Ukrajina se u ratu davi u dugovima, a isto je čeka i u miru: Kako će vratiti pare?
Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat.
Foto: Beta/AP
Nasuprot tome, mnogo je sigurnije da dugovanja koja je Ukrajina nagomilala od početka rata s Rusijom mogu da je zakopaju u miru. Ukupni dug prema "savezničkim" kreditorima dostigao je skoro 115 milijardi dolara i nastavlja da raste, a time i problem kako će Ukrajina vratiti pozajmice svojim nazovi prijateljima. Jer, jedno je prijateljski podržavati Ukrajince da ginu, a nešto sasvim drugo oprostiti se od tolikog novca, piše magazin Biznis i finansije.
Uporedo sa najavama o mogućem okončanju rata s Rusijom, povećavaju se i procene o šteti koju je ovaj sukob naneo Ukrajini, ali i o ukupnim dugovanjima zemlje, koja već na samom početku može da uguši njen oporavak. Kada je reč o ljudskim životima, mir je neprocenjiv. Sa stanovišta geopolitičkih interesa zbog kojih je ovaj rat i započeo, a koji se u dobroj meri svode na novac, mir i te kako ima svoju cenu.
Svetska banka je nedavno objavila da će ukupna šteta koju su ruski napadi naneli Ukrajini biti znatno veća nego što se pretpostavljalo. Umesto prethodne procene da će ona iznositi oko 486 milijardi dolara, ta suma se uvećala na 524 milijarde, od kojih šteta na infrastrukturi dostiže barem 150,5 milijardi dolara.
Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat, piše magazin Biznis i finansije. Inicijativa "Rusija će platiti", koja se oslanjala na zamrznutih 300 milijardi dolara rezervi Centralne banke Rusije, više nije tako sigurna opcija otkako je preduzetnik na čelu Bele kuće Donald Tramp preuzeo mirovne pregovore samo u svoje ruke.
Drug je drug, a dug je dug
Nasuprot tome, mnogo je sigurnije da dugovanja koja je Ukrajina nagomilala od početka rata s Rusijom mogu da je zakopaju u miru. Ukupni javni dug Ukrajine porastao je sa nešto manje od 100 milijardi dolara pre rata, na 160 milijardi dolara do kraja 2024. godine. Domaći dug trenutno iznosi 45 milijardi dolara, dok se spoljni dug više nego udvostručio tokom poslednje tri godine, sa 56 milijardi dolara na gotovo 115 milijardi dolara.
Ukrajina duguje nešto manje od 50 milijardi dolara Evropskoj uniji, 20 milijardi dolara Svetskoj banci, 18 milijardi dolara Međunarodnom monetarnom fondu, 5,2 milijarde dolara Kanadi, 1,5 milijardi dolara Japanu, dok privatnim kreditorima na finansijskim tržištima duguje 20 milijardi dolara.
Krajem 2024. godine, spoljni dug Ukrajine je porastao na 87,9 odsto BDP-a, a najveći udeo (44 odsto) čine dugovanja prema Evropskoj uniji. Ukupni dug prema "savezničkim" kreditorima i dalje raste, a prema predviđanjima Međunarodnog monetarnog fonda, u 2025. premašiće 100 odsto BDP-a. Time raste i problem kako će Ukrajina otplatiti dug nazovi prijateljima. Jer, jedno je prijateljski podržavati Ukrajince, a nešto sasvim drugo oprostiti se od tolikog novca.
Evropa velikodušnija u pozajmicama, nego u donacijama
Evropska unija je postala najznačajniji kreditor Ukrajine. Dug Ukrajine prema EU je porastao za dve godine više od osam puta, sa pet milijardi dolara početkom 2022. na 43 milijarde dolara do kraja 2024. Kada se uračunaju obaveze prema Evropskoj investicionoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj, koje sve više postaju glavni finansijeri Ukrajine, ukupan iznos dostiže 47 milijardi dolara.
Uprkos tome što većina evropskih čelnika sve vreme uverava Ukrajince da je njihova borba protiv ruskog agresora ujedno i odbrana demokratije na Starom kontinentu, EU je u svojoj novčanoj podršci bila mnogo velikodušnija u pozajmicama nego u donacijama, čime je produbila finansijsku zavisnost Ukrajine od zvaničnog Brisela.
Ukrajincima se iz prestonice EU šalju utešne poruke da evropski kreditori neće odmah tražiti svoj novac nazad, već nameravaju da otplatu duga iskoriste kao pedagoško sredstvo kako bi Ukrajina dosledno sprovela demokratske i tržišne reforme. To, naravno, podrazumeva i da ukrajinske vlasti po okončanju rata "asimetrično" prigrle saradnju sa velikim kompanijama iz EU koje su bacile oko na najunosnije sektore u Ukrajini, naročito na njeno poljoprivredno i rudno bogatstvo.
Kako je nezadužena država postala prezadužena
Bilo bi nepravedno da se ne oda priznanje i svetskim finansijskim institucijama pod američkim patronatom, Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci, za njihov doprinos dužničkoj omči koja visi nad Ukrajinom, pogotovo što ova "podrška" ima podužu istoriju. Nakon razvoda od Sovjetskog Saveza 1991. godine Ukrajina nije imala dugove. Kijev je tek 1994. počeo da se zadužuje kod Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, kada se zemlja zahuktala sa demokratskom tranzicijom i neoliberalnim reformama.
Tokom naredne tri decenije Ukrajina je sklopila 14 sporazuma o zajmu sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji je večito bio nezadovoljan i postavljao nove zahteve za odlučnijom privatizacijom, uz oštriju seču javnih usluga i plata. Oduševljenje neoliberalizmom je splasnulo pod dužničkim teretom, kada su nakon 2000. godine krediti počeli da dospevaju na naplatu. Između 2000. i 2007. godine, Ukrajina je otplatila četiri milijarde dolara kredita, dok je u istom periodu dobila samo 700 miliona dolara novih pozajmica.
Nakon izbijanja finansijske krize 2008. godine, koju su SAD nesebično prelile na ostatak sveta, Ukrajina je ponovo počela mahnito da se zadužuje. U naredne tri godine krediti uzeti samo od Međunarodnog monetarnog fonda narasli su na 14,3 milijarde dolara, dok je MMF u istom periodu Ukrajini milosrdno zatražio da vrati svega 800 miliona dolara.
Ali, posle ovog milosrđa došlo je do škripca. Međunarodni monetarni fond i Svetska banka su 2011. saopštile Ukrajincima da žele svoj novac nazad. Kijev je morao da izdvoji ogromnih 10 milijardi dolara za otplatu kredita u naredne tri godine, što je dovelo do duboke ekonomske krize i političkog prevrata 2014. godine. Od tada su ubrzano počele da se nagomilavaju tenzije između Ukrajine i Rusije, koje će 2022. godine eskalirati u ratni sukob.
Za samo dve godine rata Svetska banka je više nego utrostručila kreditiranje Ukrajine, sa 6,2 milijarde dolara na 20 milijardi dolara. Međunarodni Monetarni fond je takođe bio veoma aktivan, povećavši u istom periodu kreditne obaveze Ukrajine sa 14 milijardi dolara na 18 milijardi dolara.
Pročitaj još
Besramno čerupanje
Prema podacima ukrajinskog Ministarstva finansija, u zamenu za stranu finansijsku pomoć, Ukrajina je prihvatila više od 320 reformskih obaveza koje su povezane sa preko 530 indikatora učinka, pri čemu finansijske isplate zavise od pridržavanja plana reformi. Ministarstvo saopštava i da "Evropska komisija, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka pažljivo prate poštovanje ovih uslova".
Ukrajinski Centar za ekonomsku strategiju navodi da je država od početka rata sve budžetske prihode angažovala za finansiranje odbrane, dok je civilne izdatke izmirivala inostranim novcem, pri čemu je prošle godine za te svrhe bilo potrebno 38 milijardi dolara. U izveštaju se predviđa da će se Ukrajina i dalje oslanjati na stranu pomoć. Od partnera se očekuju 75 milijardi dolara u zajmovima i 18 milijardi dolara u grantovima za finansiranje budžeta od 2025. do 2027. godine. Istovremeno se ističe da je rast dugova premašio očekivanja i da će Ukrajina imati velikih problema sa obnovom zemlje ukoliko kreditori budu insistirali na otplati pozajmica odmah po okončanju rata.
Sa ponovnim dolaskom Donalda Trampa na vlast rukavice su skinute i postaje vrlo jasno da predstoji besramno čerupanje Ukrajine, gde je jedina dilema da li će Ukrajince više koštati neprijatelji ili takozvani prijatelji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Fiskalni savet: Reforma platnih razreda u Srbiji podbacila u samoj koncepciji
10.02.2026.•
0
Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji.
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
2
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
23
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
28
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
28
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
7
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
1
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
0
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
12
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
25
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Komentari 6
Primus
Darko
dacic
vlast nikad
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar