Suša preti da ukine proizvodnju mleka u Srbiji
Do pre desetak godina Srbija je bila izvoznik mleka i mlečnih proizvoda, tek 40 odsto proizvodnje završavalo je na domaćem tržištu, dok je uočljivo veći deo, obično preko mlečnih proizvoda, plasiran u inostranstvo.
Foto: Pixabay
U okruženju su nas zvali "zemljom mleka". Međutim, u poslednje vreme stvari su se korenito izmenile i Srbija iz godine u godinu smanjuje domaću produkciju, a beli napitak sve više pristiže iz uvoza.
Naravno da je sužavanje tržišta dovelo do znatnog pada proizvodnje, pa je kod srpskih seljaka sve manje mlečnih goveda. Mleko je finalni proizvod primarne poljoprivrede i pad ove produkcije postupno usmerava seljačka gazdinstva na manje složene, time i manje profitabilne segmente agrara.
Drugačiji uslovi uzgoja
Nevolja je što mere koje se sprovode radi očuvanja uzgoja mlekulja i proizvodnje mleka ne daju rezultate. Zapravo, situacija je sve nepovoljnija, a najveći problem je atipičan uzrok nedaća.
Najveći deo mleka ovdašnje produkcije sadrži primetno više aflatoksina od 0,025 mikrograma po litri mleka koliko je dopušteno prema kriterijumima Evropske unije. Vlada Srbije određivanjem da granica dozvoljenog u Srbiji bude deset puta viša, 0,25 mikrograma, pokušava da očuva domaću proizvodnju.
Odmah treba reći da u svetu velika većina država ima višu granicu i od srpske (0,25), pa je tako u SAD, Rusiji i Kini određena na 0,5 mikrograma u litri, dvostruko veća nego kod nas. Na pitanje zašto pre 15 i više godina nije bilo ovog problema, odgovor je pomalo (ne)očekivan.
Drastične suše bitno menjaju uslove za uzgoj pojedinih useva, najaktuelniji je primer kukuruza, koji u Srbiji čini više od 60 odsto stočne hrane. I danas je naš kukuruz, ali samo kada nema velikih suša, odličnog kvaliteta i veoma kaloričan.
Upravo upotreba ovog hraniva činila je srpsku proizvodnju mleka konkurentnom u odnosu na veliku većinu evropskih država gde se za ishranu stoke oduvek koriste manje kalorične pojedine vrste pšenice. Zapravo, kukuruz su kao stočno hranivo koristili još samo seljaci u Mađarskoj i Rumuniji, pa se u agrarnom svetu skupno/zajedničko područje ovih zemalja tradicionalno nazivalo "kukuruzni trougao".
Biti neotporan
No, otkako su počele sve žešće vrućine na ovim prostorima, pojavila se gljivica Aspergillus flavus, koja napada kukuruz i luči u većim dozama otrovni aflatoksin. Pre četvrt veka ove gljivice nije bilo na ovdašnjim poljima, time ni nevolja sa previše aflatoksina.
Prvi put se problem pojavio nakon velike suše 2012. godine i tada je izbila velika afera, svi su bili zatečeni neugodnom novinom, tim pre što je aflatoksina u malom broju slučajeva bilo i po 25 miligrama po litri. Kasnije se, istina manje dramatično, višak aflatoksina u mleku pojavljivao praktično svake sušne godine, naročito pogađajući male proizvođače.
Brzo se utvrdilo da aflatoksin do mleka u stoci dolazi isključivo preko hrane, posebno kukuruza. Zapravo, kukuruz je izuzetno osetljiva biljka i najmanje otporna na brojne štetočine.
Posebno mu smetaju izrazito topli dani, preciznije bi bilo reći tople noći. U ovakvim vremenskim uslovima, brzo popusti u čvrstini, dođe do manjeg loma na stabljici i gljivica upravo preko mesta loma ili nagnječenja ulazi u biljku. Zapravo, gljivica parazitira u praktično svim ratarskim usevima, ali je kukuruz, kao najmanje otporan na sušu i tople noći, pod daleko najvećim naletom.
Pročitaj još
Primeri Mađarske i Rumunije
Preko hrane aflatoksin dolazi u organizam stoke. Upotrebom apsorbenata mogao bi se izbaciti iz organizma i da ne dođe do krvi i mleka. Srbija ima izvanredne apsorbente, ali je potrebno znati koliko, kada i na koji način ih upotrebiti. Apsorbent mora biti potpuno umešan u stočnu hranu, a ne da se pet kilograma izdeljenog/podeljenog u tri veća i desetak manjih grumena pomeša sa hranom.
Bukvalno se mora usitniti i gotovo kao brašno izmešati sa hranivom. Upotrebom ovih prikupljača u Srbiji se povremeno postiže da aflatoksina bude manje od 0,25 mikrograma u litri mleka, ali u izrazito sušnim sezonama, kakva je recimo bila tekuća godina, i pomoću ovog dodatka jedva dostižemo i aktuelnu srpsku granicu od 0,25 mikrograma.
To otvara niz pitanja. Mađari i Rumuni, dobrim delom i s obzirom na članstvo u EU, napustili su ishranu stoke kukuruzom i prešli su na upotrebu pšenice. Time su prihvatili evropsku praksu, gde se za ishranu stoke koriste pojedine vrste ove žitarice.
Spas u navodnjavanju
Slično rešenje se zagovara u pojedinim poljoprivrednim branšama, jak argument im je da jedino tako možemo da se vratimo na evropsko tržište. Time bi se, pak, otvorilo niz pitanja.
Ishrana pšenicom je manje kalorična, što u krajnjem znači skuplja, pa bi time došla u pitanje tradicionalna konkurentnost domaće proizvodnje. Dilema je tim veća što su agrarni stručnjaci kategorični u stavu da nije realno očekivati nove sorte kukuruza koje bi bile otporne na visoke temperature, jer je reč o od svih useva daleko najosetljivijem upravo na (noćne) vreline.
Jedno vreme među poljoprivrednim stručnjacima i paorima bilo je popularno optuživati skladištare da nedovoljno održavaju objekte, te se gro zaraze, navodno, dešava baš usled nedovoljno obezbeđenih magacina za čuvanje kukuruza. Kada su skladištari uložili novac i znatno poboljšali uslove čuvanja robe, pokazalo se da zaraza i dalje zahvata kukuruz, potom, preko ishrane krava, i mleko.
Ukoliko bi se odvajao gljivicom zahvaćeni kukuruz od nezahvaćenog ispostavilo bi se da je ovog drugog mnogo manje. Prelazak na ishranu pšenicom bi znatno poskupeo proizvodnju, pa bi doveo u pitanje konkurentnost, a mleko, time i mlečni proizvodi, u prodavnicama bi poskupeli.
Ima mišljenja da je rešenje u proizvodnji kukuruza pomoću navodnjavanja. Ne samo da bi rod bio uvećan, možda i dupliran, već bi kvalitetan uzgoj ojačao biljku i gljivici znatno otežao ulazak u kukuruz. Pojedine prakse u Rumuniji idu u prilog ovakvom pristupu.
Daleko od rešenja
Ali, praktično niko ne nudi rešenje neugodne situacije. Čak ni ne ukazuje na put kojim bi se moglo doći do ozbiljnijeg poboljšanja prilika. Država se odlučila da zadržavanjem postojeće domaće granice dopuštenog prisustva aflatoksina pokuša održati proizvodnju mleka, posebno na malim gazdinstvima.
Čini se da će se vremenom i ti pokušaji pokazati jalovim. Sa važećom granicom dopuštenog aflatoksina, nema izvoza u Uniju, dok su SAD i Kina predaleko, a u Rusiji imamo žestoku konkurenciju drugih izvoznika i stalno rastuću domaću produkciju. Ostaje nam samo nekoliko manjih suseda izvan članstva u EU, ali je pitanje dana kada će i oni prihvatiti evropske standarde.
Kako je tržište Srbije relativno malo, bez izvoza teško da možemo i održati sadašnji nivo proizvodnje, dok o povećanju ne može ni da se razmišlja. Ovih dana Srbija je, po ko zna koji put, na godinu dana prolongirala uvođenje evropskih standarda. Učinila je to pod pritiskom pre svega malih proizvođača, leto je bilo žarko, sa nikad većim brojem takozvanih "toplih noći", kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni Celzijusovih.
Pogubno po kukuruz i to se već primećuje, mada je od berbe prošlo tek dva meseca. Ali, odlaganje uvođenja novih standarda sprečava trenutni pad proizvodnje mleka u Srbiji, posebno malih proizvođača. Za trajnije održanje i povećanje proizvodnje dragocenog napitka, potrebno je rešenje nevolje pristigle sa sve uočljivijim klimatskim promenama. A njega, za sada, nema ni na vidiku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Siva zona seoskog turizma: Inspektora malo, pa se i mali porez izbegava
17.06.2026.•
0
Seoska turistička domaćinstva oporezuju se od 2019. godine, porezi nisu visoki, ali kada kapaciteti nisu popunjeni cele godine, a inspektora nema dovoljno, poslovanje prelazi u sivu zonu.
Šta je sve država obećala MMF-u: Poskupljenja struje, putarine, otkaze u EPS-u i EDS-u...
17.06.2026.•
32
Vlada Srbije obećala je Međunarodnom monetarnom fondu da će do kraja godine povećati cenu struje i putarine i da neće biti jednokratnih davanja penzionerima.
SpaceX Ilona Maska pretekao Amazon Džefa Bezosa po vrednosti
17.06.2026.•
0
Kompanija najbogatijeg čoveka sveta Ilona Maska SpaceX pretekla je Amazon i postala peta najvrednija kompanija na svetu, zahvaljujući naglom rastu cene njenih akcija.
Tesla dostavila regulatorima u EU obmanjujuće podatke o bezbednosti vozila
17.06.2026.•
0
Američka kompanija Tesla predstavila je regulatorima u Švedskoj i Holandiji sopstvene statističke podatke o bezbednosti sistema za potpuno autonomnu vožnju (FSD).
SAD zabranile uvoz bakra iz Ziđin kopera: Sumnjaju na prinudni rad
17.06.2026.•
27
Američka Carinska i granična zaštita (CBP) izdala je nalog o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi kompanija "Serbia Zijin Copper D.O.O." (Ziđin Koper).
MOL nakon sporazuma sa Srbijom: NIS će postati snažnija kompanija
16.06.2026.•
5
Mađarska MOL Grupa je danas, povodom potpisivanja Akcionarskog sporazuma sa Vladom Srbije saopštila da će, ukoliko postane većinski vlasnik NIS-a, obezbediti njegov dalji razvoj.
Rekordan rast bogatstva: Top 500 milijardera uvećalo imovinu za 336 milijardi
16.06.2026.•
0
Petsto najbogatijih ljudi na svetu je u danu povećalo svoje ukupno bogatstvo za rekordnih 336 milijardi dolara, čime je njihova zajednička imovina dostigla 13,3 biliona dolara.
Vučić: Imam dojavu iz Vašingtona da će licenca NIS-u biti produžena za 15 dana
16.06.2026.•
38
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da očekuje da će licenca za rad Naftne industrije Srbije (NIS) biti produžena za 15 dana, navodeći da su to dojave koje on dobija iz Vašingtona.
Srbija i MOL potpisali sporazum o budućem upravljanju NIS-om
16.06.2026.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je Ugovor između akcionara sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem Naftnom industrijom Srbije (NIS).
MMF traži reformu blok tarifa: Nova pravila za plaćanje struje već ove godine
16.06.2026.•
71
Poslednji put kada je Vlada Srbije menjala blok tarifu za struju u dogovoru sa Međunarodnim monetarnom fondom (MMF) snižena je granica za prelazak u "crvenu zonu" na 1.200 kilovata mesečno.
U aprilu izdato više od 2.400 građevinskih dozvola
15.06.2026.•
2
U Srbiji je u aprilu ove godine izdato 2.416 građevinskih dozvola, što je rast od 4,3 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
BBC naredne sedmice ukida stotine radnih mesta
15.06.2026.•
2
Britanski javni servis BBC će naredne sedmice objaviti ukidanje više stotina radnih mesta u informativnom sektoru, što je prvi korak radikalnog smanjenja broja zaposlenih radi smanjenja rashoda, piše Fajnenšel tajms.
MMF: Rizici za fiskalnu stabilnost Srbije - energetski šokovi, Putevi Srbije, Grad Beograd
15.06.2026.•
2
Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) danas je objavio da, iako ekonomija Srbije pokazuje otpornost, postoje rizici koji bi mogli ugroziti fiskalnu stabilnost zemlje.
Donet pravilnik o osnovnim elementima ugovora između proizvođača i otkupljivača mleka
15.06.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik o osnovnim elementima ugovora između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača sirovog mleka.
Raspisan javni poziv za podsticaje u pčelarstvu
15.06.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije raspisalo je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela za 2026. godinu.
Promet u industriji u aprilu oko 16 odsto veći u odnosu na prošlu godinu
15.06.2026.•
2
Promet u industriji u Srbiji u aprilu ove godine veći je 15,8 odsto u odnosu na april prošle godine.
Odluka o smanjenju akciza na gorivo produžena do 21. juna
15.06.2026.•
2
Vlada Srbije ponovo je produžila Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte, do 21. juna, piše list "Danas".
Evropska centralna banka podigla kamatnu stopu: Šta to znači za rate kredita u Srbiji?
14.06.2026.•
5
Odluka ECB da podigne kamatnu stopu odraziće se i na korisnike kredita u Srbiji, pre svega na one koji otplaćuju stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom, kaže profesor ekonomije Dragan Đuričin.
Nekadašnji direktor JAT-a o situaciji sa Viz erom: Ovo liči na "Mrdićeve zakone", ali u vazduhoplovstvu
14.06.2026.•
11
"Ovo mi liči na 'Mrdićev zakone', ali u vazduhoplovstvu", ocenio je nekadašnji direktor JAT-a Predrag Vujović, povodom regulatornih problema sa kojima bi se mađarska avio-kompanija Viz er mogla suočiti u Srbiji.
Bankarske provizije za plaćanje stranim karticama biće iste kao i za one izdate u Srbiji
14.06.2026.•
1
Do sada su zakonom bile regulisane međubankarske naknade za plaćanje karticama izdatim u Srbiji. Novom izmenom zakona ograničenje naknada uvodi se i za kartice koje su izdale banke u inostranstvu.
Folksvagen u Nemačkoj otpušta 19.000 ljudi do kraja godine
14.06.2026.•
8
Nemački automobilski gigant Folksvagen će do kraja godine smanjiti radnu snagu u Nemačkoj za 19.000 ljudi, saopštio je izvršni direktor te kompanije Oliver Blume.
Komentari 14
Dragan
Pero
Dragan
Pomozite seljaka kažete suša
Da ali u novcu
Isto tako prestati sa uvoznom mlecnih proizvoda i ko ba javi meka
Računica prosta
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar