Da li će Novosađani slušati Beograd?

Zoran Strika

strika@021.rs

Info

25.04.2024.

13:20 > 13:00

Po prvi put od 2016. godine deluje da je opozicija u Novom Sadu koliko-toliko na nogama. Nije sjajno, ali je rezultat koji bi prodrmao aktuelnu vlast bio na vidiku.

Foto: 021.rs

Političari u Beogradu doveli su sve lokalne odbore u nezgodan položaj, premda im ni dosadašnja pozicija nije bila zavidna.

Opozicija osvajanje Beograda vidi kao jedan od ključnih momenata u preuzimanju vlasti na republičkom nivou. Tu je novac, tu su projekti, i to je, istina, teško ostvarljivo u sadašnjim uslovima.

Međutim, stav o (ne)izlasku na izbore nije jasno iskomuniciran, čime je opozicija zbunila građane, a potom i demotivisala deo birača. Ljudima, jednostavno, nije jasno ko bojkotuje i šta se bojkotuje - samo Beograd ili čitava Srbija i, ako ne može Beograd, zašto onda mogu, na primer, Novi Sad i Niš? Poslednji put kad smo proverili, bili su to gradovi u istoj državi.

Obe strane opozicije imaju dobre argumente za svoju odluku. Da, veliko je pitanje treba li dati legitimitet vlasti učešćem na izborima bez poboljšanih uslova? Ali, zašto o bojkotu lokala pričaju ljudi koji su prihvatili mandate u republičkom parlamentu?

Ipak, glavno je sledeće - ima li iko više iluziju da će ova vlast zaista učiniti ikakve ustupke, a da pre toga nije sebi obezbedila novi mehanizam manipulacije i krađe?

Alibi

Svako dešavanje u Beogradu tumači se kao stvar od interesa za kompletnu Srbiju. Sa jakim uporištem upravo u glavnom gradu, ali i sa sedištima stranaka u prestonici, beogradska opozicija mogla bi da preživi bojkot.

Međutim, van Beograda, još jedan bojkot, posle onog iz 2020. godine, značio bi kraj opozicije, raspad lokalnih odbora koji su mnogo snage, uz oskudna sredstva, uložili u to da budu prepoznatljivi i da prevaziđu "tradicionalne" lokalne političare. Ima li Beograd pravo da traži od ostatka Srbije da se još jednom žrtvuje za njega?

Cepanjem "Srbije protiv nasilja" stvoren je alibi, kako za one što bojkotuju, tako i za one koji će izaći na izbore. "Borbena" opozicija žaliće se na uslove, na doskorašnje saveznike, na nemogućnost potpune kontrole izbornog procesa, na to da je previše vremena potrošeno na debatu o bojkotu umesto na kampanju. "Bojkot" opozicija će reći - pa, šta ste očekivali?

Ako obe strane opozicije imaju alibi, šta imaju građani?

Novi Sad ne može da izdrži još jedan bojkot

Na izborima za gradonačelnika 2004. godine Maja Gojković je u drugom krugu pobedila Borislava Novakovića za 700 glasova. Tako malo je činilo razliku između pobednika i gubitnika, što pokazuje koliko je na lokalu svaki glas važan.

Godine 2012. naprednjaci nisu pobedili na lokalnim izborima u Novom Sadu, nisu imali ni najviše glasova. Nasuprot tome, opozicija je mogla da računa na manju podršku zahvaljujući efektu "belih listića". No, do prekomponovanja vlasti u Novom Sadu došlo je zahvaljujući dogovorima u Beogradu, kao i tome što je SNS prigrlila one koje je prethodno optuživala za kupovinu glasova.

Četiri godine kasnije SNS je bio ubedljiv, ali je postojala i opozicija koja je, da se LSV nije odlučio na salto mortale, mogla da broji više od 25 mandata.

Onda je došla 2020. godine i bojkot izbora. SNS je mogao samostalno da formira lokalnu vlast, ali je bio velikodušan prema partnerima. I u kakvom stanju se završava aktuelni saziv novosadskog parlamenta?

Vlast je dobila mandat da radi šta želi i to je iskoristila za dalje urbanističko nasilje. Odvikla se od toga da čuje glas opozicije u parlamentu, pa nije imala nameru ni da sluša građane u kritičnim situacijama. Ukinuto je zelenilo, a ponuđena su igrališta, fasade i "zeleni" džepovi.

Opoziciju u parlamentu predstavlja nekoliko odbornika. Tu su LSV i POKS, koji su doskora bili deo vlasti, zatim radikali koji najavljuju koaliciju sa SNS na predstojećim izborima. Opozicioni kontinuitet ima još Novi DSS. I to vam je to.

Iako SNS održava visok broj glasova koje dobija na izborima, pokazuje se i da je opozicija narasla do nivoa u kojem može da ugrozi naprednjačku vlast. Uz priču o bojkotu, te neodlučnost i kaskanje u kampanji, dobar opozicioni rezultat nije zagarantovan.

Velika prevara

Boljka srpske politike je to što je uspostavljeno nekoliko velikih narativa - Kosovo, NATO, EU, Rusija, SPC, Vučić - i na osnovu njih se određuje čitavo društvo. Kako su upravo ovi "motivi" najkorisniji za stvaranje podela, vlast se svojski potrudila da se oni sa nacionalnog nivoa preliju na lokalni.

Iz tog razloga lokalni režimski portali pišu o "NATO opoziciji", o Đilasu i Šolaku, preslikavajući podelu koja postoji na republičkom nivou. Time se ne dopušta nadmetanje u idejama na lokalnom nivou. Tako se lokalna politika izbrisala iz naše stvarnosti. Zato gradonačelnik Novog Sada nije Milan Đurić, već Aleksandar Vučić.

"Komunalna koalicija" nije mogla da opstane, jer je neprirodno da se konfrontirate Vučiću, a da istovremeno sa njime sarađujete. Koalicija POKS-a i SNS-a na lokalu pukla je zbog Kosova. Božidar Protić ekskomuniciran je iz lokalnog parlamenta naizgled zbog neslaganja sa lokalnom temom, ali je indirektno "dirnuto" u interes Srpske pravoslavne crkve.

Opozicija se uhvatila iste mantre. Pričajući o bojkotu beogradskih izbora, oni su u stvari podrazumevali i sva ostala mesta u Srbiji. Iako su stranke koje bojkotuju načelno dale slobodu lokalnim odborima da odluče o učešću, prethodna dešavanja doprinela su tome da nema pravih pobednika.

Koga će slušati Novosađani?

Glavni zadatak novosadske opozicije bio je da ubedi Novosađane da se pojave biračkim mestima na dan izbora. Sada im je taj zadatak dodatno otežan.

Ohrabrujuće je što su ostali ujedinjeni po pitanju (ne)izlaska na izbore. Iako bi jedna lista izgledala dobro u javnosti, ona je teško ostvariva - jednostavno je previše stranaka i pokreta da bi svi bili zadovoljni. Međutim, u odnosu na naprednjake i na gradonačelnika Đurića, u velikom su kampanjskom zaostatku.

Zbog priče o bojkotu teško je oslanjati se na prethodno objavljena istraživanja. Ipak, prema njima, o novosadskoj vlasti mogli bi da odluče glasovi koje je u decembru dobio Branimir Nestorović. Kome će oni otići?

Desnica bi mogla da računa na deo tih glasova, ali i pokret Kreni-promeni, imajući u vidu da će Savo Manojlović poneti "oreol" ni tamo-ni vamo kandidata, što bi mogla da bude karakteristika i Miše Bačulova. Ipak, za opoziciju bi najlekovitije bilo da računa da će veći deo tih glasova ili izostati ili otići SNS-u.

Može se kalkulisati do mile volje, planirati liste, dogovori i sporazumi, na kraju će Novosađani biti ti koji će doneti konačnu odluku - da li će prošetati noge ili će ostati kod kuće. Nema sumnje da će SNS upregnuti sve kapacitete da na birališta dovede svoje simpatizere, pitanje je da li će ostatak čuti poziv opozicije, ili grada?

Na Novosađanima je da odluče šta žele. Da li će slušati glas Beograda ili onoga što se čuje u njihovom gradu?

Oni su ti koji bi trebalo da pogledaju šta Novi Sad jeste i, važnije od toga, šta bi mogao da bude. I potom da odgovore sami sebi - da li me je briga?

Teme

Komentari 26

Hronološki

B

01.05.2024 • 10:43

pa kako sad

posle 35 godina da prestanu da slusaju.
Ko nece da slusa Bg je strani placenik, ustasa ili vec nesto slicno.
A razmisljanje svojom glavom je vec predugo opasan sport, pitajte Dadu Vujasinovic...
V5

25.04.2024 • 21:04

Znamo se

Da li će Novosađani slušati Beograd?

Sve je moguće. Ovo je Srbija (Vojvodina), bre.
/

25.04.2024 • 20:24

/

pa zato udba i tovari toliko ljudi koji nece biti za novi sad vec srbijanje

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.