Zarobljeni ruski novac i Evropa: "Casus belli"
Rat je skupa rabota, papreno košta i potrebne su velike svote novca kojima se finansiraju proizvodnja oružja i municije, a tu su i uvećana potrošnja goriva, energije, opreme...
Foto: 021.rs (AI)
Povećano je korišćenje saobraćajnih i transportnih sredstava i uvećana medicinska potrošnja... Treba plaćati vojnike i njihove porodice.
Sve to košta, i to (pre)mnogo, pa je finansiranje rata, pogotovo kada se otegne, skupo i predstavlja veliki izazov za zaraćene strane.
Podrške ima, novca nedostaje
Stoga ne iznenađuje da se Ukrajina brzo našla u ogromnim finansijskim teškoćama, pa se za vođenje sukoba od starta oslanja i na novac zapadnoevropskih država i SAD, a novac u Kijev povremeno, u neuporedivo manjim iznosima stiže i iz Kanade, Japana, Južne Koreje, Australije...
Međutim, izgleda da je besparica zahvatila i bogate evropske države, jer sve teže uspevaju da u sopstvenim kasama nađu sredstva za podršku Kijevu. Kako je predsednik SAD Donald Tramp odlučio da drastično umanji davanja, veliki teret je u još većoj meri spao na leđa poreskih obveznika iz Nemačke, Poljske, Italije, Francuske...
Da apsurd bude veći, politička podrška EU Ukrajini nikada nije bila snažnija i glasnija, a tu je i jasna volja da se Kijev i materijalno što više ojača. To što novca nema gotovo nigde u Evropi, nije obeshrabrilo militarno usmerenu Evropsku komisiju. Osmislila je načine kako bi se moglo doći do novca za svakodnevni život, ali i dodatnu militarizaciju u ratom napaćenoj zemlji. Štaviše, moguće su tri varijante pribavljanja oko 165 milijardi evra, a za koju će se Brisel opredeliti biće odlučeno na zasedanju Evropske komisije 18. i 19. decembra.
Tri puta do novca
Prva varijanta je da svaka evropska država, pojedinačno i u svom parlamentu, odluči koliko će novca izdvojiti, dok je druga da se Evropska unija emitovanjem svojih obveznica zajednički zaduži. No, zajedničko zaduživanje nije praksa Unije, a i Mađarska je stavila veto na ovakvu mogućnost.
Kako je i znatan broj evropskih država u velikim dugovima i sa decenijama rastućim budžetskim deficitom, u Briselu najviše nade poklanjaju u treću varijantu. Reč je o upotrebi ruskog novca blokiranog na samom startu sukoba, koji se našao na računima evropskih i drugih zapadnih država. Reč je o polovini ruskih deviznih rezervi, oko 300 milijardi evra, od kojih se 210 nalazi na evropskim računima.
Najviše, 165 milijardi nalazi se na računima belgijskog Juroklira, jedne od vodećih svetskih kuća za devizna poravnanja. Ideja Brisela je da se ruske rezerve u Jurokliru koriste za kolateral na osnovu kojeg bi Evropska centralna banka odobrila kredit, dok bi Ukrajina rate isplaćivala od sume koja bi joj, kako manipulišu u Briselu, bila vraćena iz ruske reparacije nakon okončanja rata. U slučaju da ne bude reparacije, Kijev ne bi imao obavezu vraćanja pozajmice.
Pročitaj još
Suprotno pravu
U samoj Evropskoj centralnoj banci smatraju da je reč o pravno neutemeljenom predlogu, pošto ECB nije dozvoljeno da kreditira vlade pojedinačnih članica. Prisutne su i sumnje da će do reparacije, pogotovo kakvu očekuju u Evropskoj komisiji, ikada doći. Na te prigovore Evropska komisija je angažovala pravnu ekipu čiji je zadatak da iznađe dopuštenu tehniku kreditiranja na osnovu blokiranog ruskog novca.
Šta će od svega biti znaće se 19. decembra. Mada su stručnjaci rekli da bi upotreba blokiranog novca bila suprotna evropskom pravu i podsetili da ni korišćenja ni prenamene blokiranog novca nije bilo u istoriji sukoba. Tako su za vreme Drugog svetskog rata sve zaraćene države novac držale u Švajcarskoj i pomoću njega obavljale pojedina plaćanja.
Posebno je Belgija nezadovoljna i ljutita na Evropsku komisiju. Držeći se važeće regulative, procenjuje da bi Rusija mogla povesti i dobiti pravni spor upravo po osnovu evropske legislative, a teret nadoknade bi snosila devetomilionska država.
Još jedan rat
Zanimljiva je namena 165 milijardi evra koja se želi uputiti u Kijev. Kalkuliše se da će do kraja naredne godine ukrajinskom budžetu nedostajati oko 55 milijardi evra, dok je 81 milijarda namenjena vojnim potrebama.
Naglasak je na podsticaju namenske proizvodnje, posebno najsavremenijih raketa za udaljene ciljeve i dronova, te domaća proizvodnja najsavremenijih tipova protivvazdušne i antidronske odbrane. Preostalih 29 milijardi bi bila podrška budžetu za 2027. godinu, što mnogi tumače kao evrounijsku procenu da se rat neće okončati ni u narednih dvanaest meseci.
Belgija se protivi upotrebi blokiranog novca, ali je svesna da je u Uniji uticaj većih država mnogo snažniji, te da ovaj put neće biti neophodan konsenzus svih članica. Stoga je zatražila da finansijski rizik od eventualne nepovoljne sudske odluke ne snosi samo Belgija, u kojoj je sedište Juroklira, već sve članice Unije. Takođe, zahteva da sudbina preostalih 45 milijardi zarobljenog novca bude istovetna sudbini 165 milijardi sa računa Juroklira.
Američka računica
Rusija je reagovala na pokušaj zloupotrebe ruskih deviza, po običaju najoštriji je bio eks-predsednik i eks-premijer Medvedev koji je ustvrdio da bi ovakva upotreba (tuđeg) novca bio "casus belli", dakle pravni osnov za (još jedan) rat.
Zanimljivo je da se Amerikanci protive evropskim planovima. To što, za sada, nisu na način sličan evropskom postupili sa ruskim devizama blokiranim u američkim finansijskim kućama, govori da i sami procenjuju pravnu neosnovanost "upotrebe tuđeg novca".
Zapravo, Tramp eventualnu ulogu blokiranog novca vidi za potrebe restauracije Ukrajine. Traži da se SAD od te svote dodeli 100 milijardi koje bi uložili u obnovu (ekonomije) Ukrajine, pri čemu bi 50 odsto profita iz rata obnovljenih, odnosno izgrađenih kompanija odlazilo u budžet najmoćnije sile na svetu. Ostatak svote bi se mogao upotrebiti za obnovu onih teritorija Ukrajine koje će, po svemu sudeći, ubuduće pripadati Rusiji.
Trostruko više za NATO
U Briselu nastavljaju da izdvajaju novac za naoružavanje. Lane je sto svetskih vodećih proizvođača oružja i vojne opreme prihodovalo 679 milijardi dolara, sedam odsto više nego prethodne sezone, od čega je američkim proizvođačima otišlo preko 340 milijardi.
Koliko militarizacija evropskih država dobija na ubrzanju i uvećanju pokazuje rast izdvajanja za NATO savez sa dva na čak pet odsto nacionalnog BDP. Biće to novi podsticaj industriji naoružanja, pa je "Rajnmetal", vodeći nemački vojni proizvođač već izukalkulisao da će mu 2030. godine prihod sa prošlogodišnjih deset skočiti na pedeset milijardi evra. Teško da se u vremenima tako ogromnih militarnih podsticaja može očekivati miran život, ratni duh kao da je pušten iz boce.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Veruju li investitori u Ilona Maska?
25.06.2026.•
5
Početkom juna bilo je prilično mirno na berzi u Njujorku.
Ilon Mask izgubio status bilionera
25.06.2026.•
3
Bogatstvo američkog tehnološkog milijardera Ilona Maska palo je ispod granice od bilion dolara nakon globalnog pada vrednosti tehnoloških akcija, koji je umanjio njegovu imovinu za oko 500 milijardi dolara.
Cene nafte na najnižem nivou u poslednja četiri meseca
24.06.2026.•
5
Cene nafte na svetskim tržištima i danas su pale, dostigavši najniže nivoe od kraja februara, pa je međunarodno referentna nafta Brent bila ispod 74 dolara za barel, a američka WTI nafta se kretala oko 70 dolara.
Bajatović: Gasni aranžman sa Rusijom produžen za tri meseca
24.06.2026.•
6
Direktor "Srbijagasa" i poslanik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović izjavio je danas da je gasni aranžman sa Rusijom produžen za naredna tri meseca, kao i da će ga uskoro produžiti i do Nove godine.
Skuplja struja noću - može i to da se desi
24.06.2026.•
6
Širom Evropske unije neprekidno niču nove solarne i vetroenergane, trenutno blizu 56 odsto ukupne potrošnje struje potiče od obnovljivih izvora.
Marković: Ključno da NIS bude uklonjen sa liste sankcija
24.06.2026.•
4
Stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Srbije Željko Marković rekao je da je najvažnije da NIS bude uklonjen sa liste sankcija, kao i da je za Srbiju ključno jačanje energetske bezbednosti.
Veliki AVIA International Meeting u Beogradu
23.06.2026.•
0
AVIA International predstavlja najveće i najpoznatije udruženje nezavisnih naftnih kompanija u Evropi i okuplja oko 90 kompanija u 15 zemalja Evrope i broji preko 3.200 benzinskih stanica pod AVIA brendom.
Mićović: Nema potrebe za ograničavanjem cena goriva, iznećemo argumente za to
23.06.2026.•
9
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović najavio je da će udruženja u narednih 60 dana izneti argumente zašto više nije potrebno regulisati cene goriva.
Košarkaški savez Srbije po ko zna koji put dobio milione iz budžetske rezerve, a evo kome je još dat novac
23.06.2026.•
6
Iz budžeta Srbije, tačnije iz budžetske rezerve za ovu godinu, izdvojeno je ukupno 349.900.000 dinara za različite namene.
SpaceX prvi put emituje obveznice: Raspolaže sa 100,8 milijardi dolara gotovine
23.06.2026.•
0
Svemirska kompanija SpaceX pokrenula je svoju prvu emisiju obveznica nakon nedavnog rekordnog izlaska na berzu, dok prema najnovijim podacima raspolaže sa oko 100,8 milijardi dolara gotovine i gotovinskih ekvivalenata.
Džefri Saks: Sankcije NIS-u nezakonite, SAD ne mogu da kažu Srbiji s kim će sarađivati, a s kim ne
23.06.2026.•
22
Ekonomista i profesor Kolumbija univerziteta Džefri Saks izjavio je da su američke sankcije uvedene Naftnoj industriji Srbije zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji nezakonite i jednostrane.
Dijamant zvanično promenio vlasnika: Forten predao kompaniju MK Grupi
22.06.2026.•
4
MK Grupa postala je vlasnik kompanije Dijamant, koja je do sada bila u vlasništvu Fortenova Grupe.
Biznis i finansije: Banke su u prvih 100 kompanija u Srbiji po zaradama
22.06.2026.•
4
Globalni potresi nisu ozbiljnije uzdrmali poslovanje vodećih finansijskih igrača na našem tržištu, navedeno je u najnovijoj ediciji Finansije Top 2025/26, koju svake godine izdaje ekonomski mesečnik Biznis i finansije.
Vlada Srbije povećala akcize na gorivo
22.06.2026.•
14
Vlada Srbije povećala je iznose akciza na derivate nafte za oko 12,5 odsto u odnosu na prošlu nedelju, objavila je eKapija.
Gorivo u Srbiji pojeftinilo prošlog petka: Ovo su razlozi zašto se to verovatno neće ponovo desiti
22.06.2026.•
7
Cene nafte na svetskim berzama pale su posle potpisivanja sporazuma o postizanju mira između SAD i Irana.
Svetski kongres ekonomista od danas u Beogradu
22.06.2026.•
1
Svetski kongres ekonomista, u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), održaće se od danas, 22. juna do petka, 26. juna u Beogradu.
Registracija u APR kao objavljen oglas: Kako banke i knjigovođe dolaze do podataka klijenata?
21.06.2026.•
5
Od trenutka upisa preduzetnika u APR, počinju često da stižu pozivi, meljovi, ponude bankarskih usluga. Građani se u ovakvim situacijama s pravom ljute, a privrednici na to, kaže zakon, nemaju pravo.
Najskuplji stan u Srbiji prodat za 2,6 miliona evra u Beogradu, rast prometa i u Novom Sadu
20.06.2026.•
17
Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji dostigla je približno dve milijarde evra, što predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti.
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
44
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
2
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Đedović Handanović: Nadam se da će Gaspromnjeft i MOL uspeti da se dogovora o NIS-u, mi smo svoje završili
19.06.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je potpisivanjem ugovora između akcionara sa MOL-om srpska strana okončana svoj deo posla u pregovorima.
Komentari 3
Stojan
Anonimus
Cagliostro
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar