Reljanović: Mnogi u Srbiji zarađuju manje od minimalca, to je u razvijenim državama nezamislivo
Prema Zakonu o radu poslodavac uvodi minimalnu zaradu odlukom koja se donosi kada nije u stanju da isplati ugovorenu (redovnu) zaradu.
Foto: Pixabay
To znači da minimalna zarada ne može biti ugovorena zarada.
Međutim, kako za portal Mašina kaže stručnjak za pravo Mario Reljanović, poslodavci ili zanemaruju ovo zakonsko ograničenje, ili ugovaraju zarade koje su za dinar (ili nekoliko dinara) više od minimalne cene rada, čime "zaobilaze" pomenutu obavezu i takvu zaradu tretiraju kao redovnu.
"Kontrolu da li poslodavac isplaćuje zaradu u skladu sa zakonom, pa i minimalnu zaradu, vrše inspektori rada. Naravno, zaposleni se uvek može obratiti sudu sa zahtevom da se utvrdi da je zarada koju prima nezakonita, kao i da se dosudi naknada štete koja je nastala tim povodom", objašnjava Reljanović za portal Mašina.
Ipak, iako je sasvim izvesno da mnogi poslodavci, uključujući i državu, izigravaju zakon i pravnu regulativu te tako pola miliona ljudi u Srbiji drže na minimalnim zaradama, pravnih konsekvenci za poslodavce gotovo da nema.
"Nažalost, minimalna zarada se tretira kao ugovorena zarada kako od strane političara na vlasti, tako i od strane institucija koje bi trebalo da vrše nadzor nad zakonitošću rada poslodavca. Meni nije poznato da je inspekcija rada ikada intervenisala u situacijama kada je minimalna zarada bila ugovorena zarada. Oni to tretiraju kao zakonitu zaradu jer je minimalna cena rada po njima određena kao minimalan iznos koji poslodavac može isplatiti za neki rad. Isto se ponašaju i sudovi, pa je praktično nemoguće dobiti radni spor ukoliko je poslodavac ugovorio sa zaposlenim minimalnu zaradu", kaže Reljanović.
Stručnjak za radno pravo komentariše i da je poznato i skandalozno stanje u javnom sektoru.
"U prosveti i zdravstvu, ali i u javnoj upravi i pojedinim javnim preduzećima, mnogi zaposleni na radnim mestima sa najnižim koeficijentima zarađuju manje od minimalne zarade, pa im se aktom poslodavca ili kolektivnim ugovorima (što je poseban nonsens, da sidnikat pristaje na tako nešto) zarada dopunjuje do minimalne. Ovako nešto je nezakonito i neustavno, ali takvo stanje opstaje decenijama", rekao je Reljanović.
Pročitaj još
Još jedna važna razlika u odnosu na druge zemlje Evrope jeste to koji procenat radnika i radnica prima minimalac.
"Podatak od prošle godine je da je u Nemačkoj na minimalnoj zaradi bilo između pet i 10 odsto radnika, u zavisnosti od delatnosti (to je ona granska minimalna zarada iz kolektivnih ugovora). Kod nas je na minimalnoj zaradi oko 20 odsto radnika i taj procenat se uvećava sa povećanjem iznosa minimalne cene rada, koji nije praćen opštim povećanjem iznosa zarada ostalih zaposlenih, a bio bi još veći kada bi se računali i oni zaposleni koji imaju zaradu blisku minimalnoj", kaže Reljanović.
Broj ljudi koji su na minimalnoj zaradi u Srbiji, u razvijenim državama Evrope je nezamisliv, napominje on.
"I po ovome smo specifični, naročito kada je reč o oblicima rada za koje se može isplatiti naknada niža od minimalne zarade - na primer, za sve poslove koje obavljaju radnici putem ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova (osim sezonskih radnika) - ali su prava na minimalnu zaradu izričitom zakonskom normom lišena i deca na dualnom obrazovanju, takozvanom "učenju kroz rad". Takvi primeri nisu poznati u uporednom pravu, bar ne u razvijenim i uređenim državama, i u potpunosti su suprotna osnovnim međunarodno priznatim minimalnim uslovima rada", dodaje Reljanović.
Kompletan tekst o ovoj temi možete pročitati na portalu Mašina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Održan jednosatni štrajk zbog visokih normi u fabrici Elard u Vlasotincu
17.09.2025.•
3
Radnici fabrike "Elrad" u Vlasotincu su na jedan sat obustavili proizvodnju zbog strogih normi i otpuštanja radnika uz 1.500 evra, bez zakonske otpremnine, a za petak, 19. septembar najavili su celodnevnu obustavu rada.
Bitkoin blago porastao na više od 98.000 evra, itirijum vredi 3.800 evra
17.09.2025.•
0
Vrednost bitkoina je danas u 15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens blago porasla za 0,61 odsto na 98.097,15 evra.
Tramp produžio rok za prodaju Tiktoka
17.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz kojim se do 16. decembra produžava rok kineskoj matičnoj kući Tiktoka BajtDens za prodaju te popularne društvene mreže nekome ko nije u vezi s Kinom.
Zbog slabe prodaje električnih vozila: Ford gasi još 1.000 radnih mesta u Kelnu
17.09.2025.•
0
Američki proizvođač automobila Ford je saopštio da će ukinuti dodatnih 1.000 radnih mesta u svom nemačkom pogonu u Kelnu, jer prodaja električnih vozila ne ispunjava očekivanja.
Nekoliko modela automobila povlači se sa tržišta Srbije
17.09.2025.•
1
Putničko vozilo Citroen modeli Berlingo, C3 Aircross, C3, C4, Cactus, C5 Aircross, Celysee, Jumpy Jumper povlače se sa tržišta Srbije, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (NEPRO).
Kalas: Evropska komisija predlaže carine na izraelsku robu
16.09.2025.•
3
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska komisija predlaže da se ponovo uvedu carine na izraelsku robu zbog rata u Gazi i kršenja prava na Zapadnoj obali.
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
2
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
3
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
1
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa više od dve milijarde evra
12.09.2025.•
0
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je da su krajem avgusta ove godine investicioni fondovu koji posluju u Srbiji upravljali sa više od dve milijarde evra.
RZS: Potrošačke cene 4,7 odsto više nego prošle godine
12.09.2025.•
3
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu ove godine, u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, povećane su 4,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Sindikat Zastava oružja: Zabrana izvoza ugrozila isplatu plata kragujevačkim oružarima
12.09.2025.•
2
Samostalni sindikat fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca upozorio je da je "zbog zabrane izvoza naoružanja najdirektnije ugrožena isplata zarada zaposlenima" i zatražio hitan sastanak sa nadležnim organima.
Komentari 12
Mikunka
frei
Орлов
Исто тако је делимичан рад на црно редовна појава, а свако ко има могућности ради 100% на црно. Званично се прима социјала , а поред тога се ради на црно ако некоме социјала није довољна. То на крају доноси више новца него званично радити, упалћивати доприносе , плаћати порез итд.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar