Menu 021

Ruska vakcina protiv kovida: Odgovor iz Argentine na otrovne strelice sa Zapada

Dok iz najrazvijenih i najbogatijih država sveta nedeljama slušamo zluradosti na račun vakcine protiv kovid 19 osmišljene u ruskom institutu "Gamalej", iz Argentine je stigla poruka da se u pronalasku vidi nada za bolju budućnost čovečanstva i izražena je spremnost da se u ovoj državi odvijaju dalja istraživanja na razvoju i nove vakcine i one koje se priprema na univerzitetu Oksford u Velikoj Britaniji.
Info 18.08.2020. | 17:20 > 19:02
Ruska vakcina protiv kovida: Odgovor iz Argentine na otrovne strelice sa Zapada
Foto: Pixabay

Predsednik Argentine Alberto Fernandez čestitao je ruskim naučnicima na izumu, poželeo da i istraživači u drugim zemljama budu uspešni, te istakao da napore na iznalaženju sigurne zaštite od zaraze ne bi trebalo shvatati kao nadmetanje nacija. "Pandemija nas je sve pogodila i trebalo bi da nas zajednička nevolja ujedini u naporima da je savladamo", poručio je prvi čovek zemlje gaučosa.

Ne bi se moglo reći da je negativizacija ruske vakcine na Zapadu iznenađenje. Mada je "Berlinski zid" pao još pre tri decenije, "Hladni rat" nije završen. Samo su načini vođenje poprimili drugačije forme i primereni su novim okolnostima. Odavno je na području svih nauka izvršena vesternizacija, pa se sa zaprepašćenjem i "na nož" dočekaju noviteti iz bilo koje zemlje izvan povlašćenog kruga.

Primer Kine je očigledan i itekako aktuelan. Ako nema druge metode, tehnološki razvoj najmnogoljudnije zemlje ometa se i protivno važećim regulativama. Ceo proces je politički instruiran i ima za cilj ne samo da se sav svetski istraživački proces podvede pod nauku i istraživanje Zapada, već i da do sada najveći instituti, laboratorije i fabrike ostvare ekstraprofite.

Pogotovo kada je reč o tako važnoj delatnosti kakva je farmacija i, posebno, kada je u pitanju sprečavanje epidemije protiv koje nema ni leka, ni vakcine. To je ekskluzivno područje, u koje se nerado doživljava ulaz naučnika ili kompanija i iz prijateljske države, a kmoli onih izvan vesterizovanog kruga. Pitanje je može li se i zamisliti šta se sve čini da u ovaj ekskluzivan prostor ne zađe Kina ili, ne daj Bože, Rusija.

Čuvanje sopstvene pozicije

Logično je da su nosioci svojevrsne monopolizacije nauke i tehnološkog razvoja upravo naučnici sa čelnih funkcija u državama, institutima i firmama Zapada. Čuvaju privilegije, do poslednjeg daha i ne birajući sredstva.

Tako je Entoni Fauči, vodeći imunolog SAD i čovek čija je država, mada najbogatija i najmoćnja, stradala od pandemije mnogo više nego mnoge siromašne nacije, pronalazak iz instituta "Gamalej" nonšalantno prokomentarisao kako "ne veruje da su Rusi pronašli tako nešto". U nemačkom Tibingenu je bilo komentara da je reč o "bezobraznoj propagandi", dok je među britanskim virusolozima bilo onih koji su objavu Rusa o pronalasku vakcine ocenili kao "lakomislenu i sramnu odluku".

Upadljivo su uzdržani naučnici iz Francuske, ali i ne mali broj njihovih kolega iz ne malog broja nemačkih, britanskih, uopšte evropskih fakulteta i instituta. Zanimljivo je da se retko osporava delovanje ruske vakcine. Negacije vrednosti izuma zasnivaju se na činjenici da nova vakcina nije prošla sve faze troetapnih proveravanja bezbednosti i efekta. Polazi se od toga da ruski naučnici nisu obavili takozvanu treću fazu, inače obaveznu po propisima Svetske zdravstvene organizacije.

Preciznost biološke terapije

Međutim, u radu na vakcini ruski naučnici su se koristili upravo najmodernijim saznanjima. Tehnologija dvostrukog adenovektora je iz takozvane biološke terapije koja poslednjih godina sve brže potiskuje metode zasnovane na "malim molekulma", decenijama dominantne u svetskoj medicini. Reč je o korenitoj promeni u medicinskoj spoznaji, tretmanima, procedurama.

Osnovni efekat biološke terapije je mnogo veća preciznost. Pomoću lekova na bazi malih molekula lečimo osnovnu boljku, ali ovi lekovi imaju, usled nepreciznosti, i dejstvo na druge delove organizma. Otuda, relativno često, potiču neželjene, prateće posledice.

Biloškom terapijom deluje se na samo jednu stvar, a smatra se da će u budućnosti biti moguće delovati samo na pojedine, ciljno odabrane ćelije. To je dramatičan preokret u saznanju, još više u mogućnostima lečenja.

Izazivanje imuno reakcije

Nikola Ivica, mladi virusolog sa Harvarda, objašnjava da je osnov svake vakcine način kako će se u ljudske ćelije ubaciti protein koronavirusa, neophodan da bi izazvao imuno reakciju organizma. Rusi su odabrali proteine s-grupe, one kakvi se nalaze u šiljcima koronavirusa i kojima ulazi u ljudsku ćeliju.

U jednom adenovektoru je belančevina (protein) isti kao u radu kineske "Sinovec" kompanije, u drugom protein kojim se služi "Džonson" institut. Umeće i novina je objedinjeno delovanje dva adenovektora i tu je doprinos ruskih naučnika velik. Takođe, i izbor virusa vektora (nosioca) je drugačiji.

Rusi su se odlučili za adenovirus, kojim su se u nekim drugim istraživanjima koristili i drugi istraživači, inače, izazivača bezazlene prehlade. U laboratorijama taj virus je odranije oslobođen svih odlika, osim prodora u ćelije i ispuštanja pridodatog molekula s-belančevine.

Ideja je da adenovektor ispuštanjem s-belančevine uđe u ljudsku ćeliju. One ćelije zadužene za imunitet će ga prepoznati i reagovaće proizvodnjom antitela. Ukoliko bude dovoljno antitela to je, zapravo, imunizacija na korona zarazu. Kako odabrani adenovirus deluje samo na jednu stvar, nema, za razliku od lekova zasnovanih na malim molekulima, nusdejstva.

Bezbednost adenovirusa

Ivica pojašnjava da je bezbednost adenovirusa odavno utvrđena i da nema potrebe ponovo je ispitivati. Za sada nedostaje spoznaja o roku trajanja imuniteta. U tom smislu, rusku vakcinu smatra naučno verodostojnom i ističe kako je njegovo mišljenje da ruske kolege nisu učinile etički prekrašaj što su proglasili izum i pre verifikacije SZO.

U pitanju je nova tehnologija lečenja, čija bezbednost je potvrđena u ranijim fazama istraživanja, pa stoga i ne zahteva duga i masovna klinička ispitivanja, kao što je slučaj pri proizvodnji vakcina klasičnom tehnologijom.

U svetu se radi na oko 135 projekata istraživanja vakcina protiv korona zaraze. Tome valja dodati 47 projekata ruskih naučnika. Desetak je u završnim ispitivanjima.

Upravo borba svih laboratorija da budu prva koja će pronaći vakcinu ukazuje na preveliko prisustvo političkog i finansijskog interesa. Zapravo, svet je toliko velik da će biti potrebno bar pet, šest različitih vakcina da bi se zadovoljile sve potrebe.

Maksimalni kapacitet, inače velike, ruske proizvodnje nove vakcine, popularno nazvane "Sputnjik 5" će u januaru dostići pet miliona komada mesečno i neće se kasnije uvećavati. To je do 60 miliona godišnje, a samo je Rusa 145 miliona. Vakcina se daje dva puta, u razmaku od 21 dan.

Više optimizma

Takođe, proizvodnja vakcina iz Oksforda, za koju se smatra da je od svih zapadnih najbliža realizaciji, teško da može ozbiljnije nadmašiti deset miliona bočica mesečno. Ograničenje je kapacitet proizvodnje posebne staklene ambalaže, izrađene tako da obezbedi zaštitu biološkog materijala od oksidacije i da izdrži veoma visoke, odnosno dosta niske temperature.

Drugim rečima, mesta ima za mnoge institute, pronalazače i kompanije, bitno je da se nađe kvalitetna zaštita. Stoga je ohrabrujuće da se, i pored globalne kakafonije opanjkavanje ruskog izuma, u svetu čuju glasovi razuma. Poruka iz Argentine je, očito, zapažena, pa su se i drugi osmelili da zatraže više međunarodne saradnje u iznalaženju, proizvodnji i distribuciji nove vakcine.

Naravno, i u drugim medicinskim i farmakološkim istraživanjima i praksama. Tako je preovlađujuće raspoloženje u Izraelu da se ruska vakcina prihvati, a narudžbine nisu stigle samo iz dvadesetak tradicioanalno proruskih zemalja, od Kube do Jermenije, već i sa Filipina, iz Brazila, Turske…

I što god bude više onih koji ne žele uvek i u svemu neupitno se prepustiti globalno nametnutoj logici, odnosno interesima najmoćnijih, već razmišljaju na osnovu sopstvenih potreba, biće i više nade, optimizma.

Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Maxa
    04.09.2020 14:03
    @Sovjeti
    Dragi gospodine, kada bi znali koliko je naucnih "otkrica" na zapadu doslo prevodom sovjetske literature tokom hladnog rata, zabezeknuli biste se. Samo pogledajte kog su datuma "sovjetski" naucni radovi koji su i dalje citirani. Odjednom su se pojavili?

    Naravno,, bilo je i obratno - recimo, za vreme SSSR-a je svaki pronalazak imao lokalnog "pronalazaca", cak i stvari kao sijalice, radio aparati,.. pored atomske bombe, recimo.

    Sada je vreme globalnih kompanija, nauka je "prodata" i ko zna ciji kapital je gde. "Istina" je tamo gde su pare i licno ne verujem nicemu sto se moze unovciti. Vakcinu cu primiti (ako uopste dodje do nas neka varijanta) i NADATI se da je OK, bez obzira odkle dolazila. Velike su pare u pitanju, a znamo da su "pare uzele vise dusa nego djavo", zaboravio sam ko je to rekao.
  • Gagarin
    19.08.2020 04:15
    Serum Institut Indija
    Najveci kapacitet za proizvodnju vakcina u svetu ima Indija. Serum Institut u Mumbaju moze da prozvede milijardu i po doza godisnje, i trenutno radi na prosirenju kapaciteta na dve milijarde. Oksfordska vakcina ce tamo biti pravljena, a kako stvari stoje, i Rusi su u pregovorima sa njima za masovnu proizvodnju.

    https://www.bloomberg.com/features/2020-covid-vaccine-serum-india/

    https://www.indiatoday.in/india/story/russia-covid-vaccine-sputnik-v-india-manufacturing-kirill-dmetriev-exclusive-interview-1712642-2020-08-18
  • skankhunt42
    19.08.2020 02:00
    Pre neki dan čitao sam tekst BBC o mimovima na račun ruske vakcine. Agresivan, jednouman tekst bez ikakve poente. Živan je, za razliku od njih, ovde održao lekciju iz objektivnog i informisanog novinarstva.
  • Čok
    18.08.2020 22:20
    BBC
    A ovaj prilog nije napisao BBC? Baš čudno.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest