Suša preti da ukine proizvodnju mleka u Srbiji
Do pre desetak godina Srbija je bila izvoznik mleka i mlečnih proizvoda, tek 40 odsto proizvodnje završavalo je na domaćem tržištu, dok je uočljivo veći deo, obično preko mlečnih proizvoda, plasiran u inostranstvo.
U okruženju su nas zvali "zemljom mleka". Međutim, u poslednje vreme stvari su se korenito izmenile i Srbija iz godine u godinu smanjuje domaću produkciju, a beli napitak sve više pristiže iz uvoza.
Naravno da je sužavanje tržišta dovelo do znatnog pada proizvodnje, pa je kod srpskih seljaka sve manje mlečnih goveda. Mleko je finalni proizvod primarne poljoprivrede i pad ove produkcije postupno usmerava seljačka gazdinstva na manje složene, time i manje profitabilne segmente agrara.
Drugačiji uslovi uzgoja
Nevolja je što mere koje se sprovode radi očuvanja uzgoja mlekulja i proizvodnje mleka ne daju rezultate. Zapravo, situacija je sve nepovoljnija, a najveći problem je atipičan uzrok nedaća.
Najveći deo mleka ovdašnje produkcije sadrži primetno više aflatoksina od 0,025 mikrograma po litri mleka koliko je dopušteno prema kriterijumima Evropske unije. Vlada Srbije određivanjem da granica dozvoljenog u Srbiji bude deset puta viša, 0,25 mikrograma, pokušava da očuva domaću proizvodnju.
Odmah treba reći da u svetu velika većina država ima višu granicu i od srpske (0,25), pa je tako u SAD, Rusiji i Kini određena na 0,5 mikrograma u litri, dvostruko veća nego kod nas. Na pitanje zašto pre 15 i više godina nije bilo ovog problema, odgovor je pomalo (ne)očekivan.
Drastične suše bitno menjaju uslove za uzgoj pojedinih useva, najaktuelniji je primer kukuruza, koji u Srbiji čini više od 60 odsto stočne hrane. I danas je naš kukuruz, ali samo kada nema velikih suša, odličnog kvaliteta i veoma kaloričan.
Upravo upotreba ovog hraniva činila je srpsku proizvodnju mleka konkurentnom u odnosu na veliku većinu evropskih država gde se za ishranu stoke oduvek koriste manje kalorične pojedine vrste pšenice. Zapravo, kukuruz su kao stočno hranivo koristili još samo seljaci u Mađarskoj i Rumuniji, pa se u agrarnom svetu skupno/zajedničko područje ovih zemalja tradicionalno nazivalo "kukuruzni trougao".
Biti neotporan
No, otkako su počele sve žešće vrućine na ovim prostorima, pojavila se gljivica Aspergillus flavus, koja napada kukuruz i luči u većim dozama otrovni aflatoksin. Pre četvrt veka ove gljivice nije bilo na ovdašnjim poljima, time ni nevolja sa previše aflatoksina.
Prvi put se problem pojavio nakon velike suše 2012. godine i tada je izbila velika afera, svi su bili zatečeni neugodnom novinom, tim pre što je aflatoksina u malom broju slučajeva bilo i po 25 miligrama po litri. Kasnije se, istina manje dramatično, višak aflatoksina u mleku pojavljivao praktično svake sušne godine, naročito pogađajući male proizvođače.
Brzo se utvrdilo da aflatoksin do mleka u stoci dolazi isključivo preko hrane, posebno kukuruza. Zapravo, kukuruz je izuzetno osetljiva biljka i najmanje otporna na brojne štetočine.
Posebno mu smetaju izrazito topli dani, preciznije bi bilo reći tople noći. U ovakvim vremenskim uslovima, brzo popusti u čvrstini, dođe do manjeg loma na stabljici i gljivica upravo preko mesta loma ili nagnječenja ulazi u biljku. Zapravo, gljivica parazitira u praktično svim ratarskim usevima, ali je kukuruz, kao najmanje otporan na sušu i tople noći, pod daleko najvećim naletom.
Pročitaj još
Primeri Mađarske i Rumunije
Preko hrane aflatoksin dolazi u organizam stoke. Upotrebom apsorbenata mogao bi se izbaciti iz organizma i da ne dođe do krvi i mleka. Srbija ima izvanredne apsorbente, ali je potrebno znati koliko, kada i na koji način ih upotrebiti. Apsorbent mora biti potpuno umešan u stočnu hranu, a ne da se pet kilograma izdeljenog/podeljenog u tri veća i desetak manjih grumena pomeša sa hranom.
Bukvalno se mora usitniti i gotovo kao brašno izmešati sa hranivom. Upotrebom ovih prikupljača u Srbiji se povremeno postiže da aflatoksina bude manje od 0,25 mikrograma u litri mleka, ali u izrazito sušnim sezonama, kakva je recimo bila tekuća godina, i pomoću ovog dodatka jedva dostižemo i aktuelnu srpsku granicu od 0,25 mikrograma.
To otvara niz pitanja. Mađari i Rumuni, dobrim delom i s obzirom na članstvo u EU, napustili su ishranu stoke kukuruzom i prešli su na upotrebu pšenice. Time su prihvatili evropsku praksu, gde se za ishranu stoke koriste pojedine vrste ove žitarice.
Spas u navodnjavanju
Slično rešenje se zagovara u pojedinim poljoprivrednim branšama, jak argument im je da jedino tako možemo da se vratimo na evropsko tržište. Time bi se, pak, otvorilo niz pitanja.
Ishrana pšenicom je manje kalorična, što u krajnjem znači skuplja, pa bi time došla u pitanje tradicionalna konkurentnost domaće proizvodnje. Dilema je tim veća što su agrarni stručnjaci kategorični u stavu da nije realno očekivati nove sorte kukuruza koje bi bile otporne na visoke temperature, jer je reč o od svih useva daleko najosetljivijem upravo na (noćne) vreline.
Jedno vreme među poljoprivrednim stručnjacima i paorima bilo je popularno optuživati skladištare da nedovoljno održavaju objekte, te se gro zaraze, navodno, dešava baš usled nedovoljno obezbeđenih magacina za čuvanje kukuruza. Kada su skladištari uložili novac i znatno poboljšali uslove čuvanja robe, pokazalo se da zaraza i dalje zahvata kukuruz, potom, preko ishrane krava, i mleko.
Ukoliko bi se odvajao gljivicom zahvaćeni kukuruz od nezahvaćenog ispostavilo bi se da je ovog drugog mnogo manje. Prelazak na ishranu pšenicom bi znatno poskupeo proizvodnju, pa bi doveo u pitanje konkurentnost, a mleko, time i mlečni proizvodi, u prodavnicama bi poskupeli.
Ima mišljenja da je rešenje u proizvodnji kukuruza pomoću navodnjavanja. Ne samo da bi rod bio uvećan, možda i dupliran, već bi kvalitetan uzgoj ojačao biljku i gljivici znatno otežao ulazak u kukuruz. Pojedine prakse u Rumuniji idu u prilog ovakvom pristupu.
Daleko od rešenja
Ali, praktično niko ne nudi rešenje neugodne situacije. Čak ni ne ukazuje na put kojim bi se moglo doći do ozbiljnijeg poboljšanja prilika. Država se odlučila da zadržavanjem postojeće domaće granice dopuštenog prisustva aflatoksina pokuša održati proizvodnju mleka, posebno na malim gazdinstvima.
Čini se da će se vremenom i ti pokušaji pokazati jalovim. Sa važećom granicom dopuštenog aflatoksina, nema izvoza u Uniju, dok su SAD i Kina predaleko, a u Rusiji imamo žestoku konkurenciju drugih izvoznika i stalno rastuću domaću produkciju. Ostaje nam samo nekoliko manjih suseda izvan članstva u EU, ali je pitanje dana kada će i oni prihvatiti evropske standarde.
Kako je tržište Srbije relativno malo, bez izvoza teško da možemo i održati sadašnji nivo proizvodnje, dok o povećanju ne može ni da se razmišlja. Ovih dana Srbija je, po ko zna koji put, na godinu dana prolongirala uvođenje evropskih standarda. Učinila je to pod pritiskom pre svega malih proizvođača, leto je bilo žarko, sa nikad većim brojem takozvanih "toplih noći", kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni Celzijusovih.
Pogubno po kukuruz i to se već primećuje, mada je od berbe prošlo tek dva meseca. Ali, odlaganje uvođenja novih standarda sprečava trenutni pad proizvodnje mleka u Srbiji, posebno malih proizvođača. Za trajnije održanje i povećanje proizvodnje dragocenog napitka, potrebno je rešenje nevolje pristigle sa sve uočljivijim klimatskim promenama. A njega, za sada, nema ni na vidiku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
0
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
24
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
11
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Komentari 14
Dragan
Pero
Dragan
Pomozite seljaka kažete suša
Da ali u novcu
Isto tako prestati sa uvoznom mlecnih proizvoda i ko ba javi meka
Računica prosta
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar