Najveći uspesi u dosadašnjoj seniorskoj karijeri su mu svakako bronzane medalje u desetoboju sa Evropskog prvenstva u Amsterdamu 2016. i u sedmoboju sa Evropskog prvenstva u Geteborgu 2013.
Dudaš je tokom svoje karijere više puta obarao državne rekorde u obe discipline (neki od njih su bili stari više decenija), pa je sada suvereni vlasnik rekorda u ove dve discipline. Učestvovao je i na Olimpijskim igrama u Londonu i Rio de Žaneiru, a nada se da će imati priliku da izbori normu i za ove predstojeće u Tokiju 2021.
Dudašu tokom čitave situacije sa korona virusom i karantinom, kako on sam kaže, nije bilo preterano teško da se motiviše za treninge iako oni svakako nisu bili istog intenziteta kao što je to slučaj inače, kada se tempira forma za takmičenja. Mihail je tokom karantina, putem svog instagram profila organizovao i "live treninge" gde je svojim pratiocima na ovoj društvenoj mreži delio savete kako da ostanu u formi i treniraju u svojim kućama.
"Cilj svakog pravog profesionalca u sportu se sastoji iz toga da stalno radi na sebi, ulaže u sebe, da pronalazi način da postane bolja verzija sebe u sportskom i svakom drugom smislu. Kakva god da su vremena, svi smo u istom 'sosu' i kao profesionalci bitno je da svi zadržimo taj već provereni 'mind set' koji nas je već doveo do određenih uspeha. Bitno je ostati fokusiran, promene su jedina konstantna i sigurna stvar u našim životima i bitno je što pre im se prilagoditi i pokušati da se izvući najbolje iz situacije", kaže Dudaš na početku razgovora za 021.rs.
021: Da li je Mihail Dudaš danas ostvario ciljeve koje je kao dete ispred sebe postavio i o kojima je maštao, kako na polju atletike, tako i generalno u životu?
Dudaš: Kada sam bio dete moj jedini cilj je bio da se bavim onime što volim i često sam svojim roditeljima bio dosadan. Oduvek sam bio rad da uložim svaki atom svoje snage u ono što želim i volim, a u mom slučaju to je bila atletika. Kao klinac sam svakako imao neku listu ciljeva i želja, ali svaki cilj koji je uključivao svakodevno skakanje u vis, u dalj, bacanje kugle ili bilo koju drugu vrstu treninga meni je kao klincu ostvaren. Sa današnje tačke gledišta, ako bi neko Mihailu sa 18 godina ponudio da potpiše sve ono što je do danas ostvario i ništa više, potpisao bih istog trenutka. Jako sam zadovoljan svime što sam postigao, pritom ne mislim samo na uspehe. Neuspesi su takođe nešto na čemu sam zahvalan jer je poraz najbolji učitelj koji postoji na svetu.
021: Planiraš li posle završetka takmičarske karijere da ostaneš u sportu i oprobaš se kao trener, ili imaš neke druge ciljeve?
Dudaš: Upisao sam master studije i dobitnik sam Chevening-ove stipendije, te imam priliku da studiram na jednom od najprestižnijih univerziteta. To je stipendija Engleske ambasade za mlade lidere, svako može da se prijavi i preporučio bih svakome koga zanima da to i učini. Smer koji sam upisao je korporativni menadžment i to je svakako nešto što me zanima i iz čega već imam određenih predznanja. S obzirom na to da moja karijera neće trajati zauvek i nikad nisam ni želeo da budem samo sportista do kraja života, uvek sam se trudio da se razvijam i edukujem i u drugim sferama. Postoji mogućnost da završim u nekoj drugoj sferi, a da ne bude sportska ali bih najviše voleo da sve što naučim nekako integrišem u sport i sportski menadžment i da napravim neku kombinaciju koja će mi najbolje ležati.
021: Na tragu te kombinacije sporta i biznisa je i prvi running klub u Novom Sadu "NS Runners", koji si pokrenuo pre više od dve godine.
Dudaš: "NS Runners" je jedna divna priča u kojoj je svaki član kluba okružen mnoštvom pozitivnih, pametnih i harizmatičnih ljudi i moj cilj je i bio da postignem tu atmosferu koju mi danas na treningu i imamo. Mi smo od NSR-a napravili mesto gde se sat vremena dobro utroši, u ovom ludom svetu gde ljudi rade po 10, 15 sati dnevno upravo takvo druženje uz trening, deljenje saveta, izbacivanje nekih negativnih misli je preko potrebno. Pored svih tih pozitivnih stvari imamo i mnogo ljudi koji su ostvarili napredak kao na primer one koji su uz našu pomoć istrčali svoj prvi maraton.
021: Nedavno si postao i član Sportske jedinice Vojske Srbije. Šta radiš tamo?
Dudaš: Odradio sam već par treninga sa kadetima, bili smo čak i na Svetskom prvenstvu i to baš u Wuhanu u periodu baš kada je počela korona. Posao nas sportista koji smo ušli u Sportsku jedinicu Vojske Srbije jeste da svoje lično umeće i znanje prenesemo svakom pojedinačnom kadetu.
021: Koliko ti karijera profesionalnog sportiste dozvoljava da se oprobaš u drugim sportovima. Priča se da dobro igraš i tenis...
Dudaš: Možemo da odmerimo snage u tenisu, trebaće mi samo par časova da se vratim u udarac i može! S obzirom na to da smo trenirali u hali Novosadskog sajma koja je inače multifunkcionalna hala u kojoj obitavaju i atletičari i teniseri, često sam imao priliku i da razmenim po koju lopticu sa teniserima koji tamo treniraju, nekoliko puta čak i sa Filipom Krajinovićem. Atletika je inače ponekad monotona, pa je nekada lakše odmoriti glavu igrajući neki drugi sport. Osim tenisa volim da se oprobam i u mnogo drugih sportova. Biti profesionalni sportista nosi sa sobom i zamku da ljudi koji se u potpunosti daju postanu ponekad i asocijalni zarad višeg dostignuća u tom sportu. Bitno je ostati zaintrigiran i za druge stvari osim samog sporta i discipline kojom se sportista bavi. Naravno pred samo takmičenje, moramo da budemo oprezni i da pazimo na intenzitet kojim igramo i bavimo se tim nekim drugim sportom kako kojim slučajem ne bismo propustili takmičenje zbog potencijalne povrede.
021: Mnogi velikani sporta su u toku svoje mladosti imali idole i sportiste kojima su se tokom odrastanja divili i koji su im bili uzori. Da li si i ti imao nekog ko te je na taj način inspirisao da postigneš sve što si u dosadašnjoj karijeri postigao?
Dudaš: Poštujem sve sportiste koji daju sve od sebe. Naravno, postoje oni koji su više ili manje interesantni. Kada sam bio mali nisam imao idole, nisam se nikome posebno divio, jesam poštovao određene sportiste ali nikad nisam imao nekoga čiji sam poster zalepio na zid. Nisam želeo da bilo koga preterano veličam, jer sam znao da ću možda jednog dana imati priliku da se protiv istih i borim na terenu. Naravno svakom sportisti koji je napravio dobar rezultat, a pritom ostao dobra osoba trudim se da na najbolji mogući način ukažem poštovanje i respekt. Ima jako mnogo njih koji možda nisu prvaci sveta u disciplini i sportu u kojem se takmiče, ali od njih često možeš da naučiš mnogo više nego od ovih drugih.
021: Šta bi Mihail Dudaš poručio Novosađanima u ovim teškim vremenima i na koji način bi im poželeo srećnu Novu godinu?
Dudaš: Sugrađanima bih poručio da se za početak smire i da ne gledaju toliko vesti. Naravno ako im je ovaj intervju interesantan nek ga pročitaju do kraja, ali da se pre svega ne opterećuju sa previše informacija, jer svi znamo da višak informacija od kojih neke i nisu relevantne, pogotovo u ovim vremenima, može da utiče veoma loše na psihičko zdravlje ljudi. Siguran sam da će 2021. doneti mnogo bolju situaciju iako to sad tako ne izgleda. Ljudi, udahnite duboko, sačuvajte svoje psihičko zdravlje, sve loše stvari koje dođu na kraju uvek prođu, a nisu vredne toga da izgubimo svoje zdravlje.
Komentari 1
ana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar