Ima li logike: Ekološke studije za projekat Jadar naručuje Rio Tinto, a ne država Srbija

Tek što je projekat Jadar stopiran u Srbiji, počeo je rat u Ukrajini, zbog kog su sve države Evrope rešile da ubrzaju svoj proces "zelene" tranzicije.
Sankcije prema Rusiji koje su usledile, ali i sve hladniji odnos sa Kinom, čija je pozicija na tržištu obnovljivih izvora energije dominantna, naterali su političare iz Brisela da počnu još aktivnije da traže potencijalne izvore "kritičnih" sirovina neophodnih za solarne panele i baterije za električna vozila. 
 
Srbija je tako postala još poželjnija destinacija za rudarske investicije. Postavlja se pitanje da li će u trci za srpski litijum glas naroda ovoga puta biti zanemaren, piše Nova ekonomija.
Na jalovištu iz rimskog doba i nakon dve hiljade godina ništa ne raste
 
Kako objašnjava Dragana Đorđević, naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, interesovanje iz EU za srpski litijum je sasvim otvoreno.
 
"Ko ne bi kad je sve džabe? U Evropi ne postoji nijedan rudnik litujuma, planira se ekstrakcija litijuma iz podzemnih geotermalnih voda u Nemačkoj bez posledica po životnu sredinu i razmatra se iz već postojećeg rudnika na granici Nemačke i Češke. Francuska ima velike zalihe litijuma u Bordou, litijuma ima i u Skandinaviji, Španiji, u Austriji su najkoncentrovanije rude litijuma na potezu Beč-Grac-Strazbur, Italiji pa i u Mađarskoj ili Švajcarskoj, ali za sada se rudnici tamo ne otvaraju", kaže Đorđević za Novu ekonomiju.
Prema Strategiji iz 2012. godine koja nikada nije usvojena, kada se govori o mineralnim resursima litijuma i tadašnjim rezultatima geoloških istraživanja i preliminarnim podacima o resursima i rezervama, Jadarski basen sadrži oko 227 miliona tona rude jadarita, u izdvojenim jadaritskim zonama. Prema Izveštaju o metalurškim ispitivanjima, koje je sprovela kompanija Aker Solutions, mineralni resurs jadarita bi mogao da se transformiše u 1,6 miliona tona ekvivalenta litijum-karbonata i 8,1 miliona tona borne kiseline, stoji u nikad usvojenoj Strategiji.
 
Kako objašnjava profesorka Đorđević, toksični element bor je od 2019. godine prema našoj novoj zakonskoj regulativi izbačen iz spiska štetnih supstanci, a to znači da je dozvoljen u bilo kojoj količini pa i u jako visokim, iako je za zemljište ta količina prema ranijim standardima bila ograničena na 50 miligrama po kilogramu, dok su prema novim nacionalnim standardima za vode dozvoljene količine bora utrostručene.
 
Ona dodaje da od opasnih nusproizvoda koji se dobijaju izvlačenjem litijuma iz rude u Jadru, preko 90 odsto rudarskog otpada Rio Tinto planira da deponuje na jalovište.
 
"Nije potrebno da o tome mnogo razmišljamo - jalovište iz rimskog doba imate kod Sopota u Srbiji gde i posle dve hiljade godina ništa ne raste. Da ne govorimo o tome da podzemne vode u tom delu pripadaju Drinskom basenu, a reke su bujičnog karaktera i plave svake dve ili tri godine, pa možete da zamislite koja bi šteta bila zagaditi Drinski aluvion podzemne vode i bujičnim rekama raznositi toksične supstance koje će se rastvarati iz jalovišta preko plodne zemlje. Da ne govorimo o tome da pijaća voda koja je svuda deficitarna u svetu u tom regionu može da snabde 85 miliona ljudi", kaže Đorđević.
 
Šta se može uraditi?
 
Rio Sava Exploration, ćerka firma kompanije Rio Tinto, podnela je Upravnom sudu devet tužbi protiv Republike Srbije zbog obustave projekta Jadar prošle godine.
 
"Strani investitori ne samo da ne vole da im menjate pravila igre, nego svoje interese brane pred međunarodnim sudovima i ostvaruju velike naknade za izgubljenu dobit. Uostalom, zašto bi prihvatili da dele dobit sa nama, kada smo bili ili glupi ili korumpirani ili i jedno i drugo kod sklapanja ugovora o prepuštanju prirodnog kapitala da ga eksploatišu stranci. Nama su ruke vezane kada se radi o ovom problemu. Pre svega postoje međunarodni sporazumi i ugovori o zaštiti stranih investicija. Takve ugovore pod pretnjom sile, sankcija i ucena male zemlje moraju da poštuju. Za velike i moćne, zakoni i ugovori, to vidimo već u vezi sa trgovinskim ratom na relaciji Kina-SAD, često ne važe", kaže profesor Božo Drašković, koji je između ostalog predavao i ekonomiju ekologije.
 
On objašnjava da postoje načini na koje bi država mogla da reaguje u ovakvim situacijama i proba da zaštiti sopstvene interese, ali da najviše što možemo jeste to da ne nastavljamo da donosimo "glupe i po ovu zemlju i njene građane katastrofalno loše zakone" vezane za korišćenje prirodnih dobara, odnosno prirodnog kapitala.
 
"Možemo da dosledno primenjujemo standarde vezane za zaštitu životne sredine, bez rezervi štitimo prava radnika, kontrolišemo poslovanje stranih kompanija na našem tržištu i posebno kontrolišemo njihove troškove i transferne cene. Možemo da podižemo određene poreske stope. Strane kompanije ekstrahuju profit a nama ostavljaju takozvane 'društvne troškove' zagađenja i uništavanja životne sredine", navodi ovaj profesor.
Ono što dodatno i jeste problem, naglašava Drašković, jeste i da ljudi koji promovišu interese kompanija za eksploataciju litijuma, kao i drugih prirodnih dobara, nas "obmanjuju pričama o takozvanim najsavremenijim, novim, potpuno bezbednim, sigurnim tehnologijama", a da nam istovremeno javno ne saopštavaju koje su to tehnologije i na čemu se zasnivaju.
 
I na kraju najavljena procena uticaja na životnu sredinu, a koju je kompanija najavila da će objaviti u junu - finansirana je od Rio Tinta. Profesor Drašković dovodi u pitanje pouzdanost i objektivnost takvih podataka.
 
"U ovakvim slučajevima država bi morala da naruči nezavisnu posebnu studiju, pa tek da se sučele nalazi i rezultati dve odvojene studije. Država Srbija, odnosno ljudi koji je vode, nemaju koliko je meni poznato nameru da se naruči i izradi nezavisna studija. Reći će neko - pa studiju o proceni uticaja će ocenjivati Ministarstvo. Hajde da pitamo Ministarstvo koliko je studija o proceni uticaja bilo lepo napisano, odobreni projekti, a potom nastale ekološke štete. Ko je odgovarao? Niko", kaže Drašković.
  • Slavica

    14.06.2024 17:47
    Ima li razuma?
    Narod slepo sluša vođe, ne veruje svojim očima, ne veruje da diše zagađen vazduh, da uskoro neće imati zdravu vodu za piće, misli da je bolje kopati pod zemljom nego okopavati zemlju... Ne mogu da shvatim da neko glasa za uništenje sopstvene dece, tako što podržava otvaranje najotrovnijin rudnika koji će zauvek uništiti Jadar, on dalje Drinu, ona Savu, i dalje Dunav, da će Beograd ostati bez vode za piće, kupanje, spremanje... Kako ovi što su za rio tinto (ovde ne može veliko slovo) veruju da tu ima zarade, i ne vide smrt Srbije? Ma dođite do Bora i Majdanpeka pa uživajte u pustoši, ovde je rak najčešća bolest. Neće Srbija procvetati zbog rudnika, već će biti uništena, a samo neki će imati korist - ne vi što glasate da političarska deca imaju milijarde, i vaša deca će biti žedna i gladna.
  • Rade

    13.06.2024 23:13
    Da nebi jeli otrovnu hranu,uvozili flaširanu vodu iz inostranstva i disali na škrge najbolje je staviti moratorijum na litijuma na30 godina a ostale rudne rente povećati barem 10 puta jer Srbija je mala zemlja za toliki broj rudnika.
  • Pop nad popom

    13.06.2024 16:19
    Narod ovo nece dozvoliti, po svaku cenu. Smenjivace svaku vlast koja bude poturala ovako trajno zagadjujuce programe kao prosperitetne za napredak i razvoj Srbije. Ovakav nacin razvoja je vec vidjen u mnogim africkim zemljama. Mi i bez ovakvih programa mozemo mnogo bolje i zdravije da zivimo. Ako nekome nije jasno, treba da zna da ze narod jaci od svake, pa i bahate, vlasti.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Nikad viša cena zlata

Cena zlata danas, 17. jula je dostigla istorijski maksimum u azijskoj trgovini od 2.478 dolara za uncu.