Menu 021

INTERVJU Ružica Anja Tadić: Generacija neimenovanih eksperata za gubljene vremena

Generacija rođena strašnih devedesetih, uz časne izuzetke, stasala je u neimenovane eksperte za gubljenje vremena, koji su usled virtuelnog bitisanja, onemoćali za međuljudske odnose, kaže u intervjuu za 021.rs mlada rediteljka Ružica Anja Tadić.
Info 03.03.2021. | 11:00 > 10:57
Kratki film "Sve je dobro" Ružice Anje Tadić, studentkinje master studija režije novosadske Akademje umetnosti biće prikazan na 4. međunarodnom Women Filmmakers festivalu, koji će ove godine održati onlajn od 26. aprila do 5. maja u Turskoj.
 
Glavna junakinja filma je mlada umetnica Sara Lastavica kojoj se dan uoči njene završne izložbe na fakultetu, naglo menja život, što je navodi na razna preispitivanja, čiji je zajednički imenilac – jesu li stvari zaista dobro?
 
Koji su sve problemi sa kojima se mlad čovek suočava u našem društvu, kako oni utiču na njegovo psiho-fizičko zdravlje. Kako se suočiti sa stvarnošću, sa tradicijom i prošlošću, kako steći sigurnost i samopouzdanje u takvom kontekstu, pitanja su koja otvara ostvarenje Tadićeve. 
 
 
Glavne uloge u filmu igraju Ana Marija Žužul i Vibor Kereković, a osim njih tu su i: Dubravka Lelas, Nikica Maro, Vlasta Ramljak, Marica Vidušić te Livio Bandurina i Vili Matula.
 
021: Kakva je to hipermetafora u naslovu vašeg filma? Šta je to dobro? 
 
Tadić: "Sve je dobro" je fraza, jedna od onih kojima formulišemo odgovor na pitanje "Kako smo?". Svakodnevno se naše društveno biće susreće sa drugima i prvi kontakt uspostavlja preko tog pitanja "Kako si?". Iza pozitivnog odgovora koji smo često spremni da kažemo, činilo mi se kao da je to trenutak kada nesvesno stavljamo rampu između onog unutrašnjeg dela nas i lica kojim se predstavljamo pred drugima. 
 
Mene taj fenomen ljudske prirode intrigira, to kako se prilagođavamo, kako smo spremni da "udarimo brigu na veselje" i potiskujemo svoje "ja" zarad nekog prihvatljivog društvenog stanja u kome je sve okej. Malo smo oguglali, sve može i sve prolazi, sve je dobro… Da li je to metafora, za mene je to više neka ironija iza koje se krije samoobmana.     
 
 
021: U Tursku vaš film ide na festival koji se zove Women Filmmakers festival. Zašto je u 21. veku, veku tolikih napredaka, ipak potrebna odrednica "women"?
 
Tadić: Zaista se i ja isto pitam. No, pokušaću da dam praktičan odgovor, činjenice stoje da žene u kinematografiji, ali i u drugim oblastima, i dalje nisu ravnopravne po brojkama – malobrojni su članovi filmske ekipe, ali i procentualno je manje autorki. Festival u Turskoj nastoji da ohrabri te promene. 
 
021: Da li se glavna junakinja slučajno preziva Lastavica ili je u njenom prezimenu možda sabrano jato mladih ljudi koji su otišli odavde upravo zbog tema o kojima govori i vaš film?
 
Tadić: U filmu ništa nije slučajnost. Drago mi je da ste došli do te asocijacije. "Sve je dobro" doduše ne tretira direktno temu odlaska mladih, ali svi mladi sebi postavljaju to pitanje na ovaj ili onaj način. 
 
 
021: Šta je u našem društvu danas najtoksičnije po (mentalno zdravlje) mladog čoveka?
  
Tadić: Sve što je u društvu toksično ne bih bila isključiva da kažem da važi samo za mladog čoveka. Mojoj generaciji će se posebno ispostaviti toksikološki nalaz kroz koju deceniju. 

Osvrnula bih se na svakodnevni talas mladih koji završe život i koliko je bitno da nas to opominje da vodimo računa o mentalnom zdravlju.  
 
021: U opisu filma stoji i da se film bori protiv tradicije. Da li to znači da se bori protiv negativnih tekovina tradicije koje su tolike da čovek onda nekako zanemari i one pozitivne stvari koje nam je prošlost ostavila: književnost, arhitekturu, sećanja na neke divne i važne ljude...
 
Tadić: Pitanje tradicije koje se provlači kroz film orijentisano je pre svega na diskrepanciju (nesklad) između scene mladih u okviru AKC Medika i kulturnih institucija, i toga kako je jedan prostor, koji su osvojili mladi, viđen u očima starijih. 
 
Medika je neprofitno, nevladino udruženje koje deluje po principima "uradi sam". Stvara kulturnu, političku i ekonomsku alternativu, neguje aktivistički pristup i osigurava javni prostor za stvaranje i delovanje svima koji kreativnim izrazom odbijaju da su deo mejnstrima, a žele da učestvuju u promenama na lokalnoj zajednici koje vode slobodnom društvu. 

 
Pandan tome u Beogradu je nekadašnji skvot fabrike "Inex filma", za filmadžije je to bioskop "Zvezda" i verovatno još poneko mesto za koje postoji razlog zašto za njega nismo čuli. 
 
Uglavnom, reč je o naporu mladih kreativaca, budućih radnika u kulturi da imaju svoj prostor za stvaranje i izlaganje, a da ih ta sredina i okruženje bodre da se izraze i da im je taj prostor dostupan. 
 
Isto ono što važi za jednog talentovanog sportistu, kojem su važni trening i dostupnost terena, važi i za mlade umetnike. U Zagrebu je Medika primer skvota koji istrajava i "Sve je dobro" je nastao iz rezidencijalnog programa koji je pokrenuo njihov filmski studio i produkcija AKC ATTACK!. 
 
Za vreme rezidencije snimanja filma, paralelno je trajala rezidencija mladih vizuelnih umetnika iz Francuske. Bilo mi je dragoceno da ih upoznam i oni su rado pristali da statiraju u jednoj sceni u filmu. Dakle, mesto je i spontanog susreta i to takođe nije zanemarljiv kvalitet za udruživanje jer neformalno nudi mogućnost da dođete do kreativne saradnje.   
 
 
021: Kako se vaša generacija suočava sa stvarnošću, čiji je deo i naša nikad razrešena, dalja i bliža, prošlost? Kakav prostor ta stvarnost ostavlja za izražavanje mladih ljudi?
 
Tadić: Jednim delom čini mi se da se ne suočava, a ako se suočava, to su pohvale vredni individualni napori. Moja generacija je rođena devedesetih i to su nemile godine u celom regionu, pogubni su podaci o našem osipanju još tokom osnovnog obrazovanja. Čini mi se da smo u startu doživljavali traume koje nesvesno deluju iznutra. 
 
Nasuprot tome, mi smo generacija od kojih kreće bežanje u virtuelnu stvarnost i privrženost modernim tehnologijama, pa smo stoga neimenovani eksperti za gubljenje vremena i često usled manjka realnog životnog iskustva, onemoćali za međuljudske odnose. Čast naravno izuzecima. 
 
Prostor za slobodno izražavanje je danas digitalizovan i to postojanje, nazovimo ga virtuelni-self, jeste fenomen vremena koji je pušten u etar. 
 
Istovremeno, brojne organizacije mladih i peticije koje se pokreću, potvrđuju da postoji potreba da se čuje njihov stav, i to je ohrabrujuće. Kada govorimo o kulturi, mislim da stvarnost per se ne ostavlja prostor ni za koga, ali da je neophodno da postoji inicijativa da sve generacije umetnika imaju svoj prostor za izražavanje.       
 
021: Otkud u vašem filmu hrvatski pozorišni bardovi Vili Matula i Livio Badurina?
 
Tadić: Provela sam neko vreme u Hrvatskoj pre snimanja filma i u fazi pisanja scenarija, oni, kao i svi ostali glumci su bili izbor za napisane likove. Za ovaj film, taj izbor sam prepustila intuiciji i tome poklapa li se u mojoj zamisli da taj fiktivni lik tumači taj glumac i onda to na probama počinjete da vidite kako deluje. 
 
Neizmerno cenim pristanak svih koji su pristali na poziv za saradnju, ali i naporima produkcije da sa odabranim glumcima stupe u kontakt. Zaista mi je bilo krivo što odmah nemam uslove da ih pozovem da radim sa njima još neki projekat. Međutim, nadam se u budućnosti razvitku jedne od ideja za igrani film i podeli sa izuzeznim glumacima koje sam upoznala u regionu.  
 
Frejmovi iz filma "Sve je dobro", koji prate ovaj razgovor, korišćeni su uz dozvolu rediteljke Ružice Anje Tadić.
Autor: Snežana Miletić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest