.jpg "Vučević: Litijum je istorijska šansa za Srbiju")
Ima li logike: Ekološke studije za projekat Jadar naručuje Rio Tinto, a ne država Srbija
Tek što je projekat Jadar stopiran u Srbiji, počeo je rat u Ukrajini, zbog kog su sve države Evrope rešile da ubrzaju svoj proces "zelene" tranzicije.
Sankcije prema Rusiji koje su usledile, ali i sve hladniji odnos sa Kinom, čija je pozicija na tržištu obnovljivih izvora energije dominantna, naterali su političare iz Brisela da počnu još aktivnije da traže potencijalne izvore "kritičnih" sirovina neophodnih za solarne panele i baterije za električna vozila.
Srbija je tako postala još poželjnija destinacija za rudarske investicije. Postavlja se pitanje da li će u trci za srpski litijum glas naroda ovoga puta biti zanemaren, piše Nova ekonomija.
Na jalovištu iz rimskog doba i nakon dve hiljade godina ništa ne raste
Kako objašnjava Dragana Đorđević, naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, interesovanje iz EU za srpski litijum je sasvim otvoreno.
"Ko ne bi kad je sve džabe? U Evropi ne postoji nijedan rudnik litujuma, planira se ekstrakcija litijuma iz podzemnih geotermalnih voda u Nemačkoj bez posledica po životnu sredinu i razmatra se iz već postojećeg rudnika na granici Nemačke i Češke. Francuska ima velike zalihe litijuma u Bordou, litijuma ima i u Skandinaviji, Španiji, u Austriji su najkoncentrovanije rude litijuma na potezu Beč-Grac-Strazbur, Italiji pa i u Mađarskoj ili Švajcarskoj, ali za sada se rudnici tamo ne otvaraju", kaže Đorđević za Novu ekonomiju.
Prema Strategiji iz 2012. godine koja nikada nije usvojena, kada se govori o mineralnim resursima litijuma i tadašnjim rezultatima geoloških istraživanja i preliminarnim podacima o resursima i rezervama, Jadarski basen sadrži oko 227 miliona tona rude jadarita, u izdvojenim jadaritskim zonama. Prema Izveštaju o metalurškim ispitivanjima, koje je sprovela kompanija Aker Solutions, mineralni resurs jadarita bi mogao da se transformiše u 1,6 miliona tona ekvivalenta litijum-karbonata i 8,1 miliona tona borne kiseline, stoji u nikad usvojenoj Strategiji.
Kako objašnjava profesorka Đorđević, toksični element bor je od 2019. godine prema našoj novoj zakonskoj regulativi izbačen iz spiska štetnih supstanci, a to znači da je dozvoljen u bilo kojoj količini pa i u jako visokim, iako je za zemljište ta količina prema ranijim standardima bila ograničena na 50 miligrama po kilogramu, dok su prema novim nacionalnim standardima za vode dozvoljene količine bora utrostručene.
Ona dodaje da od opasnih nusproizvoda koji se dobijaju izvlačenjem litijuma iz rude u Jadru, preko 90 odsto rudarskog otpada Rio Tinto planira da deponuje na jalovište.
"Nije potrebno da o tome mnogo razmišljamo - jalovište iz rimskog doba imate kod Sopota u Srbiji gde i posle dve hiljade godina ništa ne raste. Da ne govorimo o tome da podzemne vode u tom delu pripadaju Drinskom basenu, a reke su bujičnog karaktera i plave svake dve ili tri godine, pa možete da zamislite koja bi šteta bila zagaditi Drinski aluvion podzemne vode i bujičnim rekama raznositi toksične supstance koje će se rastvarati iz jalovišta preko plodne zemlje. Da ne govorimo o tome da pijaća voda koja je svuda deficitarna u svetu u tom regionu može da snabde 85 miliona ljudi", kaže Đorđević.
Šta se može uraditi?
Rio Sava Exploration, ćerka firma kompanije Rio Tinto, podnela je Upravnom sudu devet tužbi protiv Republike Srbije zbog obustave projekta Jadar prošle godine.
"Strani investitori ne samo da ne vole da im menjate pravila igre, nego svoje interese brane pred međunarodnim sudovima i ostvaruju velike naknade za izgubljenu dobit. Uostalom, zašto bi prihvatili da dele dobit sa nama, kada smo bili ili glupi ili korumpirani ili i jedno i drugo kod sklapanja ugovora o prepuštanju prirodnog kapitala da ga eksploatišu stranci. Nama su ruke vezane kada se radi o ovom problemu. Pre svega postoje međunarodni sporazumi i ugovori o zaštiti stranih investicija. Takve ugovore pod pretnjom sile, sankcija i ucena male zemlje moraju da poštuju. Za velike i moćne, zakoni i ugovori, to vidimo već u vezi sa trgovinskim ratom na relaciji Kina-SAD, često ne važe", kaže profesor Božo Drašković, koji je između ostalog predavao i ekonomiju ekologije.
On objašnjava da postoje načini na koje bi država mogla da reaguje u ovakvim situacijama i proba da zaštiti sopstvene interese, ali da najviše što možemo jeste to da ne nastavljamo da donosimo "glupe i po ovu zemlju i njene građane katastrofalno loše zakone" vezane za korišćenje prirodnih dobara, odnosno prirodnog kapitala.
"Možemo da dosledno primenjujemo standarde vezane za zaštitu životne sredine, bez rezervi štitimo prava radnika, kontrolišemo poslovanje stranih kompanija na našem tržištu i posebno kontrolišemo njihove troškove i transferne cene. Možemo da podižemo određene poreske stope. Strane kompanije ekstrahuju profit a nama ostavljaju takozvane 'društvne troškove' zagađenja i uništavanja životne sredine", navodi ovaj profesor.
Pročitaj još
Ono što dodatno i jeste problem, naglašava Drašković, jeste i da ljudi koji promovišu interese kompanija za eksploataciju litijuma, kao i drugih prirodnih dobara, nas "obmanjuju pričama o takozvanim najsavremenijim, novim, potpuno bezbednim, sigurnim tehnologijama", a da nam istovremeno javno ne saopštavaju koje su to tehnologije i na čemu se zasnivaju.
I na kraju najavljena procena uticaja na životnu sredinu, a koju je kompanija najavila da će objaviti u junu - finansirana je od Rio Tinta. Profesor Drašković dovodi u pitanje pouzdanost i objektivnost takvih podataka.
"U ovakvim slučajevima država bi morala da naruči nezavisnu posebnu studiju, pa tek da se sučele nalazi i rezultati dve odvojene studije. Država Srbija, odnosno ljudi koji je vode, nemaju koliko je meni poznato nameru da se naruči i izradi nezavisna studija. Reći će neko - pa studiju o proceni uticaja će ocenjivati Ministarstvo. Hajde da pitamo Ministarstvo koliko je studija o proceni uticaja bilo lepo napisano, odobreni projekti, a potom nastale ekološke štete. Ko je odgovarao? Niko", kaže Drašković.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Superbogati Nemci sada još bogatiji
24.06.2025.•
0
Oko 3.900 superbogatih u Nemačkoj, svaki sa najmanje 100 miliona dolara neto, sada poseduje više od četvrtine ukupnog finansijskog bogatstva u zemlji, navela je danas Boston konsalting grupa (BCG).
Cena nafte pala nakon Trampove izjave da Kina može da je kupuje od Irana
24.06.2025.•
1
Cene nafte danas su naglo pale nakon što je američki predsednik rekao da Kina može da nastavi da kupuje naftu od Irana što je znak da Vašington ublažava pritisak na Teheran nakon primirja sa Izraelom.
Smanjena emisija CO2 u atmosferu: Univerexport nastavlja sa ulaganjem u održivu energiju
24.06.2025.•
0
Kompanija Univerexport ostvarila je značajan iskorak u okviru jednog od svojih ključnih društveno odgovornih projekata – instalacije fotonaponskih elektrana na maloprodajnim objektima širom Srbije.
Vlada Srbije uputila zahtev za novo odlaganje sankcija NIS-u
24.06.2025.•
1
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je Vlada Srbije uputila pismo Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD.
Srbija imala trgovinski suficit sa Nemačkom, prvi put u poslednjih 20 godina
24.06.2025.•
4
Trgovinska razmena između Srbije i Nemačke nastavila je da raste uprkos globalnim izazovima, pokazalo je najnovije istraživanje Nemačko-srpske privredne komore (AHK).
Dogovorena cena tovljenika - neće uticati na maloprodajne cene
24.06.2025.•
0
Udruženja odgajivača svinja Srbije, zajedno sa proizvođačima iz Mačve i Bačke, postigla su saglasnost o preporučenoj otkupnoj ceni tovljenika do 31. oktobra 2025. godine.
Prodavci nekretnina sve češće ističu "ne može se kupiti Vučićevim kreditom": Nameštaljka za Expo?
24.06.2025.•
21
U martu ove godine ministar finansija Siniša Mali najavio je realizaciju programa takozvanih kredita za mlade.
Poreska uprava počela poljoprivrednicima da šalje rešenja o doprinosima za 2025.
23.06.2025.•
9
Poreska uprava saopštila je da će poljoprivrednicima danas biti poslata poštom rešenja po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za ovu godinu.
Iran na korak da zatvori Ormuski moreuz - kakav je to prolaz i kako će to uticati na cene nafte?
23.06.2025.•
4
Iranski parlament izglasao je preporuku da se zatvori Ormuski moreuz, ali konačnu odluku o tom pitanju treba da donese iranski Savet za nacionalnu bezbednost.
VIDEO: Ilon Mask pokrenuo "robo-taksije" u glavnom gradu Teksasa, samo za starije od 18 godina
23.06.2025.•
2
Američki milijarder i vlasnik Tesle Ilon Mask objavio je da je ta kompanija pokrenula probnu uslugu "robotizovanih taksija" u glavnom gradu Teksasa, Ostinu, po ceni od 4,20 dolara.
Srbija do kraja 2027. ulazi u "energetski Šengen": Šta to znači za građane?
23.06.2025.•
28
Ministarstvo rudarstva i energetike nedavno je najavilo da će Srbija tokom leta ove godine ispuniti sve preduslove za spajanje sa energetskim tržištem Evropske unije.
Ministarstvo nudi paorima "interventni otkup" pšenice za 23.000 dinara po toni
22.06.2025.•
17
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da će "država preko republičke Direkcije za robne rezerve ponuditi zemljoradnicima interventni otkup pšenice po ceni od 23.000 dinara po toni".
Ako uplaćujete humanitarnu pomoć, treba da znate: Pojedine banke to naplaćuju
22.06.2025.•
1
U Srbiji pojedine banke i dalje naplaćuju proviziju na uplate u humanitarne svrhe.
Vlada ukinula podsticaje za strance, IT sektor upozorava: Moguć odlazak stručnjaka i firmi iz Srbije
22.06.2025.•
34
Vlada Srbije nedavno je ukinula Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u Srbiji, izazvavši burnu reakciju IT zajednice.
Ovo su države s najvećim bogatstvom po glavi stanovnika
22.06.2025.•
2
Prema izveštaju švajcarske banke UBS, Švajcarska je prva u svetu kada je u pitanju bogatstvo po glavi stanovnika.
EU namerava da zabrani ruski gas do 2027: Stručnjaci o tome koliko je taj plan realan
22.06.2025.•
4
Brisel je predložio obavezujuću zabranu uvoza ruskog gasa i tečnog prirodnog gasa (LNG) do kraja 2027. godine.
Švajcarska po prvi put uvela nultu kamatnu stopu: Dva glavna razloga za to
22.06.2025.•
1
Švajcarska nacionalna banka (SNB) je kamatnu stopu snizila na nulu.
Mali: Srbiji uplaćena prva sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan
21.06.2025.•
9
Ministar finansija Siniša Mali potvrdio je da su Srbiji uplaćena prva sredstva Evropske unije, u iznosu od 51,66 miliona evra, u okviru predfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
NIS traži još jedno odlaganje američkih sankcija, prethodno odlaganje do 27. juna
21.06.2025.•
3
Naftna industrija Srbije objavila je da je uputila novi zahtev Ministarstvu finansija Sjedinjenih Američkih Država za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija.
Kovanice u Srbiji: Izrada skupa, upotreba sve ređa
20.06.2025.•
6
Kovani novac u Srbiji sve se manje koristi kao sredstvo plaćanja, ali i pored toga i dalje je u upotrebi.
Nove cene goriva: Ponovo poskupljenje
20.06.2025.•
10
Gorivo će na pumpama u Srbiji od danas u 15 sati do 27. juna u isto vreme biti skuplje nego prošle nedelje.
Komentari 23
Slavica
Rade
Pop nad popom
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar