Država gleda kako NIS polako propada: Ima li vlast uopšte plan B?
Sankcije Sjedinjenih Američkih Država prema Naftnoj industriji Srbije odložene su peti put krajem jula, pa je država dobila još mesec dana nesmetanog poslovanja jedne od najznačajnijih strateških kompanija u zemlji.
Foto: 021.rs
Međutim, situacija koja traje već skoro pola godine počela je da škodi kompaniji koja je objavila da je u prvih šest meseci imala najlošiji finansijski rezultat, odnosno neto gubitak od 3,6 milijardi dinara, što je najlošije poslovanje još od pandemijske 2020. godine.
Inostrane avio kompanije prekinule su da od NIS-a kupuju gorivo na beogradskom aerodromu.
Veliki sistemi poput OMV-a i MOL-a takođe su prekinuli otkup prerađenih naftnih derivata iz rafinerija NIS-a i započeli da ih uvoze iz Mađarske, Rumunije i Hrvatske.
Ekonomisti sa kojima je Nova ekonomija razgovarala smatraju da je posledica objave da NIS prodaje svoju imovinu u Bugarskoj rezultat pritiska zapadnih država na vlasti te zemlje da "isteraju" ruski energetski kapital iz svog dvorišta.
Ekonomista Milan Kovačević smatra da će Srbija na kraju popustiti pod zapadnim pritiskom i morati da pronađe način da neutralizuje ruski kapital u NIS-u.
"NIS se jako proširio u okruženju gde ima svoje ćerke firme i pitanje je šta će sada biti s tim. Evo, u Bugarskoj prodaju imovinu što je verovatno posledica pritiska SAD i Evropske unije na Vladu Bugarske. Verovatno ćemo i mi uskoro morati da i sami sledimo politiku Evropske unije prema Rusiji. Kada se to desi, onda će očigledno i ovaj problem biti rešen na neki način. Ovo odlaganje sankcija daje još prostora, ali ako ga ne bude više onda ćemo konačno videti da li predsednik Srbije zaista želi da istinski ima dobre odnose sa Rusijom ili će možda i on prihvatiti neke vrste sankcija. Slično je bilo oko Kosova. U početku je bilo veliki problem, ali kad je Vučić sve to posvršavao, kada praktično više ne možemo ni primirisati Kosovu, onda se više o tome ni ne priča, niti ima problema", objašnjava Kovačević.
Napominje da je greška napravljena pre više od 15 godina kada smo naftnu industriju dali u ruke drugoj zemlji po jeftinoj ceni.
Pročitaj još
"Mislili smo da će blagodet da nam donese Južni tok zbog koga smo NIS dali ruskoj strani ispod cene, ali to je bila greška koja se sada ne da lako popraviti. U jednoj proceni sam i ja učestvovao i bilo je jasno da se NIS daje prejeftino. Sada je jedna mogućnost da prihvatimo neke sankcije prema Rusiji, i to može doneti delimični povraćaj na staro. Prihvatili bi Amerikanci i Evropa neka odstupanja prema Rusima u vidu poslovanja NIS-a, kao što i Mađarima dozvoljavaju određena odstupanja u vezi sa trgovinom energenata s Rusijom. Druga stvar je da ako ostanemo čvrsto pri ovome sada, onda možemo dobiti sankcije koje mogu znatno uticati na još lošije poslovanje kompanije. Treba imati na umu da mi neke sankcije Amerike već imamo i da one veoma otežavaju poslovanje NIS-a", dodaje Kovačević.
Kako ističe, zabluda je državnog vrha da će nam velike sile tek tako izaći u susret kada je u pitanju poslovanje NIS-a.
"Kod nas je problem što predsednik održavajući veze s većim silama misli da na osnovu ličnog prijateljstva nešto može da postigne, ali to nema veze. Problem je što neko misli da mi možemo postati deo Kine na principu: dva režima – jedna zemlja. Velika je glupost što očekujemo da mi možemo biti izuzetak. Isto je i u situaciji sa NIS-om. Država za sada samo gleda kako se NIS urušava, a nešto će morati da se preduzme u narednom periodu ako misli da to zaustavi", zaključuje Kovačević.
Državna strategija: Hajde da molimo Amerikance
Ekonomista i profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević tvrdi da je "problematično što NIS-u stoji mač nad glavom, te svaki mesec mora da se osvrće da li će stupiti na snagu američke sankcije".
"Ne znam koliko će dugo NIS moći da posluje pod ovakvim okolnostima i ovakvim pritiskom. Bilo je za očekivati da će posledice postojati. Ja sam saznao i da imaju problema i sa određenim bankama u regionu. Kompanije koje sarađuju sa NIS-om, naročito u Rumuniji i Bugarskoj, sada imaju određeni reputacioni rizik da dalje posluju sa njima. To što sankcije nisu potpuno stupile i što se odlažu, što je stvar trenutka, dugoročni je rizik. NIS je kompanija koja je završila veliki deo investicionih ciklusa u prethodnom periodu, ima podršku države u svakom pogledu i drži značajan deo tržišta. Faktički ovo tržište i dalje zavisi od njih. Posledice u slučaju sankcija možda ne bi bile katastrofalne, ali bi svakako bile velike", objašnjava Radosavljević.
On smatra da je očigledno da Rusi neće prodati NIS, ali da treba raditi na modelima mogućeg "prijateljskog preuzimanja".
"Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, rekao je pre neki dan da Rusi nisu zainteresovani da prodaju NIS. I to je jasno. Njima to finansijski ne znači ništa, a politički im znači mnogo. Rusi usred rata gube milijarde i milijarde, a ne znači im praktično ništa da li će još koju da izgube na slučaju NIS-a u Srbiji. Strategija 'hajde da molimo Amerikance za odlaganje sankcija' za sada radi, ali pitanje je dokle će raditi. Rusi su, znači, rekli da neće da prodaju NIS i ta mogućnost je znači otpala. Tom temom se više ne treba baviti", kaže on.
Dodaje da imamo i dalje dve mogućnosti.
"Jedna je da se u slučaju sankcija dogovori prijateljsko preuzimanje i privremeno upravljanje kompanijom od strane države Srbije. Postoji mnoštvo slučajeva u Evropi gde je infrastruktura Gasproma preuzeta od strane država na upravljanje, kao što su na primer Gaspromova skladišta u Nemačkoj. Imamo i primere gde su zapadne kompanije, poput Renoa, dale svoje fabrike na upravljanje Rusima uz mogućnost da se sve vrati na staro kada se završi rat. Mislim da je to u ovom trenutku najbolje rešenje za obe strane, ali ako ne bi bilo izvodljivo onda država svakako ne bi smela da dozvoli da jedno takvo strateško preduzeće propadne, ode u stečaj ili šta god", kaže Radosavljević.
Kako napominje, drugo rešenje u vidu "neprijateljskog preuzimanja" bilo bi loše, ali jedino moguće u slučaju da država iscrpi sve ostale mogućnosti.
"Druga opcija bi podrazumevala da država posebnim zakonom ili aktom preuzme upravljanje nad kompanijom i da ubedi američku stranu da je to istinito, da Rusi više ne upravljaju, kako bi sankcije bile ukinute. Mnoga tržišta u potpunosti zavise od NIS-a, poput poljoprivrede ili Petrohemije. Postoje sektori koji bi bili potpuno ugroženi u slučaju nastupanja sankcija. Na jesen će biti ponovo radovi u poljoprivredi, pa je tada tražnja za naftom povećana. Mogu samo da zamislim šta bi tada radile neke velike kompanije, poput na primer Delta agrara, i siguran sam da ne bi sedele skrštenih ruku već bi tražile od države da hitno reši takvu situaciju", smatra Radosavljević.
Ima li država uopšte Plan B?
Radosavljević zaključuje da nije dobro što država još uvek nije izašla u javnost sa takozvanim Planom B, odnosno šta će učiniti ako sankcije ipak stupe na snagu.
"Bilo bi dobro da država već sada podigne svest, da se zna šta će tačno da uradi, da postoji plan u slučaju uvođenja sankcija i da ga iznese. Bilo je više nego dovoljno vremena da se razrade svi scenariji i pripremi čak i za najgori, a to je uvođenje sankcija NIS-u. Nije dobro ni za privredu da postoji utisak da država ustvari nema plan za dan posle. Meni se čini da sa svakim odlaganjem jesmo sve dalje od sankcija, ali to je samo moj lični utisak. Država mora biti spremna za svaki scenario", kaže Radosavljević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija je proizvođač beznačajnih proizvoda
09.02.2026.•
15
Ovih dana je predsednik Srbije neobično dugo i snažno promovisao državni razvojni plan "Skok u budućnost".
Uskoro primena SEPA sistema u Srbiji: Kakve će koristi od njega imati građani i privreda?
09.02.2026.•
5
Provizije od 20, 30 ili čak 40 evra za jedan bankarski transfer u evrima od maja mogle bi da se svedu na svega jedan ili dva evra.
Dug bankama na ime kredita za godinu dana povećan za 15 odsto
08.02.2026.•
0
Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.
Od narednog vikenda veće akcize na benzin, kafu, alkohol
08.02.2026.•
23
Vlada Srbije objavila je nove iznose akciza na derivate nafte, alkoholna pića, kafu i duvanske proizvode, usklađene sa prošlogodišnjom inflacijom.
Američke kompanije u januaru najavile više od 108.000 otkaza za radnike
08.02.2026.•
2
Američki poslodavci su u januaru najavili 108.435 otkaza, što je najgori januarski rezultat po broju najavljenih otpuštanja još od 2009. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Čelindžer, Grej & Krismas.
Rio Tinto i Glenkor odustali da osnivanja najveće rudarske kompanije na svetu
08.02.2026.•
0
Kompanija Rio Tinto je odustala od pregovora o preuzimanju kompanije Glenkor, okončavajući višemesečne pregovore o spajanju koje bi preoblikovalo globalnu rudarsku industriju.
NIS broji gubitke: Da li će kompanija moći da se vrati na stare pozicije?
07.02.2026.•
12
Dok čeka novog većinskog vlasnika Naftna industrija Srbije prebrojava gubitke. Prošle godine manjak je bio 5,6 milijardi dinara, najviše zbog sankcija SAD-a koje su uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva.
ChatGPT troši struju koliko i 35.000 domaćinstava
07.02.2026.•
0
Jedan upit ChatGPT-u putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje.
Gugl objavio: Ovo je bio prihod Jutjuba u 2025. godini
07.02.2026.•
2
Kompanija Gugl je saopštila da je Jutjub u 2025. godini ostvario prihod veći od 60 milijardi dolara i istakla da je stalni cilj povećanje broja pretplatnika.
RGZ: Skoro 2,3 miliona prijava za upis bespravnih objekata
07.02.2026.•
12
Skoro 2,3 miliona građana prijavilo se za upis bespravnih objekata po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima.
Narodna banka Srbije skratila menjačima rok za povraćaj efektivnog stranog novca bankama
06.02.2026.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) produžila je danas važenje mere donete u decembru kojom se obezbeđuje povećana dostupnost efektivnog stranog novca ovlašćenim menjačima i javnom poštanskom operatoru.
EU i SAD najavile Memorandum o razumevanju o kritičnim sirovinama
06.02.2026.•
1
Evropska unija i SAD su se dogovorile da u narednih mesec dana potpišu Memorandum o razumevanju radi jačanja sigurnosti lanaca snabdevanja kritičnim mineralima.
Ministarka trgovine: Zahtev Deleza očekivan
06.02.2026.•
30
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana.
"Delez" tužio Srbiju međunarodnom sudu zbog uredbe o maržama
06.02.2026.•
21
Kompanija Delez, koja je vlasnik brojnih prodavnica u Srbiji i svetu, zatražila je arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu (ICSID, Center for Setlements of Investments Disputes) zbog ograničenja marži u Srbiji.
Srbija bez struje za pet godina: Šta je Vučić hteo da kaže
06.02.2026.•
24
I dok se situacija sa NIS-om i naftom još nije razrešila, a nije izvesno ni šta će biti sa nabavkom gasa iz Rusije, zapodenula se i kriza u trećem energetskom sektoru.
Koliko trošimo na hranu: Više nego Hrvati i Slovenci
06.02.2026.•
16
Neposredno pred donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovinskim lancima, prosečna srpska porodica izdvojila je samo za hranu, u avgustu prošle godine 42,5% prosečne zarade.
Evropska centralna banka ne menja kamate
05.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) ostavila je danas ključne kamatne stope nepromenjene, kako se i očekivalo, potvrđujući da bi inflacija trebalo da se stabilizuje i minimalizuje uticaj jakog evra na monetarnu politiku.
Đedović Handanović razgovarala o NIS-u sa predstavnicima ADNOK-a
05.02.2026.•
4
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je u Abu Dabiju o budućoj saradnji u naftnom sektoru Srbije s rukovodstvom naftne kompanije ADNOК iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Otkriveno još zlata na Rogozni, Ziđin povećava udeo u australijskoj firmi Strikland
05.02.2026.•
13
Ziđin Mining Group dodatno učvršćuje svoj strateški položaj u australijskoj kompaniji Strickland Metals koja istražuje zlato na planini Rogozni kod Novog Pazara.
Antonijević: Utvrđeno kako osobe u zatvoru mogu da podnesu zahtev za legalizaciju
04.02.2026.•
0
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević saopštio je da je utvrđen mehanizam da lica koja su na izdržavanju zatvorske kazne neposredno pokrenu postupak evidentiranja i upisa prava, bez dodatnih ograničenja.
Komentari 20
Nikola NS
Naravno nipošto da oobovo dube naš pa da svi pljačkaju već odmah prodaja i mirna Bačka
Novosadjanin
- A zna li uopšte napredno-radikalska "vlast" šta je to *plan* !? I *planiranje* takodje !? Utisak je da vrsta i stepen njihovog obrazovanja ne dobacuje dotle...
Mile
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar