Zarobljeni ruski novac i Evropa: "Casus belli"
Rat je skupa rabota, papreno košta i potrebne su velike svote novca kojima se finansiraju proizvodnja oružja i municije, a tu su i uvećana potrošnja goriva, energije, opreme...
Foto: 021.rs (AI)
Povećano je korišćenje saobraćajnih i transportnih sredstava i uvećana medicinska potrošnja... Treba plaćati vojnike i njihove porodice.
Sve to košta, i to (pre)mnogo, pa je finansiranje rata, pogotovo kada se otegne, skupo i predstavlja veliki izazov za zaraćene strane.
Podrške ima, novca nedostaje
Stoga ne iznenađuje da se Ukrajina brzo našla u ogromnim finansijskim teškoćama, pa se za vođenje sukoba od starta oslanja i na novac zapadnoevropskih država i SAD, a novac u Kijev povremeno, u neuporedivo manjim iznosima stiže i iz Kanade, Japana, Južne Koreje, Australije...
Međutim, izgleda da je besparica zahvatila i bogate evropske države, jer sve teže uspevaju da u sopstvenim kasama nađu sredstva za podršku Kijevu. Kako je predsednik SAD Donald Tramp odlučio da drastično umanji davanja, veliki teret je u još većoj meri spao na leđa poreskih obveznika iz Nemačke, Poljske, Italije, Francuske...
Da apsurd bude veći, politička podrška EU Ukrajini nikada nije bila snažnija i glasnija, a tu je i jasna volja da se Kijev i materijalno što više ojača. To što novca nema gotovo nigde u Evropi, nije obeshrabrilo militarno usmerenu Evropsku komisiju. Osmislila je načine kako bi se moglo doći do novca za svakodnevni život, ali i dodatnu militarizaciju u ratom napaćenoj zemlji. Štaviše, moguće su tri varijante pribavljanja oko 165 milijardi evra, a za koju će se Brisel opredeliti biće odlučeno na zasedanju Evropske komisije 18. i 19. decembra.
Tri puta do novca
Prva varijanta je da svaka evropska država, pojedinačno i u svom parlamentu, odluči koliko će novca izdvojiti, dok je druga da se Evropska unija emitovanjem svojih obveznica zajednički zaduži. No, zajedničko zaduživanje nije praksa Unije, a i Mađarska je stavila veto na ovakvu mogućnost.
Kako je i znatan broj evropskih država u velikim dugovima i sa decenijama rastućim budžetskim deficitom, u Briselu najviše nade poklanjaju u treću varijantu. Reč je o upotrebi ruskog novca blokiranog na samom startu sukoba, koji se našao na računima evropskih i drugih zapadnih država. Reč je o polovini ruskih deviznih rezervi, oko 300 milijardi evra, od kojih se 210 nalazi na evropskim računima.
Najviše, 165 milijardi nalazi se na računima belgijskog Juroklira, jedne od vodećih svetskih kuća za devizna poravnanja. Ideja Brisela je da se ruske rezerve u Jurokliru koriste za kolateral na osnovu kojeg bi Evropska centralna banka odobrila kredit, dok bi Ukrajina rate isplaćivala od sume koja bi joj, kako manipulišu u Briselu, bila vraćena iz ruske reparacije nakon okončanja rata. U slučaju da ne bude reparacije, Kijev ne bi imao obavezu vraćanja pozajmice.
Pročitaj još
Suprotno pravu
U samoj Evropskoj centralnoj banci smatraju da je reč o pravno neutemeljenom predlogu, pošto ECB nije dozvoljeno da kreditira vlade pojedinačnih članica. Prisutne su i sumnje da će do reparacije, pogotovo kakvu očekuju u Evropskoj komisiji, ikada doći. Na te prigovore Evropska komisija je angažovala pravnu ekipu čiji je zadatak da iznađe dopuštenu tehniku kreditiranja na osnovu blokiranog ruskog novca.
Šta će od svega biti znaće se 19. decembra. Mada su stručnjaci rekli da bi upotreba blokiranog novca bila suprotna evropskom pravu i podsetili da ni korišćenja ni prenamene blokiranog novca nije bilo u istoriji sukoba. Tako su za vreme Drugog svetskog rata sve zaraćene države novac držale u Švajcarskoj i pomoću njega obavljale pojedina plaćanja.
Posebno je Belgija nezadovoljna i ljutita na Evropsku komisiju. Držeći se važeće regulative, procenjuje da bi Rusija mogla povesti i dobiti pravni spor upravo po osnovu evropske legislative, a teret nadoknade bi snosila devetomilionska država.
Još jedan rat
Zanimljiva je namena 165 milijardi evra koja se želi uputiti u Kijev. Kalkuliše se da će do kraja naredne godine ukrajinskom budžetu nedostajati oko 55 milijardi evra, dok je 81 milijarda namenjena vojnim potrebama.
Naglasak je na podsticaju namenske proizvodnje, posebno najsavremenijih raketa za udaljene ciljeve i dronova, te domaća proizvodnja najsavremenijih tipova protivvazdušne i antidronske odbrane. Preostalih 29 milijardi bi bila podrška budžetu za 2027. godinu, što mnogi tumače kao evrounijsku procenu da se rat neće okončati ni u narednih dvanaest meseci.
Belgija se protivi upotrebi blokiranog novca, ali je svesna da je u Uniji uticaj većih država mnogo snažniji, te da ovaj put neće biti neophodan konsenzus svih članica. Stoga je zatražila da finansijski rizik od eventualne nepovoljne sudske odluke ne snosi samo Belgija, u kojoj je sedište Juroklira, već sve članice Unije. Takođe, zahteva da sudbina preostalih 45 milijardi zarobljenog novca bude istovetna sudbini 165 milijardi sa računa Juroklira.
Američka računica
Rusija je reagovala na pokušaj zloupotrebe ruskih deviza, po običaju najoštriji je bio eks-predsednik i eks-premijer Medvedev koji je ustvrdio da bi ovakva upotreba (tuđeg) novca bio "casus belli", dakle pravni osnov za (još jedan) rat.
Zanimljivo je da se Amerikanci protive evropskim planovima. To što, za sada, nisu na način sličan evropskom postupili sa ruskim devizama blokiranim u američkim finansijskim kućama, govori da i sami procenjuju pravnu neosnovanost "upotrebe tuđeg novca".
Zapravo, Tramp eventualnu ulogu blokiranog novca vidi za potrebe restauracije Ukrajine. Traži da se SAD od te svote dodeli 100 milijardi koje bi uložili u obnovu (ekonomije) Ukrajine, pri čemu bi 50 odsto profita iz rata obnovljenih, odnosno izgrađenih kompanija odlazilo u budžet najmoćnije sile na svetu. Ostatak svote bi se mogao upotrebiti za obnovu onih teritorija Ukrajine koje će, po svemu sudeći, ubuduće pripadati Rusiji.
Trostruko više za NATO
U Briselu nastavljaju da izdvajaju novac za naoružavanje. Lane je sto svetskih vodećih proizvođača oružja i vojne opreme prihodovalo 679 milijardi dolara, sedam odsto više nego prethodne sezone, od čega je američkim proizvođačima otišlo preko 340 milijardi.
Koliko militarizacija evropskih država dobija na ubrzanju i uvećanju pokazuje rast izdvajanja za NATO savez sa dva na čak pet odsto nacionalnog BDP. Biće to novi podsticaj industriji naoružanja, pa je "Rajnmetal", vodeći nemački vojni proizvođač već izukalkulisao da će mu 2030. godine prihod sa prošlogodišnjih deset skočiti na pedeset milijardi evra. Teško da se u vremenima tako ogromnih militarnih podsticaja može očekivati miran život, ratni duh kao da je pušten iz boce.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Gujaničić: Zahtev Srbije MOL-u da rafinerija radi - nerealan
10.05.2026.•
5
Država, kao manjinski akcionar u NIS-u, ima nerealne zahteve od potencijalnog kupca, kompanije MOL, da Rafinerija u Pančevu radi određenim kapacitetom, rekao je glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.
Vasić: Ne treba se žaliti na cene nekretnina, ako bi pale - to bi značilo da postoji veliki problem na tržištu
10.05.2026.•
29
Finansijski konsultant Vladimir Vasić izjavio je da ukoliko bi došlo do pada cena nekretnina u Srbiji, posledice toga bi osetili i građani, i banke, i investitori.
Navodna ponuda nepoznate srpske kompanije za NIS - podizanje cene?
10.05.2026.•
5
Vest da je novoosnovana i nepoznata kompanija iz Srbije ponudila ruskim vlasnicima dve milijarde evra za otkup njihovih akcija u NIS-u, ne smatra se ozbiljnom, već je njen cilj verovatno podizanje vrednosti kompanije.
Radosavljević: Rusi od početka ne žele da prodaju NIS
09.05.2026.•
12
Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, izjavio je da građani Srbije dobro percipiraju da se ekonomska situacija u zemlji neće kretati u dobrom smeru.
EU: Aviokompanije moraju da plate odštetu putnicima i kada otkazuju letove zbog krize sa gorivom
09.05.2026.•
2
Evropska unija poručila je aviokompanijama da neće biti oslobođene obaveze isplate odštete putnicima ukoliko otkazuju letove zbog nestašice ili visokih cena avionskog goriva, uprkos sve ozbiljnijoj energetskoj krizi.
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
20
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
49
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
3
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
8
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
44
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
1
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
27
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
Komentari 3
Stojan
Anonimus
Cagliostro
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar