Sukobi u Ukrajini snažno su se odrazili i na ekonomske trendove širom globusa, znatnije je povećana potražnja za osnovnim prehrambenim artiklima. Kako na domaćem, srpskom tržištu, tako i globalno. Vlada Srbije je gotovo momentalno reagovala potpunom zabranom izvoza pšenice, brašna, kukuruza, prekrupe i suncokretovog ulja, pozivajući se na činjenicu da je za samo dva dana najavljen inoplasman 85.000 tona brašna, koliko je iz Srbije izvezeno unazad šest meseci.
Iz Nemanjine 11 je naglašeno da u vreme kada borbe na evropskom tlu oblikuju ponašanje potrošača, dobro je da se domaćinska politika vodi sa osloncem na veće rezerve najpotrebnijih stvari za goli život.
Ljutiti poljoprivrednici
Međutim, od seljaka, iz agrarnih kompanija i udruženja odmah su počele da pristižu primedbe na oštru odluku vlade, kao i predlozi da se uredba koriguje dopuštanjem ograničenog izvoza pšenice. Izgleda da je manje sporna zabrana izvoza ulja. Naime, udeo Ukrajine i Rusije, uzevši zbirno, u svetskoj ponudi suncokretovog ulja je čak 85 odsto, pa kako su obe zaraćene države stopirale izvoz ovog artikla, na globalnom planu je već nastala nestašica.
Mogućnost zamene uljem iz drugih sirovina nije prevelika, s obzirom na to da manjka i palminog ulja, inače van Evrope najviše konzumiranog. Uostalom, cene ulja i dalje skaču. Podsetimo se, pre četiri-pet meseci litra ulja u našim prodavnicama je iznosila oko 120, ovih dana premašuje 210 dinara. No, i to je primetno ispod aktuelnih svetskih tržišnih cena. Primera radi, na Kosovu se prodaje i za tri evra po litri.
Srbija je u dobroj poziciji. Tradicionalno je velik proizvođač i suncokreta i ulja, dvostruko iznad domaćih potreba, pa su naše rezerve sasvim solidne. Ima logike sačekati sredinu maja, videti kakva će biti setva suncokreta, pa potom eventualno dopustiti izvoz ograničene količine.
Efekat zabrane
Srbija je tradicionalni i značajni izvoznik kukuruza. Sa prosečnih tri do tri i po miliona tona godišnjeg inoplasmana nalazi se među dvanaest najvećih u svetu. Međutim, lanjski rod je bio slabiji, umesto uobičajenih sedam i po, rodilo je jedva šest miliona tona.
Time su i izvozne mogućnosti umanjene na otprilike 1,7 miliona tona od kojih je bar polovina već realizovana. Naravno da su apetiti izvoznika veliki kada je cena na svetskom tržištu rekordnih 370 dolara, ali sve su češća mišljenja da bi Srbija trebalo manje da se oslanja na izvoz, a ratarske useve da koristi za što brži oporavak drastično minimalizovanog stočarstva.
Foto: Pixabay
Zabrana izvoza puni efekat bi imala samo ako se ratarski viškovi iskoriste da se oporavi tov svinja i goveda. Uostalom, u svetu se procenjuje da će manjak prehrane biti najizraženiji u slučaju suncokretovog ulja, svinjskog i goveđeg mesa, te mleka i mlečnih prerađevina, u šta je ovih dana mogla da se uveri i srpska vlada kada je jedva uspela da pribavi mleko u prahu, mada je ponuda ove robe do samo pre mesec-dva znatno premašivala potražnju.
Veliki višak
Kada je reč o pšenici i brašnu situacija je bitno drugačija. Lanjska sezona je bila berićetna, na oko 600.000 hektara rodilo je više od 3,7 miliona tona, dok su domaće potrebe oko 1,4 miliona tona i još 200.000 tona za semensku pšenicu. Robni viškovi su premašivali 2,1 miliona tona, a do sada je izvezeno tek 750.000 i oko 120.000 samlevene u brašno. Proizilazi da imamo još oko 1,15 miliona tona za inotržište. Cena je izvanredna, oko 380 dolara, samo je pre 14 godina bila viša.
Nasuprot tome, jesenja setva pšenice bila je uspešna. Seljaci su manje nego ranijih godina sejali "žito sa tavana", više su se oslonili na kvalitetnu semensku pšenicu. Zasejano je čak na 630.000 hektara, a do žetve je preostalo samo četiri meseca. Mada je priroda ćudljiva i rizik u poljoprivredi, najvećoj fabrici pod otvorenim nebom, prisutan dok se pšenica ne uskladišti, realno je očekivati dobru žetvu. Daleko iznad domaćih potreba.
Upliv države
Stoga imaju osnova zahtevi za blažim tretmanom izvoza pšenice. Vodeći proizvoađači i trgovci ističu kako bi nakon dodatne provere količine u skladištima, izvoz trebalo samo ograničiti kvotama. Time bi srpski izvoznici poprlično zaradili, dok bi država mogla dodatnim oporezivanjem, slično kao što će zemlje Evropske unije dodatno oporezovati trgovce energentima zbog ekstra dobiti, popuniti zajedničku kasu. Druga mogućnost je da se uvede carina na izvoz.
U svakom slučaju, izgleda da je odluka o zabrani izvoza pšenice u situaciji kada ne znamo šta ćemo sa viškom prestroga i nepovoljna po ratare, prevoznike, trgovce, a i samu državu. Na samo četiri meseca pred žetvu cena je na rekordnom nivou i za srpsku poljoprivredu bi bilo od znatne koristi da proda zalihe.
Kao što ograničen upliv države u ekonomiju može u vanrednim prilikama da bude prihvatljiv, još više može da šteti neprecizno odmerena i prestroga uredba.
Komentari 6
Obrad
Куп је битан
Slaninar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar