Zašto nije bilo dovoljno da budeš ti, predivni mladiću dragi?

Ako si mlad, prepametan, darovit iznad granica koje nadvisuju nebo, ako tvoja harizma pomera granice ravnodušnosti u drugim ljudima i budi mislećeg čoveka u njima, ako si lep kao grčki bog, ako si ostvaren kao umetnik, ako su tvoje predstave novi misaoni prostor u sveukupnoj kulturi regiona, ako si hrabar i drzak do srži istine, toliko da ti se dive upravo oni čijem se talentu ti diviš, ako te strasno mrze samo oni koji bi - a ne mogu - da budu kao ti, ako te obožava branša čiji si deo - bar oni najbolji u njoj, ako ti se zbog svega toga ljudi dive i ako te, uz sve to, kao muško biće voli neko isto tako dobar kao ti, pa zašto sve to nije bilo dovoljno za život?

Zar život nije misija? To si tvrdio ti sam.

Tvoja je bila da podsećaš da možemo i moramo biti bolji. Da nikad ne smemo odustati od toga.  

Pa zašto je onda izbor bio odustajanje?

Zbog carstva mraka? Zbog tartifâ? Iz potrebe da se najzad nađe neki mir?

"Pretpostavljam da sam našao neki svoj način da živim u ovoj zemlji, suzio sam krugove pažnje i interesa, našao prostor gde mogu da radim i bivam, da se odmaram od tog ludila. Sigurno da ono što se dešava, ono u čemu živimo, nije najugodnija stvar", rekao je pre nekoliko godina reditelj Igor Vuk Torbica povodom novosadskog gostovanja svoje preduhovite slovenačke predstave "Ožalošćena porodica".

Na propitivanje, sme li biti smeha u trenutku kada više ništa nije smešno, rekao je:

"Smeh danas služi da označimo prostor gde smeh više ne sme da postoji, da ga rabimo do trenutka kada stvari treba označiti: ovde počinje - ne tragedija, već nešto što ne bi trebalo da ima samo lekoviti aspekat. Tome smeh danas služi."

Da li prostora, pa ni za takav smeh, zaista više nije bilo, prostora koji je tako inteligentno i ingeniozno stvorio u "Tartifu", predstavi koja je vraćala veru u prostor istine i slobode, koja nas baš temeljno sramotila kao ljude, sve nas koji ćutimo i sve pod tepih guramo.

Počivaj u miru, mladiću dragi.

Neki drugi će sada - umesto tebe - morati da podižu lestvice ljudske.