Piše Slavoj Žižek: Prvi maj u viralnom svetu
"Lokalno stanovništvo se eksploatiše kada se njegova teritorija koristi za industrijsku poljoprivredu ili intenzivno rudarstvo za izvoz", piše Slavoj Žižek.
Foto: 021.rs
Portal 021.rs, uz dozvolu izdavačke kuće Akademska knjiga, objavljuje deo iz knjige koja je prodrmala svet zarobljen u pandemiji.
U tekstu pred vama Žižek se bavi eksploatacijom radnika.
Možda je 1. maj vreme da se odmaknemo od isključivog fokusiranja na pandemiju i razmotrimo šta njeni razarajući efekti otkrivaju o našoj društvenoj stvarnosti.
Prvo što me iznenađuje je da su, suprotno jeftinoj paroli "sada smo svi u istoj nevolji", klasne podele eksplodirale. Na samom dnu hijerarhije su oni (izbeglice, ljudi zarobljeni u ratnim zonama) čiji su životi toliko jezivi da Covid-19 nije njihov glavni problem. Iako ih naši mediji još uvek uglavnom ignorišu, bombarduju nas sentimentalnim proslavama za medicinske sestre na prvim linijama borbe protiv virusa – Kraljevsko vazduhoplovstvo je čak organizovalo let u njihovu čast.
Ali medicinske sestre su samo najvidljiviji deo cele klase negovatelja koji se eksploatišu, mada ne na isti način kao što je bila eksploatisana stara radnička klasa iz marksističkog imaginarija; kako kaže Dejvid Harvi (David Harvey), oni čine "novu radničku klasu": Radna snaga od koje se očekuje da brine o sve većem broju bolesnika ili da pruža minimalne usluge koje omogućavaju reprodukciju svakodnevnog života po pravilu je snažno polno, rasno i etnički definisana. Ovo je "nova radnička klasa" koja je u prvom planu današnjeg kapitalizma. Njeni članovi moraju nositi dva tereta: u isto vreme, oni su radnici kojima preti najveća opasnost od zaraze virusom na poslu i otpuštanja bez naknade zbog ekonomskih ograničenja koja nameće virus.
Savremena radnička klasa u SAD – koju uglavnom čine Afroamerikanci, Latinoamerikanci i plaćene žene, suočena je sa ružnim izborom: između infekcije tokom brige o ljudima i održavanja ključnih oblika snabdevanja (poput trgovina hranom) ili nezaposlenosti bez naknada (kao što je adekvatna zdravstvena nega).
Kao rezultat, nedavno su izbile pobune u siroma- šnom severnom predgrađu Pariza, gde žive oni koji slu- že bogatima. Kao rezultat, poslednjih nedelja naglo je porastao broj zaraženih virusom Covid-19 u domovima za strane radnike u Singapuru. U jednom se izveštaju objašnjava: "U Singapuru živi oko 1,4 miliona radnika migranata, uglavnom iz Južne i Jugoistočne Azije. Ti migranti, kao domaćice, kućne pomoćnice, građevinski radnici i fizički radnici, od suštinskog su značaja za funkcionisanje Singapura, ali čak su i među najniže plaćenim i najranjivijim ljudima u gradu". Ova nova radnička klasa je ovde bila sve vreme, a pandemija ju je samo učinila vidljivijom.
Bruno Latur (Bruno Latour) i Nikolaj Šulc (Nikolaj Schultz) skovali su termin "geosocijalna klasa" da bi označili ovu klasu. Glavnina ove klase se ne eksploatiše u klasičnom marksističkom smislu, to jest da radi za one koji poseduju sredstva za proizvodnju; "eksploatiše" se prema tome kako se odnosi prema materijalnim uslovima svog života: pristupu vodi i čistom vazduhu, zdravlju, sigurnosti.
Lokalno stanovništvo se eksploatiše kada se njegova teritorija koristi za industrijsku poljoprivredu ili intenzivno rudarstvo za izvoz. Čak i ako ne rade za strane kompanije, oni se eksploatišu jednostavno zato što im je uskraćena puna upotreba teritorije koja im omogućuje da održe svoj način života. Uzmimo slučaj somalijskih pirata: odali su se pirateriji jer im je u priobalnim vodama ponestalo ribe zbog industrijskog ribolova stranih kompanija. Razvijene zemlje prisvojile su deo njihove teritorije i one ga koriste za očuvanje našeg načina života. Šulc predlaže da se prisvajanje "viška vrednosti" ovde zameni prisvajanjem "viška postojanja", gde se "postojanje" odnosi na materijalne uslove života.
Kao što sada primećujemo u vreme pandemije Covid-19, geosocijalna klasa negovatelja mora raditi čak i kada fabrike stoje te smatramo prikladnim da im se posveti Prvi maj umesto tradicionalnoj industrijskoj radničkoj klasi. Njeni članovi su zaista previše iskorišćeni: eksploatisani kada rade (jer je njihov rad uglavnom nevidljiv) i eksploatisani čak i kada ne rade, u samom svom postojanju.
Večni san bogatih govori o teritoriji potpuno odvojenoj od zagađenih stanova običnih ljudi – samo pomislite na mnoge postapokaliptične hitove poput "Eliziuma" Nila Blomkampa (Neill Blomkamp), smeštenog u 2154. godinu, gde bogati žive na džinovskoj svemirskoj stanici, a ostatak stanovništva na uništenoj Zemlji koja podseća na proširenu latinoameričku favelu.
U očekivanju katastrofe, bogati kupuju vile na Novom Zelandu ili obnavljaju hladnoratovske nuklearne bunkere u Stenovitim planinama, ali problem sa pandemijom je to što se od nje ne može biti potpuno izolovan – to je pupčana vrpca koja se ne može prekinuti jer je nužna minimalna veza sa zagađenom stvarnošću.
Pročitaj još
***
Slavoj Žižek je jedan od najpoznatijih živih svetskih filozofa, najveći pečat njegovom delu daje izvorna kombinacija filozofije i psihoanalize. Rođen je 1949. godine u Ljubljani. Diplomirao je na odseku za filozofiju i sociologiju, a doktorirao na odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Ljubljani. Doktorsku disertaciju iz psihoanalize odbranio je u Francuskoj 1985. godine na univerzitetu Paris VII. Kao gostujući profesor predavao je na više od 50 univerziteta u svetu. Najvažnije knjige koje je objavio su: "The Sublime Object of Ideology"; "Looking Away"; "Enjoy Your Symptom"; "Everything You Have Always Wanted to Know About Lacan"; "Metastases of Enjoyment". Prevođen je na više od 20 svetskih jezika. Knjiga "Interrogating the Real" je bilo prvo Žižekovo delo prevedeno na srpski jezik.
Akademska knjiga objavila je 2021. knjigu "Pandemija! 2. Hronika izgubljenog vremena". U izdanju Akademske knjige još su objavljene knjige: "Islam, ateizam i modernist"; "U odbranu izgubljenih stvari", "Lenjin 2017" i "Kao lopov u noći".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Afera Fajzergejt: Opšti sud EU protiv Ursule fon der Lajen
21.05.2025.•
1
Priča o poslu od 35 milijardi evra, Ursuli fon der Lajen, direktoru "Fajzera" i novinarskoj upornosti.
Vrhunac nebitnosti Evrovizije
19.05.2025.•
4
Evrovizijska nedelja je za nama. Mnogi bi rekli nikad dosadnija, ali ponajviše nikad besmislenija.
Slučaj novosadskih aktivista: Skaredan sudski postupak
15.05.2025.•
2
Pošteno suđenje podrazumeva da dokazi moraju da ispunjavaju dva uslova.
Uloga strica Alberta u rušenju nedemokratskih režima
08.05.2025.•
2
Stric Albert u "Mućkama" je svoje, najčešće izmišljene priče, koje Del i Rodni nisu želeli da slušaju, počinjao sa "During the war…".
Sto kila krivice
08.05.2025.•
4
Sedele smo nedavno nas tri, drugarice, onako dugo, ispijajući litre kafe i dangubeći najjače.
Da li su izbori izlaz iz političke krize?
06.05.2025.•
15
Već pola godine u Srbiji traju masovni protesti. Bune se dominantno mladi, studenti i srednjoškolci.
Tužilaštvo i sud pod nadstrešnicom
01.05.2025.•
3
Sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji Savo Đurđić iznosi svoja zapažanja o dosadašnjem postupku u vezi sa padom nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Srećan 1. maj, Pravdo
01.05.2025.•
3
Drage kolege, zaposleni u pravosudnim institucijama, srećan nam Prvi maj.
Izložbe u Novom Sadu kao poziv na promišljanje
01.05.2025.•
1
Ljubitelji umetnosti u Novom Sadu ovih majskih dana imaju jedinstvenu priliku da se upoznaju sa radovima stvaralaca koji se razlikuju od onoga u šta su posetioci decenijama zadivljeno upirali pogled.
Sistemski mikrodozing
25.04.2025.•
4
U vodi iz gradskog vodovoda ponovo su pronađeni crvi. Zvaničan odgovor nadležnih institucija bio je: sve je u redu, nisu opasni, ima ih u malom broju, ne brinite.
REM, RTS i preduslov demokratije u Srbiji
22.04.2025.•
1
Savet REM bira Upravne odbore javnih medijskih servisa.
Svi ti klimači glavom
21.04.2025.•
3
Narod ovde ne traži vođu zato što je slab, nego zato što je tako naučen.
Sedite malo, odmorite
14.04.2025.•
7
Ne umem da sedim. Bukvalno. Ako nemam telefon u ruci, daljinski u vidokrugu i nešto da "skeniram" pogledom (najčešće spisak obaveza koje neću obaviti), ustajem.
Srbija odumire
12.04.2025.•
30
Poslednjih godina često čujemo kako u mnogim fabrikama nema dovoljno radnika, a ni ponovna raspisivanja konkursa ne rezultiraju popunom radnih mesta.
Inceli i manosfera
27.03.2025.•
5
Serija "Adolescence" na Netflixu trenutno je tema broj dva sudeći po domaćem internetu.
EU se naoružava - i to može mnogo da košta
26.03.2025.•
10
Već decenijama je prihvaćeno mišljenje da je "Evropska unija mesto gde se najbolje živi".
Nada nad Srbijom
14.03.2025.•
5
Imala sam nedavno sastanak na kom je pored nas tri iz Srbije bio i kolega iz inostranstva.
Tramp drma Evropsku uniju
10.03.2025.•
9
Burna su vremena, trese se bezmalo na svakoj tački Zemljine kugle.
Ćaci za našu decu i budućnost Srbije
07.03.2025.•
36
Sinoć su izvesni studenti postavili šatore ispred Predsedništva u znak protesta. Kažu da su oni studenti koji žele da se stane sa blokadama i da nastave da uče.
Tekst Slobodana Negića: 15. mart - pero ili mač
05.03.2025.•
18
Na portalu javniservis.net objavljen je tekst Slobodana Negića, oca Sofije Negić, žrtve masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar".
Komentari 2
boger
Из угла
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar