Evro slavi svoj 25. rođendan: Druga najtrgovanija valuta na svetu
Evro, prva nova valuta koja je u 21. veku uvedena u opticaj, danas slavi 25. rođendan otkako je u fizičkom obliku puštena u promet.
Foto: Pixabay
Monetarna jedinica i valuta Evropske unije (EU), uvedena je kao bezgotovinska novčana jedinica 1999. godine, a novčanice i kovani novac pojavili su se u zemljama članicama 1. januara 2002. godine, piše N1.
Tog dana, u istoriju su otišle nacionalne valute 12 članica evrozone - nemačka marka, francuski franak, italijanska lira, austrijski šiling, španska pezeta, grčka drahma i druge.
Ime evro je zvanično prihvaćeno 16. decembra 1995. u Madridu. Evro je uveden u svetsko finansijsko tržište kao računovodstvena valuta 1. januara 1999, zamenivši dotadašnju Evropsku obračunsku jedinicu (ECU), a tri godine kasnije su fizičke novčanice i kovanice evra postale stvarni novac u novčanicima Evropljana.
Nakon 28. februara 2002. evro je postao jedina valuta 12 država članica EU, a njihove nacionalne valute su prestale da biti zakonito sredstvo plaćanja. Druge države su kasnije usvojile valutu.
Evro je druga najveća rezervna valuta, kao i druga najtrgovanija valuta na svetu posle američkog dolara.
Simbol € je zasnovan na grčkom slovu epsilon (E), sa prvim slovom u reči "Evropa" i sa dve paralelne linije koje označavaju stabilnost.
Pomenutom valutom upravljaju i administriraju Evropska centralna banka (ECB, Frankfurt na Majni ) i Evrosistem, koji se sastoji od centralnih banaka zemalja evrozone.
Kao nezavisna centralna banka, ECB ima isključivu nadležnost da utvrđuje monetarnu politiku. Evrosistem učestvuje u štampanju, kovanju i distribuciji novčanica i kovanog novca u svim državama članicama i radu platnih sistema evrozone.
Ugovor iz Mastrihta iz 1992. obavezuje većinu država članica EU da usvoje evro nakon ispunjavanja određenih kriterijuma monetarne i budžetske konvergencije, iako to nisu učinile sve države učesnice.
Danska je pregovarala o izuzećima, dok je Švedska (koja je pristupila EU 1995. godine) odbila evro na neobavezujućem referendumu 2003. i zaobišla je obavezu usvajanja evra tako što nije ispunila monetarne i budžetske potrebe.
Sve zemlje koje su pristupile EU od 1993. godine obavezale su se da će u dogledno vreme usvojiti evro.
Zemlje u kojima je evro zvanična valuta i članice EU koje je ne koriste
Evro je zvanična valuta 20 od 27 država članica Evropske Unije, poznate kao evrozona i obuhvata oko 344 miliona građana od 2023. godine.
Kako se navodi na zvaničnom sajtu Evropske centralne banke članice evrozone koje koriste evro su: Austrija, Belgija, Hrvatska (poslednja usvojila evro 1. januara 2023. godine), Kipar (Severni Kipar koristi tursku liru), Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija (Karipska Holandija uvela je američki dolar 2011, dok Kurasao, Sent Marten i Aruba imaju svoje valute koje su vezane za dolar), Portugal, Slovačka i Slovenija.
Zemlje članice EU koje nisu u evrozoni i ne koriste evro su: Bugarska, Češka Republika, Danska, Mađarska, Poljska, Rumunija i Švedska.
Vlada Bugarske ima za cilj da zameni bugarski lev evrom 1. januara 2025. Vlada Rumunije ima za cilj da rumunski lej bude zamenjen evrom 1. januara 2026. godine.
Članice EU – Češka Republika, Mađarska, Poljska i Švedska zakonski su obavezne da na kraju usvoje evro. Iako nemaju uslovljen datum za usvajanje, njihove vlade trenutno nemaju planove za prelazak. Danska je pregovarala o pravu da zadrži svoju valutu.
Ostali korisnici su i mikrodržave sa monetarnim sporazumom: Andora, Monako, San Marino i Vatikan.
Posebne teritorije EU koje imaju evro su francuske južne i antarktičke zemlje (Sent Bartelemi, Sent Pjer i Mikelon), britanska prekomorska teritorije (Akrotiri i Dekelija).
Na Balkanu evro kao službenu valutu na svoju ruku uvela je Crna Gora, a zvanično se koristi i na Kosovu.
Pročitaj još
Dužnička kriza i opstanak evra
Mnogi finansijski analitičari i ekonomisti su na uvođenje evra gledali s podozrenjem, jer ne postoji država "Evrolend" kao garant nove valute koja je pretendovala da se suprotstavi dominaciji američkog dolara.
Evropljani su novu novčanu jedinicu prihvatili sa puno optimizma. Međutim, kriza državnog duga evrozone iz 2011. dovela je u pitanje opstanak evra, pri čemu su se hedž fondovi čak otvoreno kladili na kolaps jedinstvene valute.
Uprkos dužničkoj krizi, koja je u nekim zemljama evrozone trajala sve do 2018. godine, evropska valuta je opstala, a spremnost vodećih evropskih ekonomija, pre svega Nemačke i Francuske, da se snažnije krene putem veće integracije monetarnog bloka, uključujući zajedničko zaduživanje, znači da je evro dostigao zrelost i da prema njihovoj proceni ima sigurnu budućnost, navodi se u Izveštaju Evropskog parlamenta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Direktor Gunvora: Moguće nestašice goriva ako ne dođe dogovora o kupovini Lukoil-a
05.11.2025.•
1
Evropa bi mogla da se suoči sa problemima u snabdevanju gorivom i gubicima radnih mesta ako regulatori ne odobre dogovor Gunvor grupe o preuzimanju međunarodne aktive Lukoila za oko 22 milijarde dolara.
Vučić: Rusi traže rešenje za NIS, više rade oni nego mi, srećan sam što su ozbiljno shvatili situaciju
05.11.2025.•
12
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Rusija traži rešenje za NIS i da se nada pozitivnom ishodu.
Trenutno stabilno snabdevanje tržišta Srbije naftnim derivatima
05.11.2025.•
3
Aktuelna situacija u vezi sa snabdevanjem tržišta naftnim derivatima razmatrana je na sastanku stalnog radnog tela Organizacije za nacionalnu strategiju za krizne situacije u naftnom sektoru.
Fondacija Centar za demokratiju: Srbija ekonomski ranjiva, hiljade radnika ostaju bez posla
04.11.2025.•
3
Fondacija Centar za demokratiju (FCD) upitala je danas kakav je program države za ublažavanje posledica ekonomske nestabilnosti.
Javni dug Srbije na kraju septembra 38,11 milijardi evra
04.11.2025.•
7
Javni dug Srbije na kraju septembra ove godine bio je 38,11 milijardi evra, odnosno 43 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Iz budžetske rezerve 500 miliona dinara za "Expo 2027"
04.11.2025.•
5
Iz budžetske rezerve Republike Srbije rešenjem Vlade na poslednjoj održanoj sednici preusmereno je 500 miliona dinara za potrebe Međunarodne specijalizovane izložbe Expo 2027.
"Parkirajte na otvorenom, dalje od objekata": Stelantis povukao vozila zbog opasnosti od požara
04.11.2025.•
2
Proizvođač automobila Stelantis opozvao je ukupno 320.065 vozila modela "džip rengler" i "gren čiroki" u SAD zbog potencijalnog kvara na visokonaponskoj bateriji koji može da izazove požar.
Vučić: Nervozan sam oko NIS-a svaki dan, naši ruski prijatelji pričaju s nekim o rešenju
04.11.2025.•
50
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se "naši ruski partneri i prijatelji angažovali i počeli da razgovaraju sa nekim o rešenju za NIS".
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
4
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
7
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
2
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
2
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
36
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Komentari 4
BEG-Istra-SCHWAB.
SRB IN
Postar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar