Euribor nastavlja da povećava rate kredita: Šta će kraj godine doneti zaduženim građanima?
Šestomesečni euribor je premašio 3,5 odsto, što je najviša stopa od septembra 2008. godine.
Foto: Pixabay
Sagovornici Euronews Srbije saglasni su u oceni da je dalji rast euribora neizbežan, prognozirajući uglavnom da će dostići četiri odsto pre nego što krene sa blagim padom, mada oni više skeptični procenjuju rast i do pet odsto.
Rast ključnih kamatnih stopa traje već mesecima, što je sa jedne strane način institucija da se bore sa inflacijom, ali sa druge predstavlja sve veći problem pre svega za građane koji imaju novije kredite, jer rate neprestano rastu.
Euribor, koji banke koriste prilikom određivanja kredita sa promenljivom kamatnom stopom, direktno utiče na visinu rate kredita.
Iako pojedini stručnjaci navode da se rast euribora bliži vrhnucu, do tada će mesečne rate kredita sa promenljivom kamatnom stopom bivati sve više.
Zbog čega rastu rate kredita u evrima?
Centralne banke pri borbi sa visokom inflacijom koriste onaj instrument koji imaju na raspolaganju - podizanje referentnih kamatnih stopa, objašnjava za Euronews Srbija Zoran Grubišić sa Bankarske akademije.
"To je rezultat prevelike ekspanzione politike koja se vodila prethodnih godina, i još nije istorijska vrednost - jeste u poslednjih 14 godina, ali euribor je beležio vrednosti i do pet odsto", dodao je Grubišić.
Ekonomska novinarka Radojka Nikolić takođe smatra da su odluke ECB, ali i američkog Feda, o povećanju referentnih kamatnih stopa, prevashodno uticale na usporavanje rasta inflacije u SAD i EU.
"Kada suzbijaju inflaciju, centralne banke povećavaju vrednost novca. Time se smanjuje potreba za novcem, smanjuje se novac u opticaju i potrošnja, pa se očekuje pad inflacije", objašnjava Nikolić za Euronews Srbija.
Ona, međutim, dodaje da je na sporiji rast inflacije uticao i jedan od glavnih faktora koji je izazivaju - cena energenata.
"Pošto su cene energenata počele da padaju, u toj kombinaciji povećanja referentnih kamatnih stopa i relativno dobre snabdevenosti energentima kao što je to bilo ove zime, zbog čega su i počele cene da padaju, došlo se do sadašnjeg nivoa inflacije", rekla je Nikolić.
Podsetila je da je inflacija u Evropskoj uniji u martu ove godine iznosila na 6,9 odsto, što je manje nego u januaru i februaru, kada je prelazila 8 odsto.
"Cilj Evropske centralne banke za ovu godinu je da inflacija bude na 5,3 odsto, što znači da će se nastaviti povećanje euribora, odnosno referentne kamatne stope ECB", dodaje Nikolić.
Šta su posledice većih ključnih kamatnih stopa?
Govoreći o posledicama koje sa sobom nose povećane referentne kamatne stope, Nikolić je izdvojila posebno smanjenu privrednu aktivnost.
"Ovo je nažalost, jer smanjenjem potrebe za novcem i privrede i stanovništva, utiče se na smanjenje inflacije, a sve centralne banke imaju kao svoj glavni cilj smanjenje inflacije. Ona uvek predstavlja jednu vrstu poreza, i nikad nije dobro da prelazi u visoke stope - zato se toliko vodi računa o nivou inflacije bez obzira na usporavanje privredne aktivnosti, što je očekivano u ovom periodu", rekla je Nikolić.
Ona dodaje da je ECB objavila detaljan izveštaj koji se odnosi na sastanak upravnog odbora iz marta, kada je i doneta nova odluka.
"Tu se vrlo jasno navodi da ECB očekuje inflaciju ove godine na 5,3 odsto, sledeće godine na 2,9 odsto, a da su za 2025. godinu očekuje spuštanje inflacije na nivo od 2,1 odsto", ističe Nikolić
"Ako pogledate horizont od tri godine, mi ćemo taj period živeti sa inflacijom iznad očekivanja, odnosno sa rastom referentne kamatne stope sve do 2025. godine, kada se može očekivati u drugoj polovini godine zaustavljanje rasta euribora", navodi Nikolić.
Grubišić takođe navodi da su, pored građana, ovim potezima pogođene i firme koje se zadužuju po varijabilnim kamatnim stopama vezanim za euribor.
"Velike kamate destimulišu kompanije sa planiranim investicionim projektima. Dobrim delom se investicije finansiraju iz duga, a kod nas je glavni vid zaduživanja kada se uzme kredit od banke. Nema mogućnosti emitovanja obveznica i nisu razvijeni neki drugi vidovi", kaže Grubišić.
Po njegovoj oceni, neke kompanije će odustajati od investicionih projekata koje su planirale u ovoj i narednoj godini, i to je ono što "opasno utiče na ekonomski rast".
Oni na koje povećane referentne kamate stope ipak najviše direktno utiču jesu građani koji su uzeli kredite, zbog toga što se rate uvećavaju iz meseca u mesec.
Grubišić smatra da su najviše pogođeni građani koji su "sveže uzeli kredite", i to posebno one dugoročne, jer je, kako kaže, na dugom roku dospeća osetljivost rate mnogo veća.
"To su oni koji su krajem 2021. godine ili početkom 2022, kada je euribor bio na minimumu, uzimali kredite. Oni su sada najviše pogođeni jer imaju još dosta da otplaćuju, i samim tim plaćaju najvećim delom kamatu. Inače, na početku otplate kredita, dominira kamata u rati, znači mala je otplata i smanjenje glavnice, a to se sada još više pogoršava", istakao je Grubišić.
On je naveo da to koliko će nekome porasti rata za kredit zavisi od više faktora, ali da je moguće čak i da, ako je neko imao ratu od 350 evra, sada umesto tog iznosa mora da plati 600 evra.
Nikolić navodi da je veoma teško napraviti procenu koliko kome porasla rata, jer zavisi i koju klauzulu je uzimao i koliki deo je otplaćen.
Navodi, međutim, da ukoliko bi se sve uprosečilo i napravila kakva-takva procena, onda se dobija da su rate veće za oko trećinu u odnosu na ranije.
Pročitaj još
Da li je blizu "crvena zona"?
Stručnjaci su, međutim, saglasni u oceni da vreme "crvene zone" u kojoj bi građani došli u rizik od nemogućnosti da otplaćuju kredite i dalje nije došlo, mada ne isključuju u potpunosti takvu takve scenarije u budućnosti.
"Još su to kamatne stope koje su u granicama nekih normalnih, od tri do šest odsto, mada jesu visoke ako ih poredimo sa prethodnim periodom kada su bile u minusu. Jedino su u problemu ljudi koji imaju gotovinske ili potrošačke kredite koji su najskuplji, ali stambeni krediti se uzimaju na 20 ili 30 godina. Ko zna šta će biti za 20 godina. Biće faza sa niskim kamatama, pa višim, i tako dalje", naveo je za Euronews Srbija vanredni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović.
Prema njegovim rečima, uvek bi u takvim situacijama trebalo gledati stabilnost posla koji neko ima, jer je kredit dobrovoljna odluka.
"Neko pravilo je da rata kredita otprilike ne prelazi 40 odsto plate", objašnjava Musabegović.
Musabegović ne smatra je došlo do "crvene zone", ali ističe da može doći do recesije koja vodi otpuštanjima, a da "problem nastaje onda kada oni koji imaju kredit ostaju bez posla".
Finansijski stručnjak i konsultant Vladimir Vasić, slično ovome, navodi da ulazak u "crvenu zonu" uvek postoji kao mogućnost, jer ukoliko ne raste plata, a rastu obaveze, građani moraju nešto da štede.
"Taj mehanizam faktički usporava inflaciju, ali je pitanje do koje granice - teoretski, to zvuči jako logično, ali je životno bitno za one koji ne mogu da plaćaju", kaže Vasić.
Dodaje da je Narodna banka Srbije izašla sa odlukama kako bi pomogla građanima koji se nalaze u ovoj situaciji.
"Prva odluka je konkretna: ako ne možete da plaćate redovno, javite se banci pa da prolongirate period otplate. Na taj način se smanjuje rata, ali ne i ukupna kamata, mada nekima znači i da mesečno plaćaju manje, mada će u totalu plaćati više", kaže Vasić.
Trenutno, smatra Vasić, nema nekih znakova izostajanja u otplati kredita, jer su, kako kaže, prosečne plate u Srbiji veće nego ranijih godina pa se ipak podnosi pritisak.
Do kada će kamate nastaviti da rastu?
Veće rate kredita svakako predstavljaju dodatni teret usled sveopšteg rasta troškova života. Dokle bi, onda, ključne kamatne stope mogle da rastu, i gde bi mogle da se zaustave?
Grubišić za Euronews Srbija kaže da se treba spremiti na drugu polovinu godine u kojoj će još biti blagog rasta.
"Moje očekivanje je da će se negde na oko 4 odsto stabilizovati, i da će u sledećoj godini krenuti lagano popuštanje. Mislim da će krajem ove godine stati sa rastom, zaustaviće se na nekoj vrednosti, ali neće doći do brzog popuštanja i smanjenja referentnih kamatnih stopa, a samim tim i pada euribora", kaže Grubišić.
On ističe da bi se i sledeće godine trebalo pripremiti na relativno visok euribor koji će lagano krenuti da se spušta, će građani tek od 2025. godine to osetiti nešto značajnije, kada se vrati, kako je naveo, "normalnija monetarna politika na koju smo navikli u prethodnom periodu".
Radojka Nikolić je još pesimističnija u svojim procenama - ona smatra da bi u naredne dve godine trebalo očekivati povećanje euribora i do pet odsto.
"Nažalost, kada pogledate euribor istorijski, on je u januaru 1999. godine startovao sa vrednošću od nešto iznad 5 odsto. Sva je prilika da ćemo sad, posle toliko godina, imati otprilike isti nivo euribora kakav je postojao tada", dodaje Nikolić.
Musabegović sa Beogradske bankarske akademije ocenjuje da je rast euribora sasvim moguć ukoliko ECB nastavi da podiže referentne kamatne stope, te smatra da će ta referentna kamatna stopa do septembra ove godine izaći na četiri procenta.
Da je rast euribora najverovatniji scenario sve do poslednjeg kvartala ove godine, za Euronews Srbija je rekao i Vasić.
"Moguće je da će to da se desi. Ne verujem baš da će euribor biti pet odsto kao što je bio ranije. Mislim da je realno negde 3,8 odsto, i da bi tu trebalo da stane. Ako dođe do tog nivoa, krenuće da popušta narednih meseci, i onda će verovatno popustiti i monetarna politika, zbog privrednih aktivnosti - ne sme se ugušiti privreda, a ne smeju se ni građani demotivisati da troše", ističe Vasić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evrointegracije: Srbija ispunila samo tri koraka od dogovorenih 37 - koliko je para dobila
13.05.2026.•
1
Iz Plana rasta Evropske unije za Srbiju namenjeno je više od milijardu i po evra, a do sada je isporučeno manje od 170 miliona evra.
Đedović Handanović: Dobili smo revidiranu ponudu za NIS, nismo zadovoljni
13.05.2026.•
35
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je kasno sinoć stigao revidirani predlog mađarske kompanije MOL u vezi sa NIS, ali da srpska strana i dalje nije zadovoljna ponuđenim rešenjima
Guvernerka NBS o NIS: Ljubav za ljubav, ali sir za pare
13.05.2026.•
5
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je osnovno pitanje NIS-a pitanje vlasništva i dodala "ljubav za ljubav, ali sir za pare".
Tabaković: Inflacija u Srbiji ove godine oko 3,6 odsto
13.05.2026.•
4
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da bi prema novoj projekciji inflacija u Srbiji trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja od tri plus-minus 1,5 odsto i da će u proseku ove godine iznositi 3,6 odsto
Ćulibrk o ponudi Mimovića za NIS: Pitanja o poreklu kapitala, neko pokušava da proizvede "derivate 2.0"
13.05.2026.•
10
Ponuda Ranka Mimovića za kupovinu ruskog udela u NIS-u otvara ozbiljna pitanja o kredibilitetu i poreklu kapitala potencijalnog investitora, uključujući i tvrdnje da poseduje 15 tona zlata u banci u Švajcarskoj.
Inflacija u Srbiji: Poskupeli hrana, gorivo, odeća
12.05.2026.•
5
Potrošačke cene u aprilu ove godine u odnosu na april 2025. povećane su 3,3 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Ambasador: Italija drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji
12.05.2026.•
0
Italija je postala drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji sa prošlogodišnjim izvozom od 100,2 miliona evra, izjavio je danas ambasador Italije u Beogradu Luka Gori.
NBS prodala 1,2 milijarde evra radi stabilnosti dinara u prva četiri meseca
12.05.2026.•
5
U nastojanju da očuva relativnu stabilnost kursa domaće valute prema evru, Narodna banka Srbije (NBS) je samo u prva četiri meseca 2026. na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 1,205 milijardi evra.
Ranko Mimović koji je navodno ponudio dve milijarde evra za NIS: "Jedno krajnje prijateljsko preuzimanje"
12.05.2026.•
15
Ranko Mimović, čija kompanija je navodno uputila ponudu od dve milijarde evra za preuzimanje ruskog udela u NIS-u, ponovo se oglasio.
Država će danas pokušati da se zaduži za još 10 milijardi dinara, a novo zaduživanje planirano za jun
12.05.2026.•
21
Posle nedavnog zaduživanja od tri milijarde evra putem evroobveznica, država će danas, 12. maja, investitorima ponuditi i dinarske obveznice vredne 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra).
Svima samo ne Srbiji: Uprkos velikodušnoj ponudi, Rusi neće da nam prodaju NIS
12.05.2026.•
45
Još deset dana ostalo je za finalizaciju dogovora između Rusa i Mađara i prodaje NIS-a kompaniji MOL, kako bi bile ukinute američke sankcije srpskoj naftnoj kompaniji uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva.
RZS: U Srbiji u prvom kvartalu pad vrednosti građevinske delatnosti u stalnim cenama
11.05.2026.•
0
U Srbiji je vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom kvartalu ove godine veća za 1,7 odsto u tekućim cenama nego u isto vreme 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
NBS: Smanjene bruto devizne rezerve, nova kupovina zlata od Ziđina
11.05.2026.•
3
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da su na kraju aprila ove godine bruto devizne rezerve iznosile 28,1 milijardu evra i bile su manje za 329,5 miliona evra nego na kraju marta.
Srbija ima plan B i C za NIS: Sprema li država otkup ruskog udela?
11.05.2026.•
17
Ukoliko mađarska kompanija MOL odustane od kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija u tom slučaju ima i plan B i plan C.
Šta političke promene u Mađarskoj znače za srpski udeo u Pakšu 2?
11.05.2026.•
3
Srbija će za učešće u projektu Pakš 2, morati da pregovara sa novom političkom snagom u Budimpešti sudeći prema poslednjim vestima iz Mađarske.
Đedović Handanović: Curi vreme MOL-u i Gaspromnjeftu, naši zahtevi su jasni
11.05.2026.•
15
Većinski vlasnik NIS-a ruski Gasporomnjeft i mađarska kompanija MOL imaju još 11 dana da podnesu dokumentaciju Kancelariji za kontrolu stranih sredstava SAD o kuporodajnom ugovoru.
Majska muka seljaka u Srbiji
11.05.2026.•
7
Maj je u našim krajevima najlepši mesec, temperatura je prijatna, sunce nas obasjava, u gradovima ljudi satima šetaju parkovima, uz reku.
"Da li će stadion u okviru Expo-a biti dovoljno korišćen": Ekonomista o isplativosti megalomanskog projekta
11.05.2026.•
50
Megaprojekti poput Expo-a retko kad ostaju u okvirima planiranog budžeta, dok se njihovi pravi efekti mere tek godinama nakon završetka manifestacije.
Građani u vrzinom kolu sa keš kreditima: Zadužuju se da bi otplatili dugove i preživeli
10.05.2026.•
24
Novac na računu za samo nekoliko sati uvek zvuči primamljivo. Bilo da planirate letovanje, renoviranje stana ili samo krpite rupe u budžetu, odlazak po brzu gotovinu za neke je postao redovan finansijski potez.
Gujaničić: Zahtev Srbije MOL-u da rafinerija radi - nerealan
10.05.2026.•
16
Država, kao manjinski akcionar u NIS-u, ima nerealne zahteve od potencijalnog kupca, kompanije MOL, da Rafinerija u Pančevu radi određenim kapacitetom, rekao je glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.
Vasić: Ne treba se žaliti na cene nekretnina, ako bi pale - to bi značilo da postoji veliki problem na tržištu
10.05.2026.•
75
Finansijski konsultant Vladimir Vasić izjavio je da ukoliko bi došlo do pada cena nekretnina u Srbiji, posledice toga bi osetili i građani, i banke, i investitori.
Komentari 11
Svetislav
Valjda zato razorużavaju narod, jer znaju da kad stomak zakrči, pravila više ne postoje...
Borko
Da je euribor ostao isti i da sam uplatio kao sto sam planirao prevremeno, od sledece godine trebala mi je rata biti ispod 200 e, toliko o mojim planovima :)
Kontam u sledece 2 godine ce se banke nakrasti dovoljno pa ce biti prostora da se polako smanjuje rata ili ti da pada euribor i nadam se da ce u sledecih 5-6 godina doci do nekih 2% gore dole.
Ili ce biti ko u pobesnelom Maksu da se rokamo za litar goriva hahahahaha.
Niks
Do tada sam stan iznajmljivao za 180 evra, na bulevaru u Nišu. Sada se taj isti stan izdaje za 320 evra. Rata za moj stan je porasla na oko 300.
I dalje smo ok, nismo se pokajali. A nadam se da i nećemo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar