Nestanak papira i teror sadašnjeg trenutka

Kažu da je Kina prva zemlja (civilizacija) koja je proizvela modernu verziju papira.
Nestanak papira i teror sadašnjeg trenutka
Foto: Pexels (Markus Winkler)
Papir se navodi kao jedan od četiri velika kineska izuma (ostala tri su kompas, barut i štampa). Moguće je da će Kina biti i prva zemlja koja će ga se odreći.
 
Ono što me je u današnjoj Kini najviše zapanjilo, čak i u poređenju s Kinom od pre samo pet godina, jeste gotovo potpuni nestanak papira. Govorim o papiru koji se koristi kao sredstvo za prenošenje informacija, ne o papirnim salvetama u kafeima. 
Mnogi to pozdravljaju, možda i opravdano: umesto karte za podzemnu železnicu koju je lako izgubiti, koriste se elektronske karte na mobilnim telefonima; umesto plastičnih kreditnih kartica, na telefonu je Alipay ili sličan platni sistem; umesto zgužvanim novčanicama, računi se plaćaju preko ekrana koji ne morate ni da dodirnete.
 
Bilo bi pogrešno tumačiti ovaj trend u ideološkom ključu i povezivati ga sa sistemima elektronskog nadziranja u savremenoj Kini. Isto se događa i u drugim zemljama, praktično u svim modernim društvima: Kina samo ima neznatnu prednost u odnosu na ostatak sveta. 
Takođe, to je trend kojim je ugrožen i sam program ideološke propagande. Nekada su muzeji posvećeni važnim događajima iz istorije Komunističke partije nudili obilje zvanično odobrenih publikacija: govora, rezolucija, biografija. Od toga nije ostalo gotovo ništa. 
 
U prodavnici odličnog šangajskog muzeja posvećenog osnivačkom kongresu Komunističke partije Kine u ponudi je jedna jedina knjiga. Prodaju se olovke, bedževi, kišobrani, igračke, torbe, pande, ali štampanih publikacija nema. Uzalud ćete tražiti ključne istorijske dokumente, kao što je odluka o osnivanju KPK ili njene prve rezolucije itd. 
 
Obilazeći bogatu muzejsku postavku posvećenu pokretu Nove kulture iz 20-ih godina 20. veka, s mnoštvom izloženih publikacija, čovek se neizbežno pita šta će biti izloženo kada u dalekoj budućnosti odluče da naprave sličnu postavku posvećenu kulturnim zbivanjima našeg vremena? Odštampane e-mail poruke? Laptop računari u kojima su tekstovi čuvani?
 
Trend dematerijalizacije informacija se slavi, ponekad neodmereno, zbog relativno skromnih dobitaka u efikasnosti u poređenju sa starim sistemima. Ali oni koji slave zaboravljaju jednu važnu stvar.
 
Razmena između ljudi nije ograničena na sadašnjost. Naše pisane interakcije i naša mišljenja su "poruke u boci bačenoj u more", u nadi da mogu preneti o čemu smo razmišljali i odneti u budućnosti sve što smo osećali i što smo naučili. To je prednost pisma u odnosu na oralnu tradiciju. Usmeno predanje ne može preneti informacije kroz vreme, bar ne dovoljno tačno. Homerove stihove imamo samo zahvaljujući tome što ih je neko zapisao.
 
Mnoge poruke nikada ne bi stigle do nas da nisu sačuvane zapisivanjem na papirusu. Ili još bolje, kao što su Egipćani, Grci i Rimljani činili kada je trebalo sačuvati informacije od posebnog značaja, na kamenu: kamen je trajniji od papira, ali nije lako klesati ga i slati duge i složene poruke.
 
Za tri sedmice koje sam proveo u Kini, u baru pekinškog hotela sam video dva usamljena primerka novina na kineskom i jedan China daily kojima niko nije prilazio; u šangajskom muzeju sam primetio čoveka koji čitao nešto što je ličilo na novine; u vozu sam video oca kako detetu čita strip – i to je bilo sve od sadržaja zabeleženih na papiru. Za tri sedmice. 
 
Naravno, obišao sam veliku knjižaru u Šangaju i njenih šest spratova ispunjenih knjigama; kao i velelepnu novu biblioteku univerziteta Džeđang. Tamo knjiga ne manjka. Papir kao sredstvo prenošenja ili čuvanja informacija nije sasvim nestao. Ali izgleda da je njegova funkcija emitovanja informacija iz današnjeg sveta u budućnost odumrla.
 
To nije mala stvar. Budućim generacijama je verovatno svejedno da li će informacije o tome kako smo putovali metroom biti pohranjene na papiru ili u mobilnom telefonu. Ali čuvati ukupno današnje znanje u elektronskoj formi je opasno. Već se primećuju prve posledice. Elektronski sistemi skladištenja podataka dovoljno su stari da znamo da mnoge veb stranice, linkovi i blogovi na kojima su informacije čuvane više ne postoje, izbrisani su ili premešteni na druga mesta. 
 
Mnogi podaci o prihodima domaćinstava i stanovništvu prikupljani u prošlosti izgubljeni su zbog zastarevanja softverskih sistema za čitanje i obradu podataka. Ima ironije u činjenici – što nas nimalo ne iznenađuje – da su praktično jedine dostupne informacije o nekim istraživanjima stanovništva iz prošlosti (ne govorim o drevnim vremenima, već o ispitivanjima od pre dvadesetak godina) one koje se nalaze u njihovim štampanim rezimeima. 
 
Video sam to na primeru sovjetskih anketa domaćinstava koje su nepovratno izgubljene kada se početkom 90-ih godina tehnologija potpuno promenila, pa stare sovjetske računarske kartice više nije bilo moguće pročitati bez ogromnog truda i ulaganja. Problem je svuda isti. Američkim mikro-podacima iz 50-ih i ranih 60-ih takođe nije moguće pristupiti.
Potpuni prelazak na informacije u isključivo elektronskom obliku uvodi nas u doba univerzalne vladavine "prezentizma". Informacije prenosimo naizgled efikasno i bez troškova, danas ili na neki kraći rok, ali posle toga one zauvek nestaju. 
 
Kada naše civilizacije više ne bude, možda za nekoliko hiljada godina, neki novi arheolozi naći će se pred velikom zagonetkom: da li je pismenost zaista nestala? Kako je moguće da je civilizacija koja je iza sebe ostavila milione zapisa (čuvanih onako kako su čuvani Kumranski rukopisi) iznenada digla ruke od pisma i vratila se usmenoj komunikaciji i varvarstvu?
 
Zapravo, i blog koji upravo čitate zauvek će nestati čim se veb stranica na kojoj ste ga pronašli ugasi i pojave se neki novi oblici razmene informacija. Možda bi ga zato trebalo uklesati u kamen dok još ima vremena…
 
Tekst Branka Milanović prvobitno je objavljen u Global inequality and more 3.0, a u prevodu na srpski objavio ga je Peščanik.
  • Б

    19.01.2024 06:46
    Делимично тачно
    Као неко ко живи годинама У Кини, могу да се сложим са неким стварима изнетим у тексту. Истина је, више нема новина на папиру, све важне информације шаљу се дигитално, директно на телефон. Најважније вести, најчитаније, локалне вести, итд. Прекосутра ће у овом делу Кине падати снег; моја апликација за мапе ми је проследила најаву полиције који ће путеви бити погођени. Друге апликације ми такође шаљу најаве које су ми углавном бескорисне: колико ће коштати бензин, који ресторани и продавнице у близини нуде попусте и сл.
    Што се тиче историје, она у Кини на неки начин замењује религију и изузетно је важна. Цитати из историјских књига су део свакодневног вокабулара. Деца у основној школи читају и преписују текстове старе преко 1000 година. Једноставно не видим "терор садашњег тренутка".
    Новине нису више од папира, али је начин подучавања остао исти као у Југославији пре више деценија: наставници пишу и цртају по табли, траже од ученика да понови оно што су рекли. За све предмете, укључујући марксизам, постоје обимне књиге, пишу се опсежни домаћи задаци. Разреди су изузетно бројни (основна и средња школа око 50-55 ученика, факултет 35-40), тестови су закон, укључујући моћни гаокао - пријемни за факултет.
  • /

    18.01.2024 19:22
    /
    tacno je da treba cuvati fizicki dokaz ali gde mislite da se cuvaju knjige ili vasi radovi.
    ovi kokosinjci od stanova nemaju vise potkrovlja, podrume i supe da bi se u tamo nesto cuvalo.
    gresite ako mislite da umetnici zive sa nekim hangarima za cuvanje.
    otkupi i skladistenja umetnickih dela ovog naroda je takodje delatnost nezakonitih radnji.
    pogledajte samo kakvi su se smestili u ateljee na tvrdjavi. a dodeljeni su im u onim navodno postenim vremenima
  • user

    18.01.2024 18:09
    Ako želite da u modernom društvu sačuvate svoj trag, kao i neke bitne podatke koji će vam zatrebati negde pred penziju:
    - Ne koristite cloud. Cloud je zlo u svakom pogledu!
    - Ne čuvajte bitne podatke na memorijskim karticama, jer one služe samo za razmenu podataka.
    - Čuvajte bitne podatke na diskovima (CD-, DVD-rom ili HDD, ali ne SSD).
    - Čuvajte kod kuće bar jedan CD-, DVD-drajv za koji znate da je u radnom stanju, jer za koju deceniju nećete naći na tržištu nijedan računar koji će čitati diskove.
    Čuvajte knjige - jednom kod vaših potomaka knjige će doživeti renesansu kao sada gramofonske ploče.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Novosadska parking balvan revolucija

Ponekad klizite ulicama i najmanje gledate na put pred vama. Nadate se, iščekujete, usporavate, kao da ćete zaskočiti prazan prostor. Vi ste lovac na slobodno parking mesto.

Sistem trovačnice

Sećam se početaka roditeljstva – svaka je odluka imala izbor a svaki izbor imao je dobre i loše strane.

Legija na Filozofskom

Zlokobna je slika mladića u majici sa likom Legije na Filozofskom fakultetu. Zlokobna, ali ne i iznenađujuća.

Izborna frka: Klupa za Đurića

Možda bi se neko začudio što gradonačelnik prolaskom kroz finiš Novosadskog polumaratona nije zaključio nedelju u kojoj ga je svuda bilo. No, nije to za čuđenje.

Siromašna provincija plaća potrebe Beograda

Najavljeni su novi izbori za Beograd. Mada se opozicija još nije nedvosmisleno izjasnila hoće li učestvovati, po svemu sudeći građani prestonice će 2. juna ponovo zaokruživati listiće.

Izborna frka: Sasvim stara priča

Posle četiri godine došlo je vreme da vam se autor ovih redova poveri. Ukoliko ste sujeverni, razumećete. Ukoliko niste, biće vam bezveze, što je takođe u redu.

Imate li komentar?

Pre izvesnog vremena pročitala sam članak koji se poziva na izjavu Džulije Roberts koju je dala tokom jednog intervjua.

Nekad se ŠTA?

Najčešće u šali dodam ono "nekad se lepo znalo" aludirajući na one generacije kojima je sve novo loše i nakaradno, a sve staro je valjalo.

Naprednjački ktitori Limana

Lutali su limanski vernici decenijama kroz blokove kao kroz pustinju, tražeći zaklon od socijalističkog betonskog đavla. Obećano mesto čekali su strpljivo, a onda su došli oni - naprednjački ktitori.