INTERVJU Nataša Mirković: Intelektualci su bez borbe prepustili svet polusvetu

"One koji pišu: 'ne moj', 'neznam', 'novosađani', 'Srpski jezik', nije trebalo pustiti da završe osnovnu školu, te samim tim ne bi mogli ni da pretenduju na više položaje. Stvari treba seći u korenu i kriterijumi ne smeju da se prilagođavaju najgorima samo zato što su najglasniji. Problem je što su se intelektualci povukli u svoja skloništa, bez borbe i prepustili svet polusvetu", kaže u intervjuu za 021 autorka "Jezikomanije" Nataša Mirković.
INTERVJU Nataša Mirković: Intelektualci su bez borbe prepustili svet polusvetu
Foto: Slobodan Šušnjević
Ima dana kad se život otima logici, a po tom istom principu i jezik ima svoje zabrinjavajuće momente. Sadašnje vreme u tom smislu je prilično teško za jezik. Rečnik je sve suženiji. Govori se sve lošije, nepravilno i pogrešno. I ne samo na ulici, u svakodnevnom životu, već takav jezik srećemo i u knjigama i medijima. Govoriti pravilno, nažalost, više nije imperativ ni današnjeg obrazovanja.
 
Pravila koja smo učili u školi, a koja su i danas standard jezika kojim govorimo, gube bitku pred neznanjem i ignorantskim odnosom prema tome kako govorimo. Zato je svaki pokušaj da se opismenimo da govorimo pravilno, dragocen.  Jedan takav pokrenula je novinarka Nataša Mirković koja pod naslovom "Jezikomanija" ispisuje odlične jezičke priče u listu "Dnevnik". 
 
"Jezička praksa protiv norme", "Izolacija slova 'j'", "Biste ili bi", "Nigde nezabeleženi podaci", "O, reči moje", "Jer, je l'"... neki su od naslova u kojima se bavi jezičkim dilemama i greškama koje se svakodnevno čuju ili daju pročitati. O njima je Mirković govorila i za portal 021.rs.
 
021: Šta vas je navelo da počnete da pišete male "jezičke priče" o tome zašto je važno da pravilno pišemo i koristimo reči? 
 
Mirković: "Male jezičke priče" ili "Jezikomaniju" inicirala je moja urednica Snežana Milanović. Nakon svakodnevnih rasprava o neverovatnim jezičkim greškama u medijima predložila mi je da pišem o najčešćim jezičkim greškama u našem jeziku. Znam da je ovo mali i neznatan, skoro nevidljiv doprinos našem jeziku, ali mi je baš drago kad mi se neko obrati i kaže: "Pratim vašu kolumnu, mnogo mi je pomogla...". 
 
021: Da li ste od onih koji, čim otvore novine ili neku knjigu, odmah "zumiraju" neku pravopisnu, gramatičku ili slovnu grešku?
 
Mirković: "Lov" na greške je moj talenat, ali i "prokletstvo"! Kako otvorim novine, knjigu ili časopis greške samo "izleću", šteta bi bilo da ih ne iskoristimo za učenje kad je već toliko "materijala".
 
021: Zašto nam je danas sve manje bitna pismenost? Zašto smo tako zapustili jezik kojim govorimo? 
 
Mirković: Život nas je ubacio u desetu brzinu i ljudi, u stvari, nemaju vremena za negovanje svog jezika. Ljudi sve manje koriste olovke, sve je digitalizovano. Sve polazi od škole, ali to nije dovoljno. U srednjim školama mahom nema gramatike ili je deca brzo zaborave jer se ne udubljuju, pošto im nedostaje koncentracije, a ono što bi moglo da ih podseti (televizija, radio, štampa, društvene mreže...) na najnižem je nivou.
 
Naš lepi jezik je zapušten i napušten. Ljudi komuniciraju u slikama i simbolima, a deca bi sve da urade u što kraćem mogućem vremenu i tu zaista nema prostora ni za proste, a kamoli prosto proširene rečenice, o složenim rečenicima, obogaćenim svim mogućim čulima ovog sveta, kakve se mogu naći u ruskim romanima, recimo, kada biste ih samo otvorili, da i ne govorimo.
 
021: Jezik "ruže" i građani, i mediji. To ide tako daleko da najzvučniji izdavači u zemlji objavljuju knjige sa vrlo ozbiljnim pravopisnim greškama, da mediji, koji su lideri u informisanju, koji otvaraju neke velike istine za nas – u koje treba da poverujemo, saopštavaju nam ih uz nedopustivu nepismenost u kazivanju. Da li bi onda neka logika stvari bila da onome ko piše nepravilno, ne možemo poverovati ni ostalo?
 
Mirković: Da, to je logično. Ali nije to tako jednostavno jer te greške mora neko i da primeti, a za to je potrebno znanje koje je danas u nestašici. Mnogi misle da je jezik samo instrument i koriste ga kako stignu, neki nesmotreno i nezgrapno, a neki s jasnom namerom da nas zaglupe. To je realnost i ostaje nam samo da radimo na sebi da bismo znali šta nam drugi rade. Ili jednostavno, da ne čitamo takve tekstove, kupujemo knjige u antikvarnicama i živimo u svom mikrokosmosu, što i sama činim, ali povremeno moram da izađem u svet i odam počast Milki Canić.   
 
021: Šta mislite, zašto se lektor danas svećom mora tražiti po redakcijama u našoj zemlji? Da li je moguće da je on najskuplja stavka na medijskoj pijaci?
 
Mirković: Lektori su "kolateralna greška" ovog vremena. Radim već 20 i kusur godina i znam kako se nekad radilo. Lektori, korektori i redaktori su bili deo svake redakcije. I sve se čitalo barem dva puta pre štampanja. Nisu lektori najskuplja stavka, ali sve "gazde" smatraju da su oni nepotrebni. Vode se logikom da su svi novinari pismeni i da je to dovoljno za korektan tekst. Ne kažem, novinari jesu pismeni (dosta njih), ali imate i one koji žure, kao i one koji ne znaju tekst da pretoče u razumljiv tekst, a bogami, ima i onih nepismenih. U svakom slučaju, logično je da se svaki rad kontroliše, posebno kada ima takav uticaj na javnost.
 
 
021: Neki mudri ljudi kažu da se za uvid u pravo stanje stvari u Srbiji ne mora izaći na ulicu ili ući u gradski autobus, da je dovoljno spustiti pogled ispod tekstova na portalima i videti šta i kako ljudi pišu, ili uključiti TV sa nacionalnom frekvencijom. Ako smo ono kako govorimo i kako pišemo, ko smo danas mi, kakva je budućnost takvih ljudi?
 
Mirković: Mi smo ljudi s one strane ekrana. Samo nezainteresovani posmatrači. Takvi ljudi u nekoj bliskoj budućnosti nemaju mnogo izbora. Ako se nastavi trend nezainteresovanosti bićemo u potpunom jezičkom haosu. Ne bih mogla da predvidim scenario, čak ni za neku blisku budućnost. Potpuno nerazumevanje među ljudima, rekla bih.
 
021: Za srpski jezik, ćirilicu i uopšte prosperitet Srbije najviše su zabrinuti oni koji pišu: "ho ću", "ne ću", "ne moj", "neznam", "novosađani", "Srpski jezik". Šta o nama govori taj vrlo evidentan nesklad u shvatanju suštine?
 
Mirković: One koji tako pišu nije trebalo pustiti da završe osnovnu školu, te samim tim ne bi mogli ni da pretenduju na više položaje. Stvari treba seći u korenu i kriterijumi se ne smeju prilagođavati najgorima samo zato što su najglasniji.
 
Nikako ne mogu da "svarim” taj raspored snaga u našoj zemlji. "Svi vole fotelju", rekli bi stari. I ne biraju, ni način, ni reči do raznoraznih pozicija. Intelektualci su se povukli u svoja skloništa, bez borbe i prepustili svet polusvetu. Sve bi trebalo iz korena promeniti. Uspavani smo, to je odgovor na ovo pitanje.
 
021: Šta je ono što je u jezičkom smislu nepodnošljivo u domaćim medijima, elektronskim/štampanim, svejedno?
 
Mirković: U pisanim medijima spojeno pisanje rečce "ne" s glagolima, mešanje slova "lj" i "nj" (sumljam), brkanje "jer" i "je l'", "izvinuti se" umesto "izviniti se", zatim konstrukcije "kući sam" umesto "kod kuće sam", pogrešno "u vezi toga" umesto "u vezi s tim"... 
 
021: Koje su (konkretno) najfrapantnije, a koje najčešće greške koje srećete u medijskom prostoru?
 
Mirković: Kada kažu "Doći s(a) autobusom" slatko se nasmejem slici koju zamišljam kako osoba trči pored autobusa. Svakako i spojeno pisanje rečce "ne" s glagolom, promena glagola "biti", "ho ću"... Posebno me iritira kad na radnjama i lokalima čitam radno vreme nedeljom... (Nedeljom neradimo!), kao i kad po kafićima čitam menije i vidim da piše "napitci"!
 
021: Šta vam je utisak: razvija li se srpski jezik adekvatno vremenu? Da li mu se "dopisuju"/dodaju nove reči koje označavaju neke nove tekovine savremenog življenja? Ima li u tom smislu on i neke "na silu kovanice" koje do kraja nisu prihvaćene?
 
Mirković: Jezik jeste živa stvar, on se stalno menja, ali srpskom jeziku nedostaju institucije koje bi to standardizovale i rekle: "To je tako, ne može drugačije." Naš jezik obiluje dubletima, a često i potpuno neobjašnjenim problemima. Posebna priča su reči iz engleskog jezika koje se svakodnevno koriste i koje unose pravo šarenilo u pisanju... "Daunlodovati", "printati", "skenirati", "lajkovati"... tema su posebne priče o rečima.
 
021: Da li insistiranje na rodnoj ravnopravnosti koristi jeziku, politici ili samo pukoj političkoj korektnosti? Šta o njoj mislite vi?
 
Mirković: Insistiranje na rodnoj ravnopravnosti je samo puka politička korektnost. Nepotrebno, po meni. Jednostavno, nema potrebe da se ljudi zavađaju i zbog toga... Nek se jezik prilagođava spontano, a ne nasilno.
 
021: Može li država da se pozabavi očuvanjem pravopisa srpskog jezika na neki opipljiviji način? Može li u tome, recimo, da pomogne, nacionalna televizija?
 
Mirković: Država bi morala da se pozabavi tim pitanjem, a samim tim i nacionalna televizija bi bila glavni instrument "spasavanja" srpskog jezika. Takođe, mnogi ljudi gledaju turske, indijske, meksičke i ine serije, a prevod (titl) je isto tako katastrofalno urađen. To bi sve trebalo zakonom propisati, podići na viši nivo i uvesti srpski jezik na sve fakultete kao obavezan predmet!
ShopiNS
  • Bela

    05.04.2021 15:34
    Istina
    Odlican text Snezaba !
    Hvala.
  • Jelena

    05.04.2021 15:09
    Uvek sam se pitala kako ti ljudi, koji ne mogi da shvate da se npr. piše "ne znam" a ne "neznam", da se vokativ odvaja zarezima od ostatka tečenice jer, ako se ne odvoji, to često menja smisao rečenice (i slične stvari), kako ti ljudi mogu bilo šta drugo da razumeju ili rade?
    To mi je kao da neko ne može da nauči kako se ukucava ekser u dasku, pa mu onda daju da pravi drvenu kuću jer, eto, treba i on nešto da radi. Jovina gimnazija proizvodi takve, iako se neke stvari uče u osnovnoj školi.
  • Pravi

    05.04.2021 14:47
    Intelektualci
    Su se iselili iz države ili imaju po 70+ godina ili su pomrli, ima kvazi-intelektualaca koliko hoćeš oni su uz svaku vlast koja je aktuelna u tom momentu

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Pljuvaću po vašim grobovima

Mogu li politički mrtvaci da nam osiguraju bolju budućnosti, kada su je debelo upropastili u ne tako dalekoj prošlosti? Može li duh formacije iz stare Grčke biti modus razmišljanja nekom među nama?

Golmanov strah od penala

Veliki broj medija u Srbiji preneo je video na kojem se vidi kako predsednik države Aleksandar Vučić izvodi penal.

INTERVJU Ugostiteljka Karmen Krivokapić: Ne smemo se otuđiti jedni od drugih, prilika je da nas hrana ponovo zbliži

Žena koja je sinonim dobrog ugostiteljstva u Novom Sadu veruje da će nas, kad čudo od pandemije prođe, neka nova deca naučiti sve iz početka. Novom životu. Kako se živi. Da će ona zaigrati po novim, logičnijim, od prirode neodrođenim pravilima. A mi, pa moraćemo da se uklopimo, jer ko se ne uklopi, otpašće. Odahnuće i planeta. U međuvremenu, moraće štošta i po restoranima da se uredi, za početak da se specijalizuju jer ovako, od Silvane do "Nirvane", nema mnogo smisla.

Uskršnje čudo

Predsednik Srbije se tokom praznika setio Ustava. Kao da to nije dovoljno iznenađujuće, čak mu se ukazala i predsednička nadležnost – mogućnost da ne donese ukaz o proglašenju zakona. U izjavi koju je prenela većina domaćih medija Vučić je naglasio da "ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji, jer je dužan da štiti Ustav".

"Spens" - medalja za svedočanstvo naše propasti

Ovih dana pljušte mu medalje, k'o kokice iz automata. Umesto njih, možda je bilo primerenije da se jednom četrdesetogodišnjaku uruči, ako ne bjuti, onda bar SPA vaučer, za - bar delimični - fizički i duhovni oporavak.

Mile Isakov: Nema više s kim čovek da pije, ni da se keri. Nema ljudi.

Boem, revolucionar, novinar pre svega, napisao je knjigu ingenioznog naslova "Pijani smo bili bolji", koja izlazi ovih dana. Voleće je oni koji razumeju perfekat u kojem je kafana, a ne istorija, bila čudesna učiteljica života. Posle hedonizma i renesanse, usledilo je otrežnjenje u vidu "političkog kupleraja iz kojeg se ne izlazi nevin", kaže Isakov i dodaje: "Savest mi je čista, ali ne sasvim mirna jer su u mojoj smeni izneverena sva obećanja i očekivanja. Pored mene živog. Za to nema opravdanja".

Superliga - kad bogataši izvise

Ukoliko UEFA ne osmisli i ne sprovede takmičenje koje će prihvatiti i jači i siromašniji klubovi, navijači, nacionalni savezi, mediji, nastaviće se pokušaji najmoćnijih ekipa da formiranjem privatne pozivne lige gro novca sa evropskog fudbalskog tržišta preliju samo u sopstvene kase.

INTERVJU Profesorka i prevodilac Maša Dabić: Solidarnost danas znači imati samokontrolu

"Zavičaj je reč koja ne može lako da se prevede na nemački, ni kao reč, ni kao koncept. Čovek nije biljka, ima sposobnost da bude mobilan, da se kreće, odlazi i vraća se, da pusti korene na više mesta istovremeno, ali i da neko vreme hoda bez korena", kaže profesorka i prevodilac Maša Dabić za 021, javljajući se iz Beča koji sve grčevitije diše preko Zoom-a, home office-a, Netflix-a food delivery-ija, dok istovremeno traje medijski prenos apokalipse.

INTERVJU Damir Grubiša: Politika je danas miks loših i najgorih, ali ne smemo da se predamo, moramo se pobuniti

Diplomata svetske reputacije, pesimista po intelektu, a optimista po volji, u razgovoru za 021.rs kaže da se nada da će nove generacije osetiti mučninu od ovakve stvarnosti i da će se stvoriti kritična masa građana koji ne žele da budu podanici raznih režima i njihovih karikatura. Taj novi "građanski humanizam" mogao bi biti ubrzan i globalnim haosom u vidu pandemije i neadekvatnih odgovora političkih kasta na Balkanu, Evropi i celom svetu.

INTERVJU Milana Vlaović: Plašim se ljudi koji su stručnjaci za sve i onih koji nikada nisu krivi

"Provincijalizam gradova izvrsna je tema, a žene s margine često u sebi nose mešavinu mnogih krajnosti koja je dramatično privlačna. Sonja Savić bila je urbana ikona iz provincije. Pretalentovanu urbanu ikonu Margitu Stefanović, trajno su obeležile provincijalna iskompleksiranost i okrutnost njene majke", kaže u intervjuu za 021.rs autorka knjige "Bomboni od meda" koja je bila polazište za seriju o Jovanki Broz.

INTERVJU Rambo Amadeus: Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja

"Površni fizički kontakti, češanje, gurkanje, trljanje, tapšanje, rukovanje, to nedostaje mladima, njima je takva vrsta kontakta važna i iskreno mi je žao što ne smiju da budu opušteni u kontaktima s vršnjacima. Zato mi stari treba da se vakcinišemo što prije, da mladi mogu da nastave sa normalnim životom. Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja", kaže u intervjuu za 021.rs kojim najavljuje svoj prvi onlajn koncert Svetski kilotzar Rambo Amadeus.

INTERVJU Pisac Zoran Ferić: Isplivali su ideološki talog i glupost svemirskih razmera

"Osećaj "poraza" 1945. uveliko je pomogao da se današnje revizionističke težnje pretvaraju i u konkretne političke programe. Mise za Pavelića i rehabilitacija Draže simptomi su iste bolesti. Stalno se pokušavaju izjednačiti dva totalitarizma: fašistički i komunistički kako bi se osigurala nekakva "istorijska pravda" i umanjio osećaj poraženosti", kaže u intervjuu za 021.rs pisac Zoran Ferić.