Menu 021

Desankina republika

Teško je reći šta se u ovih nekoliko dana dogodilo. U kratkom vremenskom periodu, plamen eksklamacije "Izbačena Desanka Maksimović!" zahvatio je sve medije i društvene mreže.
Info 09.06.2020. | 20:45 > 07:44
Desankina republika
Foto: 021.rs
Piše: Dragan Đorđević, profesor srpskog jezika i književnosti
 
Kao retko kad i mediji su među sobom bili složni i uskladili tačku gledišta. Pink, Prva i Nova disali su kao jedno. Pomutile su se sve ideološke, sitnostranačke razlike. Na kratko, dogodila se srpska utopija.
 
Disalo se kao jedan. Intervjuisani su ljudi na ulicama, recitovali se stihovi, pisane i potpisivane peticije, lepota Desankine poezije branila se najvulgarnijim rečima, linč-zaricanjima i obećanjima.
 
Drugim rečima, nije ovde toliko reč o samoj poeziji Desanke Maksimović, koliko je reč o recepciji jedne senzacionalističke vesti koja je konstruisana na relaciji Zadužbine Desanke Maksimović i novinskih agencija.
 
Malo ko se pitao o drugoj, zloj strani. Kao u nekom stereotipu, kolektivna svest je umislila neke tajanstvene mrzitelje književnosti i srpstva, sakrivene u opskurnim odajama Zavoda za unapređenje obrazovanja (ZUOV).
 
Začudo, u tome su posebno prednjačili književnici i ljudi iz struke - profesori srpskog jezika i književnosti, mnogi među njima i saradnici Zavoda. Bio je to trenutak, zapravo jedan od onih trenutaka kada književnost bljesne kao bitno pitanje našeg društva.
 
Spolja posmatrano, neko bi se nanovo ubedio da je to ona ista nacija koja u prste zna i Petera Handkea i probleme institucije Nobelove i NIN-ove nagrade. Nacija koja bez književnosti neće i ne može. Koja ne dopušta da književnost bude iščupana iz njenog srca.
 
Videći da je narod na viralnim nogama, univerzitetski profesori su potpisivali peticije, oportunistički grabeći deliće situacije u ime svoje samobitnosti. Jer, uspeh je bio zagarantovan. Do kraja prvog dana pobeda je oglašena afektnom akcijom Državnog vrha. Bili smo jedno. I mi, i oni. I Bećković, i Ana Ristović, i Vladimir Kopicl.
 
Trenutak, za nas redak. Egzaltacija narodnih i edukovanih masa. Čak ni korona nije uspela u tome da nas ubedi kako postoje problemi koji mogu da nadiđu sva naša razmimoilaženja, sve naše sukobe.
 
Na trenutak, poput Užičke, uspostavila se Desankina republika. U ovom trenutku ne znam koliko će trajati. Slutim. Slavna Užička, recimo, nije ostala zaboravljena, uprkos kratkotrajnosti i uprkos političkim tranzicijama.
 
Do kraja dana pravili su se planovi predstojeće higijenske akcije: kako počistiti nekompetentno smeće.
 
Na društvenim mrežama predlagalo se sledeće: da se odabere po jedan predstavnik naroda iz svakog grada, pridružiti ih potom odabranim savremenim pesnicima u legitimno telo koje ima zadatak da pažljivo preispita plan i program iz srpskog jezika i književnosti. Situacija pekićevska.
 
Druga tačka gledišta, međutim, pokazala bi mnogo toga što se u senzacionalističkom požaru ne vidi: da je Desanka Maksimović za nastavni plan i program ostala neupitna kulturna činjenica.
 
Ne, ona nije izbačena, već najzastupljenija pesnikinja u programu. Sa dvadeset pesama koje se obrađuju od prvog do osmog razreda i uz predlog da se knjiga "Tražim pomilovanje" pridruži prvoj godini srednje škole - kao primer kako srednjevekovna tradicija može da oživi u izrazu jedne vrsne pesnikinje XX veka - potvrđen je kanonski status Desanke Maksimović.
 
Ili drugim rečima: od dvanaest godina obrazovanja, delo Desanke Maksimović prisutno je u devet godina: osam godina osnovne i u prvoj godini srednje škole.
 
Isto tako, u požaru se nije videlo ni ovo: da je samo u program četvrtog razreda uveden Stevan Raičković ("Zapisi o Crnom Vladimiru"), "Pismo" Ivana V. Lalića; da su u izborni program ušli "Karantin" Raše Livade, zatim "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji" Bore Ćosića, "Upotreba čoveka" Aleksandra Tišme, "Opsada crkve Svetog Spasa" Gorana Petrovića, "Usta puna zemlje" Branimira Šćepanovića, "Mamac" Davida Albaharija, "Lagum" Svetlane Velmar-Janković, "Oproštajni dar" Vladimira Tasića, "Milenijum u Beogradu" Vladimira Pištala; od stranih pisaca tu su i Džordž Orvel, i Italo Kalvino, i Umberto Eko.
 
Ali, da to ne bude već previše. Jer, ovde i nije reč o novinama, niti je reč o književnosti. Reč je o idolopoklonstvu: kanonski pisac je u našoj kulturi svetac.
 
On nije običan čovek niti žena; primer je vrle i uzorne osobe, a ako i ima životne i ideološke lomove - oni svetačkom identitetu samo doprinose. Govor o njoj/njemu uvek je dostojanstven i pun lepih reči. O tome, recimo, govore u velikoj meri dosadni i isprazni učenički radovi o Andriću, prepisani sa bljutavih linkova, koji do u beskraj ponavljaju sintagmu o junaku-mostu, ilustracijama sa prvih sedamdeset do sto strana romana "Na Drini ćuprija".
 
Dve su posledice ovakve strategije: svetački karakter kanonika i njihova visoka zastupljenost u programu ne dovodi do toga da oni budu temeljno pročitani.
 
Štaviše. Njihovim beskrajnim ponavljanjem u programu stvara se efekat dosade i zamora. Ali, na drugoj strani, baš ta hipnoza čini od učenika da jednog dana, odrasli i prošiveni koncem neupitnih vrednosti - (visoko)obrazovani ili ne - progovore jednostavnim i učinkovitim jezikom mržnje.
 
A upravo je on obeležio dane za nama. I možda još dva-tri dana koja predstoje. Potom, kao i obično: tišina, muk, do sledećeg velikog literarnog skandala: Nobela, NIN-a.
 
Autor je profesor srpskog jezika i književnosti XIII beogradske gimnazije i član radne grupe ZUOV-a koja je pripremala Predlog programa nastave i učenja od 1. do 4. razreda gimnazije. Tekst je prvobitno objavljen u "Danasu".
Autor: Dragan Đorđević (Danas)
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Kontras
    13.06.2020 22:58
    Kriticka analiza
    Gospodin je zaposlen u ZUOV. Tekst je u stilu: "Hvalite me usta moja...". Nije zaboravio da popise sta je dodato.
    A sta je izbaceno? Pa, nista bitno, samo ono sto je decenijama bilo kost u grlu vlastodrcima. Izbacen je Radoje Domanovic - kompletno. Nece on nama da soli pamet i da se bavi nasim savremenim problemima! Izbacen je i Kocicev "Jazavac pred sudom", pretpostavljam zato sto je danas pravosudje jos gore nego tada. Cika Jova Zmaj i Jututiunska narodna himna takodje nisu preziveli reformu. Da li treba da objasnjavam zasto?
    Ko to kaze, ko to laze da je bratstvo i jedinstvo mrtvo? Nije, jer su iz programa izbacena brojna dela koja bi mogla da uvrede bivsu bracu: Smrt Smail-age Cengica, Jama i mnoga druga. Nije lepo nase komsije "iz regiona" podsecati sta su nam radili.
    S druge strane, Srbija zatire svaki trag da je ikad u Vojvodini postojala ma kakva autohtona kultura. Citali ste Pop Ciru i Pop Spiru? E, vase dete ga nece citati. Salasar od Veljka Petrovica je takodje netragom nestao. Ima li salasau Centralnoj Srbiji? Nema. E pa nece ih biti ni u literaturi.
    Sta je ubaceno? Npr. Frankenstajn i Zivotinjska farma, da nas podseti gde zivimo.
    Kako vam se dopada ova kriticka analiza vaseg kasapljenja srednjoskolskih programa srpske knjizevnosti, gospodo iz ZUOV?
  • Geronimo
    13.06.2020 07:56
    Nije "kolektivna svest" zastranila ovde prvi put, živi se rijaliti, potrošački i politički rijaliti. Pola ljudi ne bi dolazili na internet vesti da evo sutra se ukinu i plus/minus i uopšte mogućnost ostavljanja komentara, ni botovi koji namerno seju iluzije, ni oni što vole da se svađaju jer im je to ventil a nije bitno čak ni tekst pročitati, a ni oni što ne upiju informacije u mori treša već podsvest traži senzaciolizam. Tako i TV rijaliti vežba kolektivnu svest da je nasilje new norm, tako i botovi seju šta im treba, tako i poluvesti stvaraju profit klikom a ne vestima i to isto ide sve u pravcu new norm tj. nove realnosti... rijaliti kompletan.
  • Sramota
    12.06.2020 11:06
    estrada
    Pa ljudi mora Ceca da bude u udžbenicima, zašto jedna Desanka Maksimović, kada može jedna kraljica majka sa svojim konjima i gromovima.
    Šta nas uči Ceca a šta nas uči Desanka Maksimović?
    Joj Srbijo!!!!
  • Virtuelni profesor
    09.06.2020 18:29
    Znate onu scenu u filmu kad neko aplaudira, a niko mu se od prisutnih ne priključi, pa ispadne budala. Još veća budala ispadnete kad potpuno sami aplaudirate sebi, poput kolege Đorđevića, uposlenika ZUOV-a, u ovom tekstu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest