Menu 021

Armando - prevelik za život

Odvezane pertle, ples uz čuveni model fudbalske lopte "Tango", sa razglasa se čuje evergrin "Live is Life", a u kadru Dijego Armando Maradona. Dovoljno je to za jedan od najlepših snimaka u istoriji fudbala.
Info 26.11.2020. | 14:34 > 17:43
Armando - prevelik za život
Foto: 021.rs
Sve i da ništa više od fudbala nije viđeno, čovek bi samo na osnovu ta dva i po minuta mogao da zaključi da je u pitanju lepa igra. Plesao je Maradona u ritmu hita iz 1984. godine, u opremi Napolija, a čovek ima utisak da lopta koju dodiruje nikad neće pasti na travnjak.
 
Plesao je Armando i kao dečak iz predgrađa Buenos Ajresa, kao peto od osmoro dece Dalme Salvadore Franko i Dijega Maradone starijeg. Plesao je onako kako plešu oni kojima je tombola života dodelila siromaštvo i talenat - lepo i jedinstveno. 
 
Plesao je i Maradona u svojoj šestoj deceniji, uzdignut na pijedestal među Bogove kao "El Pibe de Oro" ("Zlatni dečko"). Međutim, uvek je silazio sa tog pijedestala, dokazujući da je pogrešiv, da je poročan, da je čovek, da je "El Pibe" koji je prodao zlato zarad bolnih užitaka.
 
Nosio je Maradona dva sata, koja su pokazivala dva različita vremena. Jedan sat je stao negde pred utakmicu Napolija sa Bajernom, kada se Maradona, spasilac siromašnog italijanskog grada, priprema i pleše sa loptom uz "Live is Life", dok ga nekoliko desetina hiljada ljudi na stadionu posmatra. 
 
 
Drugi je pokazivao vreme koje nestaje. Argentinac nije mario, ples je i dalje bio vrlina koja ga je krasila, emocija koja ga je nosila toliko daleko da čitavom svetu pokaže svoju nezdravo podgojenu zadnjicu. Ali to je bio Maradona, čovek koji i od dlakavog dupeta napravi umetnost.
 
Armando, ili u prevodu ratnik, vodio je svoje lične bitke ne osvrćući se za svetom, pritom mu pružajući sve što želi od jednog života - sočnu priču. Za nas koji smo se rodili nedovoljno rano da sopstvenim očima u pravom trenutku vidimo dva gola protiv Engleza, Božiju ruku, da vidimo i onaj gol protiv Crvene zvezde, koji je "Bambiju" dao najbolju reklamu na svetu, jer se kamera zaustavila baš kad Maradona podbode loptu u kadar smeštajući gol i ime požarevačkog brenda, priča o Dijegu Armandu Maradoni je jedna od najverovatnijih priča koju smo mogli da čujemo.
 
U porodičnoj istoriji, segmentu zvanom "Odnos oca i sina", postojale su samo dve legende - Maradona i Piksi. Ništa nije bilo ni pre, a ništa ni posle toga. Te dve desetke su bile definicije fudbala, sva lepota koju jedna igra može da podnese. Tek kasnije će se tom dvojcu priključiti treća desetka - Ronaldo de Asis Moreira ili narodski rečeno Ronaldinjo, koji će gotovo u suzama Maradoni čestitati rođendan.
 
 
"Ja sam Maradona, onaj koji daje golove, onaj koji pravi greške. Mogu sve da podnesem, imam ramena dovoljno velika da se borim sa svima", govorio je Dijego, dokazujući zbog čega mu je srednje ime Armando.
 
"Samo bogovi mogu obećati", naslov je knjige Boža Koprivice u kojoj je fudbal pretočio u beletristiku. Istina, samo bogovi mogu da obećaju, kao što je Maradona mogao da obeća titulu Napoliju - i da potom to ostvari. 
 
 
Maradonina smrt pokazala je zašto je fudbal velika religija našeg doba. Kao i svaka, uprljan je novcem, kombinacijama, nameštanjima, ali u kojoj religiji toga nema, koja je čista? U fudbalu su ljudi, makar, prisustvovali dolasku Boga, njegovoj moći, slabosti, porocima, mogućnosti da svetu podari neopisivu lepotu. Na kraju, zajedno su poklonici lopte, terena i gola, žalili u momentu njegovog odlaska. 
 
Embed from Getty Images
 
Ako je bio fudbalski Bog, onda je blizak ljudima bio u tolikoj meri jer se nije stideo svih svojih kontradiktornosti. Nosio je kapu sa petokrakom, pušio skup tompus, oko vrata mu je bio skupi krst, na ramenu istetoviran Če. Mogao je da vam ponudi sliku prema kojoj je Hrist bio komunist' iz đakuzija, i to je činio, simpatično i zabludno ljudski.
 
Bio je slobodan kao pertle na kopačkama koje je nosio te 1989. godine, praćen pesmom "Live is Life". Njegova fudbalska nepredvidivost pratila je životnu. Talenat smućkan u koktel sa samodestruktivnošću i pogrešnim odlukama isporučuje neverovatnu epsku priču. Jer Maradona pripada literaturi, kao glavni junak priča kojima se divimo.
Autor: Zoran Strika - strika@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • @sasa
    27.11.2020 08:30
    E moj sasa.... (od srebrnih krila)
  • Višnja Novi Sad
    27.11.2020 08:05
    Sjajan tekst, ne znam šta drugo da kažem. Nisam zaljubljenik u fudbal, za Maradanu samo znam, ali je tekst fantastičan. Bravo
  • Sasa
    27.11.2020 04:16
    Tr
    Nesumnjivo veliki sportista i nesumnjivo loš primer svima. Meni je neverovatno da čitav svet žali i veliča čoveka koji sam sebe svesno uništavao zadnjih 30 godina. Eto samo zato što je to sad moderno, kad vidiš da svi isto misle samo se priključi, nema veze o čemu je reč.
  • @Lala
    26.11.2020 23:06
    Nadjite nekoga iz madere da napise to, strika bi mogao da napise serijal o velikanima vojvodine

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest