Borba zbog softvera: Slučaj američkih farmera
Još do pre godinu dana u slučaju kvara pametnog telefona, kompjutera ili digitalizovanog traktora, popravka je bila moguće samo kod proizvođača.
Foto: Pixabay
Međutim, sada i najveći lideri polako otvaraju mogućnost pristupa softveru, pa će uskoro i obični majstori iz komšiluka biti u mogućnosti da pomognu.
Tako je u državi Njujork donet Zakon o fer popravci, prema kome su proizvođači obavezni da omoguće otvaranje softvera i kada je reč o komšiji majstoru, a ne samo svom ovlašćenom servisu. Time počinje rešavanje problema koji poduže vreme muči stanovništvo, posebno najrazvijenijih država gde se proces digitalizacije odvija neuporedivo brže.
Farmeri prvi na udaru
Nedaće je verovatno najviše pogađalo farmere sa velikim voznim parkom. Kako bi opstali u žestokoj konkurenciji svi su veoma brzo prešli na moderne, digitalizovane, traktore. Njihova upotreba ne samo da ubrzava trudan i dug zemljoradnički posao, već i rade znatno kvalitetnije od tradicionanih. Pri tome je i upotreba poprilično jeftinija od oranja klasičnom mašinom.
Kako su paori prvi osetili prednosti modernizacije, tako su i prvi osetili čašu žuči. Pokazalo se da su u slučaju kvara nevolje mnogo veće nego u slučaju zastoja odgovarajuće nedigitalizovane mašine. Reč je o bitno otežanim uslovima popravke, čak i kada je reč o manjem kvaru.
Poenta je u činjenici da digitalizovanim mašinama upravljaju softveri u potpunom vlasništvu kompanije. Stoga seljaku u slučaju kvara nije mogao pomoći lokalni majstor, jednostavno nema pristup softveru, a tada je besmislena i kupovina odgovarajućeg alata.
Drugim rečima, farmeri su bili prinuđeni da traktor šalju do najbližeg ovlašćenog predstavnika kompanije. U ogromnoj državi kakve su SAD to može biti i po 350 kilometara daleko. Ceo proces ne samo da dugo traje, već je i skup. Ovlašćeni majstori su bili u monopolskoj poziciji, pa su farmere pelješili do gole kože.
Pomoć sa istoka Evrope
Poljoprivrednici su se bunilii, ali njihove apele dugo niko nije želeo ni da čuje. Moderni traktori su gotovo potpuno digitalizovani i teško da se neki, makar i manji kvar može popraviti bez pristupa softveru i posedovanja odgovarajućeg alata.
Desetak sezona su proizvođači blago rečeno preplaćivali popravke, kada je farmerima palo na pamet da pomoć potraže tamo gde je malo ko očekivao. Počeli su da se obraćaju hakerima iz istočnoevropskih zemalja koji su američkim poljoprivrednicima počeli da prodaju "otključavanje softvera".
Haker koji se predstavlja kao Sick Codes je na posebnim tematskim skupovima više puta javno demonstrirao tajne neovlašćenog otvaranja softvera i seljaci su počeli da sve češće sami, ilegalno, popravljaju mašinu.
Prvi se "Džon Dir", najveći svetski proizvođač traktora, odlučio da pristup softveru omogući i običnom majstoru, pa je od tekuće godine američkim farmerima olakšana i pojeftinjena popravka.
Naravno da je ceo posao osigurala kompetentna osiguravajuća kuća, pri čemu su zaštićena intelektualna prava vlasnika softvera. Seljaci sada imaju pristup softveru, dok su obavezni da čuvaju poslovnu tajnu proizvođača, te im je zabranjeno bilo šta da menjaju u pogledu bezbednosti ili umanjenja emisije štetnih gasova.
Pristup softveru
Međutim, tu nije kraj. Olakšanje se odnosi samo na traktore. Svaki farmer ima po još nekoliko mašina i priključnih naprava. Naravno da je sve digitalizovano i da se sve alatke, makar bile i najmodernije, povremeno kvare.
Preostaje borba da se olakša popravka svih poljoprivrednih mašina. Posle svega, farmeri mogu da budu zadovoljni prvim krakom, ali još mnogo toga moraju da učine kako bi sami popravljali sve svoje mašine. Ovako, imaju utisak da nisu u potpunosti vlasnici onoga štu su kupili i skupo platili.
Svakako da nisu u pitanju samo traktori i druge alatke. Mnogi Ameri žele da poprave pametne telefone i kompjutere. Suočeni su sa istim problemom, nemaju pristupu softveru, niti poseduju odgovarajući alat, bez čega teško da išta može da se uradi. Posebno je nezgodno vlasnicima manjih automobilskih radionica.
Njima je posao prepolovljen, pa je lane samo u državi Njujork čak 327 manjih radionica prodato većim koji su ušle u neku vrstu aranžmana sa proizvođačima vozila. Time je konkurencija bitno smanjena, a cene uvećane, što se vidi iz žalbe njujorških taksista. Cene popravke su tolike da je često, i kada nije u pitanju preterano velik kvar, isplativije kupiti nov pametni telefon, kompjuter, pa i automobil, nego popravljati stari aparat.
Majstor iz komšiluka
Ima proizvođača koji su od početka pokazivali razumevanje za nedaće potrošača. Epl, Gugl i Samsung su od pre dve godine počeli da proizvode moderne alate i napisana uputstva za pristup softveru. Sve je, naravno, u prodaji, pa sada i majstor iz komšiluka nakon što pribavi uputstvo za softver i odgovarajući alat, može popraviti kvar.
Ipak, reč je o dobroj volji nekoliko vodećih proizvođača digitalne industrije i ponuda se odnosi samo na proizvode ovih kompanija. Pretežno na kompjutere i pametne telefone.
Kako je u Americi sve digitalizovano i radi na softver, mnogi Ameri postavljaju pitanje zašto majstori iz komšiluka ne bi mogli da popravljaju i belu tehniku, pre svega frižider i mašinu za pranje veša, dve neobično potrebne mašine svakoj porodici.
Manje otpada
Čini se da je pitanje vremena kada će potrošači uspeti da izbore nove povoljne mogućnosti i, kako se slikovito opisuje, povrate sva prava koja im kao kupcima pripadaju. Ceo pokret je naglo ojačao kada se čvršće oslonio na pojedine aktivističke grupe i zelene pokrete.
Jednostavno, u celom svetu postaje jasno da je ponašanju u stilu "odloži pokvarenu mašinu i kupi novu" došao kraj.
Pokazalo se da izrazito komotno ponašanje strahovito uvećava otpad. Popravke bi, za relativno kraće vreme, kada se ustale u svakodnevici, drastično smanjile otpadne stogove.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Planom rasta EU za Srbiju predvidela 125 miliona evra: Koje uslove moramo da ispunimo?
15.05.2024.•
5
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će Srbiji uskoro pristići prvih 125 miliona evra u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.
Mali: Posvećeni smo reformama, bez ugrožavanja investicionog ciklusa koji smo započeli
14.05.2024.•
2
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas, u razgovoru sa komesarom Evropske unije (EU) za susedsku politiku i proširenje Oliverom Varhejijem, da je Srbija posvećena reformama.
Povećane devizne rezerve Srbije
13.05.2024.•
3
Bruto devizne rezerve zemlje su na kraju aprila iznosile 25,1 milijardu evra, što je najviši nivo krajem meseca od 2000. godine, od kada se prate podaci na taj način.
Jagode u grlu: Zaglavile na granici - praznik je, službe rade skraćeno
13.05.2024.•
10
Zbog tvrdnji dela prevoznika da njihove kolege koje voze hladnjače zloupotrebljavaju povlašćeni status, Uprava carina odlučila je da privremeno obustavi mogućnost prioritetnog prolaska za hladnjače.
Cene u aprilu veće pet odsto nego pre godinu dana
13.05.2024.•
5
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u aprilu su, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane pet odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2023. u proseku povećane za 1,8 odsto.
EU: Platforma Buking pod pojačanim nadzorom zbog zaštite konkurencije
13.05.2024.•
3
Evropska komisija objavila je da je holandska platforma za rezervaciju smeštaja Buking stavljena pod nove strože mere za zaštitu konkurencije, koje je EU uvela za nekoliko tehnoloških giganata.
Srbija izvozi rakiju u vrednosti 25 miliona evra: Najznačajnija šljivovica
13.05.2024.•
3
Izvoz rakije iz Srbije kontinuirano raste iz godine u godinu i procenjuje se da je on trenutno oko 25 miliona evra, izjavio je savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Veljko Jovanović.
Gasprom: Dnevno Evropi dostavljamo 43 miliona kubnih metara gasa
12.05.2024.•
2
Ruska naftna kompanija "Gasprom" saopštila je danas da dostavlja u Evropu 42,9 miliona kubnih metara gasa dnevno preko Ukrajine.
Odakle stiže najviše stranih investicija u Srbiju: Rusija nije ni u prvih pet
12.05.2024.•
35
Prošle godine u Srbiju je ušlo više od 4,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS).
Vučić rekao da će zamoliti Sija da Kina otvori fabriku vozova u Srbiji: Koliko je to realno?
12.05.2024.•
31
Ako bi nadležni u Srbiji uspeli da ubede kineske investitore da u našoj zemlji nikne fabrika vozova i lokomotiva, to bi predstavljalo značajan doprinos razvoju srpske privrede.
Mali: Ljudi nisu svesni značaja posete kineskog predsednika Srbiji
12.05.2024.•
11
Ministar finansija Siniša Mali ocenio je danas da je EU najznačajniji partner Srbije, ali da je saradnja sa Kinom šansa za domaće privrednike da više zarade, prošire poslovanje, otvore radna mesta...
U Srbiji dve godine ograničena cena goriva: Sve izvesnije da će se to nastaviti
12.05.2024.•
12
Raste udeo uvoza nafte iz Ukrajine, opada ona iz Rusije.
Njujork najbogatiji grad na svetu: U njemu živi više od 400.000 milionera i milijardera
12.05.2024.•
2
Njujork je najbogatiji grad sveta u kome trenutno živi 359.000 milionera i 60 milijardera.
Poljoprivrednici iz revolta besplatno delili povrće na pijaci
11.05.2024.•
10
Poljoprivrednik Dimitrije Đorđević i njegova porodica danas su, na pijaci u Leskovcu, besplatno delili kupus i krastavce.
Proizvođači jabuka Srbije: Sporazum sa Kinom značajna poslovna prilika
11.05.2024.•
16
Stupanje na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine 1. jula ove godine je značajna poslovna prilika, ocenili su proizvođaći jabuka.
Danas prvo izvlačenje u nagradnoj igri "Uzmi račun i pobedi", dva stana se dele
11.05.2024.•
7
Prvo izvlačenje u okviru novog kruga nagrade igre "Uzmi račun i pobedi" biće održano danas.
Prenoćište najviše poskupelo: Cene ugostiteljskih usluga u Srbiji opet skaču
11.05.2024.•
6
Cene ugostiteljskih usluga u Srbiji u aprilu ove godine bile su u proseku skuplje za deset odsto u odnosu na april 2023. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Mišustin: Rusija ne namerava da ograniči rad stranih kompanija
10.05.2024.•
1
Ruski premijer Mihail Mišustin izjavio je da Rusija ne namerava da ograniči rad stranih kompanija na svom tržištu, uprkos zapadnim sankcijama protiv Moskve.
Građani na kraju aprila bankama dugovali 1.528 milijardi dinara
10.05.2024.•
0
Dug stanovništva bankama u aprilu ove godine je uvećan za 6,1 odsto u odnosu na april 2023. godine.
EPS nikako da izabere direktora, ali zato deli nove ugovore bugarskom konsultantu
10.05.2024.•
9
Izbor novog direktora EPS-a kasni već pet meseci, i prema saznanjima Forbes Srbija, u potpunom je zastoju.
Komentari 5
Silver
Silver
Mirko
Kupite Belarus, IMT. Čemu Claas , John Deer?
E sad će te još skuplje proći jer narastajuća automatizacija vas neće ni trebati.
Ljudska alavost i shvatanje ekonomije na "socijalistički" način.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar