Piše Janis Varufakis: Zamislite drugačiju Evropu

Zamislite da je pandemija korona virusa ojačala Evropsku uniju, umesto što je dodatno narušila poverenje njenih građana.
Piše Janis Varufakis: Zamislite drugačiju Evropu
Foto: 021.rs (ilustracija/Pixabay/Pexel/Slon_dot)
 
Zamislite da je kovid-19 naterao lidere EU da odustanu od godina trvenja i sve dubljih podela. Zamislite da je pandemija poslužila kao katalizator za izgradnju snažnijeg i kompaktnijeg političkog bloka koji bi s pravom pretendovao na ulogu globalnog lidera.
 
Pokušajmo to da zamislimo. Ne bi trebalo da bude teško.
 
Krajem februara 2020, dve sedmice pre nego što je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju, Savet EU je dostavio Evropskoj komisiji instrukcije za koordinaciju borbe protiv novog virusa. Za nekoliko dana, Komisija je pripremila spisak deficitarnih proizvoda, od lične zaštitne opreme do aparata za jedinice intenzivne nege i dostavila porudžbine proizvođačima.
 
Takođe je formirala Kov-Kom, savet vrhunskih epidemiologa i predstavnika sistema javnog zdravlja u EU koji će na dnevnom nivou izdavati preporuke za borbu protiv pandemije. Oslobođene potrebe da tragaju za zalihama potrebnih proizvoda i razmišljaju o optimalnim aranžmanima za putovanja i održavanje distance, vlade država članica su mogle da se fokusiraju na sprovođenje jedinstvenog EU plana.
 
Kada je pandemija pokazala zube na severu Italije, kamioni zaštitne opreme, boce kiseonika, aparati za intenzivnu negu, lekari i medicinske sestre pristizali su sa svih strana Evrope, uz koordinaciju iz Brisela. Dok je Evropski parlament debatovao o imperativima građanskih sloboda i potrebama javnog zdravlja, Komisija je u saradnji sa vladama zemalja članica nastavila da mapira potrebe sistema zdravstvene zaštite širom Evrope.
 
Kov-Kom je u martu preporučio uvođenje mera zatvaranja, uz pravila koja su varirala od jednog do drugog regiona. Evropski savet je podržao plan Komisije za uvođenje karantina, uz svakodnevne revizije primenjenih mera. Dok su Evropljani ulazili u karantin u Evropi je izgrađena mreža centara za masovno testiranje. Redovno testiranje u svakom kvartu, u blizini svake škole i radnog mesta, omogućilo je koordinisano i bezbedno popuštanje uvedenih mera.
 
Kao najsuroviji mesec, april je doneo nagli rast broja žrtava, ali bolnice su ga dočekale spremne zahvaljujući udruživanju tehničkih i ljudskih resursa čitave Evrope. Kada su novinari pitali kako gostujući lekari i medicinske sestre u jedinicama intenzivne nege komuniciraju sa italijanskim i španskim kolegama, jedan nemački anesteziolog je odgovorio: "Kada ljudi počnu da umiru, zdravstveni radnici komuniciraju putem osmoze."
 
Pošto su mere zatvaranja ugrozile potrošnju i proizvodnju, evropske ekonomije su ušle u nezapamćenu recesiju. Za razliku od krize evra pre desetak godina, pandemija je pogodila ekonomsku aktivnost u svim zemljama Evrope. Suočavanje sa zajedničkim neprijateljem i duh solidarnosti koji su pokazali zdravstveni radnici doneli su novo raspoloženje koje je ubrzo obuzelo i evropske zvaničnike. Rezultat je bila istorijska odluka koju su u maju doneli evropski ministri finansija, a potom odobrio Savet Evrope. Pokrenuta je inicijativa za Evropu nove generacije, ili ENG.
 
Četiri stuba učinili su ovu inicijativu uvodom u istinsko evropsko ujedinjenje. Ustanovljen je zajednički mehanizam koji će apsorbovati neizbežni rast javnog duga usled pokušaja zemalja da zaštite ekonomiju i spreče rast nezaposlenosti. U novom aranžmanu borba protiv pandemije, uključujući i nabavku vakcina, finansirana je iz centralnog zdravstvenog fonda. Stanovnicima Evrope je isplaćena novčana pomoć i to je pomoglo svim evropskim regionima. Dobro postavljenim investicionim programom pripremljen je program razvoja zelene energije koja je Evropi neophodna.
 
Da bi postavili ova četiri stuba, evropski lideri su morali da uklone prepreku koja ih je ometala u svim prethodnim krizama, to jest da pronađu način da postupaju kao da su federalna vlada, a da pritom ne naruše odredbe evropskih sporazuma i ugovora. Za sprovođenje inicijative pronađeno je genijalno rešenje. Na ključnoj sednici Saveta u aprilu 2020, nemačka kancelarka Angela Merkel je navodno rekla: "Evropska centralna banka će kao naša jedina zajednička institucija koja poseduje stvarnu moć svakako morati da namiri ovaj račun. Hajde da je iskoristimo na najbolji mogući način."
 
Evropski lideri su tako i učinili. Da bi apsorbovali neizbežni rast javnog duga, odlučili su da se primarni budžetski deficiti svih država članica nastali posle marta 2020. (uz isključivanje otplate prethodno postojećih dugova) finansiraju izdavanjem tridesetogodišnjih obveznica Evropske centralne banke. Tako dug rok dospeća omogućio bi evropskim liderima da izgrade pravu federalnu upravu, sa jedinstvenim trezorom, da Evropska centralna banka ne bi bila prinuđena da jednog dana štampa novac da isplati vlasnike obveznica. "Ako Evropa ne uspe da se ujedini za 30 godina", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron na skupu Evropskog saveta u maju, "onda i ne zaslužujemo uniju."
 
Lideri EU su tako prešli Rubikon. Inicijativa ENG je iskorišćena i za rešavanje drugih problema. Na primer, da bi finansirala istraživanje i razvoj vakcina i platila licenciranu lokalnu proizvodnju širom Evrope, Evropska centralna banka je kupila trajne obveznice farmaceutskih kompanija (bez kupona). Osnivački akt Evropske centralne banke ne zabranjuje kupovinu obveznica privatnih kompanija, pa je EU iskoristila to da finansira uspešan program vakcinacije i zdravstvene zaštite svih Evropljana. Isti mehanizam se može iskoristiti za nabavku stotina miliona doza vakcina za besplatnu distribuciju u susedne zemlje i zemlje u razvoju.
 
Tu je zatim program novčane pomoći građanima u iznosu koji je ekvivalentan pomoći isplaćenoj u SAD za vreme pandemije. Lideri EU su shvatili da osnivački dokumenti Evropske centralne banke ne sprečavaju ECB da svakom odraslom stanovniku EU isplati pomoć od 2.000 evra, što ukupno iznosi oko 750 milijardi evra. Kada svi Evropljani – Nemci, Grci, Holanđani, Portugalci i svi ostali – prime pomoć u istom iznosu, odredbe evropskih sporazuma koje zabranjuju fiskalne transfere i novčanu pomoć između država članica nisu prekršene.
 
Konačno, u okviru iste inicijative Evropska centralna banka je dobila instrukcije da emituje obveznica u vrednosti od približno 5 odsto ukupnog dohotka u EU. Tako će se finansirati nova Evropska zelena agencija koja će razvijati Zelenu energetsku uniju i, još šire, evropski zeleni nju dil.
 
Broj zaraženih je vremenom rastao i opadao, ali do decembra 2020. širenje virusa u Evropi je zaustavljeno koordinisanim programom vakcinacije. Evropljani su 2021. godinu dočekali sa opipljivim očekivanjima zajedničkog zelenog prosperiteta. Istovremeno, status Evrope u svetu se popravio, uključujući i otcepljenu Britaniju. Tome je svakako doprinela distribucija doniranih vakcina u druge zemlje, ali najvažnije je to što je Evropa jasno pokazala da su jedinstvo i solidarnost najzad odneli prevagu na čitavom kontinentu.
 
Sve se moglo upravo tako dogoditi, ali nije. Razumevanje zašto se ništa od toga nije dogodilo može biti povod za očajanje ili, ako tako odlučimo, odskočna daska za promenu.
 
Tekst Janisa Varufakisa prvobitno je objavljen na portalu Project Syndicate, a sa engleskog ga je za Peščanik preveo Đorđe Tomić. Tekstove Peščanika čitajte na OVOM LINKU.
ShopiNS
  • Re-ac-tor

    15.04.2021 12:18
    Rekao vam je Lenon, davno:
    "Imagine there's no countries
    It isn't hard to do
    Nothing to kill or die for
    And no religion too".
  • +384

    15.04.2021 11:39
    Kapitalizam kao sistem, kao ideologija, kao nacin razmisljanja prirodno suzbija svaku sustinsku solidarnost i zajednistvo. Dakle, nema mesta cudjenju, zasto je ovako a ne onako.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Golmanov strah od penala

Veliki broj medija u Srbiji preneo je video na kojem se vidi kako predsednik države Aleksandar Vučić izvodi penal.

INTERVJU Ugostiteljka Karmen Krivokapić: Ne smemo se otuđiti jedni od drugih, prilika je da nas hrana ponovo zbliži

Žena koja je sinonim dobrog ugostiteljstva u Novom Sadu veruje da će nas, kad čudo od pandemije prođe, neka nova deca naučiti sve iz početka. Novom životu. Kako se živi. Da će ona zaigrati po novim, logičnijim, od prirode neodrođenim pravilima. A mi, pa moraćemo da se uklopimo, jer ko se ne uklopi, otpašće. Odahnuće i planeta. U međuvremenu, moraće štošta i po restoranima da se uredi, za početak da se specijalizuju jer ovako, od Silvane do "Nirvane", nema mnogo smisla.

Uskršnje čudo

Predsednik Srbije se tokom praznika setio Ustava. Kao da to nije dovoljno iznenađujuće, čak mu se ukazala i predsednička nadležnost – mogućnost da ne donese ukaz o proglašenju zakona. U izjavi koju je prenela većina domaćih medija Vučić je naglasio da "ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji, jer je dužan da štiti Ustav".

"Spens" - medalja za svedočanstvo naše propasti

Ovih dana pljušte mu medalje, k'o kokice iz automata. Umesto njih, možda je bilo primerenije da se jednom četrdesetogodišnjaku uruči, ako ne bjuti, onda bar SPA vaučer, za - bar delimični - fizički i duhovni oporavak.

Mile Isakov: Nema više s kim čovek da pije, ni da se keri. Nema ljudi.

Boem, revolucionar, novinar pre svega, napisao je knjigu ingenioznog naslova "Pijani smo bili bolji", koja izlazi ovih dana. Voleće je oni koji razumeju perfekat u kojem je kafana, a ne istorija, bila čudesna učiteljica života. Posle hedonizma i renesanse, usledilo je otrežnjenje u vidu "političkog kupleraja iz kojeg se ne izlazi nevin", kaže Isakov i dodaje: "Savest mi je čista, ali ne sasvim mirna jer su u mojoj smeni izneverena sva obećanja i očekivanja. Pored mene živog. Za to nema opravdanja".

Superliga - kad bogataši izvise

Ukoliko UEFA ne osmisli i ne sprovede takmičenje koje će prihvatiti i jači i siromašniji klubovi, navijači, nacionalni savezi, mediji, nastaviće se pokušaji najmoćnijih ekipa da formiranjem privatne pozivne lige gro novca sa evropskog fudbalskog tržišta preliju samo u sopstvene kase.

INTERVJU Profesorka i prevodilac Maša Dabić: Solidarnost danas znači imati samokontrolu

"Zavičaj je reč koja ne može lako da se prevede na nemački, ni kao reč, ni kao koncept. Čovek nije biljka, ima sposobnost da bude mobilan, da se kreće, odlazi i vraća se, da pusti korene na više mesta istovremeno, ali i da neko vreme hoda bez korena", kaže profesorka i prevodilac Maša Dabić za 021, javljajući se iz Beča koji sve grčevitije diše preko Zoom-a, home office-a, Netflix-a food delivery-ija, dok istovremeno traje medijski prenos apokalipse.

INTERVJU Damir Grubiša: Politika je danas miks loših i najgorih, ali ne smemo da se predamo, moramo se pobuniti

Diplomata svetske reputacije, pesimista po intelektu, a optimista po volji, u razgovoru za 021.rs kaže da se nada da će nove generacije osetiti mučninu od ovakve stvarnosti i da će se stvoriti kritična masa građana koji ne žele da budu podanici raznih režima i njihovih karikatura. Taj novi "građanski humanizam" mogao bi biti ubrzan i globalnim haosom u vidu pandemije i neadekvatnih odgovora političkih kasta na Balkanu, Evropi i celom svetu.

INTERVJU Milana Vlaović: Plašim se ljudi koji su stručnjaci za sve i onih koji nikada nisu krivi

"Provincijalizam gradova izvrsna je tema, a žene s margine često u sebi nose mešavinu mnogih krajnosti koja je dramatično privlačna. Sonja Savić bila je urbana ikona iz provincije. Pretalentovanu urbanu ikonu Margitu Stefanović, trajno su obeležile provincijalna iskompleksiranost i okrutnost njene majke", kaže u intervjuu za 021.rs autorka knjige "Bomboni od meda" koja je bila polazište za seriju o Jovanki Broz.

INTERVJU Rambo Amadeus: Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja

"Površni fizički kontakti, češanje, gurkanje, trljanje, tapšanje, rukovanje, to nedostaje mladima, njima je takva vrsta kontakta važna i iskreno mi je žao što ne smiju da budu opušteni u kontaktima s vršnjacima. Zato mi stari treba da se vakcinišemo što prije, da mladi mogu da nastave sa normalnim životom. Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja", kaže u intervjuu za 021.rs kojim najavljuje svoj prvi onlajn koncert Svetski kilotzar Rambo Amadeus.

INTERVJU Pisac Zoran Ferić: Isplivali su ideološki talog i glupost svemirskih razmera

"Osećaj "poraza" 1945. uveliko je pomogao da se današnje revizionističke težnje pretvaraju i u konkretne političke programe. Mise za Pavelića i rehabilitacija Draže simptomi su iste bolesti. Stalno se pokušavaju izjednačiti dva totalitarizma: fašistički i komunistički kako bi se osigurala nekakva "istorijska pravda" i umanjio osećaj poraženosti", kaže u intervjuu za 021.rs pisac Zoran Ferić.

INTERVJU Tanja Stupar Trifunović i Tanja Vidojević: Presudno je ne dozvoliti sredini da poništi vašu individualnost

Mnogi ljudi se prepuštaju bujici koja ih neprestano oblikuje nepisanim pravilima i pokušava ih učiniti uniformisanim i jednoličnim, ali ima i onih koji traže druge načine, koji okreću život u smeru u kojem oni žele. Najvažnije je naći mir u sopstvenoj glavi. Za 021.rs govore Tanja Stupar Trifunović i Tanja Vidojević, autorke grafičkog romana "More je bilo mirno".

Dve slike i ogledalo Novog Sada: Smrad po meri čoveka

Novi Sad je grad koji živi od prisećanja da je grad. Ogrnut tim sećanjem mirno ide ka sopstvenom ponoru, ne zato što na svakom koraku niču investitorskim novcem dopingovane "avenije", "parkovi" i "palate", već zbog ozbiljne nedoumice da li danas postoji u tolikoj meri da stvori građane.

INTERVJU Nataša Mirković: Intelektualci su bez borbe prepustili svet polusvetu

"One koji pišu: 'ne moj', 'neznam', 'novosađani', 'Srpski jezik', nije trebalo pustiti da završe osnovnu školu, te samim tim ne bi mogli ni da pretenduju na više položaje. Stvari treba seći u korenu i kriterijumi ne smeju da se prilagođavaju najgorima samo zato što su najglasniji. Problem je što su se intelektualci povukli u svoja skloništa, bez borbe i prepustili svet polusvetu", kaže u intervjuu za 021 autorka "Jezikomanije" Nataša Mirković.