Odlazak kontradiktornog buntovnika

"Ne može sa mnom bez nekog sranja", s osmehom na licu izgovorio je Nenad Lalatović nakon neuspele prijateljske misije u Breši.
Odlazak kontradiktornog buntovnika
Foto: 021.rs
U tih nekoliko reči koje je izgovorio kolegi Milutinu Vujičiću i potpisniku ovih redova sumiran je drugi mandat Nenada Lalatovića u Vojvodini. 
 
Iz dvosezonskog puta sa Vošom Nenad Lalatović izlazi kao trofejni stručnjak i rekorder, ali ujedno i kao trener koji je fudbal dodatno uvaljao u blato politike.
 
Kada je pobeđivao sa timom koji je pre njegovog dolaska bio osmi na tabeli beogradska štampa pisala je kako je Lalatović "pobednik na državni pogon". Kada je, dve godine kasnije, sa Vojvodinom i dalje pobeđivao, ali i počeo otvorenije da govori o problemima unutar kluba, za istu beogradsku štampu Lalatović je bio trener "u nemilosti SNS-a". 
 
Iz samo dva naslova sa domaćih portala može se uvideti kontradiktorna percepcija Nenada Lalatovića, ali, istini za volju, tu sliku mučenika, borca za pravdu i "malog čoveka", ali i nadmenog hvalisavca i impulsivnog blebetala, umeo je ponekad i sam da oslikava. 
 
Da je ćutao, Lalatović bi bio ispraćen kao trener pod čijim je vođstvom Vojvodina osvojila drugi Kup u klupskoj istoriji, šef struke koji je ostvario najviše pobeda sa novosadskim timom, kormilar ekipe koji je osvojio najviše bodova u jednoj sezoni u istoriji kluba, neko ko je umalo oborio rekord po broju pobeda i golova u jednoj sezoni. 
 
Međutim, zatvorena usta nisu u njegovom maniru i kao kulminacija svega dolazi blamantna izjava predsednika kluba Dragoljuba Samardžića da je Lalatović trebalo da bude "oteran pre četiri meseca".
 
Upravi koja klub smatra gospodskim, građanskim, domaćinskim, ne priliči da bilo koga "tera", pogotovo ne trenera koji je (u saradnji sa tom upravom) tim iz sredine tabele vratio u vrh našeg nesrećnog fudbala.
 
... do nekih novih pobeda
 
U dva mandata u Voši, odnosno tokom tri godine, Lalatović je tim predvodio na 131 utakmici. Ostvario je 76 pobeda, 30 nerešenih i 25 poraza.
 
Kada je prošla tek trećina ove sezone, Lalatović je već bio upisan u istoriju kluba kao trener sa najviše pobeda, prestigavši na listi Gustava Lehnera i time srušivši rekord star više od pola veka. Uz to, Lalatović sa Lehnerom deli drugo mesto po broju utakmica na kojima je jedan trener predvodio "Staru damu". Ispred je samo Branko Stanković.
 
 
Ove sezone igralo se osam kola više u odnosu na 2019/20, pa je tako Voša ostvarila više bodova, više pobeda, više golova, ali je i više utakmica izgubila i primila je više golova. Ipak, kada se budu gledale brojke, ostaće to da se u sezoni 2020/21. Voša približila pojedinim rekordima. 
 
Međutim, oni koji žele da ga "potkače" zbog rezultata u 2020/21. reći će da je protiv timova iz vrha igrao prilično promenljivo. U susretima sa Zvezdom, Partizanom, Čukaričkim, TSC-om i Radničkim, Voša je upisala dve pobede, četiri remija i tri poraza. 
 
Bilo kako bilo, ako se gledaju rezultati, Lalatović ostaje trener koji je, zajedno sa igračima, klubu doneo najviše pobeda. Međutim, rezultatski deo odvijao se paralelno sa onim drugim, podjednako fudbalskim i nefudbalskim, jer se u Srbiji fudbalski klubovi, političke stranke i kriminal mogu podvesti pod istu šifru Agencije za privredne registre.
 
Talk is cheap
 
Svoj prvi mandat u Vojvodini Lalatović je završio kada su se 2016. iz kluba povukli Vojislav Gajić i Dragoljub Zbiljić. Povratak Gajića u klub, u junu 2019, značio je i povratak Lalatovića. Kada se Gajić ponovo, ovog puta iznenada, povukao sa čela Vojvodine, bio je to početak većih problema kluba, ali i većih problema u klubu za Lalatovića.
 
Međutim, i u tim prvim mesecima Lalatovićevog drugog boravka u Vojvodini bilo je jasnih naznaka da se "sa njim ne može bez sranja". Još uvek se dobro pamti, i često mu se prebacuje, ono "ovoga mi krsta" iz Niša, kada je navodno pretio kako će progovoriti o nameštenim utakmicama, što se, naravno, nije dogodilo. Dva meseca nakon niške epizode, to se već slabije pamti, Lalatović je posle pobede izjavio kako se nada da je "barem 80 posto uprave srećno" što su pobedili, dodavši da ostatak možda i nije radostan zbog toga. 
 
U međuvremenu, sa prepoznatljivim osmehom na licu slikao se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. I to je jedna zasebna priča. Još kao trener Čukaričkog izjavljivao je ljubav predsedniku, a u sličnom maniru nastavio je i u Vojvodini. Bez obzira na svoja politička opredeljenja Lalatović je morao da zna da svi navijači Vojvodine nisu ujedno i glasači vladajuće partije, te da je u sportskoj priči politika suvišna, pogotovo ako stremite naklonosti simpatizera kluba. 
 
 
U momentima krize Lalatović se nije libio da moli Vučića za pomoć smatrajući kako je on jedini koji može da "dozove pameti" članove uprave i na taj način reši probleme u klubu. Na Vučićevu demagošku tvrdnju kako će pohapsiti fudbalsku mafiju, prvi se javio Lalatović poručujući da, ukoliko predsednik države to zaista učini, onda treba da vlada dokle god želi. 
 
Lalatoviću, u dobrom delu drugog mandata u Vojvodini nije ni bilo lako. Njegovo nesporazumevanje sa sportskim direktorom rezultiralo je odlaskom Nikole Lazetića sa te funkcije, nakon čega je Voša dug period imala upražnjeno mesto u klubu. Lalatović je isticao da ne može sam da obavlja više funkcija u klubu, dok su iz uprave mogli da se čuju glasovi koji su treneru zamerali upravo ambiciju da bude više od šefa stručnog štaba. 
 
Nije mu bilo teško da odabere stranu na kojoj će se naći kada su igrači pokazali nezadovoljstvo zbog neisplaćivanja zarada i premija. Da nije, ponovo u svom maniru, konferencije posvećivao upravo problemu isplata zarada, ne samo igračima, nego i zaposlenima u klubu, verovatno čitava stvar ne bi ni imala odjeka u javnosti, a uprava kluba, finansiranog i iz džepa građana, mogla bi u nedogled da odugovlači sa svojim obavezama prema "malom čoveku". 
 
Dragoljub Samardžić, kao predsednik kluba, nije birao Lalatovića, ali i da jeste, verovatno ne bi mogao da izabere trenera koji će mu iskazati veće nepoštovanje, otvoreno dovodeći u pitanje njegove kompetencije za upravljanje klubom. Međutim, kao što je kritikovao pojedine članove uprave, o nekim stvarima u klubu je ćutao. Od osobe koja bi dala "deset godina života da osvoji titulu sa Vojvodinom", kojoj je "Vojvodina druga kuća", ni reči nije bilo o reketiranju mladog fudbalera ili pak o činjenici da je u Upravnom odboru i osuđivana osoba. Naravno, to se od trenera ne očekuje, ali se, pazite sad, ne očekuje ni da hvali bilo kog političara.
 
 
Naklonost javnosti dobio je i kroz samo nekoliko rečenica nakon smrti sportskog direktora Vojvodine Milana Kosanovića, predloživši da njegov sin, koji je ove polusezone bio na gotovo svakom treningu prvog tima, dobije stipendiju kluba. Za tabloide je to bio ultimativni dokaz da je Lalat "ljudina". Međutim, i samog Kosanovića je u svom izlaganju ranije potkačio nazvavši ga "jednom malo većom ribom", kojoj nije lako jer ne zna na koju će stranu, te mu "nit smrdi, nit miriše". 
 
U jednoj stvari Lalatović je bio apsolutno u pravu. Vojvodina nikad nema pažnju javnosti koju zaslužuje. U duopolu beogradskih državnih projekata, novosadski klub je tek još jedan tim koji se nada stvaranju generacije koja će da uzleti i napravi pometnju u vrhu ukoliko to sudije van terena dopuste. Sa Lalatovićem klub je, makar, izborio plasman u Evropu i ne tavori na osmom mestu u pingpong ligi.
 
Navijačima Vojvodine ostaje neopisivi žal što nisu dobili priliku da vide šta bi značilo ostvarivanje saradnje u punom potencijalu između Kosanovića i Lalatovića, pod uslovom da je takvo nešto zaista bilo i moguće. Oni koji bi Lalatoviću zamerili ponašanje, ne mogu da prigovore za rezultate.
 
 
Oni koji su prošlog proleća na "Karađorđu" pratili finale Kupa, nakon čega su na istom mestu dočekivali osvajača, verovatno bi tog momenta, da su mogli, potpisali ugovor sa Lalatovićem za narednih pet sezona. Rezultati nisu mogući bez harizme i ambicije, ali je problem kada je kolaterna šteta svega toga bazična pristojnost i kada rezultate isprate momenti koji su, u kontekstu sporta, za gađenje. 
 
Poslednji meseci bili su mučni za ljubitelje novosadskog tima, iako su se na muku nekako već i navikli. Način na koji je trener sa najviše pobeda u istoriji kluba otišao nije način na koji se sa takvom osobom oprašta, do nekog novog susreta. To ide na konto kluba, na "domaćinsko rukovođenje" njime.
 
Pred poslednji meč u sezoni Lalatović je rekao da mu je žao što odlazi i da bi voleo da se oprosti pobedom. Na utakmicu nije došao, kako su mediji preneli, isključivo iz zdravstvenih razloga. Vojvodina je izgubila.
 
Još jedna stavka u prilog tome da se sa njim, bez nekog sranja, ne može.

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Srpska atina

    21.05.2021 13:47
    Jos samo da ode i uprava.
  • @Dark Veber

    21.05.2021 08:14
    Gužva je...
    ...u dvanaestercu...
  • s

    21.05.2021 08:07
    s
    Zvezdina pomoć Radu nije pomogla.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Prirodna žena

Kada sam prešla četrdesetu, pojavile su se prve "staračke mrlje" na rukama.

"Srpska majka" koja to nije

"Srpska majka" je plakat na zidovima naših prosečnih života. Nametnuti ideal jednog, prilično, otužnog vremena.

Tri asa - jedan GOAT

Rasprava o tome ko je najbolji teniser svih vremena traje već uveliko i mnogi će reći da se Đokovićevim osvajanjem Vimbldona ta priča završava.

Skopje skopje mi sko

Postoje reči koje ne znače ništa, ali nas ipak vode na neka druga mesta i u neko drugo vreme.

Novosadski advokat: Imperija uzvraća udarac

Nakon što je polutajno izrađen Nacrt Zakona o parničnom postupku, digla se bura u stručnoj javnosti (posebno u advokatskoj struci), te se od njegovog hitnog usvajanja (za sada) odustalo.