Zarobljeni ruski novac i Evropa: "Casus belli"
Rat je skupa rabota, papreno košta i potrebne su velike svote novca kojima se finansiraju proizvodnja oružja i municije, a tu su i uvećana potrošnja goriva, energije, opreme...
Foto: 021.rs (AI)
Povećano je korišćenje saobraćajnih i transportnih sredstava i uvećana medicinska potrošnja... Treba plaćati vojnike i njihove porodice.
Sve to košta, i to (pre)mnogo, pa je finansiranje rata, pogotovo kada se otegne, skupo i predstavlja veliki izazov za zaraćene strane.
Podrške ima, novca nedostaje
Stoga ne iznenađuje da se Ukrajina brzo našla u ogromnim finansijskim teškoćama, pa se za vođenje sukoba od starta oslanja i na novac zapadnoevropskih država i SAD, a novac u Kijev povremeno, u neuporedivo manjim iznosima stiže i iz Kanade, Japana, Južne Koreje, Australije...
Međutim, izgleda da je besparica zahvatila i bogate evropske države, jer sve teže uspevaju da u sopstvenim kasama nađu sredstva za podršku Kijevu. Kako je predsednik SAD Donald Tramp odlučio da drastično umanji davanja, veliki teret je u još većoj meri spao na leđa poreskih obveznika iz Nemačke, Poljske, Italije, Francuske...
Da apsurd bude veći, politička podrška EU Ukrajini nikada nije bila snažnija i glasnija, a tu je i jasna volja da se Kijev i materijalno što više ojača. To što novca nema gotovo nigde u Evropi, nije obeshrabrilo militarno usmerenu Evropsku komisiju. Osmislila je načine kako bi se moglo doći do novca za svakodnevni život, ali i dodatnu militarizaciju u ratom napaćenoj zemlji. Štaviše, moguće su tri varijante pribavljanja oko 165 milijardi evra, a za koju će se Brisel opredeliti biće odlučeno na zasedanju Evropske komisije 18. i 19. decembra.
Tri puta do novca
Prva varijanta je da svaka evropska država, pojedinačno i u svom parlamentu, odluči koliko će novca izdvojiti, dok je druga da se Evropska unija emitovanjem svojih obveznica zajednički zaduži. No, zajedničko zaduživanje nije praksa Unije, a i Mađarska je stavila veto na ovakvu mogućnost.
Kako je i znatan broj evropskih država u velikim dugovima i sa decenijama rastućim budžetskim deficitom, u Briselu najviše nade poklanjaju u treću varijantu. Reč je o upotrebi ruskog novca blokiranog na samom startu sukoba, koji se našao na računima evropskih i drugih zapadnih država. Reč je o polovini ruskih deviznih rezervi, oko 300 milijardi evra, od kojih se 210 nalazi na evropskim računima.
Najviše, 165 milijardi nalazi se na računima belgijskog Juroklira, jedne od vodećih svetskih kuća za devizna poravnanja. Ideja Brisela je da se ruske rezerve u Jurokliru koriste za kolateral na osnovu kojeg bi Evropska centralna banka odobrila kredit, dok bi Ukrajina rate isplaćivala od sume koja bi joj, kako manipulišu u Briselu, bila vraćena iz ruske reparacije nakon okončanja rata. U slučaju da ne bude reparacije, Kijev ne bi imao obavezu vraćanja pozajmice.
Pročitaj još
Suprotno pravu
U samoj Evropskoj centralnoj banci smatraju da je reč o pravno neutemeljenom predlogu, pošto ECB nije dozvoljeno da kreditira vlade pojedinačnih članica. Prisutne su i sumnje da će do reparacije, pogotovo kakvu očekuju u Evropskoj komisiji, ikada doći. Na te prigovore Evropska komisija je angažovala pravnu ekipu čiji je zadatak da iznađe dopuštenu tehniku kreditiranja na osnovu blokiranog ruskog novca.
Šta će od svega biti znaće se 19. decembra. Mada su stručnjaci rekli da bi upotreba blokiranog novca bila suprotna evropskom pravu i podsetili da ni korišćenja ni prenamene blokiranog novca nije bilo u istoriji sukoba. Tako su za vreme Drugog svetskog rata sve zaraćene države novac držale u Švajcarskoj i pomoću njega obavljale pojedina plaćanja.
Posebno je Belgija nezadovoljna i ljutita na Evropsku komisiju. Držeći se važeće regulative, procenjuje da bi Rusija mogla povesti i dobiti pravni spor upravo po osnovu evropske legislative, a teret nadoknade bi snosila devetomilionska država.
Još jedan rat
Zanimljiva je namena 165 milijardi evra koja se želi uputiti u Kijev. Kalkuliše se da će do kraja naredne godine ukrajinskom budžetu nedostajati oko 55 milijardi evra, dok je 81 milijarda namenjena vojnim potrebama.
Naglasak je na podsticaju namenske proizvodnje, posebno najsavremenijih raketa za udaljene ciljeve i dronova, te domaća proizvodnja najsavremenijih tipova protivvazdušne i antidronske odbrane. Preostalih 29 milijardi bi bila podrška budžetu za 2027. godinu, što mnogi tumače kao evrounijsku procenu da se rat neće okončati ni u narednih dvanaest meseci.
Belgija se protivi upotrebi blokiranog novca, ali je svesna da je u Uniji uticaj većih država mnogo snažniji, te da ovaj put neće biti neophodan konsenzus svih članica. Stoga je zatražila da finansijski rizik od eventualne nepovoljne sudske odluke ne snosi samo Belgija, u kojoj je sedište Juroklira, već sve članice Unije. Takođe, zahteva da sudbina preostalih 45 milijardi zarobljenog novca bude istovetna sudbini 165 milijardi sa računa Juroklira.
Američka računica
Rusija je reagovala na pokušaj zloupotrebe ruskih deviza, po običaju najoštriji je bio eks-predsednik i eks-premijer Medvedev koji je ustvrdio da bi ovakva upotreba (tuđeg) novca bio "casus belli", dakle pravni osnov za (još jedan) rat.
Zanimljivo je da se Amerikanci protive evropskim planovima. To što, za sada, nisu na način sličan evropskom postupili sa ruskim devizama blokiranim u američkim finansijskim kućama, govori da i sami procenjuju pravnu neosnovanost "upotrebe tuđeg novca".
Zapravo, Tramp eventualnu ulogu blokiranog novca vidi za potrebe restauracije Ukrajine. Traži da se SAD od te svote dodeli 100 milijardi koje bi uložili u obnovu (ekonomije) Ukrajine, pri čemu bi 50 odsto profita iz rata obnovljenih, odnosno izgrađenih kompanija odlazilo u budžet najmoćnije sile na svetu. Ostatak svote bi se mogao upotrebiti za obnovu onih teritorija Ukrajine koje će, po svemu sudeći, ubuduće pripadati Rusiji.
Trostruko više za NATO
U Briselu nastavljaju da izdvajaju novac za naoružavanje. Lane je sto svetskih vodećih proizvođača oružja i vojne opreme prihodovalo 679 milijardi dolara, sedam odsto više nego prethodne sezone, od čega je američkim proizvođačima otišlo preko 340 milijardi.
Koliko militarizacija evropskih država dobija na ubrzanju i uvećanju pokazuje rast izdvajanja za NATO savez sa dva na čak pet odsto nacionalnog BDP. Biće to novi podsticaj industriji naoružanja, pa je "Rajnmetal", vodeći nemački vojni proizvođač već izukalkulisao da će mu 2030. godine prihod sa prošlogodišnjih deset skočiti na pedeset milijardi evra. Teško da se u vremenima tako ogromnih militarnih podsticaja može očekivati miran život, ratni duh kao da je pušten iz boce.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Država daje do 20.000 evra za stan ili kuću po rođenju deteta
27.01.2026.•
0
Vlada Srbije utvrdila je iznos sredstava za 2026. godinu namenjenih bespovratnoj pomoći za izgradnju ili kupovinu porodične kuće ili stana po osnovu rođenja deteta.
Akcije MOL-a skočile 26 odsto nakon najave preuzimanja većinskog udela u NIS-u
27.01.2026.•
1
Akcije mađarske energetske kompanije MOL su od početka godine porasle za čak 26 odsto nakon vesti da kompanija preuzima većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
MK grupa kupuje zrenjaninski Dijamant
27.01.2026.•
9
MK grupa, u vlasništvu porodice Kostić, kupiće od Fortenova grupe zrenjaninski Dijamant.
Brokeri: Ako je MOL dao za NIS oko milijardu evra to je manje od tržišne vrednosti
26.01.2026.•
28
Stručnjaci za berzansko trgovanje kažu da ukoliko je tačna informacija da će MOL za udeo od 56,15 odsto Gaspromnjefta u Naftnoj industriji Srbije platiti 900 miliona do milijardu evra to je manje od tržišne vrednosti.
Evropski savet odobrio zabranu uvoza ruskog gasa u EU
26.01.2026.•
3
Danas je 27 država članica EU zvanično usvojilo uredbu koja vodi ukidanju uvoza gasa iz Rusije u EU, saopštio je Evropski savet.
Za koliko je prodat NIS: Vučić o ceni
26.01.2026.•
33
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji kupuje mađarski MOL, vredan između 900 miliona evra i milijardu evra.
Saga sa očitavanjem brojila se nastavlja: Opet obustavljen posao od 2,8 milijardi
26.01.2026.•
17
Nastavlja se saga u vezi sa dodelom posla očitavanja brojila u Srbiji. Nakon što su izabrane firme za posao od 2,8 milijardi, uložena je žalba.
Cena zlata prvi put prešla 5.000 dolara
26.01.2026.•
0
Cene zlata danas su porasle na više od 5.000 dolara (4.215 evra) po unci, čime je postignut novi rekord, prenosi BBC.
Macut traži produženje roka za upis nelegalnih objekata
25.01.2026.•
10
Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je da treba da bude produžen rok za podnošenje prijava po osnovu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.
Vlada Srbije produžila ograničenje cena goriva
25.01.2026.•
5
Vlada Srbije donela je Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte, kojom se propisuje način utvrđivanja najviših maloprodajnih cena za evrodizel i benzin evro premijum BMB 95.
U Kragujevcu počela proizvodnja "grande pande" sa benzinskim motorom
24.01.2026.•
7
U Stelantisovoj fabrici automobila u Kragujevcu počela je proizvodnja "grande pande“ sa benzinskim motorom u manjoj seriji koja je već prodata kupcima, rekao je predsednik Samostalnog sindikata fabrike Ivan Ristić.
NBS od 30. januara pušta u opticaj kovani novac sa godinom kovanja "2025"
24.01.2026.•
6
Narodna banka Srbije (NBS) od 30. januara pušta u opticaj kovani novac sa oznakom godine kovanja "2025".
Novi detalji prodaje: NIS preuzima zajednička kompanija MOL-a i ADNOC-a
24.01.2026.•
7
Izvršni direktor mađarske kompanije MOL Đerđ Bača izjavio je da je prilika za kupovinu Naftne industrije Srbije (NIS) istorijska jer retko dolazi do takvih mogućnosti u sprovođenju korporativnih strategija.
Tramp preti Kanadi carinama od 100 odsto ako ne prekine pregovore s Kinom
24.01.2026.•
4
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp zapretio je danas da će uvesti carine od 100 odsto na robu uvezenu iz Kanade ukoliko Kanada nastavi trgovinske pregovore s Kinom.
JANAF-u produžena licenca za transport nafte NIS-u do 20. februara
24.01.2026.•
1
Jadranski naftovod (JANAF) je saopštio da je američka administracija izdala licencu za nastavak transporta nafte Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 20. februara.
Fič potvrdio pozitivne izglede Srbije za dobijanje kreditnog rejtinga investicionog ranga
24.01.2026.•
3
Agencija Fič (Fitch) potvrdila je pozitivne izglede Srbije za dobijanje kreditnog rejtinga investicionog ranga, uz zadržavanje kreditnog rejtinga na nivou BB+, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).
Spirić (SSP): Nelogični računi za struju nisu tehnička greška već posledica organizovanog kriminala
24.01.2026.•
101
Stranka slobode i pravde (SSP) ukazala je da "nelogični računi za struju, koji poslednjih dana stižu građanima, nisu tehnička greška – već direktna posledica kriminalnog upravljanja EPS-om i EDS-om.
Crne i sive liste trgovačke prakse, nagrade uzbunjivačima: O nacrtu Zakona o nepoštenim trgovačkim praksama
24.01.2026.•
7
Nacrt Zakona o nepoštenim trgovačkim praksama predstavljen je javnosti i na javnoj je raspravi do 28. januara.
Mickoski najavio početak izgradnje gasnog interkonektora sa Srbijom
23.01.2026.•
2
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu da njegova zemlja gradi gasovod sa Grčkom i da počinje izgradnju sa Srbijom.
Udruženje prevoznika Srbije traži da se ukine ograničenje boravka vozača u zemljama Šengena
23.01.2026.•
7
Predsednik Udruženja prevoznika Srbije, Neđo Mandić je danas u otvorenom pismu predstavnicima država potpisnica Šengenskog sporazuma tražio rešenje za novi evropski sistem ulaska i izlaska (EES).
Potrošnja za Nacionalni stadion na kraju godine povećana 17 puta
23.01.2026.•
18
Država je u prošloj godini potrošila 2,5 milijarde dinara za izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, pokazuju podaci Ministarstva finansija o izvršenju budžeta do 31. decembra, preneo je Forbs Srbija.
Komentari 3
Stojan
Anonimus
Cagliostro
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar