Suša preti da ukine proizvodnju mleka u Srbiji
Do pre desetak godina Srbija je bila izvoznik mleka i mlečnih proizvoda, tek 40 odsto proizvodnje završavalo je na domaćem tržištu, dok je uočljivo veći deo, obično preko mlečnih proizvoda, plasiran u inostranstvo.
Foto: Pixabay
U okruženju su nas zvali "zemljom mleka". Međutim, u poslednje vreme stvari su se korenito izmenile i Srbija iz godine u godinu smanjuje domaću produkciju, a beli napitak sve više pristiže iz uvoza.
Naravno da je sužavanje tržišta dovelo do znatnog pada proizvodnje, pa je kod srpskih seljaka sve manje mlečnih goveda. Mleko je finalni proizvod primarne poljoprivrede i pad ove produkcije postupno usmerava seljačka gazdinstva na manje složene, time i manje profitabilne segmente agrara.
Drugačiji uslovi uzgoja
Nevolja je što mere koje se sprovode radi očuvanja uzgoja mlekulja i proizvodnje mleka ne daju rezultate. Zapravo, situacija je sve nepovoljnija, a najveći problem je atipičan uzrok nedaća.
Najveći deo mleka ovdašnje produkcije sadrži primetno više aflatoksina od 0,025 mikrograma po litri mleka koliko je dopušteno prema kriterijumima Evropske unije. Vlada Srbije određivanjem da granica dozvoljenog u Srbiji bude deset puta viša, 0,25 mikrograma, pokušava da očuva domaću proizvodnju.
Odmah treba reći da u svetu velika većina država ima višu granicu i od srpske (0,25), pa je tako u SAD, Rusiji i Kini određena na 0,5 mikrograma u litri, dvostruko veća nego kod nas. Na pitanje zašto pre 15 i više godina nije bilo ovog problema, odgovor je pomalo (ne)očekivan.
Drastične suše bitno menjaju uslove za uzgoj pojedinih useva, najaktuelniji je primer kukuruza, koji u Srbiji čini više od 60 odsto stočne hrane. I danas je naš kukuruz, ali samo kada nema velikih suša, odličnog kvaliteta i veoma kaloričan.
Upravo upotreba ovog hraniva činila je srpsku proizvodnju mleka konkurentnom u odnosu na veliku većinu evropskih država gde se za ishranu stoke oduvek koriste manje kalorične pojedine vrste pšenice. Zapravo, kukuruz su kao stočno hranivo koristili još samo seljaci u Mađarskoj i Rumuniji, pa se u agrarnom svetu skupno/zajedničko područje ovih zemalja tradicionalno nazivalo "kukuruzni trougao".
Biti neotporan
No, otkako su počele sve žešće vrućine na ovim prostorima, pojavila se gljivica Aspergillus flavus, koja napada kukuruz i luči u većim dozama otrovni aflatoksin. Pre četvrt veka ove gljivice nije bilo na ovdašnjim poljima, time ni nevolja sa previše aflatoksina.
Prvi put se problem pojavio nakon velike suše 2012. godine i tada je izbila velika afera, svi su bili zatečeni neugodnom novinom, tim pre što je aflatoksina u malom broju slučajeva bilo i po 25 miligrama po litri. Kasnije se, istina manje dramatično, višak aflatoksina u mleku pojavljivao praktično svake sušne godine, naročito pogađajući male proizvođače.
Brzo se utvrdilo da aflatoksin do mleka u stoci dolazi isključivo preko hrane, posebno kukuruza. Zapravo, kukuruz je izuzetno osetljiva biljka i najmanje otporna na brojne štetočine.
Posebno mu smetaju izrazito topli dani, preciznije bi bilo reći tople noći. U ovakvim vremenskim uslovima, brzo popusti u čvrstini, dođe do manjeg loma na stabljici i gljivica upravo preko mesta loma ili nagnječenja ulazi u biljku. Zapravo, gljivica parazitira u praktično svim ratarskim usevima, ali je kukuruz, kao najmanje otporan na sušu i tople noći, pod daleko najvećim naletom.
Pročitaj još
Primeri Mađarske i Rumunije
Preko hrane aflatoksin dolazi u organizam stoke. Upotrebom apsorbenata mogao bi se izbaciti iz organizma i da ne dođe do krvi i mleka. Srbija ima izvanredne apsorbente, ali je potrebno znati koliko, kada i na koji način ih upotrebiti. Apsorbent mora biti potpuno umešan u stočnu hranu, a ne da se pet kilograma izdeljenog/podeljenog u tri veća i desetak manjih grumena pomeša sa hranom.
Bukvalno se mora usitniti i gotovo kao brašno izmešati sa hranivom. Upotrebom ovih prikupljača u Srbiji se povremeno postiže da aflatoksina bude manje od 0,25 mikrograma u litri mleka, ali u izrazito sušnim sezonama, kakva je recimo bila tekuća godina, i pomoću ovog dodatka jedva dostižemo i aktuelnu srpsku granicu od 0,25 mikrograma.
To otvara niz pitanja. Mađari i Rumuni, dobrim delom i s obzirom na članstvo u EU, napustili su ishranu stoke kukuruzom i prešli su na upotrebu pšenice. Time su prihvatili evropsku praksu, gde se za ishranu stoke koriste pojedine vrste ove žitarice.
Spas u navodnjavanju
Slično rešenje se zagovara u pojedinim poljoprivrednim branšama, jak argument im je da jedino tako možemo da se vratimo na evropsko tržište. Time bi se, pak, otvorilo niz pitanja.
Ishrana pšenicom je manje kalorična, što u krajnjem znači skuplja, pa bi time došla u pitanje tradicionalna konkurentnost domaće proizvodnje. Dilema je tim veća što su agrarni stručnjaci kategorični u stavu da nije realno očekivati nove sorte kukuruza koje bi bile otporne na visoke temperature, jer je reč o od svih useva daleko najosetljivijem upravo na (noćne) vreline.
Jedno vreme među poljoprivrednim stručnjacima i paorima bilo je popularno optuživati skladištare da nedovoljno održavaju objekte, te se gro zaraze, navodno, dešava baš usled nedovoljno obezbeđenih magacina za čuvanje kukuruza. Kada su skladištari uložili novac i znatno poboljšali uslove čuvanja robe, pokazalo se da zaraza i dalje zahvata kukuruz, potom, preko ishrane krava, i mleko.
Ukoliko bi se odvajao gljivicom zahvaćeni kukuruz od nezahvaćenog ispostavilo bi se da je ovog drugog mnogo manje. Prelazak na ishranu pšenicom bi znatno poskupeo proizvodnju, pa bi doveo u pitanje konkurentnost, a mleko, time i mlečni proizvodi, u prodavnicama bi poskupeli.
Ima mišljenja da je rešenje u proizvodnji kukuruza pomoću navodnjavanja. Ne samo da bi rod bio uvećan, možda i dupliran, već bi kvalitetan uzgoj ojačao biljku i gljivici znatno otežao ulazak u kukuruz. Pojedine prakse u Rumuniji idu u prilog ovakvom pristupu.
Daleko od rešenja
Ali, praktično niko ne nudi rešenje neugodne situacije. Čak ni ne ukazuje na put kojim bi se moglo doći do ozbiljnijeg poboljšanja prilika. Država se odlučila da zadržavanjem postojeće domaće granice dopuštenog prisustva aflatoksina pokuša održati proizvodnju mleka, posebno na malim gazdinstvima.
Čini se da će se vremenom i ti pokušaji pokazati jalovim. Sa važećom granicom dopuštenog aflatoksina, nema izvoza u Uniju, dok su SAD i Kina predaleko, a u Rusiji imamo žestoku konkurenciju drugih izvoznika i stalno rastuću domaću produkciju. Ostaje nam samo nekoliko manjih suseda izvan članstva u EU, ali je pitanje dana kada će i oni prihvatiti evropske standarde.
Kako je tržište Srbije relativno malo, bez izvoza teško da možemo i održati sadašnji nivo proizvodnje, dok o povećanju ne može ni da se razmišlja. Ovih dana Srbija je, po ko zna koji put, na godinu dana prolongirala uvođenje evropskih standarda. Učinila je to pod pritiskom pre svega malih proizvođača, leto je bilo žarko, sa nikad većim brojem takozvanih "toplih noći", kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni Celzijusovih.
Pogubno po kukuruz i to se već primećuje, mada je od berbe prošlo tek dva meseca. Ali, odlaganje uvođenja novih standarda sprečava trenutni pad proizvodnje mleka u Srbiji, posebno malih proizvođača. Za trajnije održanje i povećanje proizvodnje dragocenog napitka, potrebno je rešenje nevolje pristigle sa sve uočljivijim klimatskim promenama. A njega, za sada, nema ni na vidiku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Keš kredit zbog koga se nećete pokajati
04.12.2025.•
0
Postoje trenuci kada vam je novac potreban brzo – da pokrijete neplanirane troškove, refinansirate postojeće obaveze ili sebi priuštite nešto što dugo želite.
Ministarstvo kontrolisalo mlekare: Da li u mleku koje pijemo ima i onog u prahu?
04.12.2025.•
0
Vanredna inspekcijska kontrola u tri kompanije za proizvodnju mleka pokazala je da nema zloupotreba mleka u prahu u UHT mleku, saopšteno je iz Ministarstva poljoprivrede.
Sankcije NIS-u: Jači tlači
04.12.2025.•
0
Zabrinuti iščekujemo dalji tok događaja u vezi sa Naftnom industrijom Srbije. Poprilično je hladno, ujutru se temperatura neretko spušta ispod nule.
Poljska među 20 najbogatijih zemalja na svetu: Građani ne veruju u statistiku
04.12.2025.•
1
Međunarodni monetarni fond saopštio je da Poljska sa predviđenim BDP-om od 1,04 biliona dolara za ovu godinu postaje 20. najbogatija zemalja sveta,.
Koliko Srbija ima obavezne rezerve nafte i ko ih sve skladišti
04.12.2025.•
2
Obavezne rezerve nafte i naftnih derivata se čuvaju na teritoriji Srbije i u inostranstvu (tiketi), navode iz Ministarstva rudarstva i energetike za Forbes Srbija.
Sastanak ruske i mađarske delegacije sredinom decembra u Turskoj, jedna od tema NIS
04.12.2025.•
2
Ruska i mađarska delegacija treba da se sastanu u Istanbulu sredinom meseca.
Zvezdan Terzić ulazi i u biznis sa solarnim elektranama: Gradi četiri pogona kod Rume
04.12.2025.•
23
Četiri firme čiji su suvlasnici direktor FK Crvena zvezda Zvezdan Terzić i njegov sin Nikša kreću u gradnju četiri solarne fotonaponske elektrane u Borkovcu, u blizini Rume, na zemljištu površine od skoro sedam hektara.
Bajatović: Ni nacionalizacija ni stečaj nisu dobro rešenje za NIS
04.12.2025.•
12
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da stečaj i nacionalizacija NIS-a nisu dobra rešenja.
"Kockanje" sa ekonomskom stabilnošću i građana i države: Možemo očekivati poskupljenje - svega
03.12.2025.•
39
Rešenja za ekonomsku krizu pred nama čini se da nema, sa radom su stale i pančevačka Rafinerija i Petrohemija, a predsednik države narod ubeđuje građane da nema mesta za paniku.
Budžet Srbije za 2026. netransparentan: Bez objašnjenja za Ekspo i NIS
03.12.2025.•
1
Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) ocenio je da budžet Srbije za 2026. godinu nije u potpunosti transparentan.
NIS: Korporativne kartice funkcionalne, prodaja goriva odvija se uobičajeno i bez prekida
03.12.2025.•
10
Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je da su sve korporativne kartice funkcionalne i da kompanija "nastavlja da ispunjava ugovorne obaveze prema korporativnim klijentima".
Ne utiču američke sankcije samo na Srbiju: Kako su druge države reagovale na krizu sa gorivom?
03.12.2025.•
12
Pored NIS-a, američke sankcije pogodile su i druge kompanije u evropskim zemljama u kojima udeo u vlasništvu imaju ruski Lukoil i Rosnjeft. Ipak, reakcije drugih države bile su nešto drugačije nego u slučaju Srbije.
Bivši šef OFAC-a otkrio jedan od razloga zašto Rusi nisu zainteresovani za prodaju NIS-a
03.12.2025.•
23
Kancelarija SAD-a za kontrolu strane imovine, u Srbiji poznatija kao OFAC, nije dala licencu za snabdevanje Srbije naftom, zbog čega je Rafinerija u Pančevu zaustavila rad.
_imamo_li_alternativu_za_ruski_gas.jpg "Imamo li alternativu ruskom gasu?")
Imamo li alternativu ruskom gasu?
03.12.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je juče tokom obraćanja javnosti povodom sankcija NIS-u, postavio i ultimatum Rusiji u vezi sa gasnim ugovorom - ali imamo li mi alternativu za ruski gas?
Kokotović: Pitanje NIS-a pod Putinovom ličnom kontrolom
03.12.2025.•
24
Pitanje Naftne industrije Srbije (NIS) direktno je pod ličnom kontrolom predsednika Rusije Vladimira Putina i zato vrlo mali broj ljudi zna šta se dešava.
Rafinerija stala sa radom, prete i sekundarne sankcije: Stručnjaci o tome šta nas čeka, hoće li biti goriva
03.12.2025.•
42
Obustava rada Rafinerije u Pančevu i prekid platnog prometa ugrozili bi snabdevanje domaćeg tržišta gorivom, javne finansije, ali i više od 13.000 radnih mesta, tvrde stručnjaci.
Postignut dogovor unutar EU o postepenoj zabrani uvoza ruskog gasa
03.12.2025.•
0
Evropski savet saopštio je da je postignut dogovor sa Evropskim parlamentom o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa do 2027. godine, kao deo nastojanja da se okonča energetska zavisnost od Rusije.
Mićović: Srbija se ne može osloniti na uvoz nafte, država već morala da se pripremi za preuzimanje NIS-a
03.12.2025.•
39
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović ocenio je da Srbija samo uvozom naftnih derivata i oslanjanjem na postojeće zalihe dugoročno ne može obezbediti snabdevanje tržišta.
Rumunija usvaja dekret za preuzimanje resursa sankcionisanih kompanija, među njima i Lukoil
02.12.2025.•
6
Rumunska vlada odobrila je dekret kojim se omogućava preuzimanje lokalnih resursa kompanija koje podležu međunarodnim sankcijama, među kojima je i ruski "Lukoil".
Sve naknade PIO fonda rastu isto kao i penzije - za 12,2 odsto
02.12.2025.•
2
Republički Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije saopštio je danas da su od 1. decembra povećane penzije, kao i ostala prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i naknade koje isplaćuje Fond za 12,2 odsto.
Rafinerija Pančevo obustavila rad, nema sirove nafte
02.12.2025.•
45
Rad Rafinerije Pančevo je obustavljen usled nedostatka sirove nafte za preradu.
Komentari 13
Pero
Dragan
Pomozite seljaka kažete suša
Da ali u novcu
Isto tako prestati sa uvoznom mlecnih proizvoda i ko ba javi meka
Računica prosta
Emir
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar