Strategija razvoja energetike predvidela: Prva nuklearka u Srbiji na mreži možda i pre 2050. godine
U zavisnosti od strateških odluka vezanih za korišćenje nuklearne energije, prva nuklearna elektrana u našoj zemlji bi mogla da se pojavi na mreži pre 2050. godine.
Foto: Pixabay
To stoji u nacrtu "Strategije razvoja energetike u Srbiji do 2040. godine sa projekcijama do 2050.", o kojoj je upravo započela javna rasprava.
"Ovakva promena u elektroenergetskom sektoru omogućila bi transformaciju i ostalih energetskih sektora u cilju njihove značajne dekarbonizacije, a očekuje se da u periodu nakon 2040. godine budu raspoložive i komercijalno u značajnoj meri dostupne tehnologije proizvodnje i skladištenja zelenog vodonika", navodi se u tom dokumentu, a prenosi Biznis.rs.
Autori nacrta Strategije podsećaju da je u dokumentu pod nazivom "Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan za period do 2030. i vizijom do 2050. godine" već razmotren scenario koji predviđa učešće nuklearne energije u energetskom miksu Republike Srbije, sa konzervativnom prognozom puštanja u rad nuklearne elektrane 2045. godine.
"Imajući u vidu mapu puta razvoja nuklearnog programa, kao i planirano ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji, ukoliko bi sve potrebne aktivnosti pre početka izgradnje, kao i realizacija samog projekta izgradnje, bile izvršene u definisanim rokovima, izgradnja i puštanje u rad nuklearnog postrojenja mogu biti razmatrani i u periodu do 2040. godine", navodi se u nacrtu Strategije, koji dalje analizira prednosti i rizike donošenja takve odluke.
Podseća se da, osim što Zakon o moratorijumu na izgradnju nuklearnih elektrana još nije ukinut, Srbija ne raspolaže bilansnim rezervama nuklearnih sirovina, kao i da ne postoji regulatorni i administrativni okvir koji bi regulisao izgradnju i rad nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva i postrojenja za preradu isluženog nuklearnog goriva.
"Ne postoji ni naučni, ni inženjerski kadar koji bi pratio izgradnju i rad ovih postrojenja, a ukinuti su i obrazovni programi posvećeni nuklearnoj energetici", upozorava se, ali i dodaje da bi, sa stanovišta osnovnih razvojnih ciljeva i prioriteta energetskog razvoja, nuklearna energetika mogla značajno da doprinese dekarbonizaciji i podizanju konkurentnosti energetskog sektora.
"Nuklearna energija je sa stanovišta emisije gasova sa efektom staklene bašte i lokalnih polutanata čist energetski izvor, a omogućava i diverzifikaciju strukture proizvodnje električne energije uz razumnu cenu – visoki kapitalni izdaci nadoknađuju se niskim varijabilnim troškovima proizvodnje na duži rok. Sa stanovišta energetske bezbednosti, radi se skoro u potpunosti o uvoznoj tehnologiji, na bazi uvoznih goriva", navode autori nacrta.
Skreću, međutim, pažnju na to da nuklearne jedinice predstavljaju vrlo pouzdan izvor energije, namenjen pokrivanju baznog opterećenja, uz nultu emisiju zagađujućih materija u vazduh.
"S tog aspekta nuklearne elektrane bi mogle da preuzmu ulogu postojećih termoenergetskih kapaciteta koji koriste ugalj u energetskom sistemu Srbije", ističe se u nacrtu Strategije.
U tekstu nacrta Strategije osvrće se i na potpisivanje Memoranduma o razumevanju o primeni razvoja nuklearne energije u Srbiji sa stručnom i naučnom zajednicom, što se desilo pre samo nedelju dana.
"Javna rasprava koja je tako pokretnuta obuhvata bezbednosne, pravne, organizacione, naučno-istraživačke, inženjerske i sve druge aspekte korišćenja nuklearne tehnologije. Posebna pažnja mora da bude posvećena odlaganju i preradi isluženog nuklearnog goriva i uticaju ove tehnologije na životnu sredinu", ističe se u nacrtu budućeg strateškog dokumenta.
U nacrtu Strategije se navode i očekivani koraci kada je reč o oblasti nuklearne energije, kao što su uspostavljanje Uprave u okviru Ministarstva rudarstva i energetike za upravljanje i koordinaciju nuklearne politike, a u slučaju donošenja konačne odluke da se krene sa izgradnjom nuklearne elektrane, i donošenje posebnog zakona kojim će se urediti oblast upotrebe nuklearne energije.
"Vlada će u predstojećem periodu pokrenuti proces izgradnje potrebnog institucionalnog, stručnog i regulativnog okvira za korišćenje nuklearne energije i tretman i odlaganje isluženog nuklearnog goriva. Ovo je neophodan preduslov za stvaranje potrebnog investicionog ambijenta za uvođenje nuklearnih tehnologija u srpsku ekonomiju", stoji u nacrtu Strategije razvoja energetike.
Vodonik - demonstraciono postrojenje za proizvodnju do 2030. godine
Vodonik je, kako se ističe u nacrtu Strategije, moguće koristiti u praktično svim energetskim sistemima: u termoenergetskim postrojenjima, gorivnim ćelijama, gasnim turbinama, motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, gasnim uređajima za domaćinstva i industriji, uz ocenu da su velike mogućnosti primene vodonika i njegov značaj u procesu tranzicije i dekarbonizacije energetskog sektora.
"Republika Srbija treba da ide u korak sa razvojem vodonične tranzicije u Evropi - kroz uspostavljanje zakonske regulative, jačanje tehnološkog i naučno-istraživačkog potencijala u oblasti vodoničnih tehnologija, partnerstvo sa drugim zemljama. Shodno tome, Srbija treba da na vreme prilagođava svoju energetsku politiku proizvodnji i upotrebi vodonika i da po ugledu na zemlje EU donese poseban strateški dokument - Vodoničnu strategiju - kojim će planirati razvoj u ovoj oblasti, kao i niz propisa iz oblasti proizvodnje, transporta, skladištenja i upotrebe vodonika, uz njihovu harmonizaciju sa pravom EU."
Pročitaj još
Što se tiče proizvodnje vodonika u Srbiji, u nacrtu Strategije stoji da se do 2030. godine može očekivati izgradnja demonstracionog postrojenja za proizvodnju, skladištenje i korišćenje vodonika.
"Sa porastom proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i uz očekivano smanjenje cene elektrolizera, racionalno je očekivati početak komercijalne proizvodnje 'zelenog' vodonika i njegovo korišćenje prvenstveno u sektoru saobraćaja i u industrijskim procesima kao što su proizvodnja amonijaka, rafinerije nafte, proizvodnja metanola, primena u železarama i industriji cementa", navode autori Strategije.
Ocenili su i da bi bilo idealno da se elektrolizeri snabdevaju direktno iz lokalno dostupnih obnovljivih izvora energije, a da se nalaze pored industrijskih potrošača, odnosno frekventnih saobraćajnih pravaca.
"Takođe, treba razmotriti i mogućnost da se neka od postojećih postrojenja za proizvodnju vodonika dekarbonizuju, tako što će se naknadno opremiti tehnologijama za sakupljanje i skladištenje ugljenika", zaključak je autora Strategije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
0
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
0
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa više od dve milijarde evra
12.09.2025.•
0
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je da su krajem avgusta ove godine investicioni fondovu koji posluju u Srbiji upravljali sa više od dve milijarde evra.
RZS: Potrošačke cene 4,7 odsto više nego prošle godine
12.09.2025.•
3
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu ove godine, u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, povećane su 4,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Sindikat Zastava oružja: Zabrana izvoza ugrozila isplatu plata kragujevačkim oružarima
12.09.2025.•
2
Samostalni sindikat fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca upozorio je da je "zbog zabrane izvoza naoružanja najdirektnije ugrožena isplata zarada zaposlenima" i zatražio hitan sastanak sa nadležnim organima.
Objavljene nove cene goriva
12.09.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Kompanija DDOR svečano obeležila 80 godina postojanja
11.09.2025.•
0
DDOR osiguranje, jedna od vodećih osiguravajućih kompanija u Srbiji, s ponosom je obeležila 80 godina uspešnog poslovanja.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.09.2025.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na 5,75 odsto.
Sektor informisanja i telekomunikacija imao najveću prosečnu zaradu - 326.000 dinara
11.09.2025.•
4
Najveća prosečna zarada po delatnostima zabeležena je u junu u sektoru informisanja i telekomunikacija od 326.580 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Novo zaduživanje države - ovaj put za 410 miliona evra: Kod koga i šta je potencijalno sporno
11.09.2025.•
10
Vlada Srbije je prošle nedelje uputila Skupštini Srbije predloge zakona o zaduživanju zemlje u ukupnom iznosu od oko 410 miliona evra.
Proizvođač leka Ozempik ukida 9.000 radnih mesta
10.09.2025.•
0
Danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk, matična kompanija leka Ozempik za dijabetičare, saopštila je da će ukinuti 9.000 radnih mesta širom sveta, što predstavlja više od 11 odsto njenog platnog spiska.
Nenadić: Nepal i Srbiju deli samo jedan poen po percepciji korupcije
10.09.2025.•
5
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija izjavio je da se Nepal i Srbija prema indeksu percepcije korupcije smatraju veoma korumpiranim zemljama.
Većina domaćinstava u Srbiji preživljava od plate do plate: Koliko vrede ekonomske mere?
10.09.2025.•
28
Dok Vlada uvodi ekonomske mere, propisane kako bi pomogle građanima sa nižim primanjima i pospešile kupovnu moć, nameće se pitanje koliko će one zaista postići željeni efekat.
Cene nafte porasle nakon napada Izraela na teritoriju Katara
09.09.2025.•
2
Cene nafte porasle su danas za oko jedan odsto i to Brenta na 67 dolara po barelu, a američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) na iznad 63 dolara po barelu.
Komentari 9
inž
Marko
Stojko
Pa oni nisu sposobni da naprave jednu reverzibilnu hidroelektranu a ne nuklearnu centralu. Ali ako stave Grčića za direktora projekta možda to i uspe hahaha.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar