krenuti da se spušta, će građani tek od 2025. godine to osetiti nešto značajnije, kada se vrati, kako je naveo, "normalnija monetarna politika na koju smo navikli u prethodnom periodu".
Radojka Nikolić je još pesimističnija u svojim procenama - ona smatra da bi u naredne dve godine trebalo očekivati povećanje euribora i do pet odsto.
"Nažalost, kada pogledate euribor istorijski, on je u januaru 1999. godine startovao sa vrednošću od nešto iznad 5 odsto. Sva je prilika da ćemo sad, posle toliko godina, imati otprilike isti nivo euribora kakav je postojao tada", dodaje Nikolić.
Musabegović sa Beogradske bankarske akademije ocenjuje da je rast euribora sasvim moguć ukoliko ECB nastavi da podiže referentne kamatne stope, te smatra da će ta referentna kamatna stopa do septembra ove godine izaći na četiri procenta.
Da je rast euribora najverovatniji scenario sve do poslednjeg kvartala ove godine, za Euronews Srbija je rekao i Vasić.
"Moguće je da će to da se desi. Ne verujem baš da će euribor biti pet odsto kao što je bio ranije. Mislim da je realno negde 3,8 odsto, i da bi tu trebalo da stane. Ako dođe do tog nivoa, krenuće da popušta narednih meseci, i onda će verovatno popustiti i monetarna politika, zbog privrednih aktivnosti - ne sme se ugušiti privreda, a ne smeju se ni građani demotivisati da troše", ističe Vasić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
0
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
18
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
2
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Anet Kjobe je nova šefica misije MMF-a za Srbiju
26.04.2025.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je za novu šeficu misije MMF za Srbiju imenovana Anet Kjobe.
Donald Tramp Mlađi stigao u Beograd: Razgovarao sa privrednicima
26.04.2025.•
22
Donald Tramp Junior se u Beogradu sastao sa privrednicima u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo javni poziv za nabavku novih traktora
26.04.2025.•
5
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za nabavku novih traktora za 2025. godinu.
Komentari 11
Svetislav
Valjda zato razorużavaju narod, jer znaju da kad stomak zakrči, pravila više ne postoje...
Borko
Da je euribor ostao isti i da sam uplatio kao sto sam planirao prevremeno, od sledece godine trebala mi je rata biti ispod 200 e, toliko o mojim planovima :)
Kontam u sledece 2 godine ce se banke nakrasti dovoljno pa ce biti prostora da se polako smanjuje rata ili ti da pada euribor i nadam se da ce u sledecih 5-6 godina doci do nekih 2% gore dole.
Ili ce biti ko u pobesnelom Maksu da se rokamo za litar goriva hahahahaha.
Niks
Do tada sam stan iznajmljivao za 180 evra, na bulevaru u Nišu. Sada se taj isti stan izdaje za 320 evra. Rata za moj stan je porasla na oko 300.
I dalje smo ok, nismo se pokajali. A nadam se da i nećemo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar