Menu 021

INTERVJU Anton (Partibrejkersi): Jedina prava revolucija je menjanje sebe

Nebojša Antonijević Anton, čuveni gitarista Partibrejkersa, ali i frontmen sastava Hevi Hipi Bejbi, predstavio je publici na ovogodišnjem Exitu svoj album "Rečeno, učinjeno ili ne, od toga zavisi".
Info 23.07.2018. | 15:01 > 12:15
INTERVJU Anton (Partibrejkersi): Jedina prava revolucija je menjanje sebe
Foto: 021.rs
Antonovu muziku rok kritičar Žikica Simić opisao je kao "čist rok, tvrd, prepečen, vibrantan". Stvarajući neke od najpoznatijih rifova domaćeg rokenrola, Anton, rame uz rame sa Zoranom Kostićem Canetom, čini temelj Partibrejkersa. Posle 35 godina sviranja, uz 10 studijskih i jednog koncertnog albuma, i posle izleta Caneta sa Škrticama, na svoj projekat odlučio se i Anton. 
 
Kao proizvod muziciranja proizašlo je 10 pesama u kojima se vide različiti uticaji, od fanka do same srži - bluza. Anton peva o malim ljudima, o egoizmu današnjeg doba, konzumerizmu, ali i o prijateljstvu.
 
Iskustvo sumorne svakodnevnice oseća se u stihovima "kad si bez posla, kad si bez para, tvoj bluz se zove čovek bez prava". Da bi došao do takvih stihova morao je, kako kaže u intervjuu za 021.rs, da pođe od sebe.
 
"Gledajući oko sebe primetio sam da je jako puno ljudi u nekakvoj depresiji, nema životne radosti. Trebalo bi puno više života da pokazujemo, ali da bismo to mogli morali bismo da imamo života u sebi i da stalno budemo tu jedni za druge. A ne svako da bude okrenut sebi, maltene vezanih ruku zbog raznoraznih strahova. Ne mislim to samo za našu zemlju, to je jedan planetarni momenat. Ta materijalna strana je jako pritisla čoveka, ljudi rade po ceo dan, a na kraju budu uskraćeni za osnovne životne radosti", kaže Anton.
 
021: Kako je napisano na jednom zidu, trpi muke - najlakše je dići ruke?
 
Anton: Bez trpljenja nema ništa. Tako se čovek vežba da postane jači. Postoji ona da što te ne slomi učini te jačim. Naravno, nisam mazohista, nikako nije super da te neko mlati, daleko bilo. Čovek treba da bude okrenut ka čoveku, čak i kada je u pitanju neki negativni impuls. Mora da ima neko pražnjenje, ali da skapira da konflikt nije poenta, nego da iz svake situacije pokuša da izvuče pouku. 
 
 
021: Naziv albuma "Rečeno, učinjeno ili ne, od toga zavisi" šalje jasnu poruku. S druge strane, poznato je da se mnogo priča, a malo radi. Jesu li onda reči izgubile svoju vrednu?
 
Anton: Sve zavisi ko tu reč izgovara. Reč nikada neće izgubiti vrednost. Ona nas je stvorila i bez reči smo ništa. Možemo da lelujamo, da glumimo neki život, da postanemo ovo ili ono, najbogatiji ili najpametniji, ali ako nemamo reči u sebi, onda je to ništa. 
 
021: Ni u muzici situacija ne deluje drugačije. Blještavilo i ispunjavanje forme zamenili su reči. 
 
Anton: To je jedan veliki deo, ali tome je doprinela ta materijalna strana, industrijski deo. Svuda na svetu postoje ljudi koji i dalje žele da sviraju, koji žele da se bave poezijom, da slikaju, da pišu, da rade, koji vole da rade, to su sve dragocene stvari. Međutim, nekako je materijalna kultura izrodila lažno blještavilo i postoji to o čemu govorimo. Ali nije to muzika, to je jedan deo svega toga. Uvek je bilo 10 odsto onoga što je iskreno i pravo i 90 odsto svega ostalog.
 
 
021: Tih 10 odsto odolevaju svemu i plaćaju određenu cenu. Zaključujete u pesmi da pod "zemljom teškom sijaju kosti od saća, tu biti čovek skupo se plaća". Usud naših vremena ili odlika života?
 
Antona: Oduvek je tako bilo. To možemo da vidimo iz istorije, u poeziji. Njegoš je rekao kako treba biti čovek. To je u suštini to.
 
021: I u tom svetu gde se biti čovek skupo plaća, utisak je da sami sebe dosta vrednujemo. Pomislimo da svet treba da kreće onako kako mi želimo.
 
Anton: Ja mogu samo da posmatram, ali to stoji. Međutim, svi smo različiti, ne možemo da posmatramo sve u globalu. Imaš ljudi koji rade strpljivo, vredno, za svoju porodicu, trpe, ali i dalje imaju radost u sebi. Ti se pitaš kako im to uspeva čoveče? A to se dešava, znam takve primere i to su meni velika ohrabrenja. 
 
 
021: Jesmo li onda mi sami ono što bi trebalo da menjamo?
 
Anton: To jeste put i to sam naučio kroz život. Jedina prava revolucija je sebe da menjaš. Drugome može da pomaže neko ko je sebe dobro izgradio, ko je prošao sve to, i onda zadobio toliko mnogo, ljude, ono za čim svi vape. Takav čovek može svojom rečju druge da ohrabri i da im pomaže. Ali čovek mora sam da se bori. Svakodnevna mala promena na kraju stvara veliku. Gradiš sebe.
 
021: Cane je imao nastupe sa Škrticama, vi sa Hevi Hipi Bejbi, a sada već imate zakazane nastupe rame uz rame kao Partibrejkersi. Sprema li se neki novi materijal?
 
Anton: Ja čekam da snimimo novu ploču. Isto je i sa Hevi Hipi Bejbi, možda ćemo čak do kraja leta nešto novo da snimimo. Mora da se šljaka, čoveče. To je radost.
Autor: Zoran Strika - strika@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest