Borba zbog softvera: Slučaj američkih farmera
Još do pre godinu dana u slučaju kvara pametnog telefona, kompjutera ili digitalizovanog traktora, popravka je bila moguće samo kod proizvođača.
Foto: Pixabay
Međutim, sada i najveći lideri polako otvaraju mogućnost pristupa softveru, pa će uskoro i obični majstori iz komšiluka biti u mogućnosti da pomognu.
Tako je u državi Njujork donet Zakon o fer popravci, prema kome su proizvođači obavezni da omoguće otvaranje softvera i kada je reč o komšiji majstoru, a ne samo svom ovlašćenom servisu. Time počinje rešavanje problema koji poduže vreme muči stanovništvo, posebno najrazvijenijih država gde se proces digitalizacije odvija neuporedivo brže.
Farmeri prvi na udaru
Nedaće je verovatno najviše pogađalo farmere sa velikim voznim parkom. Kako bi opstali u žestokoj konkurenciji svi su veoma brzo prešli na moderne, digitalizovane, traktore. Njihova upotreba ne samo da ubrzava trudan i dug zemljoradnički posao, već i rade znatno kvalitetnije od tradicionanih. Pri tome je i upotreba poprilično jeftinija od oranja klasičnom mašinom.
Kako su paori prvi osetili prednosti modernizacije, tako su i prvi osetili čašu žuči. Pokazalo se da su u slučaju kvara nevolje mnogo veće nego u slučaju zastoja odgovarajuće nedigitalizovane mašine. Reč je o bitno otežanim uslovima popravke, čak i kada je reč o manjem kvaru.
Poenta je u činjenici da digitalizovanim mašinama upravljaju softveri u potpunom vlasništvu kompanije. Stoga seljaku u slučaju kvara nije mogao pomoći lokalni majstor, jednostavno nema pristup softveru, a tada je besmislena i kupovina odgovarajućeg alata.
Drugim rečima, farmeri su bili prinuđeni da traktor šalju do najbližeg ovlašćenog predstavnika kompanije. U ogromnoj državi kakve su SAD to može biti i po 350 kilometara daleko. Ceo proces ne samo da dugo traje, već je i skup. Ovlašćeni majstori su bili u monopolskoj poziciji, pa su farmere pelješili do gole kože.
Pomoć sa istoka Evrope
Poljoprivrednici su se bunilii, ali njihove apele dugo niko nije želeo ni da čuje. Moderni traktori su gotovo potpuno digitalizovani i teško da se neki, makar i manji kvar može popraviti bez pristupa softveru i posedovanja odgovarajućeg alata.
Desetak sezona su proizvođači blago rečeno preplaćivali popravke, kada je farmerima palo na pamet da pomoć potraže tamo gde je malo ko očekivao. Počeli su da se obraćaju hakerima iz istočnoevropskih zemalja koji su američkim poljoprivrednicima počeli da prodaju "otključavanje softvera".
Haker koji se predstavlja kao Sick Codes je na posebnim tematskim skupovima više puta javno demonstrirao tajne neovlašćenog otvaranja softvera i seljaci su počeli da sve češće sami, ilegalno, popravljaju mašinu.
Prvi se "Džon Dir", najveći svetski proizvođač traktora, odlučio da pristup softveru omogući i običnom majstoru, pa je od tekuće godine američkim farmerima olakšana i pojeftinjena popravka.
Naravno da je ceo posao osigurala kompetentna osiguravajuća kuća, pri čemu su zaštićena intelektualna prava vlasnika softvera. Seljaci sada imaju pristup softveru, dok su obavezni da čuvaju poslovnu tajnu proizvođača, te im je zabranjeno bilo šta da menjaju u pogledu bezbednosti ili umanjenja emisije štetnih gasova.
Pristup softveru
Međutim, tu nije kraj. Olakšanje se odnosi samo na traktore. Svaki farmer ima po još nekoliko mašina i priključnih naprava. Naravno da je sve digitalizovano i da se sve alatke, makar bile i najmodernije, povremeno kvare.
Preostaje borba da se olakša popravka svih poljoprivrednih mašina. Posle svega, farmeri mogu da budu zadovoljni prvim krakom, ali još mnogo toga moraju da učine kako bi sami popravljali sve svoje mašine. Ovako, imaju utisak da nisu u potpunosti vlasnici onoga štu su kupili i skupo platili.
Svakako da nisu u pitanju samo traktori i druge alatke. Mnogi Ameri žele da poprave pametne telefone i kompjutere. Suočeni su sa istim problemom, nemaju pristupu softveru, niti poseduju odgovarajući alat, bez čega teško da išta može da se uradi. Posebno je nezgodno vlasnicima manjih automobilskih radionica.
Njima je posao prepolovljen, pa je lane samo u državi Njujork čak 327 manjih radionica prodato većim koji su ušle u neku vrstu aranžmana sa proizvođačima vozila. Time je konkurencija bitno smanjena, a cene uvećane, što se vidi iz žalbe njujorških taksista. Cene popravke su tolike da je često, i kada nije u pitanju preterano velik kvar, isplativije kupiti nov pametni telefon, kompjuter, pa i automobil, nego popravljati stari aparat.
Majstor iz komšiluka
Ima proizvođača koji su od početka pokazivali razumevanje za nedaće potrošača. Epl, Gugl i Samsung su od pre dve godine počeli da proizvode moderne alate i napisana uputstva za pristup softveru. Sve je, naravno, u prodaji, pa sada i majstor iz komšiluka nakon što pribavi uputstvo za softver i odgovarajući alat, može popraviti kvar.
Ipak, reč je o dobroj volji nekoliko vodećih proizvođača digitalne industrije i ponuda se odnosi samo na proizvode ovih kompanija. Pretežno na kompjutere i pametne telefone.
Kako je u Americi sve digitalizovano i radi na softver, mnogi Ameri postavljaju pitanje zašto majstori iz komšiluka ne bi mogli da popravljaju i belu tehniku, pre svega frižider i mašinu za pranje veša, dve neobično potrebne mašine svakoj porodici.
Manje otpada
Čini se da je pitanje vremena kada će potrošači uspeti da izbore nove povoljne mogućnosti i, kako se slikovito opisuje, povrate sva prava koja im kao kupcima pripadaju. Ceo pokret je naglo ojačao kada se čvršće oslonio na pojedine aktivističke grupe i zelene pokrete.
Jednostavno, u celom svetu postaje jasno da je ponašanju u stilu "odloži pokvarenu mašinu i kupi novu" došao kraj.
Pokazalo se da izrazito komotno ponašanje strahovito uvećava otpad. Popravke bi, za relativno kraće vreme, kada se ustale u svakodnevici, drastično smanjile otpadne stogove.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS zadržala istu referentnu kamatnu stopu: Ostaje 5,75 odsto
10.10.2024.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije zadržao je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, na istom nivou ostale su i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice.
Bajatović se sastao sa Milerom u Sankt Peterburgu - razgovor o isporuci ruskog gasa u Srbiju
10.10.2024.•
0
Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović sastao se sa predsednikom Upravnog odbora "Gasproma" Aleksejom Milerom.
Poljoprivrednici o kalkulacijama države sa subvencijama: Biće posna setva
10.10.2024.•
1
Početkom nedelje oglasilo se više poljoprivrednih udruženja i čini se jednoglasno odbilo ponudu koju je Ministarstvo poljoprivrede dalo jednom od njih, onom iz Subotice.
Blagi rast kredita u septembru, najviše kod preduzetnika
09.10.2024.•
0
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju septembra ove godine iznosili su oko 3.727 milijardi dinara, što je 0,9 odsto više nego u avgustu, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Počinju intenzivnije kontrole u Srbiji zbog nepravilnosti u izdavanju fiskalnih računa
09.10.2024.•
10
Poreska uprava Srbije je danas najavila intenzivnije poreske kontrole zbog utvrđenih brojnih nepravilnosti u izdavanju fiskalnih računa.
Naprednjaci zadužuju i vašu decu
09.10.2024.•
30
Rebalans je u velikoj većini uređenih zemalja standardna aktivnost, ustaljena praksa kojom država pri kraju godine precizira i u neznatnoj meri koriguje budžetom planirane rashode do kraja godine.
Rio Tinto kupio jednog od vodećih proizvođača litijuma
09.10.2024.•
4
Rudarski koncern Rio Tinto saopštio je da je postigao dogovor o preuzimanju Arkadijum litijuma, jednog od vodećih proizvođača i prerađivača litijuma u svetu.
Top 10 najplaćenijih zanimanja u Nemačkoj: Plata ide i do 140 hiljada evra
08.10.2024.•
5
Najplaćenije industrije u Nemačkoj su bankarstvo, farmacija, vazduhoplovstvo, nauka i istraživanje, dok su među najmanje plaćenim sektorima poljoprivreda, turizam i ugostiteljstvo.
Ima li Srbija dovoljno IT stručnjaka: Tehnološki napredak donosi nove izazove
08.10.2024.•
25
Posle pandemije u IT industriji naizmenično su usledili periodi krize ali i zatišja, mnogi su preko noći ostali bez posla, a poslodavci postali veoma oprezni prilikom novog zapošljavanja.
Predviđanja o uspešnosti "Ekspo 2027": U Beograd bi moralo da dođe pet puta više turista
08.10.2024.•
12
Isplativost specijalizovane izložbe "Ekspo 2027" umnogome će zavisiti od njene posete.
Kina uzvraća udarac: Uvela carine na evropsku rakiju
08.10.2024.•
4
Kineska vlada uvela je privremene carine od 30,6 do 39 odsto na žestoka alkoholna pića iz Evrope, kao odgovor na evropske carine za kineska električna vozila.
Kilava poljoprivreda Srbije - vladajuća ekipa bez strategije
08.10.2024.•
9
Ekstremno toplo leto drastično je umanjilo rod poljoprivrednih useva.
Ko najviše duguje za struju: Samo Železara i Železnice "nakarikale" više od devet milijardi dinara
08.10.2024.•
6
Elektroprivreda Srbije objavila je septembarsku listu najvećih dužnika koja se poprilično razlikuje od avgustovske, a na kojoj je ukupan dug najvećih neplatiša dostigao vrednost od 23 milijarde dinara
Tojota obustavlja sponzorstvo LGBTQ događaja i programe koji podržavaju raznolikost
08.10.2024.•
3
Kompanija "Toyota Motors" je objavila da obustavlja DEI programe (raznolikost, jednakost, inkluzija) i zaustavlja sponzorstvo LGBTQ događaja.
Broker o tome šta za Srbiju znači investicioni kreditni rejting: Sve je to super, ali...
08.10.2024.•
2
Investicioni kreditni rejting koji je Srbija dobila, pozitivna je ocena samo jednog aspekta stanja finansija i privrede i ne treba kratkoročno očekivati smanjenje kamata na kredite privredi.
Javni dug Srbije na kraju avgusta 38 milijardi evra
07.10.2024.•
14
Javni dug Srbije na kraju avgusta ove godine iznosio je 38,07 milijardi evra.
Rio Tinto pokušava da postane treći proizvođač litijuma na svetu
07.10.2024.•
1
Kompanija "Rio Tinto" pregovara o kupovini američke kompanije koja se bavi proizvodnjom litijuma, Arkadijum Litijum, u pokušaju da iskoristi trenutni pad cena ovog metala, piše "Glas Amerike".
Konkurencija u javnim nabavkama u Srbiji ispod evropskog nivoa
07.10.2024.•
2
Analiza koalicije "Balkan Tender Watch" pokazala da je u protekle tri godine prosečno podneto dve i po ponude po postupku javne nabavke.
Srbija i Severna Makedonija potpisale memorandum o izgradnji gasovoda
07.10.2024.•
2
Srbija i Severna Makedonija potpisale su Memorandum koji predviđa zajedničku izgradnju gasovoda dužine oko 70 kilometara, koji bi imao godišnji kapacitet od oko 14 milijardi kubnih metara gasa.
Tržište se "ohladilo" od e-vozila, a proizvodnja električne pande u Kragujevcu još nije ni počela
07.10.2024.•
20
Proizvodnja serijskog modela električnog automobila Fijata "grande panda" trebalo je da počne u oktobru. Međutim, deluje da to ipak neće biti slučaj.
Na prelazu Merdare umesto zabrane detaljna kontrola uvoza proizvoda iz Srbije
07.10.2024.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova uvelo je detaljnu kontrolu proizvoda iz Srbije ali samo na prelazu Merdare.
Komentari 5
Silver
Silver
Mirko
Kupite Belarus, IMT. Čemu Claas , John Deer?
E sad će te još skuplje proći jer narastajuća automatizacija vas neće ni trebati.
Ljudska alavost i shvatanje ekonomije na "socijalistički" način.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar