Menu 021

Nenad Valentik piše za 021.rs iz Omana: Obični ljudi neće postati paranoično oprezni, ali svetske vlade hoće

Današnji stanovnik Muskata nekada je bio zaslužan za blistavu estetiku srpske verzije časopisa "ELLE". Sedam godina bio je umetnički direktor ovdašnjeg izdanja "National Geographic", ali i prvi zvanični art direktor Politike AD. Sa dalekog jugozapada Azije piše o tome kako je ovih pandemijskih dana...
Info 06.05.2020. | 12:50 > 19:52

Grafički dizajner Nenad Valentik već šest godina živi u Muskatu, glavnom gradu dalekog Omana. Na jugozapad Azije, odnosno južnu obalu Arabijskog poluostrva, otišao je na poziv tamošnje marketinške agencije.

Reputacija nekoga ko je radio u srpskoj verziji svetskog modnog magazina ELLE, bio art direktor ovdašnjeg izdanja časopisa National Geographic, potom prvi art direktor u 120 godina dugoj istoriji najstarijih novina na Balkanu - Politici AD, omogućila mu je da prve dve godine sarađuje sa velikim kompanijama i ministarstvima. 

Nakon toga počinje da radi za udruženje Oman Society Petroleum Services (OPAL), čiji su članovi sve kompanije iz sektora nafte i gasa. OPAL je zadužen za standardizaciju, trening i unapređenje poslovanja u naftnom (energetskom) sektoru. Osnovalo ga je Ministarstvo socijalnog razvoja, Ministarstvo nafte i gasa (koje se upravo transformiše u Ministarstvo energetike) i Ministarstva rada, pa je samim tim operativni deo tih ministarstava.

Poslednje četiri godine Valentik za njih osmišljava dizajn i marketing, i u tom smislu zadužen je za mnoge projekte od nacionalnog značaja.

O tome kako je izgledao početak epidemije u Omanu, kako je stanovništvo doživelo zabrane i šta je od svega toga ostalo dva meseca od izbijanja epidemije, Nenad Valentik govori za 021.rs:

"Prvi slučaj korona virusa u Omanu zabeležen je 24. februara. Duboko mi je urezan taj datum, jer je na isti dan preminuo moj otac. 

Oman je početkom godine već bio uzdrman smrću sultana Kabusa bin Saida al Saida koji je vladao zemljom bezmalo 50 godina. Na njegovo mesto sredinom januara ustoličen je novi vladar, sultan Hejtam bin Tarik Al Said.

U skladu sa razvojem pandemijske situacije na svetskoj sceni, vrlo brzo je osnovan Vrhovni komitet za borbu protiv kovida-19, koji je doneo niz restriktivnih mera.

Aerodromi su ostali otvoreni do sredine marta, dok su turističke vize ukinute nešto pre toga. Oman je povukao svoje državljane koji, uglavnom, studiraju u inostranstvu obezbedivši im besplatan avio prevoz iz SAD-a, Kanade, EU zemalja i Australije.

Da bi se poravnala epidemiološka krivulja preduzete su različite mere. Jedna od njih bila je zabrana kretanja između naseljenih mesta. Postavljeni su kontrolni punktovi i jedino je uz dozvolu bilo moguće kretanje između gradova.

U samom Muskatu bili su zatvoreni određeni delovi grada u kojima je bio najveći broj zaraženih. Takođe, svi prodajni objekti, izuzev supermarketa i apoteka su zatvoreni. S druge strane, onlajn prodaja zabeležila je veliki rast. Skoro sve neohodno sada se može kupiti preko mobilnih aplikacija sa dostavom na kućnu adresu.

S obzirom na prirodu mog posla i važnost organizacije u kojoj radim za omanski energetski sektor, pripremio sam mnogo objava i uputstava iz svih ministarstava i preneo mnogo instrukcija i preporuka za način rada u novonastaloj situaciji.

Vlada je donela odluku da se radi od kuće gde je moguće, izuzev tamo gde je neophodno prisustvo ljudi, ali ne više od 30 odsto kapaciteta. 

Muskat je grad koji zimi živi uz obalu Omanskog mora – na otvorenom, a leti u šoping molovima zbog velike količine vlage i visokih temperatura. Sva šetališta i parkovi su trenutno zatvoreni. U šoping mol se može ući ukoliko se u njemu nalazi supermarket. Grad je manje-više pust, a saobraćaj je drastično smanjen. 

U poslednje vreme primećujem sve veći broj ljudi koji uživaju u šetnji, vožnji bicikla, džogiranju. Nije dozvoljeno okupljanje većeg broja ljudi i Omancima to teže pada jer bi slobodno vreme provodili igrajući, recimo, fudbal na pesku.

Mi ovde, dakle, nismo imali policijski čas. Ograničeni su međugradski saobraćaj i kretanje između nekih delova grada, ali u okviru sredina u kojima živimo nije bilo i nema restrikcija.

Ovih dana počelo je postepeno popuštanje mera. Protekle nedelje dozvolili su otvaranje prodavnica sa tehničkom opremom i servise za automobile. Ministar zdravlja je istakao da još nije dostignut vrhunac krive i popuštanje mera ne bi trebalo da se tumači kao opuštanje.

Najavljeno je otvaranje aerodroma u skorije vreme. Avio-saobraćaj krenuo je od 1. maja, ali su to tzv. namenski letovi među kojima su i oni koje je organizovala moja kompanija, Ministarstvo rada i Ministarstvo energetike. Ti letovi su, prevashodno, namenjeni prevozu stranaca koji u ovom trenutku žele da napuste Oman i usmereni su ka zemljama odakle dolazi najviše strane radne snage: iz Engleske, Indije, Pakistana, Bangladeša i Filipina.

S punim razumevanjem, Omanci su, kao i većina u ovoj situaciji, zabrinuti za svoja radna mesta. Ovde već godinama postoji projekat "omanizacije" koji se realizuje kroz programe školovanja i treninga odgovarajuće radne snage kako bi se strana radna snaga zamenila lokalnom. Ceo projekat ubrzala je epidemija, jer su mnogi stranci napustili Oman u proteklih nekoliko meseci. Ujedno, preporuka je vlade da se zbog kontrole troškova ne produžavaju ugovori sa strancima, ili da se oni prekidaju. U mojoj firmi, ja sam, inače, jedini stranac. 

Što se tiče straha od pandemije, ja ga lično nemam. Verujem da će se pronaći vakcina, a do tada pridržavam se svih preporučenih mera. I sam sam, nakon povratka iz Srbije početkom marta, inicirao uvođenje mnogih. Pre bih mogao da kažem da više osećam neprijatnost zbog slike svega oko virusa u javnosti.

Ne mislim da su ljudi ovde uplašeni, mislim da je kao i u većini zemalja pogođenim ovom situacijom. Najbitnije je da se strah pobeđuje uputstvima i obaveštenjima.

Razlika između Srbije i Omana je u tome što Oman nije demokratska, niti sekularna država. Veoma se poštuje vladar i poštuju se preporuke Vrhovnog komiteta za borbu protiv pandemije. Naravno, kao i svuda ima ljudi koji se ne pridržavaju preporuka, ali većina ih poštuje."

Na propitivanje o tome da li se u Omanu nosi tradicionalna odeća i da li je pandemija njeno nošenje unekoliko izmenila, Valentik kaže:

"Tradicionalna odeća je obavezna za Omance na radnim mestima, pa i u vreme pandemije. Muškarci nose tradicionalno odelo (dišdaša), dok se žene oblače u abaje - crne haljine koje sve pokrivaju i čiji je trend nošenja devedesetih godina došao u Oman iz Saudijske Arabije. Kosa se pokriva, ali lice ne, tako da je lako nositi masku kada prilika to zahteva."

Na pitanje, kakvi se razgovori i polemike vode povodom novonastale ekonomske situcije i kakve su mere i planovi za njeno oživljavanje, Nenad Valentik kaže:

"Više od 70 odsto ekonomije Omana zasniva se na nafti i gasu. U proteklih nekoliko godina pokušava se sprovesti ekonomska diverzifikacija. Moja organizacija pokrenula je akciju energetske efikasnosti i transformaciju sektora iz neobnovljivih u obnovljive izvore energije.

Ovih dana svedoci smo velikih promena na tržištu nafte. Američka brent nafta (visokokvalitetna slatka nafta) je devalvirala ispod nula dolara. Omanska DME je dostigla najnižu vrednost od 16 dolara na svetskom tržištu. (DME je naziv za omansku naftu na svetskom nivou. Inače, svaka zemlja proizvođač ima definiciju tipa nafte kako bi se znalo o kom tipu nafte je reč i kakvog je kvaliteta, te kakve su joj ostale karakteristike, jer nije svaka nafta ista).

Godišnji BDP Omana je projektovan na ceni od 65 dolara dolara po barelu. Na osnovu toga može se zaključiti u kakvom je stanju ekonomija u ovom trenutku.

U toku krize evidentna je ubrzana zamena strane radne snage lokalnom, a kroz niz olakšica za privredu postepena priprema za stvaranje povoljne poslovne klime za ublažavanje ekonomskih prilika.

Oman ima i veliki turistički potencijal, ali je zbog sistema poslovanja, birokratije npr. još nedovoljno eksploatisan.

Od početka marta ne idem u kancelariju. Uveo sam mere zaštite u mojoj organizaciji i pripremio sve zaposlene za rad od kuće. Svakodnevno održavamo komunikaciju imejlovima, Vocapom, dok onlajn sastanke vodimo preko Tims aplikacije i ERP sistema (Enterprise Resource Planning).

Radno vreme više ne postoji. Pre Ramadana, zvanično je bilo od osam ujutro do pet popodne, dok je sada od 8 do 14 časova. Međutim, ja ga nemam iz prostog razloga što sam u stalnoj komunikaciji sa predstavnicima menadžmenta i ministarstava, kako radnim danima, tako i vikendom. Stekao sam utisak da im je dosadno kod kuće, pa su se svi usmerili na posao.

Ipak, organizovao sam se tako dobro da imam i slobodno vreme: od klasičnog bindžovanja serija, čitanja, šetnje i vožnje bicikla do praćenja raznih seminara i izvesnog vremena posvećenog ličnim interesovanjima. Evo, recimo, pre neki dan sam uplatio onlajn kurs za audio produkciju i osnove kompozicije. 

Čujem se redovno sa porodicom. Bratovljeva deca, koju obožavam i doživljavam kao svoju,  žive u Novom Sadu. Osluškujem i prijatelje na koji način su tokom krize organizovali život svoje dece u Omanu.  Škole su zatvorene i nastava se održava onlajn. Povratka dece u školu neće biti ove školske godine, niti se o tome raspravlja. U međuvremenu je objavljeno da se školska godina zvanično završava u četvrtak, 7. maja. Verujem da većina dece slobodno vreme provodi uz Plejstejšn, TV i na društvenim mrežama.”

 

Kako je sagovornik 021.rs dok je bio u Srbiji dugo godina radio u medijima, te insajderski poznaje medijsku scenu, usledilo je pitanje o tome kako su omanski mediji pratili epidemiološku situaciju.

"Sve što se plasira u ovdašnjim medijima je veoma odmereno. Ni jednog trenutka nije stvoren prostor za paniku. Vrhovni komitet za borbu protiv pandemije se oglašava periodično u trenucima kada se javnost obaveštava o donetim merama i procedurama. Ministarstvo zdravlja se pak oglašava svakodnevno obaveštenjima o trenutnom broju obolelih, izlečenih i preminulih pacijenata.

Doneta je odluka da celokupno stanovništvo tokom pandemije ima pravo na besplatno lečenje.

Što se teorija zavere tiče, i do nas su stizale vesti putem socijalnih mreža o štetnosti 5G mreže i slično. Međutim, nije dozvoljeno širenje neproverenih informacija i sve slično kontroliše Regulatorno telo za komunikacije (TRA).

Tokom epidemije inicirao sam pokretanje akcije na socijalnim mrežama omanskih ministarstava pod sloganom – MithBusters, čiji je cilj bio raskrinkavanje teorija zavere vezane za virus.

Čini mi se da je Oman dosta spremnije dočekao pandemiju od većine evropskih zemalja, iz prostog razloga što je broj obolelih u protekla dva meseca, na današnji dan (3. aprila) 2.483 uz 750 izlečenih pacijenata i 12 preminulih. Pravovremeno su nabavljeni respiratori i jedino što je isprva kratko nedostajalo su higijenska sredstva i maske. Kada kažem kratko, mislim na tek nekoliko dana.

Za lokalizaciju žarišnih područja verujem da je primenjen kineski model. Omanci su vrlo suzdržana nacija i nemali broj projekata je pokrenut u saradnji sa Kinom, tako da će se retko čuti ideja o postojanju njihove odgovornosti.

Nakon svega, ne verujem da će običan svet postati paranoično oprezan. Ali, svetske vlade hoće. Setimo se koliko se promenio način putovanja nakon 11. septembra. Svedoci smo neizostavnih promena, pojačanja sigurnosti i kontrole na svim poljima.

Većina mera koje su uvedene tokom pandemije korona virusa ostaće još dugo vremena na snazi. Ako ne iz zdravstvenih, onda političkih razloga.

I pored velikog broja preporuka kako da se organizuju rad od kuće, slobodno vreme tokom izolacije ili fizička distanciranost, verujem da mnogi ljudi u vanrednom stanju nisu u stanju da kvalitativno ispune dane. Kada je sve ovo počelo, ja sam napravio malu teretanu u kući. Isto sam preporučio i nekim svojim prijateljima i kolegama kako bi, koliko toliko, stvorili rutinu fizičke aktivnosti tokom ove situacije.

Međutim, većina mojih kolega izgubila je osećaj za radno vreme i svu pažnju je usmerila na posao, što je rezultiralo psiho-fizičkom zasićenošću i premorom.

Pored toga, ovde je maj mesec Ramadana, pa tim ujedno i posta, tako da to u kombinaciji sa izolacijom kod mnogih može da izazove anksioznost. Čovek je socijalna životinja i ne znam koliko će nam vremena biti potrebno da se naviknemo na nove okolnosti i onlajn život.

Međutim, čovečanstvo je preživelo mnogo toga u svom razvoju, pa će preživeti i ovo. Posebno ljudi u našim krajevima su prošli kroz mnogo toga poslednjih decenija, što verujem da u ovim trenucima može dati neku prednost u adaptaciji u novonastalim okolnostima."

Još fotografija koje je Nenad Valentik napravio na ulicama Muskata može se videti u galeriji.

Autor: Snežana Miletić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Nemanja
    19.05.2020 09:54
    Oman nije demokratska država, ali ne može se reći da nije sekularna. Činjenica da su zakoni u skladu sa šerijatom, ali verske vođe nemaju nikakav uticaj. Glavna razlika u odnosu na Srbiju je što je omanska država mnogo uređenija, nema mnogo improvizacija i procedure su prilično jasne. Mnogo je lakše živeti u Omanu nego u Srbiji.
  • Jovan
    07.05.2020 12:00
    nije bas sve tako
    ne bih rekao da je Oman spremnije docekao pandemiju.... Kada se pogleda njohova kriva koja ide gore-dole jasno se vidi da je njihova strategija zasnovana na dnevnom nivou.Imate slucaj kad imate 50 zarazenih a sledeci dam 160.Kako i sami Oman i kazu oni nisu bili spremni za pandemiju te samo 2.000 mogu da testiraju najvise a imaju samo jednu laboratoriju.Za tako bogatu zemlju to je ispod minimuma.Ovde pandemija traje vec 8 nedelja a nije dostigla pik.Dok se Evropa i svet otvaraju pa i Srbija Oman koji je duplo manji od Srbije i dalje je izolovan bez ikakve nade da ce autra biti bolje.
  • Nenad
    07.05.2020 06:32
    FreedomHouse
    U međuvremenu, nakon što je intervju urađen izašao je izveštaj FreedomHouse-a koji je, blago rečeno, poražavajući.
  • Domaći zadatak
    07.05.2020 02:30
    Zašto?
    Vrlo informativan intervju o državi o kojoj se malo zna, ilustrovan interesantnim fotografijama.
    Jedino ostaje na kraju žal što Novi Sad, Vojvodina i Srbija gube ovakve ljude koji bi da su mogli da ostanu i bave se svojim poslom verovatno zajedno sa svima nama koji smo ovde i trenutno se osećamo nemoćno napravili od ove zemlje bolje i dostojanstvanije mesto za život.
    Još jedna sudbina koja podseća na fenomenalni roman Vladimira Tasića "Oproštajni dar".

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest