Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Foto: 021.rs
U toj viziji Srbije, a koja ujedinjuje gotovo celokupnu (u najopštijem smislu shvaćenu) opozicionu javnost, za čoveka koji je izlazio iz frižidera politički više nema mesta. Isto važi i za plejadu njegovih saradnika, kontroverznih biznismena i medijskih mogula koji su prethodnih godina obavljali prljave poslove u korist kidnapera srpske države.
Gotovo jednoglasno, gorko raspoloženje spram onih koji su se ogrešili o ljudske i moralne zakone primorava nas da razmišljamo o temi lustracije, tj. njihovom uklanjanju sa javnih funkcija. Lustracija je mehanizam tranzicione pravde koji se mahom koristi u postkonfliktnim društvima ili nakon perioda velikih društveno-političkih promena.
Cilj lustracije je da se pripadnici i saradnici prethodnog, autoritarnog režima, koji su nesavesno obavljali svoj posao, kršeći ili pomažući u kršenju ljudskih prava građana, sankcionišu zabranom obavljanja javnih funkcija u određenom periodu.
Ta kršenja su ona koja mogu predstavljati krivična dela ali mogu biti i bilo koji vid ponašanja koji narušava ljudska prava građana predviđena Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, čak i onda kada ona nisu nacionalnim zakonima propisana kao kažnjiva.
Zato je važno naglasiti da lustracija ne podrazumeva utvrđivanje krivične, već pre svega moralne odgovornosti lica na osnovu koje mu se zabranjuje vršenje javnih funkcija. Cilj lustracije nije, kako to kritičari često zameraju, osveta nove vlasti (u našoj istoriji poznata i kao narodni odisaj) već ono što proističe iz etimologije ove latinske reči, pročišćenje radi ozdravljenja.
Lustracija nije nova tema u srpskoj javnosti. Ona je postala značajna krajem 90-ih godina, a osobito nakon demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine. Iako je Milošević tada srušen, duh njegovog režima i dalje je živeo kroz mnogobrojne kadrove u državnoj administraciji, posebno sudstvu i organima bezbednosti.
Nova je vlast od nultog dana bila suočena sa pitanjem šta raditi sa ovim ljudima. Veći deo DOS-a u načelu se zalagao za lustraciju, dok su u tome prednjačile Demohrišćanska stranka Srbije i Građanski savez Srbije iz čijih redova je potekao predlog Zakona o lustraciji.
Pročitaj još
Rečima Vladana Batića, tadašnjeg predsednika demohrišćana i ministra pravde, cilj lustracije u pravosuđu bilo je "odvajanje žita od kukolja" implicirajući time da se ne teži osveti, već samo pročišćenju kadrova odstranjivanjem onih koji su se dokazano ogrešili. Ivan Andrić iz Građanskog saveza, jedan od predlagača Zakona o lustraciji, braneći ovaj predlog tvrdi da je on "negacija revanšizma" upravo zato što podrazumeva precizan postupak i pravo žalbe za one koji su predmet zakona.
Tadašnja opozicija osporavala je ovu argumentaciju. Socijalisti i Radikali tvrdili su da je reč upravo o političkoj odmazdi i revanšizmu. Pozivajući se na član 4 u kom se navodi da se odredbe zakona primenjuju na sva kršenja ljudskih prava počevši sa 23. martom 1976. kao datumom stupanja na snagu Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, opozicija ukazuje na njegovu retributivnost i retroaktivnost.
Tako je vođa radikala, Vojislav Šešelj, u jednom od svojih nadahnutih monologa izjavio da "na pomen zakona o lustraciji zamišlja kako vlast veša ljude o lustere". Ne tako dovitljiva ali ništa manje konsekventna po Zakon o lustraciji bila je argumentacija Demokratske stranke Srbije. U duhu svoje "legalističke reputacije" funkcioneri DSS-a kritikovali su predlog zakona o lustraciji kao retroaktivan, neusklađen sa domaćim zakonima ali i Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.
Uprkos oštrim protivljenjima i opstrukcijama opozicije, Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, poznat i kao Zakon o lustraciji stupio je na snagu u maju 2003. godine. Njegova smrt usledila je već tokom aplauza u skupštinskoj sali.
Komisija za lustraciju pri Narodnoj skupštini Republike Srbije koja je trebalo da utvrđuje kršenja ljudskih prava nikada nije oformljena u punom sastavu usled odbijanja opozicije da učestvuje u izboru člana komisije iz svojih redova, iako su za nju redovno odvajana sredstva iz državnog budžeta koja su iz godine u godinu bivala sve manja i simboličnija.
Čini se da je unutar nove vlasti prevagnulo uverenje da je sa predstavnicima prethodnog režima i njihovim preteklim kadrovima u dubini države lakše naći kompromisna rešenja nego se sukobljavati, te da je zato volja za zadovoljenjem tranzicione pravde brzo presahla. Pored toga, Zakon o lustraciji nikada nije ispratio i predviđeni, paralelni Zakon o otvaranju dosijea tajnih službi, bez koga bi lustracionoj komisiji u punom sastavu, sve i da je formirana, rad bio značajno otežan.
Koalicijom Demokratske stranke i Socijalista iz 2008. godine, na temu lustracije stavljena je neformalna tačka, a svako njeno spominjanje zvučalo je naivno i arhaično. Pet godina kasnije, nikada primenjenom Zakonu o lustraciji isteklo je važenje.
Neuspeh Zakona iz 2003. godine pred nas postavlja pitanje da li nam je takav zakon potreban danas, u okolnostima kada se iza horizonta nazire nešto što sve više liči na kraj Vučićeve vlasti? Smatram da jeste i da opis neuspeha istorijske lustracije u Srbiji ne sme služiti kao obeshrabrenje već kao nauk za buduću.
U zemlji poput Srbije, gde autoritarna vlast već duže od decenije uzurpira institucije i postepeno zarobljava državu do mere u kojoj Ministarstvo unutrašnjih poslova ne sme da objavi tačan broj okupljenih na komemorativnom skupu, suštinska promena je nemoguća bez odstranjivanja duboko korumpiranih kadrova, ogrezlih u kršenju ljudskih prava.
Neke od ovih promena moguće su i u okvirima postojećeg pravnog sistema, posebno kada je reč o vrlo eklatantnim primerima kršenja zakona ali usvajanje posebnog zakona o lustraciji pokazalo bi, praktično i simbolički, rešenost ove generacije da ne ustukne tamo gde se prethodna zaustavila. Pored toga, takvim bi zakonom bila obuhvaćena i ona kršenja ljudskih prava koja postojeći zakoni ne prepoznaju kao krivična dela.
Da bi budući zakon o lustraciji bio uspešan, neophodno je da budemo svesni složenosti i realistično procenimo zahvat lustriranja. Lustraciju nije lako započeti i sprovesti, a sami procesi mogu biti veoma tromi. Oni otkrivaju mnoge neprijatne istine o ljudima, događajima ali kroz njih i o samom našem društvu i da bismo je uspešno sproveli moramo biti spremni za suočavanje sa vlastitim neprijatnim odrazom u ogledalu.
Lustracija podrazumeva spremnost društva za samorefleksiju i prihvatanje bolnih istina koje se kose sa našim predubeđenjima ali je njen plod utoliko slađi ako izdržimo povratni pogled ambisa u onim mračnim budžacima naše kolektivne duše. Katarzični primeri jedinstva, tolerancije i samopožrtvovanja kojima sam i lično svedočio u godini protesta iza nas, prevazišli su neke, za ovo podneblje drevne podele i ograničenja i ohrabruju me u uverenju da ćemo biti kadri da izdržimo teret lustracionog samosuočavanja i da smo kolektivno spremni za pročišćenje našeg političkog prostora.
Optimizam nas, međutim, ne sme prevariti da dobra šansa znači izvesnost. On nas može uljuljkati u uverenju da su moralna ispravnost naših zahteva i lepa želja dovoljne, iako brojni dokazi ukazuju da duboko ukorenjeni autoritarni režimi poseduju žilavost i sposobnost obnove, čak i onda kada su posečeni do ilovače.
Iako je neophodna, želja bez dobre pripreme, svesti o razmerama prepreke i dobre anticipacije mnogobrojnih bočnih udara sa kojima će neka buduća lustraciona komisija biti suočena, neće biti dovoljna. Deluje mi da smo, poučeni vlastitim istorijskim primerom ali i ogoljavanjem sadašnjeg režima do njegove kriminalne suštine, shvatili da lustracija nije bezazlen posao ali i to da ipak nismo suočeni sa nepobedivim protivnikom, da imamo znanje i iskustvo i možda najvažnije, posedujemo elan da ovoga puta završimo posao.
Lustracija ne sme biti ni idealistički posmatrana kao sredstvo totalnog pročišćenja koje je ujedno i preduslov stvaranja pravednijeg društva. Jedna od najčešćih zabluda u vezi lustracije je to da njen predmet mora postati svako ko je ikada imao neke veze sa vladajućim režimom, pa se tako javljaju megalomanski zahtevi za lustriranjem desetina ili stotina hiljada ljudi.
Budući zakon o lustraciji morao bi obuhvatiti one koji su posedovali moć, visoko rangirane funkcionere režima, oruđa njihove medijske propagande koja glume privatne preduzetnike, direktore javnih preduzeća koji sa fantomkama dežuraju u Ćacilendu i slične abominacije naprednjačkog vremena ali ne i nekoga ko je samo dobio posao u fabrici ili opštini preko vladajuće stranke i ne predstavlja javno eksponiranu ili figuru na političkoj funkciji.
Praksu stranačkog zapošljavanja ne može zaustaviti, a ni kažnjavati lustracija čiji domet se završava zabranom javnog delovanja i obavljanja političkih funkcija. Drugim rečima, ni lustracija nije rešenje svih problema, posebno ne onih na dnu socijalne piramide i neke od njih moramo iskorenjivati dugoročno i primerenijim metodama ali ona jeste bitan instrument političkog odstranjenja onih najodgovornijih. Zato bi budući zakon morao precizno definisati obuhvat lica čiju odgovornost može da ispituje.
Iako poželjan lek za ojačavanje demokratije i vladavine zakona, posebno u njihovim najranjivijim fazama, lustracija sama po sebi nije eliksir njihove vitalnosti. Anti-demokratske ideje duboko su ukorenjene u našem društvu, a svest o značaju ljudskih prava nedovoljno razvijena.
Zato će transformacija na ovom polju zahtevati kontinuiran i predan rad koji prevazilazi kapacitete lustracije. Da bi promene kojima težimo, a čiji su ciljevi sadržani u temeljnim zahtevima studentskog pokreta, bile suštinske, lustracija je neophodna kao jedna od dimenzija rešenja ali nikako jedina. Ona stvara pretpostavke za izgradnju ili ozdravljenje demokratskog poretka uklanjajući, makar privremeno, njegove egzistencijalne protivnike sa javnih funkcija ali tu se njeni dometi kao administrativne i političke mere završavaju.
Postupak pred lustracionom komisijom nije krivični postupak i osoba koja se udaljava sa javne funkcije nije krivično, već moralno odgovorna za kršenje ljudskih prava. Utvrđivanje krivične odgovornosti i izricanje kazni osobama koje su bile predmet zakona o lustraciji i dalje će biti odgovornost sudova. Zato je lustracija bez nezavisnog i efikasnog sudstva nedovoljna.
Lustracija nije deus ex machina rešenje koje bi našu zemlju promptno očistilo od višedecenijskih naslaga političke prljavštine ali ona je mehanizam koji bi, precizno isprogramiran i institucionalno koordinisan, mogao predstavljati snažnu branu mladoj srpskoj demokratiji posle naprednjaka.
Donošenje novog zakona o lustraciji bi pokazalo odlučnost, a njegova savesna primena demokratsku nepokolebljivost nove vlasti. To bi bio povoljan znak da je onaj dobri duh koji je nadahnuo studente, a preko njih i građane sobom ispunio i samu Srbiju.
Autor je istraživač pripravnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu
Tekst "Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva" prvobitno je objavljen na sajtu Peščanika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Jadna SNS maskarada na Detelinari
14.10.2025.•
23
Žandarmerija je u subotu počela da se okuplja malo ispred zgrade, malo pored, malo preko puta, malo tamo niže.
Vučićeva loša priča
07.10.2025.•
9
"Vučić jednostavno kaže – promenite ploču ili se ni vi nećete dobro provesti."
Roditeljima koji deci tutnu telefon u ruke
07.10.2025.•
8
Snimak mog dvanaestogodišnjeg deteta, koji je napravio njegov vršnjak osvanuo je na jednoj Instagram stranici pod nazivom "Blamovi"...
Moldavski scenario u Srbiji: Zašto poruka "raspiši izbore" ne znači mnogo
30.09.2025.•
31
Kada sledeći put kažete u pravedničkom gnevu "Raspiši izbore!", trebalo bi da se setite izbora od nedelje u Moldaviji, da vidite koliko samo raspisivanje izbora - ništa ne znači.
Sankcije NIS-u: Biće loše po nas
26.09.2025.•
37
Posle pola godine neizvesnosti, Srbija će od 1. oktobra biti pod sankcijama.
Drugačije mišljenje
19.09.2025.•
17
Zanimljivo je, i u isto vreme duboko cinično, da je Čarli Kirk postao tema u Srbiji tek onog trenutka kada je ubijen.
Današnja lekcija
12.09.2025.•
6
Nekada su nas učili da je škola kuća znanja, da se u nju ulazi tiho i izlazi malo mudriji, da se u njoj stiču znanja i vrline i postaje se čovek.
Srbiju je neko pozvao i probudio
04.09.2025.•
9
Dok je spavala snom pravednika i sanjala kako će jednog dana da se probudi sva svoja, telefon je zazvonio.
Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama
04.09.2025.•
23
Mesecima unazad u vazduhu lebdi pitanje o budućnosti televizija N1 i Nova S, njihovih portala, te Danasa, Radara i Forbs Srbija.
Nesređeni birački spiskovi - ko bira, a ko broji glasove?
02.09.2025.•
8
Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Piše Siniša Tucić: Istorija pamti - i one koji ćute i oni koji deluju
29.08.2025.•
6
U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.
Osećate li bes?
28.08.2025.•
23
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Evropa se ubrzano naoružava
25.08.2025.•
16
Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.
Dogovor stranačkih kolega
21.08.2025.•
17
Prošlog četvrtka uveče učesnici protesta u Novom Sadu su akumulirani bes iskalili na gradskim prostorijama Srpske napredne stranke i demolirali ih.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar