EU i SAD: Ne deli samo okean
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Foto: 021.rs
Kao nikada do sada pratio se tradicionalni skup elite u Davosu, ali zbivanja u švajcarskom zimskom turističkom centru ne samo da su potvrdila da živimo u vremenu neizvesnosti, već su i nagovestila da nismo daleko ni od haosa.
Duboko razilaženje
Zurilo se u ekrane iščekujući šta će reći Donald Tramp, predsednik najmoćnije države na svetu, međutim njega je u čuvenom skijalištu sačekao svojevrsni bojkot evropske političke vrhuške. Tako nije došlo do susreta čelnika donedavno najbližih saveznika, a francuski predsednik Makron je bio veoma direktan.
Davos je napustio dan pre dolaska prvog čoveka SAD i tako javno demonstrirao duboko razilaženje dve strane. Nije bilo ni govora o susretu Trampa i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, što je donedavno u sličnim prilikama bila gotovo obaveza. Time je definitivno postalo jasno da SAD i Evropska unija ubuduće neće biti partneri koji su imali bezmalo identičan pogled na sva politička i društvena pitanja.
Raskid u decenijama više nego bliskom savezništvu vezuje se za drugi izbor Donalda Trampa za predsednika SAD. Istina, i tokom prvog Trampovog mandata bila su vidljiva razmimoilaženja, ali četiri godine kasnije sve je preraslo u snažan rivalitet, gotovo i u neprijateljstvo.
Nisu realna očekivanja Evropljana da bi se sve vratilo u donedavne tokove ako ili kada na izborima u SAD pobedi predsednički kandidat Demokratske stranke. U tom smislu, već se uočavaju nadanja u američke međuizbore krajem godine, kada je na Trampu i republikancima nelak zadatak da očuvaju većinu u Kongresu.
Ideološke razlike
Iz socijaldemokratskih krugova čuju se mišljenja da je višedecenijska čvrsta vezanost za američku Demokratsku stranku Uniju polako transformisala u promotera i sprovodioca kulturološkog imperijalizma koji se decenijama širio sa druge strane Atlantika.
Postalo je vidljivo da je u osnovi razlaza višedecenijskih saveznika ideologija. Osim rodne politike, druga krupna ideološka razlika očituje se u pristupu energetskoj problematici: Evropljani ostaju čvrsto vezani za obnovljive izvore energije, dok Amerikanci, bar oni bliski republikancima, mada će nastaviti sa podizanjem solarnih elektrana, oslonac i dalje vide u fosilnim gorivima i nuklearkama.
Čak su i američke demokrate, tokom čije vladavine su SAD razvile neke od najprljavijih tehnologija vađenja gasa, Briselu povremeno prigovarale da energetskom pitanju pristupa ideološki. Sličan prigovor je Evropljanima pristizao i iz Moskve i sa Bliskog istoka, posebno kada su u Uniji gas od ekološki prihvatljivog preuvrstili u nepoželjno gorivo, dok je nuklearna energija doživela transformaciju u suprotnom smeru. Kada se imaju u vidu ove razlike, postaje mnogo razumljivije otkud Trampu potreba i plan da kontroliše svetsku trgovinu naftom, te poseže za fosilnim sirovinama bogata područja i države.
Pročitaj još
Izgubljene pozicije
Politička zbivanja koja se odvijaju već su rezultirala krupnim promenama. Vidljivo je da ne funkcionišu bazične međunarodne institucije, počevši od Ujedinjenih nacija, dok se na međunarodno pravo pozivaju još samo slabiji. Jednostavno, oni bez ovakve zaštite ne mogu.
Dosadašnje forme globalnog organizovanja teško da će opstati, gradi se nova forma međunarodnog povezivanja. Kako će tačno izgledati može se samo naslućivati, u svakom slučaju biće rezultat procesa koji su započeli, ali koji će još trajati. Trenutno je na međunarodnoj sceni neka vrsta "praznog hoda". Mnogim pitanjima, koja su donedavno gotovo rutinski rešavana, trenutno nema ko da se efikasno bavi.
Posledice političko-pravne praznine su vidljive i najčešće grube. Evropska unija postaje svesna da je izgubila nekadašnje pozicije i da bi ubuduće valjalo na nov način graditi nove. Evropski parlament je odbio da ratifikuje sporazum sa SAD koji je partneru dopuštao drastično povlašćenu poziciju kod carinske zaštite. Time je Evropska komisija, koja je isti sporazum ugovorila, doživela popriličnu neugodnost.
Razlaz u stavovima dva evropska tela jasno ilustruje situaciju u kojoj se našao Stari kontinent. Čini se da je Brisel napokon uvideo da Unija, još uvek mesto na svetu gde se živi najlepše, sa svakim novim danom gubi prestižnu poziciju. Sporan je odgovor za koji su se odlučile članice Unije, njih dvadeset i osam. Umesto da preispitaju razloge zaostajanja, posebno u digitalnim tehnologijama, Brisel se namerio da ubuduće više ulaže u, decenijama marginalizovanu, vojnu industriju.
Snažna militarizacija
Tako će u narednih pet godina u obe namene iz evropskog budžeta biti usmereno čak 800 milijardi evra. Mimo toga, ka militarizmu su se usmerile i vlade pojedinačnih država. Tako će Nemačka u narednom petogodištu u vojnu industriju iz svog budžeta uložiti dodatnih 800 milijardi.
Francuska, i do sada vodeća u ovoj branši, udvostručava ulaganja, dok Poljska godinama od Južne Koreje i SAD kupuje naoružanje u velikim količinama pokušavajući da postane evrounijska država sa najsnažnijom vojskom.
Opravdanje za uočljivu militarizaciju iznalazi se u tome što, navodno, ova vrsta ulaganja dovodi i do pronalazaka tehnološki veoma upotrebljivih i za civilne potrebe. Navodno je izostanak investiranja u ovu granu bitno doprineo tehnološkom zaostajanju Starog kontinenta. Međutim, podsećanje na period između dva svetska rata teško da bi išlo u prilog ovakvom gledištu.
Tridesetih godina prošlog veka došlo je do nagle militarizacije evropskih ulaganja, ali je danas jasno da ni države pojedinačno, ni Evropa kao celina od toga nisu imale nikakve koristi; naprotiv, šteta je bila kolosalna.
Drugi uočljiv nedostatak Unije je manjak radne snage i očajna demografska situacija. Toliko je rđava da će veoma brzo u pitanje doći sadašnji kapaciteti zdravstvenih i socijalnih službi, dok će biti i veoma teško održati sadašnje, kako državne tako i privatne, penzione sisteme.
Unija, pre svega Nemačka, Holandija i Italija, pokušale su da podsticanjem imigracione politike privuku radnu snagu iz raznih krajeva Zemljine kugle. Bilo je određenog rezultata, ali i poteškoća izniklih pre svega iz nedovoljno uspešne integracije pridošlica u novu sredinu.
Usledila je prava kampanja, za sada retorička, protiv stranih radnika i bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, predvodnice imigracione politike. Ovakav tok događaja dodatno je podelio Evropljane i zaoštrio odnose između pojedinih grupacija stanovnika.
Simbol novog doba
Postavlja se pitanje kojim putem dalje da se usmeri Stari kontinent. Teško da se može dati potpun odgovor, moguće je, možda, ukazati na pojedine poteze koji bi mogli biti od koristi. Za početak odustati od nametnute kupovine skupog američkog tečnog gasa i vratiti se tradicionalnom gasnom partnerstvu sa Rusijom.
Ništa nije prirodnije i ekonomski opravdanije nego da najveći izvoznik i najveći kupac gasa budu partneri, pri čemu u ovom slučaju obnovu partnerstva sugeriše i cena transporta, znatno povoljnija od nabavke sa bilo koje druge strane. Bez pouzdanog snabdevanja gorivom po prihvatljivoj ceni, evropska, posebno nemačka, industrija gubi na konkurentnosti.
Vidimo to ovih dana kada je ceo svet iznenađen da nemačka ekonomija, lokomotiva evropskog razvoja, u dve poslednje sezone nije uvećala bruto-društveni proizvod niti za dlaku.
Stoga za Evropsku uniju, odavno bez sopstvenih energetskih sirovina, nema ničeg logičnijeg i ekonomski isplativijeg od povratka na decenijama uspešan način snabdevanja gasom. Bio bi to odličan startni korak ka ekonomskom razvoju i potez koji bi Evropu vodio aktivnom učešću u definisanju i izgradnji novog međunarodnog poretka.
Probleme i sukobe na istoku kontinenta valja sagledati kompletnije, iz različitih uglova. Takvim pristupom bi se mnogo brže došlo do mira, a protok gasa sa istoka na zapad Evrope simbolizovao bi kraj jednog varvarstva i početak izgradnje novog evropskog ambijenta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
2
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Komentari 1
Coravi desk
Sad samo da US i Rusi ne iskoriste nas Balkance za opet neki rat.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar