Tako je, bre, studenti i studentkinje

Autor: Darko Soković

Info

23.12.2024.

11:19

"Oko dve trećine ljudi iz 31 zemlje smatra da je 2024. bila loša godina za njihovu zemlju."

Foto: 021.rs

Kad se onomad mlađahni novinar Radio Beograda ušunjao u Andrićevu zgradu, neposredno nakon što je Nobelov komitet objavio ko su laureati za 1961, pa pokucao našem nobelovcu na vrata i na prepad ga naivno upitao je li srećan zbog zlatnog odličja, povelje i jedanaest miliona kruna, ovaj mu je jednostavno izdeklamovao u mikrofon (i to i dan-danas stoji u Fonoteci Radija): "Ima nekih stvari koje se same po sebi razumeju."

Tako je i sa ovim tekstom i njegovim naslovom; o podršci studentima je valjda sve rečeno i ona se, bre, podrazumeva u bilo kom poslovnom, društvenom, ekonomskom, političkom, ma - ljudskom kontekstu, pa i ovde i sad. Naravno!

A sad da popričamo o tome kakva nam je bila godina na izmaku.

Oko dve trećine ljudi iz 31 zemlje smatra da je 2024. bila loša godina za njihovu zemlju. Mislim, ne cvetaju nam baš ruže kad se o tome da je stanje dosta loše slažu ljudi iz Sjedinjenih Država, Brazila, Italije, Japana, Južne Afrike, Indije, Kanade, Australije, Rusije, Nemačke, Argentine i još 20 zemalja.

Iako je ovaj postotak niži za pet procentnih poena u odnosu na prošlu godinu, ipak se krećemo u donjim lagama optimizma, možda i najgrđe ocenjenim od 2019. A možda ova promena sugeriše postepeni povratak nekog mlakog pozitivnog pogleda na budućnost, ali ko u to da poveruje kad je globalni kontekst i dalje ispunjen ekonomskim, društvenim i ekološkim izazovima.

Najnovije izdanje Ipsosovog svetskog istraživanja "Predictions 2025", sprovedenog u 31 zemlji na reprezentativnom uzorku od 23.000 ispitanika, pruža redak uvid kako pola planete ocenjuje prethodnih 12 meseci, ali daje i neka predviđanja za narednu godinu. Uvidi su podjednako intrigantni i kontradiktorni i obuhvataju niz globalnih tema koje oblikuju naše kolektivno raspoloženje. Ključna poruka ovog istraživanja nije samo u brojkama, već i u onome što one otkrivaju o strahovima, nadama i očekivanjima ljudi širom sveta.

Ekonomija ostaje ključni izvor strepnje, ali s nijansama. Skoro 79% ispitanika očekuje da će cene rasti brže od prihoda, dok 74% veruje da će porezi biti viši. Gotovo dve trećine strahuje od rasta nezaposlenosti, što odražava duboko ukorenjen strah od ekonomske nestabilnosti. Ipak, globalni ekonomski optimizam pokazuje blagi porast, dok evropske zemlje ostaju oprezne i po tom pitanju rezervisane. Ova razlika odražava složenost ekonomskih tokova i percepciju stabilnosti koja varira od regiona do regiona.

Zauzdavanje tehnologije i biznisa koji stoje iza nje postaje centralna tema. Očekivanja da će velike tehnološke kompanije uskoro biti pod strožim nadzorom porasla su sa 38% u 2021. na 47% danas. Ovaj skok odražava sve veću zabrinutost oko uticaja društvenih mreža i digitalnog sveta uopšte na svakodnevni život, kao i potrebu za etičkim okvirom koji bi nas zaštitio od njihove zloupotrebe, a čemu smo izloženi svakodnevno. Društva širom sveta sve glasnije traže odgovornost od tehnoloških giganata, s naglaskom na transparentnost i zaštitu privatnosti.

Ekološke izazove nije potrebno posebno naglašavati – oni su sve prisutniji. Čak 80% ispitanika veruje da će globalne temperature nastaviti da rastu, dok 42% smatra da će delovi njihovih zemalja postati nenastanjivi zbog ekstremnih vremenskih uslova. Iako zabrinutost zbog klimatskih promena ostaje visoka, očekivanja od vlada da preduzmu odlučnije korake nisu na nivou kakav su imala prethodnih godina.

Da li smo se kolektivno pomirili s idejom da je reakcija države spora i neadekvatna, ili smo samo postali ciničniji prema globalnim ekološkim dogovorima? Obe stvari su tačne u isto vreme, čini se, jer ni društvene tenzije ne jenjavaju. Očekivani porast imigracije brine 67% ljudi, dok polovina veruje da će društvena nejednakost ostati nepromenjena. Ovi podaci otkrivaju duboko ukorenjene izazove sa kojima se suočavamo. Migracije, socijalne nejednakosti i neizvesnost na tržištu rada sada su već trajne teme koje oblikuju političke agende i javne rasprave širom sveta.

Globalna bezbednost je i vruća tema globalne zabrinutosti. Gotovo polovina ispitanika smatra da je nuklearni sukob realna mogućnost, dok 47% strahuje od nove pandemije. Svet se nalazi na klizavoj putanji gde se pretnje prepliću, a onaj neki topli osećaj sigurnosti deluje kao daleki san. Postoji jasna potreba za globalnom saradnjom i jačanjem domaćih i međunarodnih institucija koje bi garantovale stabilnost.

Ostaje možda najvažnije pitanje: kako pomiriti strahove i nade? Ipsosovo istraživanje nas podseća da je potka kolektivnog optimizma krhka, ali neophodna osnova za stvaranje bolje budućnosti. Ta se budućnost neće dogoditi sama od sebe – mi smo ti koji je oblikujemo, uprkos svim preprekama. Na kraju, samo od nas zavisi hoće li 2025. biti godina u kojoj se globalna izvesnost konačno vraća ili ćemo nastaviti da živimo u svetu stalnog nemira.

Ili, bolje, da vam za kraj to kažem Andrićevim rečima, jer nemam "epsku snagu kojom je oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje", a za šta je dobio Nobela: "Sve su Drine ovog sveta krive i nikada se neće moći svekolike ni potpuno ispraviti, ali nikad ne smemo da prestanemo da ih ispravljamo."

Baš nikad, dodaću. Tako je, bre, studenti i studentkinje!

Autor je član Odbora Propulsion Fonda.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

blokada fakulteta

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

SKODA

24.12.2024 • 13:59

Komentar

Ko još uvek ne može da razume , kako kapital razmišlja, veliki je problem.Činjenicabjebdavssvsko magare svoj teret vučeni samo o njemu razmišlja, ali sve što se dešava, samo je odraz svetske globalne ekonomske politike i sticanje još većeg bogatstva velikih kompanije.Pa tako i ratovi i izbeglice ne nastaju sami.Da bi kapital niommoćan, važi samo jedna formula. INTERES/KAPITAL x αlfa=sranje po svetu .(što gore,to bolje)

1 0 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.