Brak na kraju tunela: Kako ja to svom popu da objasnim?

Poslednjih nedelja u fokusu pažnje građana i političara je, između ostalog, i najavljeni Zakon o istopolnim zajednicama. Dok jedni misle da je krajnje vreme da se Srbija približi modernim državama u borbi protiv diskriminacije, drugi smatraju da će to ugroziti njihova prava.
Brak na kraju tunela: Kako ja to svom popu da objasnim?
Foto: 021.rs
Jedno važno pitanje se postavlja: Kako bi to što bi neko imao više prava ugrozilo nekog ko već ima ta i mnoga druga prava? Jedan je i odgovor na to pitanje: Nikako.
 
Da li će Slavica i Milorad odustati od svog planiranog venčanja i osnivanja porodice ako Milan i Nenad odluče da stanu pred matičara i na neki, opet ne isti način, ozvaniče svoju vezu? Da li će neko odustati od ideje da ima decu samo zato što su se neke tamo Anja i Maja obavezale da će jedna drugu poštovati i dobile zakonsko odobrenje da nasleđuju imovinu ili posete jedna drugu u bolnici? Naravno da neće.
 
Čemu onda toliki revolt protiv jedne ideje koja je iskonski dobra i ljudska - protiv ideje da se dvoje ljudi vole i provedu život zajedno?
 
Atak na brak
 
Deo argumentacije protiv istopolnih zajednica je da one ugrožavaju tradicionalni brak i dovode do diskriminacije institucije braka između muškarca i žene. Međutim, bračne zajednice već dugo nisu ono što bi ljubitelji tradicionalnih vrednosti želeli da one budu, a pravno prepoznavanje onog što je već deo naše stvarnosti nema nikakvog uticaja na to.
 
Brak između muškarca i žene je odavno iskoračio van hrišćanskih pravila i olabavio okove patrijarhata, pa u njemu sve ređe postoji predodređeni odnos sa jasno definisanim ulogama privređivača i domaćice. Funkcija braka prestaje da bude razmnožavanje, a postaje partnerstvo koje može, a ne mora, da dovede do zajedničkog potomstva. 
 
 
O "teroru manjine nad većinom" nema reči, jer činjenica da će neko dobiti više prava i da tom "količinom" prava i dalje neće prići onoj meri slobode koju imaju heteroseksualne bračne zajednice nikako ne ugrožava većinu. Uostalom, da li to što nacionalne manjine, uz srpski, uče maternji jezik u školama znači da su đaci srpske nacionalnosti diskriminisani?
 
Definicija braka, kao takva, ne menja se. Ona ostaje zajednica muškarca i žene, jer smo još daleko od promene Ustava. Samo se daje prilika da osobe koje žive život zajedno "u svoja četiri zida" stanu pred nekog nadležnog i iskažu nameru da na neki način tu zajednicu ozvaniče. Time, dobijaju onaj minimum prava koje bi dve osobe koje se vole, čuvaju i podržavaju trebalo da dobiju.
 
Šta je sledeće?
 
Baveći se najavljenim zakonom, mnogi protivnici ne gledaju ono što je na papiru, već pretpostavljaju šta bi moglo da bude u budućnosti.
 
Jedan od poznatijih, dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Branislav Ristivojević, koji je ujedno i potpisnik takozvanog Apela 212 intelektualaca protiv ovog zakona, već pominje zakon kao način da se "izvrda Ustav" i već predviđa "društvenu krizu".
 
Drugi potpisnik, sociolog prof. dr Slobodan Reljić kaže da je donositi ovakav zakon "u pravoslavnoj zemlji sodomija". 
 
 
Još jedan protivnik koji je, ironično, direktor Instituta za evropske studije, dr Miša Đurković smatra da je Zakon "atak na tradicionalnu porodicu".
 
Potpisnici Apela se bune i zbog pooštravanja Zakona o diskriminaciji, jer zašto bismo nekom oduzeli to pravo plave strejt krvi da diskriminiše druge?
 
"Dajte im prst, posle će tražiti šaku. Dajte im šaku, tražiće ruku. Dajte im ruku, tražiće glavu Srbije. Ionako se deca ne rađaju, on što se rodi pokrade se po porodilištima, a budali se sklapa istopolni brak, tu se deca ne rađaju, Srbija se neće moći obnoviti biološki. Srbija će vrlo brzo nestati pa vi Srbende dopustite istopolne brakove", kaže jedan od komentatora ispod vesti o ovom zakonu.
 
Pitanja za tog komentatora: Da li će LGBT osobe ukoliko se ovaj zakon ne donese dobiti ekspres udar heteroseksualnosti u glavu pa poželeti da rode gomilu Srpčića? Da li će se Srbija obnoviti biološki ako istopolni par ne stane ispred matičara i legalizuje svoju zajednicu?
 
Bolje dve majke nego nijedna
 
Naravno, odmah dolazi i do neizbežnih komentara o usvajanju dece, iako ovaj zakon to ne reguliše, tako da istopolni parovi i dalje neće moći da usvajaju. Strah ljudi od ideje da dete ima dve mame i dvojicu tata je ogroman. 
 
Mnogo je manje zastupljen strah od toga da dete nema nijednu majku, nijednog oca. U Srbiji oko 8.000 mališana živi u domovima za nezbrinutu decu ili hraniteljskim porodicama. Pitajte njih da li bi više voleli topli dom sa istopolnim roditeljima ili dom za nezbrinutu decu.
 
 
Iako kod nas nema iskustva, pa samim tim ni studije koja bi mogla da nam pokaže kako na dete utiče odrastanje sa LGBT roditeljima, u zemljama gde je to dugogodišnja praksa istraživanja pokazuju da ne postoje razlike u razvoju u odnosu na decu koja odrastaju u tradicionalnim porodicama. Uostalom, nije sve tako ružičasto ni u mnogim tradicionalnim porodicama, taj epitet ih ne čini slobodnim od zapostavljanja, fizičkog zlostavljanja i zanemarivanja.
 
Ipak, ovo sad nije ni pitanje, jer pomenuti zakon ne predviđa mogućnost usvajanja.
 
A kad smo kod stvari koje nisu tema, dežurni mrzitelji postavljaju i pitanje da li je možda legalizacija pedofilije sledeća? Nije. A zašto? Zato što je istopolna zajednica odnos dve odrasle osobe koje su dovoljno stare i svesne da pod punom odgovornošću u tu zajednicu stupe. Zajednica sa maloletnom osobom nije moguća jer ne postoji mogućnost pristanka dve odrasle osobe.
 
Kako ja to svom detetu da objasnim?
 
Idemo na najčuvenije "nemam ja ništa protiv, ali kako ja to svom detetu da objasnim".
 
Odgovor na ovo je vrlo lak, ako dete vidi "dvojicu čika da se ljube" možda neće ni pitati, možda detetu neće biti neobično, jer deca su rođena bez predrasuda, mi smo ti koji im ih namećemo. Ako pita, slobodno kažite "čike se vole, baš kao ja i mama". 
 
Homoseksualizam nije zarazan, dete neće postati gej ako vidi čike kako se ljube. Neće postati gej ni ako ga odgajaju dva muškarca. Homoseksualizam nije uslovljen refleks. Nije nešto što se bira ili nauči. To je nešto što jeste.
 
Kako ja to svom popu da objasnim?
 
Nakon pomirljivog stava patrijarha Porfirija koji je rekao da može da razume administrativne probleme i pritiske koje trpe pripadnici LGBT populacije, ali da se ne slaže sa time da se te zajednice nazovu brakom, javio se i Sinod Srpske pravoslavne crkve.
 
Oni su, bez obzira što se zajednice neće nazivati brakom, rekli da je ovaj zakon neprihvatljiv za SPC.
 
U saopštenju Sinoda, između ostalog, piše da je "ogromna većina predloženih odredbi u suprotnosti sa Jevanđeljem Hristovim i sveukupnim iskustvom i praksom Crkve". 
 
Ono što je bitno ovde je da niko neće primoravati sveštenike SPC da venčavaju istopolne parove, pa tako ni SPC ne bi trebalo da ima moć da utiče na sklapanje građanske zajednice, ako smo još uvek sekularna država.
 
 
Problem je i pooštravanje Zakona o diskriminaciji, po kom bi predstavnici Crkve mogli da šire svoja učenja koja su u vezi sa istopolnim odnosima samo u okviru hramova i bogomolja. Što bi se reklo "nemam ja ništa protiv toga što oni diskriminišu, ali neka rade to u svoja četiri zida".
 
Nikad nije rano, a uvek je kasno
 
Najblaži kritičari dovode u pitanje zašto se baš sada, pored toliko problema koje imamo i pored toliko zakona koje je potrebno doneti, planira baš ovaj zakon.
 
Zato što nema šta da se čeka. Da su, recimo, Britanci požurili sa dekriminalizacijom homoseksualizma, možda ne bi osudili jednog od najvećih umova svoje države Alana Tjuringa, mučili ga hormonskom terapijom i doveli do njegovog samoubistva. Možda bi Tjuring učinio još mnogo za računarstvo, veštačku inteligenciju i čovečanstvo. Ali nisu. Ali nije.
 
Možda nikad nije rano, a uvek je kasno da neko dobije osnovna ljudska prava.
 
Sledeće godine biće 45 godina od kako je Vojvodina zajedno sa Hrvatskom, Slovenijom i Crnom Gorom izbrisala homoseksualnost iz krivičnog zakona. Srbija je to učinila 16 godina kasnije. Prva zemlja koja je uvela registrovano partnerstvo bila je Danska, 1989. godine. Holandija je prva usvojila zakon o istopolnom partnerstvu 2001. godine. 
ShopiNS
  • F

    26.03.2021 20:32
    J
    A ovaj komentar sto poredi dozvolu istopolnih zajednica sa dozvolom upotrebe droga i sl - brate mili, retko glupo razmisljanje.

  • Ime

    26.03.2021 20:21
    Naslov
    Prvo ih vakcinisite!
  • Demagogija

    26.03.2021 17:49
    Ubija
    Kada cete ljudi shvatiti, da ova tema i tekst, nema veze sa crkv filozofijom, atakom na porodici i slicno, ovo je tema koja se tice ljudi i njihovih stvarnih zivota. Ovo nije nesto gde svako treba da izvaci iz du**ta sta mu se ne svidja i da li je moralno ili ne. Neki ljudi cekaju ceo zivot na ovo i da ostvare svoja prava. Koliko manjak empatija na tudje stanoviste mozete da imate, ne radi se o vama. Radi se o nekome i njeovoj/om partneru/ki.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Pljuvaću po vašim grobovima

Mogu li politički mrtvaci da nam osiguraju bolju budućnosti, kada su je debelo upropastili u ne tako dalekoj prošlosti? Može li duh formacije iz stare Grčke biti modus razmišljanja nekom među nama?

Golmanov strah od penala

Veliki broj medija u Srbiji preneo je video na kojem se vidi kako predsednik države Aleksandar Vučić izvodi penal.

INTERVJU Ugostiteljka Karmen Krivokapić: Ne smemo se otuđiti jedni od drugih, prilika je da nas hrana ponovo zbliži

Žena koja je sinonim dobrog ugostiteljstva u Novom Sadu veruje da će nas, kad čudo od pandemije prođe, neka nova deca naučiti sve iz početka. Novom životu. Kako se živi. Da će ona zaigrati po novim, logičnijim, od prirode neodrođenim pravilima. A mi, pa moraćemo da se uklopimo, jer ko se ne uklopi, otpašće. Odahnuće i planeta. U međuvremenu, moraće štošta i po restoranima da se uredi, za početak da se specijalizuju jer ovako, od Silvane do "Nirvane", nema mnogo smisla.

Uskršnje čudo

Predsednik Srbije se tokom praznika setio Ustava. Kao da to nije dovoljno iznenađujuće, čak mu se ukazala i predsednička nadležnost – mogućnost da ne donese ukaz o proglašenju zakona. U izjavi koju je prenela većina domaćih medija Vučić je naglasio da "ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji, jer je dužan da štiti Ustav".

"Spens" - medalja za svedočanstvo naše propasti

Ovih dana pljušte mu medalje, k'o kokice iz automata. Umesto njih, možda je bilo primerenije da se jednom četrdesetogodišnjaku uruči, ako ne bjuti, onda bar SPA vaučer, za - bar delimični - fizički i duhovni oporavak.

Mile Isakov: Nema više s kim čovek da pije, ni da se keri. Nema ljudi.

Boem, revolucionar, novinar pre svega, napisao je knjigu ingenioznog naslova "Pijani smo bili bolji", koja izlazi ovih dana. Voleće je oni koji razumeju perfekat u kojem je kafana, a ne istorija, bila čudesna učiteljica života. Posle hedonizma i renesanse, usledilo je otrežnjenje u vidu "političkog kupleraja iz kojeg se ne izlazi nevin", kaže Isakov i dodaje: "Savest mi je čista, ali ne sasvim mirna jer su u mojoj smeni izneverena sva obećanja i očekivanja. Pored mene živog. Za to nema opravdanja".

Superliga - kad bogataši izvise

Ukoliko UEFA ne osmisli i ne sprovede takmičenje koje će prihvatiti i jači i siromašniji klubovi, navijači, nacionalni savezi, mediji, nastaviće se pokušaji najmoćnijih ekipa da formiranjem privatne pozivne lige gro novca sa evropskog fudbalskog tržišta preliju samo u sopstvene kase.

INTERVJU Profesorka i prevodilac Maša Dabić: Solidarnost danas znači imati samokontrolu

"Zavičaj je reč koja ne može lako da se prevede na nemački, ni kao reč, ni kao koncept. Čovek nije biljka, ima sposobnost da bude mobilan, da se kreće, odlazi i vraća se, da pusti korene na više mesta istovremeno, ali i da neko vreme hoda bez korena", kaže profesorka i prevodilac Maša Dabić za 021, javljajući se iz Beča koji sve grčevitije diše preko Zoom-a, home office-a, Netflix-a food delivery-ija, dok istovremeno traje medijski prenos apokalipse.

INTERVJU Damir Grubiša: Politika je danas miks loših i najgorih, ali ne smemo da se predamo, moramo se pobuniti

Diplomata svetske reputacije, pesimista po intelektu, a optimista po volji, u razgovoru za 021.rs kaže da se nada da će nove generacije osetiti mučninu od ovakve stvarnosti i da će se stvoriti kritična masa građana koji ne žele da budu podanici raznih režima i njihovih karikatura. Taj novi "građanski humanizam" mogao bi biti ubrzan i globalnim haosom u vidu pandemije i neadekvatnih odgovora političkih kasta na Balkanu, Evropi i celom svetu.

INTERVJU Milana Vlaović: Plašim se ljudi koji su stručnjaci za sve i onih koji nikada nisu krivi

"Provincijalizam gradova izvrsna je tema, a žene s margine često u sebi nose mešavinu mnogih krajnosti koja je dramatično privlačna. Sonja Savić bila je urbana ikona iz provincije. Pretalentovanu urbanu ikonu Margitu Stefanović, trajno su obeležile provincijalna iskompleksiranost i okrutnost njene majke", kaže u intervjuu za 021.rs autorka knjige "Bomboni od meda" koja je bila polazište za seriju o Jovanki Broz.

INTERVJU Rambo Amadeus: Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja

"Površni fizički kontakti, češanje, gurkanje, trljanje, tapšanje, rukovanje, to nedostaje mladima, njima je takva vrsta kontakta važna i iskreno mi je žao što ne smiju da budu opušteni u kontaktima s vršnjacima. Zato mi stari treba da se vakcinišemo što prije, da mladi mogu da nastave sa normalnim životom. Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja", kaže u intervjuu za 021.rs kojim najavljuje svoj prvi onlajn koncert Svetski kilotzar Rambo Amadeus.

INTERVJU Pisac Zoran Ferić: Isplivali su ideološki talog i glupost svemirskih razmera

"Osećaj "poraza" 1945. uveliko je pomogao da se današnje revizionističke težnje pretvaraju i u konkretne političke programe. Mise za Pavelića i rehabilitacija Draže simptomi su iste bolesti. Stalno se pokušavaju izjednačiti dva totalitarizma: fašistički i komunistički kako bi se osigurala nekakva "istorijska pravda" i umanjio osećaj poraženosti", kaže u intervjuu za 021.rs pisac Zoran Ferić.