Plodovi ljudske pohlepe i neophodni odgovor: "Zeleni dogovor" menja život na Zemlji

Mada se u javnosti stalno ističe postizanje neutralnosti u emisiji ugljen-dioksida, mnogo je značajnija namera Brisela da razvija obnovu biodiverziteta.
Istovremeno, proizvodnju hrane namerava da zasniva na organskoj poljoprivredi. 
 
Ovog leta požari po Sredozemlju su "nicali kao pečurke posle kiše", zahvatili su ceo Mediteran, od Alžira i Španije na zapadu do Grčke i Turske na istoku. Ekstremne vremenske prilike dovele su do brojnih samozapaljivanja na desetine hiljada hektara najvrednijih šuma. Sve se događa dok još traje pandemija izazvana korona virusom. 
 
Bilo je, dakle, krajnje vreme da Evropska unija napokon usvoji dugo najavljivani "Zeleni program", poveliki set pravila ponašanja koji će bitno izmeniti ponašanje ljudi u svakodnevnici, posebno pri korišćenju energije. I u Briselu su se krajem prošle godine odlučili za korenite promene.
 
Ljudska pohlepa
 
Nedaće su umnogome posledica preteranog raubovanja prirode. Često premabiciozni i pohlepni, ljudi su stotinama godina eksploatisali okruženje ne mareći ni za šta. Posledice se poslednjih godina sve jasnije uočavaju, a često su takve da ugrožavaju i samog čoveka.
 
I pre najnovijih nevolja, Evropska unija je uočila potrebu da se ljudske aktivnosti promene tako da se pestane sa uništavanjem prirode. Antropogeni uticaj na životnu okolinu smatra se ključnim razlogom zašto se sve brže gubi biodiverzitet, zagađuje okolina, intenziviraju brojne nepogode, od sve jačih nevremena do katastrofalnih i poslednjih decenija neobično učestalih suša.
 
Brisel je klimatske promene procenio prevelikim, nedopustivim, i pre nekoliko decenija započeo program korigovanja čovekovih delatnosti; sve radi zaustavljanja razaranja (i sopstvene) životne sredine. Još je 1987. potpisan i prihvaćen Montrealski dogovor po kome je zabranjeno da se proizvode supstance koje razaraju ozonski omotač. Danas, 34 godine kasnije, u svetu se proizvodi tek 0,5 odsto nekadašnjih količina razarajućih hemikalija.
 
Novi resursi
 
U kasnijem periodu, usmerenje istraživača, čija je neformalna krovna organizacija takozvani Međunarodni panel, više se okrenulo prema klimatskim promenama u celini. Posle Sporazuma iz Kjota, prvog globalnog dogovora obavezujućeg za potpisnike iz 1997. godine, potpisan je i Pariski sporazum, akt koji obavezuje na konkretnu akciju u cilju obnove umnogome zagađene prirode. Sjedinjene Američke Države, najmoćnija sila i, posmatrano istorijski, najveći zagađivač, nikada nisu ratifikovale Sporazum iz Kjota. Međutim, nakon promena na čelu Bele kuće prošle godine, prihvataju Pariski sporazum. Time se, praktično, otvara mogućnost da nastojanja obnove prirode obuhvate ceo svet.
 
"Zelenom agendom", usvojenom krajem prošle sezone, drastično se ubrzavaju i intenziviraju aktivnosti da se čim pre ne samo prekine sa raubovanjem prirode, već i pređe na korišćenje onih resursa i tehnologija čiji je otisak na životnu sredinu neuporedivo blaži i pitomiji. Time Brisel i definitivno postaje predvodnik u naporima za očuvanje i obnovu odavno načete prirode.
 
Zasaditi tri milijarde stabala
 
Kao glavni štetonoša označena je, možda i sa previše isključivosti, preterana emisija ugljen-dioksida u brojnim delatnostima, proizvodnji energije, saobraćaju, poljoprivredi... Stoga je za glavni cilj odabrano vraćanje na količinu CO2 u atmosferi od pre 1990. godine, odnosno da u budućim aktivnostima emisija ovog gasa bude na nivou njegovog stvaranja u prirodi. Kao krajnja godina realizacije plana označena je 2050. godina, dok je 2030. etapni cilj, dokle bi trebalo da se dostigne 55 odsto ukupnog umanjenja.
 
Plan Unije nalaže podsticaj čistoj i cirkularnoj ekonomiji, sanaciji zgrada, čistijem, jeftinijem i zdravijem saobraćaju, razvoju obnovljivih izvora energije, orijentaciju poljoprivrede ka organskoj proizvodnji. Primera radi, procenjuje se da bi sanacija zgrada radi dostizanja željene energetske efikasnosti, morala da bude dva i po puta brža nego što je danas.
 
 
 Foto: Beta (AP)
 
Međutim, glavni cilj nije umanivanje CO2 samog sebe radi, potrebno je i kontinuirano da se radi na obnovi biodiverziteta. Tako se do 2030. godine planira zaštita 30 odsto površina mora i isto toliko površina kopna, pre svega najveće šume. Tu je i obnova neometanog toka na evropskim rekama u dužini od 25.000 kilometara. Jedna od akcija je i zasađivanje tri milijarde stabala raznolikog drveća, ali i prepolovljavanje sadašnje upotrebe antimikrobnih sredstava, te za četvrtinu smanjivanje korišćenja mineralnih đubriva.
 
Uskoro 14 miliona "punionica"
 
Radi ostvarivanja strategije "Od farme do viljuške" biće potrebno da se prepolovi količina otpadaka hrane i znatno umanji gubitak hranljivih materija tokom pripreme obroka. U svakom slučaju realizacija strategije "Od farme do viljuške", a sve radi poboljšanja zdravlja i blagostanja stanovništva, biće jedan od najvažnijih pokazatelja uspeha cele akcije.
 
Krupne promene se predviđaju i u transportu. Podstiče se snažno usmeravanje na železnički i vodni saobraćaj, a predviđa se osetno smanjenje broja privatnih vozila. Digitalizacija će se naročito koristiti u upravljanju saobraćajem, posebno u velikim gradovima.
Koliko će preorijentacija na obnovljive izvore energije biti izražena govori i ambicija da se širom Evrpske unije već do 2025. godine izgradi milion "punionica" za preko 14 miliona električnih vozila, koliko se procenjuje da će za četiri sezone biti na Starom kontinentu.
 
Podela troškova i koristi
 
Da Brisel žurno počinje veliku energetsku tranziciju govori i podatak da će ubuduće četvrtina zajedničkog evropskog budžeta biti usmerena direktno borbi protiv klimatskih promena. Vodeći realizator novog evrokoncepta potpredsednik Evropske komisije Frans Timemermans ističe da će tranzicija biti skupa, ali da će biti višestruko jeftinija nego što bi Stari kontinet koštale posledice ukoliko bi kojim slučajem odložio preobražaj. 
 
Holandski političar, koji je jedan mandat bio i ambasador u Beogradu, ne spori da će biti pojedinih kategorija ugroženih, pre svega u rudarstvu i  energetici, kao i da će dosadašnji evropski trgovački partneri koju su saradnju zasnivali na izvozu fosilnih goriva doći u težu ekonomsku situaciju ako se i sami ne prilagode novim trendovima. Takođe, ističe da bi Evropa mogla da dođe u situaciju da od drugih svetskih regiona zavisi pri uvozu sirovina za nove tehnologije, dok će mnoge evropske ekonomije morati da naprave mnogo inovacija, racionalizacija i napora kako bi, uz povećane ekološke namete, očuvale kvalitet i konkurentnost.
 
Plan Evropske unije jeste kolosalan, generalno i dragocen. Ipak, da bi uspeo važno je da korist i troškovi budu pošteno podeljeni. Dakle, da promenama siromašni budu zadovoljni koliko i bogati, oni na istoku koliko i zapadnjaci, stari baš koliko i mladi, seljani isto kao i stanovnici najurbanijih gradova. U suprotnom, kolosalnost i zahtevnost transfromacije mogli bi da izazovu ne male lomove. Takođe, valja imati na umu da od ukupne globalne emisije štetnih materija na Evropu otpada tek desetak odsto. Ukoliko sve ostane samo u evropskim granicama, neće biti velike dobiti.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • @Siki

    08.09.2021 17:28
    Da samo kako ces uvesti kontrolu radjanja u mestima poput Nigerije, Konga, Somalije, Pakistana ili Bangladesa? Najgora mesta na planeti gde ne postoji bilo kakva mogucnist kontrole bilo cega imaju najveci priirastaj,
  • Siki

    06.09.2021 15:09
    Sve ovo su kozmetička rešenja. Drži vodu dok majstori odu. Ne rešava se osnovni uzrok jer je iz nekog razloga nepristojno govoriti o tome. A to je prenaseljenost planete ljudima. Umesto ovih nazovi rešenja treba napraviti plan da se npr. do 2050. broj ljudi na planeti smanji na recimo 4 milijarde kontrolom rađanja. Ili ćemo mi to svesno i svojevoljno uraditi ili će to priroda uraditi umesto nas. U slučaju prirode ona to nikad ne radi na lep način.
  • Aleksej

    06.09.2021 13:28
    Xexe
    Ugljen dioksid najveca briga... ;) Pretrazite malo ja YT alternativna misljenja, npr. Kresimir Misak.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Blame Canada

"Protest je kada kažem da mi se nešto ne sviđa, a otpor je kada uradim nešto da mi se to više ne ponavlja."

Cena autentičnosti: Naši antiglobalisti

U subotu su održane dve paralelne šetnje, dva rivalska protesta. Da je okupljanja na pretek i da to svedoči o širokogrudosti vlasti i u najzalije doba, ne treba trošiti reči.

Odustanite od dijaloga

Možda pre nego od bojkota opozicija treba da odustane od medijskog dijaloga sa režimom.

Liman je Srbija

Prošla sedmica u Novom Sadu pokazala je kako izgleda sedam dana života u gradu u kojem ne biste želeli da vam odrastaju deca.