Je li, a znaš li ti ko smo mi?

Srbija je zemlja mnogih čuda, u kojoj je baš sve moguće. Možda čak i to da se jednom konsolidujemo i postanemo ljudi koji neće osuđivati žrtve, već nasilnike, kada se dokaže da to jesu.
Je li, a znaš li ti ko smo mi?
Foto: Pixabay
*Tekst je inspirisan usmenim i pismenim komentarima na vest o optužbama za silovanje glumice Danijele Štajnfeld.
 
Srbija je zemlja mnogih čuda, u kojoj je baš sve moguće. Čovek nestane, proguta ga zemlja, a niko ne zna da je mrtav već tri godine. I nikom ništa. Dete od 11 godina u srcu Vojvodine, zemlje plodnih njiva i mnogobrojnih građevinskih dizalica, jedva preživljava, u neljudskim uslovima, bez vode i struje. Nadležni ćute. Na sportskim tribinama zajedno političari i kriminalci. Svi vide, uzalud.
 
Jedan glumac, političar istovremeno, uzme sebi za pravo da optužbe za silovanje nazove svojom iracionalnošću, u okviru koje dostignućem smatra svoj interes za osobu koja ga je optužila da ju je napastvovao, jer joj je on tim činom interesovanja iskazao nežnost, ukazao poštovanje. To je dostignuće, kaže on, taj stepen interesovanja da je kod njega izazvala emociju, takvu da je on poželi. A kad ona insistira da se sve to desilo uprkos njenom "ne", onda je priupita "Imaš li uopšte pojma ko sam ja?" I tu je snimku, koji je šokirao javnost, kraj.
 
I ona zaćuti... Jer zna gde živi. 
 
A on ne ćuti jer on je: uglednik, poštovani član društva, umetnik, obožavan oduvek, poznat, filmski glumac, njegove replike se pamte, bio je legendarni Crni iz "Sivog doma", onaj Fikret iz "Specijalnog vaspitanja", Lepi iz "Oktoberfesta", opasni Bajazit iz "Boja na Kosovu", misteriozni Dragan iz "Bulevara revolucije", Stole što u "Ni na nebu, ni na zemlji" uz "Moji su drugovi" tako dobro plače, pa Prašnjavi iz "Balkanskih pravila" i sami Nikola Pašić, evo ovih dana... 
 
Voljen i na pozorišnim daskama. Njegovo ime garantuje publiku. Mnoge nagrade: Sterijina, pulska "Zlatna arena". Uvek odličan sagovornik, vazda filozofski nastrojen - jer on je glumac mislilac, a ne puki izvođač glumačkih radova, ume da govori, muževan glas, odlična dikcija, orator, bio je jednom ubedljivi i nepokolebljivi mesija kod jedne česme, ljudi bili spremni da krenu za njim, posle bio i član, danas pokojne stranke koja mu je dala kredibilitet da bude ministar (Sedi, jedan!), opozicionar koji će današnje ostatke bivše stranke, uveren je i uporan je, skrpiti baš on, jer, begbedeovski ukratko, on to zaslužuje.
 
Inače, obožavaju ga žene, dasa koga bi mnoge mame poželele za zeta, a bogami i muža. Zavodnik, šarmer, prototip poželjnog muškarca u Srbiji, pravi Srbin, otac, nekoliko dece. Ambasador Fondacije koja postoji da bi se borila protiv nasilja nad ženama. Podržao je koleginicu Milenu Radulović, iznenađen je brutalnošću tog slučaja, predložio je da deca iz Aleksićeve škole pređu u njegovu, principijelno podržao i koleginicu Danijelu Štajnfeld koja je govorila o seksualnom nasilju nad njom. On ga je, doduše, nazvao mobingom koji se mora dokazati, i tako joj poslao najbrzojavniju poruku preko okeana.
 
A ko je ona? Ta koja je bila zaćutala, jer zna gde živi? 
 
Samo glumica, i to ne neka baš poznata, neke ulogice tu i tamo, mlada, fićfirić, hoće karijeru, šminka se, onako - lepuškasta, vidi se da voli da izaziva, flertuje, namiguje. Namiguša. Možda nosi i kratku suknju, i smeška se, smeška se svima. Sigurno se smeškala i kad je "dobila emociju od uglednika". I neka je dobila, tako joj i treba kad se smeškala. Što bi on inače to uradio, pa on je poznat, on to može gde god hoće, na svakom koraku, s kim god hoće, sve mu se nabacuju, a ona sirota, sigurno je nije hteo, paćenica, nije ni neka riba, glumičica, željna slave, možda su bili i u vezi, kratko, pa je on otkantao, utrpala mu se u kola, čuj, nije znala gde idu, sigurno mu je davala neke znake, ohrabrivala ga, pa se predomislila, on je samo čitao znakove, možda je malo popio, pa šta, glumci piju, oni su malo slobodniji, ma jes', borila se i govorila "ne", aha, a mislila - samo navali i branila se jednom rukom, onda ćutala tolike godine. 
 
Ma 'oće da mu smeste, jer je opozicija, mažu nam oči ovom pričom da zataškaju afere dok se onaj grudva. Čuj, ćutala, ćutala, pa još ga godinama kasnije tajno snimila i sve stavila u film, samo da se proslavi. Sve bi uradila za slavu. Cinkarila ga na festivalu u Sarajevu. Kriminal, tajno ga snimati, pa to zakon ne dozvoljava, a i nije to njegov glas, montaža je, to je on vežbao replike za predstavu, podmetnula mu, laže, treba je zatvoriti zbog toga. Ona je samo željna slave, zato je sve izmislila. On je faca, a ona ga optužuje! Zna li ona ko je on?
 
Zna li ona ko je on?
  
Ko je šta znao - tek će se saznati, ali ni taj uglednik, kao ni uglednik koji je držao školu glume, očigledno nije znao ko smo mi. Nije znao snagu toga "mi", snagu ljudi koji moraju biti brana zataškavanju ovakvih slučajeva, koji moraju da budu pouzdano i meko rame za vidanje rana žrtvama. 
  
Da je naše društvo sistemski uređeno, da informacije ne "cure" iz Tužilaštva”, da je u stanju da zaštiti žrtve, pruži im punu podršku, javna suđenja u medijima, strašna na drugi način, ne bi se dešavala. Možda žrtva tada ne bi morala da se pre suđenja štiti javnim iskazom u medijima, možda bi tada neka žena ili muškarac - žrtve nasilja, koji ćute jer strepe od čeljusti javnosti, imali više nade u to da će njihova borba za istinu biti manje jeziva, a možda bi i onaj ko je optužen prošao bez linča javnosti dok ne dokaže svoju nevinost u koju se kune.
 
Do tada, da se presaberemo malo, da vidimo znamo li mi - ko smo mi? Ko je oko nas? Znamo li oko sebe nekoga ko u tišini bez glasa vrišti, paralisan od straha, tu blizu, u obližnjem stanu, zgradi, ulici, komšiluku? Čujemo li te emocije što vru? Ili smo gluvi kod očiju? Ima li kakvih ljudskih dostignuća u nama da se one razmotre i poštuju? Da se bar ne ponižavaju? Jesmo li oni koji će omogućiti da progovore i neke druge Danijele, Milene, Ive, Marije, Bojane, a sigurno ih ima. 
 
Možemo li biti bar toliko ljudi da dopustimo da se bez straha razvežu i druga usta, jer, ako ohrabrimo te koji su od užasa zanemeli, možda bi čuvena glumačka replika "Prave onolike škole i bolnice, a zatvori - ovolicki!" mogla da bude proročanska. Možda bi tada Srbija, zemlja mnogih čuda, u kojoj je baš sve moguće, mogla da postane i zemlja u kojoj ljudi neće osuđivati žrtve, već nasilnike kada se dokaže da to jesu. Možda bi to tada moglo da bude društvo u kojem će se konačno videti i pravednost.
ShopiNS
  • Skvo

    24.03.2021 22:05
    Bravo!
  • Radikalno

    24.03.2021 12:36
    Obožavam kako se muškarci drznu kada je u pitanju tema silovanja. Svi oni koji ne veruju ženama koje u medijima govore o ovome ne bi verovali ni svojim ćerkama i ženama da im kažu da ih je zlostavljao neki njihov prijatelj.
    Svi oni koji misle da nasilje nad ženama nije strukturnog karaktera nemaju pojma ni svesti o ženskom društvenom iskustvu i verovatno su i sami sličan tip muškarca koji na neki način ugnjetavaju žene oko sebe a da toga nisu ni svesni (da se podsetimo ugnjetavanje nije samo seksualno i fizičko nasilje, već i nametanje zabrana i diskursa ženama oko sebe a koje idu njima na štetu, a na korist muškarcu)
  • @Kalif umesto Kalifa

    24.03.2021 08:37
    Ne brini se, neće doći. Doći će do toga da će buduće generacije muškaraca naučiti da poštuju žene, vrednuju kao sebi ravne, ta tobož zbunjenost oko toga kako da pridjete i muvate ženu a da vas ne optuži za silovanje je smešna, govori o vašem mišljenju koje imate o ženama generalno, kao i o vašim kompleksima. Lečite sledeće generacije ako je za vas kasno.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Pljuvaću po vašim grobovima

Mogu li politički mrtvaci da nam osiguraju bolju budućnosti, kada su je debelo upropastili u ne tako dalekoj prošlosti? Može li duh formacije iz stare Grčke biti modus razmišljanja nekom među nama?

Golmanov strah od penala

Veliki broj medija u Srbiji preneo je video na kojem se vidi kako predsednik države Aleksandar Vučić izvodi penal.

INTERVJU Ugostiteljka Karmen Krivokapić: Ne smemo se otuđiti jedni od drugih, prilika je da nas hrana ponovo zbliži

Žena koja je sinonim dobrog ugostiteljstva u Novom Sadu veruje da će nas, kad čudo od pandemije prođe, neka nova deca naučiti sve iz početka. Novom životu. Kako se živi. Da će ona zaigrati po novim, logičnijim, od prirode neodrođenim pravilima. A mi, pa moraćemo da se uklopimo, jer ko se ne uklopi, otpašće. Odahnuće i planeta. U međuvremenu, moraće štošta i po restoranima da se uredi, za početak da se specijalizuju jer ovako, od Silvane do "Nirvane", nema mnogo smisla.

Uskršnje čudo

Predsednik Srbije se tokom praznika setio Ustava. Kao da to nije dovoljno iznenađujuće, čak mu se ukazala i predsednička nadležnost – mogućnost da ne donese ukaz o proglašenju zakona. U izjavi koju je prenela većina domaćih medija Vučić je naglasio da "ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji, jer je dužan da štiti Ustav".

"Spens" - medalja za svedočanstvo naše propasti

Ovih dana pljušte mu medalje, k'o kokice iz automata. Umesto njih, možda je bilo primerenije da se jednom četrdesetogodišnjaku uruči, ako ne bjuti, onda bar SPA vaučer, za - bar delimični - fizički i duhovni oporavak.

Mile Isakov: Nema više s kim čovek da pije, ni da se keri. Nema ljudi.

Boem, revolucionar, novinar pre svega, napisao je knjigu ingenioznog naslova "Pijani smo bili bolji", koja izlazi ovih dana. Voleće je oni koji razumeju perfekat u kojem je kafana, a ne istorija, bila čudesna učiteljica života. Posle hedonizma i renesanse, usledilo je otrežnjenje u vidu "političkog kupleraja iz kojeg se ne izlazi nevin", kaže Isakov i dodaje: "Savest mi je čista, ali ne sasvim mirna jer su u mojoj smeni izneverena sva obećanja i očekivanja. Pored mene živog. Za to nema opravdanja".

Superliga - kad bogataši izvise

Ukoliko UEFA ne osmisli i ne sprovede takmičenje koje će prihvatiti i jači i siromašniji klubovi, navijači, nacionalni savezi, mediji, nastaviće se pokušaji najmoćnijih ekipa da formiranjem privatne pozivne lige gro novca sa evropskog fudbalskog tržišta preliju samo u sopstvene kase.

INTERVJU Profesorka i prevodilac Maša Dabić: Solidarnost danas znači imati samokontrolu

"Zavičaj je reč koja ne može lako da se prevede na nemački, ni kao reč, ni kao koncept. Čovek nije biljka, ima sposobnost da bude mobilan, da se kreće, odlazi i vraća se, da pusti korene na više mesta istovremeno, ali i da neko vreme hoda bez korena", kaže profesorka i prevodilac Maša Dabić za 021, javljajući se iz Beča koji sve grčevitije diše preko Zoom-a, home office-a, Netflix-a food delivery-ija, dok istovremeno traje medijski prenos apokalipse.

INTERVJU Damir Grubiša: Politika je danas miks loših i najgorih, ali ne smemo da se predamo, moramo se pobuniti

Diplomata svetske reputacije, pesimista po intelektu, a optimista po volji, u razgovoru za 021.rs kaže da se nada da će nove generacije osetiti mučninu od ovakve stvarnosti i da će se stvoriti kritična masa građana koji ne žele da budu podanici raznih režima i njihovih karikatura. Taj novi "građanski humanizam" mogao bi biti ubrzan i globalnim haosom u vidu pandemije i neadekvatnih odgovora političkih kasta na Balkanu, Evropi i celom svetu.

INTERVJU Milana Vlaović: Plašim se ljudi koji su stručnjaci za sve i onih koji nikada nisu krivi

"Provincijalizam gradova izvrsna je tema, a žene s margine često u sebi nose mešavinu mnogih krajnosti koja je dramatično privlačna. Sonja Savić bila je urbana ikona iz provincije. Pretalentovanu urbanu ikonu Margitu Stefanović, trajno su obeležile provincijalna iskompleksiranost i okrutnost njene majke", kaže u intervjuu za 021.rs autorka knjige "Bomboni od meda" koja je bila polazište za seriju o Jovanki Broz.

INTERVJU Rambo Amadeus: Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja

"Površni fizički kontakti, češanje, gurkanje, trljanje, tapšanje, rukovanje, to nedostaje mladima, njima je takva vrsta kontakta važna i iskreno mi je žao što ne smiju da budu opušteni u kontaktima s vršnjacima. Zato mi stari treba da se vakcinišemo što prije, da mladi mogu da nastave sa normalnim životom. Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja", kaže u intervjuu za 021.rs kojim najavljuje svoj prvi onlajn koncert Svetski kilotzar Rambo Amadeus.

INTERVJU Pisac Zoran Ferić: Isplivali su ideološki talog i glupost svemirskih razmera

"Osećaj "poraza" 1945. uveliko je pomogao da se današnje revizionističke težnje pretvaraju i u konkretne političke programe. Mise za Pavelića i rehabilitacija Draže simptomi su iste bolesti. Stalno se pokušavaju izjednačiti dva totalitarizma: fašistički i komunistički kako bi se osigurala nekakva "istorijska pravda" i umanjio osećaj poraženosti", kaže u intervjuu za 021.rs pisac Zoran Ferić.