Novosađanin Mihajlo Božović već pet godina stanovnik je Istanbula. Tamo je doktorand na Univerzitetu Ibn Haldun Instituta za istraživanje civilizacija (Alliance of Civilizations Institute). Na tom istom univerzitetu radi kao asistent na Departmanu komparativne književnosti.
Vesti o tome kako se zapad bori sa koronom uglavnom imamo svakodnevno, a kako borba protiv nje izgleda na istoku planete u odnosu na našu geografiju, za 021.rs iz Istanbula govori Mihajlo Božović:
"Turska je nešto kasnije u odnosu na Srbiju počela da registruje svoje prve zaražene virusom korona. Pretpostavljam da je upravo zbog toga imala vremena da preduzme mere zaštite javnog zdravlja, te je širenje bolesti u početku teklo prilično sporo.
Svuda po zemlji pravljeni su karantinski kampovi u koje su bili smeštani putnici iz aviona koji su sletali na aerodrome širom države. Veliki broj turskih državljana se vratio iz Evrope i oni su karantin od 14 dana provodili u svojim kućama.
U početku, Turska nije imala propisane mere koje su se odnosile na čitavo stanovništvo, već su one uvođene kako je rastao broj zaraženih i preminulih. Trenutno je u Turskoj zaraženo oko 80.000 ljudi, a 1.900 je umrlih. Ti brojevi se na nivou dana povećavaju za oko 6.000 zaraženih i 200 umrlih.
Prva od uvedenih mera bila je zabrana kretanja mlađih od 20 i starijih od 65 godina. Zatim je zabranjen međugradski saobraćaj, a potom je zaustavljen ulaz i izlaz privatnih vozila iz većih gradova.
Gradski saobraćaj u Istanbulu funkcioniše normalno, jer dobar deo stanovništva još uvek ide na posao. Međutim, zabranjeno je izlaziti iz kuće bez maske. Zapravo, moguće je izaći bez maske, jer nije lako kontrolisati oko 15 miliona ljudi koliko je trenutno u Istanbulu, ali bez maske osobi neće biti dozvoljen ulaz u prodavnice i druge objekte.
U Turskoj je za vikend 10. aprila uveden i policijski čas u trajanju od 48 sati kako bi se izbegao izlazak velikog broja ljudi koji su želeli da uživaju u lepom vremenu. Stanovništvo se generalno pridržava ovih uputstava i situacija je mirna.
Jedini problem bilo je nasilje na ulicama kada je proglašen prvi policijski čas, jer je proglašen samo tri sata pre stupanja na snagu. Veliki broj ljudi je pohrlio u prodavnice da bi se opremio za narednih 48 sati. Kako su prodavnice u to vreme već bile pri kraju radnog vremena, to je dovelo do nekoliko tuča i nereda. Ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu je zbog toga podneo ostavku, koju je predsednik odbio.
Tokom policijskog časa rade pekare, apoteke i dostavljači vode (voda sa česme u Istanbulu nije za piće) i građani mogu da odu do najbliže pekare kako bi nabavili hleb. Pekare često šalju svoje prodavce sa hlebom po obližnjim ulicama kako bi se smanjila potreba za izlaženjem tokom policijskog časa.
Pošto zabrana izlaska ne postoji, osim za mlađe od 20 i starije od 65 godina, ulice Istanbula su i dalje veoma aktivne. Većina se trudi da održava distancu od dva metra, ali pošto su Turci druželjubiv narod, to im ne uspeva baš uvek. Često se mogu videti grupe muškaraca od njih četiri-pet kako opušteno, maski spuštenih na vrat, uz cigaru razgovaraju na trotoaru.
Žene su mnogo disciplinovanije što se tiče izlazaka na ulicu, ali one svoju čašicu razgovora nadomešćuju preko prozora. Uglavnom su to komšinice koje prekraćuju svoju izolaciju razgovarajući, nalakćene na prozorske daske, sa komšinicama iz ulice.
Ulice su puste jedino u vreme policijskog časa, što je u Istanbulu zaista nezamislivo. Pre nedelju dana BBC je objavio snimak praznih istanbulskih ulica sniman dronom. Prizori zaista izazivaju jezu za one koji su navikli da se svakodnevno probijaju kroz hiljade prolaznika, na primer u Ulici Istiklal.
Građani se pridržavaju zdravstvenih mera i velika većina ne izlazi bez maski. Pravilo održavanja rastojanja se poštuje u objektima i broj kupaca u prodavnicama je ograničen na jednog kupca na svakih 10 kvadratnih metara lokala. Na ulazu u svaki objekat jasno stoji koliki je to broj.
Maske bez problema mogu da se nađu u apotekama i bolje snabdevenim prodavnicama, a tekstilne maske, čija je upotreba veoma rasprostranjena, se mogu nabaviti skoro u svim objektima. Država je obezbedila i veliki broj maski koje se dele besplatno građanima, naročito na stajalištima javnog gradskog prevoza (u koji spadaju autobusi, metro i brodovi).
Ulaganja Republike Turske u javno zdravlje su se isplatila i za sada nema problema sa smeštajnim kapacitetima u državnim bolnicama. Iako je Turska objavila da će svi troškovi lečenja pacijenata zaraženih korona virusom biti besplatni, deo stanovništva, koji je to i do sada radio, leči se u privatnim bolnicama koje su podjednako dobro opremljene.
Inače, u prvoj nedelji pandemije nisu sve bolnice bile potpuno opremljene zaštitnom opremom, ali je taj problem veoma brzo prevaziđen i trenutno nema problema sa snabdevanjem.
Univerzitet na kom radim je očekivao da će nastava biti prebačena na onlajn format, te smo se za to pripremali još u februaru. Kada je u martu doneta odluka da se nastava obustavlja, spremno smo dočekali prelazak na onlajn nastavu.
Pošto radim od kuće, izlaske sam sveo na minimum. Odlazim u nabavku jednom nedeljno, dok svaki drugi ili treći dan odlazim u kraću šetnju. Ostajanje kod kuće mi zaista ne pada teško, jer kao doktorant koji radi na svojoj tezi svakako imam dovoljno toga što bi mi zaokupilo misli.
Međutim, sama činjenica da je izlazak iz kuće zabranjen, ili nepoželjan, unosi dozu neprijatnosti u našu svakodnevnicu. Trenutak u kom se zapitamo, da li sada možemo da izađemo i da li je takav potez opravdan ili ne, stvara nespokoj koji se reflektuje najviše na našu koncentraciju. I to nije u vezi samo sa izlaženjem iz kuće.
Za nas koji ne živimo u istoj zemlji kao i naši roditelji, rodbina i prijatelji, tu je i dodatno opterećenje u razmišljanju – a šta se sada dešava kod njih? Rezultat takvog stanja, bar u mom slučaju, jeste praćenje ne samo lokalnih i svetskih medija, već i medija u Srbiji, što čoveku ispuni dan.
U Turskoj mediji ne unose paniku. O razvoju epidemije u državi obaveštavaju prilično objektivno. Glavni izvor informacija je ministar zdravlja Fahretin Kodža, dok se predsednik republike i drugi resorni ministri obraćaju po potrebi. Velike politizacije nema, ili barem takvi tekstovi i snimci do mene nisu stigli. Opozicija i dalje kritikuje neke odluke vladajuće partije, ali je dobrobit građana u vezi sa zdravljem i zaštitom od korona virusa u prvom planu.
Na drugim poljima i po drugim pitanjima, politika je i dalje politika, a aktuelne teme poput Istanbulskog kanala i ekonomske situacije su skrajnute, ali i dalje aktuelne.
Provođenje izolacije u grupi ili pojedinačno, lice su i naličje istog novčića. I jedna i druga opcija imaju svoje dobre i loše strane. Mi smo socijalna bića i kontakt sa drugim ljudima nam je od esencijalne važnosti.
Dvadesetčetvoročasovna upućenost jednih na druge ume da iscrpi, ali usamljenost je podjednako, ako ne i više, iscrpljujuća. Bitno je znati ispuniti dan i ne upadati u osećanje dosade, barem ne na duže vremenske periode.
Sa svih strana nam stižu razne preporuke kako najbolje da iskoristimo vreme koje nam je dato, ali niko ne može znati bolje od nas samih šta nam najviše prija. Neki ljudi vole da vežbaju, drugi da čitaju, treći da gledaju filmove i serije, dok četvrti prate sve prenose predstava i opera kojih ima toliko mnogo. Tu su i razni kursevi, hobiji, čišćenje kuće, isprobavanje drugih kuhinja i slično.
Pa ipak, smatram da je ovo vreme najbolje iskoristiti da bolje upoznamo sami sebe i svoje bližnje. To me uvek vraća na Sokratovo geslo "upoznaj samog sebe". Trenutno imamo više vremena da zastanemo i razmislimo. Pa da nastavimo da razmišljamo o svemu.
Nismo u žurbi i ne moramo da dajemo brzoplete odgovore ni sebi, ni drugima. Ponekad je ćutati i ne raditi ništa podjednako produktivno, ili čak produktivnije, od rada. Samo ako znamo kako kvalitetno da provodimo vreme sami sa sobom, znaćemo kako da to isto radimo i sa drugima.
Iako smo u izolaciji, savremena tehnologija nam je omogućila da budemo u konstantnom kontaktu. Nikada češće nisam bio u kontaktu sa porodicom i prijateljima nego ovih dana. Razgovaramo o svemu. Sve to izgleda kao dobar brainstorming. Svi strahovi i sumnje se lako odagnaju ako se podele sa bližnjima.
Smatram da je ključ svakog uspešnog suživota u razgovoru i iskrenosti. U zajednicama je teško naći vremena za sebe i osamljivanje, ali je sasvim legitimno reći da vam je ono potrebno. Jedino tako ćemo imati razumevanja jedni za druge. Ili što bi rekao Mustafa Kemal Ataturk, prvi predsednik Republike Turske: "Yurtta sulh, cihanda sulh", u slobodnijem prevodu: "Mir u kući, mir u svetu"."
Komentari 2
parking servis
Milan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar