Ukrajina se u ratu davi u dugovima, a isto je čeka i u miru: Kako će vratiti pare?
Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat.
Foto: Beta/AP
Nasuprot tome, mnogo je sigurnije da dugovanja koja je Ukrajina nagomilala od početka rata s Rusijom mogu da je zakopaju u miru. Ukupni dug prema "savezničkim" kreditorima dostigao je skoro 115 milijardi dolara i nastavlja da raste, a time i problem kako će Ukrajina vratiti pozajmice svojim nazovi prijateljima. Jer, jedno je prijateljski podržavati Ukrajince da ginu, a nešto sasvim drugo oprostiti se od tolikog novca, piše magazin Biznis i finansije.
Uporedo sa najavama o mogućem okončanju rata s Rusijom, povećavaju se i procene o šteti koju je ovaj sukob naneo Ukrajini, ali i o ukupnim dugovanjima zemlje, koja već na samom početku može da uguši njen oporavak. Kada je reč o ljudskim životima, mir je neprocenjiv. Sa stanovišta geopolitičkih interesa zbog kojih je ovaj rat i započeo, a koji se u dobroj meri svode na novac, mir i te kako ima svoju cenu.
Svetska banka je nedavno objavila da će ukupna šteta koju su ruski napadi naneli Ukrajini biti znatno veća nego što se pretpostavljalo. Umesto prethodne procene da će ona iznositi oko 486 milijardi dolara, ta suma se uvećala na 524 milijarde, od kojih šteta na infrastrukturi dostiže barem 150,5 milijardi dolara.
Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat, piše magazin Biznis i finansije. Inicijativa "Rusija će platiti", koja se oslanjala na zamrznutih 300 milijardi dolara rezervi Centralne banke Rusije, više nije tako sigurna opcija otkako je preduzetnik na čelu Bele kuće Donald Tramp preuzeo mirovne pregovore samo u svoje ruke.
Drug je drug, a dug je dug
Nasuprot tome, mnogo je sigurnije da dugovanja koja je Ukrajina nagomilala od početka rata s Rusijom mogu da je zakopaju u miru. Ukupni javni dug Ukrajine porastao je sa nešto manje od 100 milijardi dolara pre rata, na 160 milijardi dolara do kraja 2024. godine. Domaći dug trenutno iznosi 45 milijardi dolara, dok se spoljni dug više nego udvostručio tokom poslednje tri godine, sa 56 milijardi dolara na gotovo 115 milijardi dolara.
Ukrajina duguje nešto manje od 50 milijardi dolara Evropskoj uniji, 20 milijardi dolara Svetskoj banci, 18 milijardi dolara Međunarodnom monetarnom fondu, 5,2 milijarde dolara Kanadi, 1,5 milijardi dolara Japanu, dok privatnim kreditorima na finansijskim tržištima duguje 20 milijardi dolara.
Krajem 2024. godine, spoljni dug Ukrajine je porastao na 87,9 odsto BDP-a, a najveći udeo (44 odsto) čine dugovanja prema Evropskoj uniji. Ukupni dug prema "savezničkim" kreditorima i dalje raste, a prema predviđanjima Međunarodnog monetarnog fonda, u 2025. premašiće 100 odsto BDP-a. Time raste i problem kako će Ukrajina otplatiti dug nazovi prijateljima. Jer, jedno je prijateljski podržavati Ukrajince, a nešto sasvim drugo oprostiti se od tolikog novca.
Evropa velikodušnija u pozajmicama, nego u donacijama
Evropska unija je postala najznačajniji kreditor Ukrajine. Dug Ukrajine prema EU je porastao za dve godine više od osam puta, sa pet milijardi dolara početkom 2022. na 43 milijarde dolara do kraja 2024. Kada se uračunaju obaveze prema Evropskoj investicionoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj, koje sve više postaju glavni finansijeri Ukrajine, ukupan iznos dostiže 47 milijardi dolara.
Uprkos tome što većina evropskih čelnika sve vreme uverava Ukrajince da je njihova borba protiv ruskog agresora ujedno i odbrana demokratije na Starom kontinentu, EU je u svojoj novčanoj podršci bila mnogo velikodušnija u pozajmicama nego u donacijama, čime je produbila finansijsku zavisnost Ukrajine od zvaničnog Brisela.
Ukrajincima se iz prestonice EU šalju utešne poruke da evropski kreditori neće odmah tražiti svoj novac nazad, već nameravaju da otplatu duga iskoriste kao pedagoško sredstvo kako bi Ukrajina dosledno sprovela demokratske i tržišne reforme. To, naravno, podrazumeva i da ukrajinske vlasti po okončanju rata "asimetrično" prigrle saradnju sa velikim kompanijama iz EU koje su bacile oko na najunosnije sektore u Ukrajini, naročito na njeno poljoprivredno i rudno bogatstvo.
Kako je nezadužena država postala prezadužena
Bilo bi nepravedno da se ne oda priznanje i svetskim finansijskim institucijama pod američkim patronatom, Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci, za njihov doprinos dužničkoj omči koja visi nad Ukrajinom, pogotovo što ova "podrška" ima podužu istoriju. Nakon razvoda od Sovjetskog Saveza 1991. godine Ukrajina nije imala dugove. Kijev je tek 1994. počeo da se zadužuje kod Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, kada se zemlja zahuktala sa demokratskom tranzicijom i neoliberalnim reformama.
Tokom naredne tri decenije Ukrajina je sklopila 14 sporazuma o zajmu sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji je večito bio nezadovoljan i postavljao nove zahteve za odlučnijom privatizacijom, uz oštriju seču javnih usluga i plata. Oduševljenje neoliberalizmom je splasnulo pod dužničkim teretom, kada su nakon 2000. godine krediti počeli da dospevaju na naplatu. Između 2000. i 2007. godine, Ukrajina je otplatila četiri milijarde dolara kredita, dok je u istom periodu dobila samo 700 miliona dolara novih pozajmica.
Nakon izbijanja finansijske krize 2008. godine, koju su SAD nesebično prelile na ostatak sveta, Ukrajina je ponovo počela mahnito da se zadužuje. U naredne tri godine krediti uzeti samo od Međunarodnog monetarnog fonda narasli su na 14,3 milijarde dolara, dok je MMF u istom periodu Ukrajini milosrdno zatražio da vrati svega 800 miliona dolara.
Ali, posle ovog milosrđa došlo je do škripca. Međunarodni monetarni fond i Svetska banka su 2011. saopštile Ukrajincima da žele svoj novac nazad. Kijev je morao da izdvoji ogromnih 10 milijardi dolara za otplatu kredita u naredne tri godine, što je dovelo do duboke ekonomske krize i političkog prevrata 2014. godine. Od tada su ubrzano počele da se nagomilavaju tenzije između Ukrajine i Rusije, koje će 2022. godine eskalirati u ratni sukob.
Za samo dve godine rata Svetska banka je više nego utrostručila kreditiranje Ukrajine, sa 6,2 milijarde dolara na 20 milijardi dolara. Međunarodni Monetarni fond je takođe bio veoma aktivan, povećavši u istom periodu kreditne obaveze Ukrajine sa 14 milijardi dolara na 18 milijardi dolara.
Pročitaj još
Besramno čerupanje
Prema podacima ukrajinskog Ministarstva finansija, u zamenu za stranu finansijsku pomoć, Ukrajina je prihvatila više od 320 reformskih obaveza koje su povezane sa preko 530 indikatora učinka, pri čemu finansijske isplate zavise od pridržavanja plana reformi. Ministarstvo saopštava i da "Evropska komisija, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka pažljivo prate poštovanje ovih uslova".
Ukrajinski Centar za ekonomsku strategiju navodi da je država od početka rata sve budžetske prihode angažovala za finansiranje odbrane, dok je civilne izdatke izmirivala inostranim novcem, pri čemu je prošle godine za te svrhe bilo potrebno 38 milijardi dolara. U izveštaju se predviđa da će se Ukrajina i dalje oslanjati na stranu pomoć. Od partnera se očekuju 75 milijardi dolara u zajmovima i 18 milijardi dolara u grantovima za finansiranje budžeta od 2025. do 2027. godine. Istovremeno se ističe da je rast dugova premašio očekivanja i da će Ukrajina imati velikih problema sa obnovom zemlje ukoliko kreditori budu insistirali na otplati pozajmica odmah po okončanju rata.
Sa ponovnim dolaskom Donalda Trampa na vlast rukavice su skinute i postaje vrlo jasno da predstoji besramno čerupanje Ukrajine, gde je jedina dilema da li će Ukrajince više koštati neprijatelji ili takozvani prijatelji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Da li članice NATO-a mogu da prestanu da kupuju rusku naftu kako traži Tramp?
19.09.2025.•
0
Američki predsednik Donald Tramp rekao je da članice NATO-a treba da prestanu da kupuju rusku naftu ako žele da Vašington pooštri sankcije Moskvi – ali bi ostvarivanje tog zahteva moglo bi biti dugotrajno i izazovno.
Uprava fabrike Elrad usvojila zahteve radnika, štrajk otkazan
18.09.2025.•
0
Zaposleni u fabrici Elrad Srbija u Vlasotincu uspeli su da postignu dogovor sa upravom firme i otkazali najavljeni generalni štrajk.
Objavljena konačna rang lista zahteva za IPARD podsticaje, u narednim danima uručenje rešenja
18.09.2025.•
0
Uprava za agrarna plaćanja objavila je konačnu rang listu zahteva za IPARD podsticaje u Prvom javnom pozivu za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u okviru IPARD ІІІ programa.
Srbija pregovara sa Rusima o izgradnji nuklearne elektrane, pominje se i "povoljni kredit"
18.09.2025.•
17
Srpske vlasti i ruska državna korporacija Rosatom započeli su razgovore o projektu izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, izjavio je ambasador Srbije u Moskvi Momčilo Babić za tamošnji medij Izvestija.
Američka centralna banka snizila kamatne stope i najavila moguća nova smanjenja do kraja godine
18.09.2025.•
0
Zvaničnici američkih Federalnih rezervi (Fed) snizili su referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, uz najavu još dva moguća smanjenja do kraja godine.
FOTO: Zlatna statua Trampa koji drži bitkoin postavljena ispred Kongresa u Vašingtonu
18.09.2025.•
3
U Vašingtonu je ispred zgrade američkog Kongresa postavljena neobična instalacija - zlatni kip Donalda Trampa visok 3,6 metara, na kojem bivši predsednik u rukama drži simbolički prikaz bitkoina.
Održan jednosatni štrajk zbog visokih normi u fabrici Elard u Vlasotincu
17.09.2025.•
3
Radnici fabrike "Elrad" u Vlasotincu su na jedan sat obustavili proizvodnju zbog strogih normi i otpuštanja radnika uz 1.500 evra, bez zakonske otpremnine, a za petak, 19. septembar najavili su celodnevnu obustavu rada.
Bitkoin blago porastao na više od 98.000 evra, itirijum vredi 3.800 evra
17.09.2025.•
0
Vrednost bitkoina je danas u 15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens blago porasla za 0,61 odsto na 98.097,15 evra.
Tramp produžio rok za prodaju Tiktoka
17.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz kojim se do 16. decembra produžava rok kineskoj matičnoj kući Tiktoka BajtDens za prodaju te popularne društvene mreže nekome ko nije u vezi s Kinom.
Zbog slabe prodaje električnih vozila: Ford gasi još 1.000 radnih mesta u Kelnu
17.09.2025.•
2
Američki proizvođač automobila Ford je saopštio da će ukinuti dodatnih 1.000 radnih mesta u svom nemačkom pogonu u Kelnu, jer prodaja električnih vozila ne ispunjava očekivanja.
Nekoliko modela automobila povlači se sa tržišta Srbije
17.09.2025.•
1
Putničko vozilo Citroen modeli Berlingo, C3 Aircross, C3, C4, Cactus, C5 Aircross, Celysee, Jumpy Jumper povlače se sa tržišta Srbije, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (NEPRO).
Kalas: Evropska komisija predlaže carine na izraelsku robu
16.09.2025.•
3
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska komisija predlaže da se ponovo uvedu carine na izraelsku robu zbog rata u Gazi i kršenja prava na Zapadnoj obali.
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
2
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
3
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
1
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Komentari 6
Primus
Darko
dacic
vlast nikad
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar