.jpg "Vučević: Litijum je istorijska šansa za Srbiju")
Ima li logike: Ekološke studije za projekat Jadar naručuje Rio Tinto, a ne država Srbija
Tek što je projekat Jadar stopiran u Srbiji, počeo je rat u Ukrajini, zbog kog su sve države Evrope rešile da ubrzaju svoj proces "zelene" tranzicije.
Sankcije prema Rusiji koje su usledile, ali i sve hladniji odnos sa Kinom, čija je pozicija na tržištu obnovljivih izvora energije dominantna, naterali su političare iz Brisela da počnu još aktivnije da traže potencijalne izvore "kritičnih" sirovina neophodnih za solarne panele i baterije za električna vozila.
Srbija je tako postala još poželjnija destinacija za rudarske investicije. Postavlja se pitanje da li će u trci za srpski litijum glas naroda ovoga puta biti zanemaren, piše Nova ekonomija.
Na jalovištu iz rimskog doba i nakon dve hiljade godina ništa ne raste
Kako objašnjava Dragana Đorđević, naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, interesovanje iz EU za srpski litijum je sasvim otvoreno.
"Ko ne bi kad je sve džabe? U Evropi ne postoji nijedan rudnik litujuma, planira se ekstrakcija litijuma iz podzemnih geotermalnih voda u Nemačkoj bez posledica po životnu sredinu i razmatra se iz već postojećeg rudnika na granici Nemačke i Češke. Francuska ima velike zalihe litijuma u Bordou, litijuma ima i u Skandinaviji, Španiji, u Austriji su najkoncentrovanije rude litijuma na potezu Beč-Grac-Strazbur, Italiji pa i u Mađarskoj ili Švajcarskoj, ali za sada se rudnici tamo ne otvaraju", kaže Đorđević za Novu ekonomiju.
Prema Strategiji iz 2012. godine koja nikada nije usvojena, kada se govori o mineralnim resursima litijuma i tadašnjim rezultatima geoloških istraživanja i preliminarnim podacima o resursima i rezervama, Jadarski basen sadrži oko 227 miliona tona rude jadarita, u izdvojenim jadaritskim zonama. Prema Izveštaju o metalurškim ispitivanjima, koje je sprovela kompanija Aker Solutions, mineralni resurs jadarita bi mogao da se transformiše u 1,6 miliona tona ekvivalenta litijum-karbonata i 8,1 miliona tona borne kiseline, stoji u nikad usvojenoj Strategiji.
Kako objašnjava profesorka Đorđević, toksični element bor je od 2019. godine prema našoj novoj zakonskoj regulativi izbačen iz spiska štetnih supstanci, a to znači da je dozvoljen u bilo kojoj količini pa i u jako visokim, iako je za zemljište ta količina prema ranijim standardima bila ograničena na 50 miligrama po kilogramu, dok su prema novim nacionalnim standardima za vode dozvoljene količine bora utrostručene.
Ona dodaje da od opasnih nusproizvoda koji se dobijaju izvlačenjem litijuma iz rude u Jadru, preko 90 odsto rudarskog otpada Rio Tinto planira da deponuje na jalovište.
"Nije potrebno da o tome mnogo razmišljamo - jalovište iz rimskog doba imate kod Sopota u Srbiji gde i posle dve hiljade godina ništa ne raste. Da ne govorimo o tome da podzemne vode u tom delu pripadaju Drinskom basenu, a reke su bujičnog karaktera i plave svake dve ili tri godine, pa možete da zamislite koja bi šteta bila zagaditi Drinski aluvion podzemne vode i bujičnim rekama raznositi toksične supstance koje će se rastvarati iz jalovišta preko plodne zemlje. Da ne govorimo o tome da pijaća voda koja je svuda deficitarna u svetu u tom regionu može da snabde 85 miliona ljudi", kaže Đorđević.
Šta se može uraditi?
Rio Sava Exploration, ćerka firma kompanije Rio Tinto, podnela je Upravnom sudu devet tužbi protiv Republike Srbije zbog obustave projekta Jadar prošle godine.
"Strani investitori ne samo da ne vole da im menjate pravila igre, nego svoje interese brane pred međunarodnim sudovima i ostvaruju velike naknade za izgubljenu dobit. Uostalom, zašto bi prihvatili da dele dobit sa nama, kada smo bili ili glupi ili korumpirani ili i jedno i drugo kod sklapanja ugovora o prepuštanju prirodnog kapitala da ga eksploatišu stranci. Nama su ruke vezane kada se radi o ovom problemu. Pre svega postoje međunarodni sporazumi i ugovori o zaštiti stranih investicija. Takve ugovore pod pretnjom sile, sankcija i ucena male zemlje moraju da poštuju. Za velike i moćne, zakoni i ugovori, to vidimo već u vezi sa trgovinskim ratom na relaciji Kina-SAD, često ne važe", kaže profesor Božo Drašković, koji je između ostalog predavao i ekonomiju ekologije.
On objašnjava da postoje načini na koje bi država mogla da reaguje u ovakvim situacijama i proba da zaštiti sopstvene interese, ali da najviše što možemo jeste to da ne nastavljamo da donosimo "glupe i po ovu zemlju i njene građane katastrofalno loše zakone" vezane za korišćenje prirodnih dobara, odnosno prirodnog kapitala.
"Možemo da dosledno primenjujemo standarde vezane za zaštitu životne sredine, bez rezervi štitimo prava radnika, kontrolišemo poslovanje stranih kompanija na našem tržištu i posebno kontrolišemo njihove troškove i transferne cene. Možemo da podižemo određene poreske stope. Strane kompanije ekstrahuju profit a nama ostavljaju takozvane 'društvne troškove' zagađenja i uništavanja životne sredine", navodi ovaj profesor.
Pročitaj još
Ono što dodatno i jeste problem, naglašava Drašković, jeste i da ljudi koji promovišu interese kompanija za eksploataciju litijuma, kao i drugih prirodnih dobara, nas "obmanjuju pričama o takozvanim najsavremenijim, novim, potpuno bezbednim, sigurnim tehnologijama", a da nam istovremeno javno ne saopštavaju koje su to tehnologije i na čemu se zasnivaju.
I na kraju najavljena procena uticaja na životnu sredinu, a koju je kompanija najavila da će objaviti u junu - finansirana je od Rio Tinta. Profesor Drašković dovodi u pitanje pouzdanost i objektivnost takvih podataka.
"U ovakvim slučajevima država bi morala da naruči nezavisnu posebnu studiju, pa tek da se sučele nalazi i rezultati dve odvojene studije. Država Srbija, odnosno ljudi koji je vode, nemaju koliko je meni poznato nameru da se naruči i izradi nezavisna studija. Reći će neko - pa studiju o proceni uticaja će ocenjivati Ministarstvo. Hajde da pitamo Ministarstvo koliko je studija o proceni uticaja bilo lepo napisano, odobreni projekti, a potom nastale ekološke štete. Ko je odgovarao? Niko", kaže Drašković.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evropljani sve više kupuju kineske električne automobile: Prodaja Tesli značajno opala
02.05.2025.•
0
Prodaja automobila Tesla u Evropi značajno je opala u aprilu ove godine, a u Švedskoj čak za 81 odsto što je najniži nivo u poslednje dve i po godine.
Javni dug Japana 235 odsto BDP-a: Pogledajte spisak ostalih država
02.05.2025.•
1
Kada se objavljuju podaci javnog duga neke zemlje, osim njegovog apsolutnog iznosa i rasta u određenom vremenskom periodu, kao relevantan podatak uzima se odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda.
Ohrabrenje sa Beogradske berze
02.05.2025.•
4
Posle više od decenije totalne marginalnosti, Beogradska berza se nedavno ponovo našla u fokusu javnosti: po prvi put na njoj su emitovane korporativne obveznice, dužničke hartije od vrednosti.
U javnom sektoru radi više od četvrtine zaposlenih u Srbiji
02.05.2025.•
6
Od ukupno 2,36 miliona zaposlenih u Srbiji u prvom kvartalu, više od četvrtine njih, preciznije 612.586 radilo je u javnom sektoru, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Kad dišeš arsen za 150 evra više: U Srbiji plate najbolje tamo gde se truje vazduh
02.05.2025.•
3
Van Beograda i Novog Sada, u Srbiji su plate najbolje tamo gde se rudari i truje vazduh.
Radnici u Srbiji: Nezakoniti otkazi i neisplaćene plate, a presude sve češće u korist poslodavca
02.05.2025.•
12
U Srbiji su najčešći problemi u svetu rada nezakoniti otkazi, neisplaćene zarade, mobing i nedovoljna zaštita uzbunjivača.
Mask ukinuo hiljade radnih mesta i priznao poraz
01.05.2025.•
4
Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask priznao je da njegova kampanja za smanjenje američke savezne potrošnje nije u potpunosti ostvarila svoje početne ciljeve.
Pogledajte šta su nagrade: Novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi"
01.05.2025.•
11
Počeo je novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" koju organizuje država Srbija.
Radni sat u Evropi i u Srbiji - ispod proseka
01.05.2025.•
15
Tokom 2024. godini cena rada po satu se u zemljama Evropske unije kretala se od 10,6 evra u Bugarskoj do 55,2 evra u Luksemburgu.
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
1
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
21
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
3
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Komentari 23
Slavica
Rade
Pop nad popom
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar