Kad su u Vojvodini počela da se prave lepa zdanja
Dugo se u Vojvodini gradilo ponajviše od ćerpića, blata osušenog na suncu, koga u ovoj ravnici ima i previše.
Foto: 021.rs
Tek kada su na nekadašnjem močvarnom području pojedini segmenti kultivisanjem primereni ozbiljnijoj stambenoj gradnji, počela je upotreba i solidnjih, složenijih građevinskih materijala. Svakako da je ovakvom razvoju bitno doprinela i kvalitetnija ciglarska industrija, poreklom iz Nemačke.
Krajem 19. veka ponuda građevinskog materijala je postala raznovrsnija i tek tada počinje intenzivnija i maštovitija gradnja. Doduše, i dalje je u masovnoj produkciji dominirao tradicionalniji, znatno jeftiniji, ćerpić, ali bogatiji sloj duštva počinje da se ističe raskošnijim zgradama, kako poslovnim tako i stambenim.
Zdanja kojima se divimo
Naravno da Subotica, Novi Sad ili Bečkerek nisu ni Amsterdam ni baltički gradovi u kojima su sva zdanja, bilo sakralna, poslovna ili stambena, od opeke i uočljivo ukrašena fasadnim detaljima. Ipak, kao što se može videti u Svilari na izložbi "Fasadna keramika u Vojvodini", i u ovdašnjim varošima današnja mladež uživa u palatama od fasadne cigle i keramike nastalim unazad manje od vek i po.
Kao što su se u svetu čuveni arhitekti Frenk Lojd Rajt i Alvar Alto proslavili upravo promovišući fasadnu keramiku, i na ovdašnjim prostorima bilo je projektanata koji su se izdvojili time što su se odlučili za nov materijal. Deže Jakab i Marcel Komor, Vladimir Nikolić i, možda najintrigantniji, Ferenc Rajhel ostavili su remek dela kojma se i danas divimo.
Talas novine, svojevrsna moda, širi se i po manjim mestima, pa će tako već u prvim godinama 20. veka šarmantna zdanja biti primetna u Apatinu, Rumi ili Vršcu. Kako je do fasadne keramike bilo lakše doći nego da trajnijeg i postojanijeg kamena, koga je na ovim prostorima jako malo, nov mateijal je sve češće u primeni, čemu doprinosi i činjenica da je mnogo jednostavniji i praktičniji za upotrebu.
Secesijska prestonica
Jedna od prvih zgrada u novom stilu Vladičanski dvor u Novom Sadu, zidan od 1899. do 1901. Godine, jeste od većih i impresivnijih. Fasadna keramika je ukrasila čak tri strane kojima se rezidencija Bačkog episkopa SPC izlaže na tri ulice. Svaka pločica je krašena stilizovanom šarom inspiricije u srpskoj srednjovekovnoj arhitekturi. Bila je to uobičajena romantizovana koncepcija primerena vremenu u kome je afirmacija nacionalnog identiteta bila snažnije izražena.
Samo godinu dana kasnije u Subotici niče nova sinagoga, remek delo secesije, građena u mađarskom folklornom duhu. Autori su se odlučili prvenstveno za prirodni materijal, pa često nailazimo na kontrast crvene žolnai opeke naspram drveta ili gvožđa.
Tokom vremena se pokazalo da je zdanje Deže Jakaba i Marcela Komora bilo pravi početak moderne arhitekture u Vojvodini. Kada su nepunu deceniju kasnije projektovali i Gradsku kuću, a tokom karijere još petanaestak vanrednih objekata u Subotici i na Paliću, od grada na severu Bačke su za sva vremena napravili secesijsku prestonicu.
Uloga lođe
Sa dva prikaza na izložbi je predstavljen i Ferenc Rajhel. Prvo je predočena raskošna Rajhelova palata, zdanje na koje naiđemo čim na subotičkoj železničkoj stanici napustimo voz. U nju je umetnik uložio sav kreativni potencijal i sve materijalno bogatstvo i - uspeo je. Sačinio je veliko, atipično zdanje na kom je naglasak na centralni deo zgrade izveden u formi lođe zaobljenih ivica koja se proteže na oba sprata.
Ceo prostor, zajedno sa brojnim erkerima i balkonima su obloženi fasadnom keramikom. Zdanje važi za najnakićenije, ali sve je usklađeno i svakom detalju je osmišljen razlog gradnje. Ništa nije suvišno. Danas je ovom zdanju iznađena verovatno najprimerenija uloga galerije savremne umetnosti.
Na južnom obodu Bačke, u Novom Sadu, poštovaoci fasadne cigle i keramike više su se usmerili ka poslovnim i stambenim zgradama. Tako Zora Mitrović Pajkić u novom duhu prvo projektuje stambene kule kod fudbalskog stadiona, potom i segment za laboratorije pri Fakultetu tehničkih nauka. Melania i Darko Marušić su na samom kraju prošlog veka na najvažnijem gradskom bulevaru projektovali stambeno-poslovnu zgradu, dok je na suprotnom kraju iste saobraćajnice Aleksandar Keković fasadom prekrio najkompleksnije gradsko zdanje, palatu Naftne industrije Srbije, posmatrajući je kao neku vrstu ulazne kapije (sa Mosta Slobode).
Pročitaj još
Maštarije
Autori izložbe, arhitekti Bogdan Janjušević, Vladimir Kubet i Isidora Amidžić, širu su javnost upoznali sa danas zgradom opštine Apatin, još jednom svojevrsnom maštarijom Ferenca Rajhela, ovoga puta u rodnom gradiću. Ugodno iznenađenje je privatna spratna kuća u Somboru iz osamdesetih godina prošlog veka.
Koristeći se fasadnom keramikom projektant, znameniti Ranko Radović, uspeo je da u objektu uobičajene namene istakne i tradicionalno i moderno.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Nesređeni birački spiskovi - ko bira, a ko broji glasove?
02.09.2025.•
8
Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Piše Siniša Tucić: Istorija pamti - i one koji ćute i oni koji deluju
29.08.2025.•
6
U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.
Osećate li bes?
28.08.2025.•
23
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Evropa se ubrzano naoružava
25.08.2025.•
16
Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.
Dogovor stranačkih kolega
21.08.2025.•
17
Prošlog četvrtka uveče učesnici protesta u Novom Sadu su akumulirani bes iskalili na gradskim prostorijama Srpske napredne stranke i demolirali ih.
Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?
18.08.2025.•
4
Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.
Nacionalno onesvešćen
04.08.2025.•
4
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Piše Siniša Tucić: Dve sobe
21.07.2025.•
6
Minulo je 37 godina, od tog toplog jula 1988. Dobro se sećam kada sam kao desetogodišnjak uleteo u stan sa ulice.
Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
20.07.2025.•
12
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Kupi mi, tata, jedan mali rat
20.06.2025.•
13
Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Više rata u Ukrajini, manje gasa u EU
14.06.2025.•
8
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Psihodrama
13.06.2025.•
26
Neko je na Tviteru pametno napisao: Ako vratite da pogledate emisiju OKO na RTS-u pre koji dan pogrešili ste, ako je ne pogledate isto ste pogrešili.
Piše Siniša Tucić: Lajk, spin, pendrek
10.06.2025.•
14
Memorandum SANU. Černobilj, Niko ne sme da vas bije. Osma sednica, Gazimestan. Jogurt revolucija.
.jpg)
"Sudija koja tuži"
10.06.2025.•
2
Novinar Stevan Dojčinović je u više intervjua govorio o promeni ponašanja sudija od 2021. godine, kada sudije u slučaju KRIK-a, počinju da presuđuju slobodi govora i slobodi medija.
Majne ćazzi, ko je naci?
06.06.2025.•
31
Ako želiš da postaneš heroj u Srbiji 2025. godine, ne moraš da spasiš dete iz požara, niti da izmisliš lek za rak.
Kraj rata (ni)je blizu
04.06.2025.•
1
Početkom juna bi trebalo da započne nova runda pregovora o zaustavljanju rata u Ukrajini.
Komentari 5
Patuljak
B
Sledeći članak, kad je u Vojvodini prestalo da se gradi kako treba...
otac Makarije
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar