Oko 600.000 radnika iz privatnog sektora zaradu prima sa zakašnjenjem od mesec, dva ili više, dok oko 50.000 zaposlenih u preduzećima širom Srbije uopšte ne prima platu, upozoravaju iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije i napominju da je u Evropi znatno drugačije.
Najgora situacija je, kažu, u tekstilnoj i prerađivačkoj industriji i metalskom kompleksu. Preduzeća koja ne isplaćuju redovno zarade treba staviti na stub srama, kažu sindikati. Navode primer Hrvatske u kojoj postoji javna lista sa takvim preduzećima.
Da to postane praksa u Srbiji, predložili su, kažu, prošle godine, kada se menjao Zakon o radu, ali nije bilo zainteresovanih.
"Evropska zakonodavstva poznaju i krivičnu odgovornost poslodavca koji ne uplati zaradu zaposlenom. U Nemačkoj je predviđena kazna zatvora od tri do pet godina", kaže Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije.
Međutim, dodaje, da to u Ministarstvu rada nije naišlo na odobravanje tako da sada u Zakonu o radu postoji samo novčana kazna. "Iskreno da vam kažem, dugo sam u ovom poslu, ne znam da je jedan poslodavac platio kaznu zbog neisplaćenih zarada", ističe Savić.
Glavni razlozi za neredovne isplate su nelikvidna privreda i preopterećenost preduzetnika velikim brojem nameta, smatraju u Uniji poslodavaca. Ne protive se da nesavesni poslodavci budu kažnjeni. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije očekuje da država povuče ozbiljnije korake i da se ovakve stvari ne deševaju.
"Moram da vam kažem da stranci sa kojima dolazimo u dodir prosto ne mogu da shvate da je moguće da neko radi nekoliko meseci, a da pritom ne primi platu. Oni se pitaju zašto taj uopšte radi, kako je moguće da živi ako ne prima zaradu", dodaje Atanacković.
Od početka ove godine inspektori rada su, tvrde, doneli više od 1.000 rešenja kojima se poslodavcima nalaže da isplate zarade, i podneli oko 700 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv takvih poslodavaca. Poslednjim izmenama Zakona o radu zaposleni bi trebalo lakše da dođu do svog novca.
Goran Marković iz Ministarstva za rad navodi da je uvedena mogućnost da zaposleni na osnovu obračuna zarade imaju mogućnost da se direktno obrate sudu. Taj obračun zarade ima snagu izvršne isprave, kaže Marković.
Zaposlenima se, dodaje, omogućava da naplati svoja potraživanja od poslodavca. U praksi ovo zakonsko rešenje ne funkcioniše, ističu sindikati.
"Obračunski listić apsolutno nije javna isprava, i apsolutno nije dovoljan da bismo naterali poslodavca da nam isplati zaradu koju nam duguje. Ukoliko želite da se naplatite, morate u privrednom sudu povesti postupak, spor i redovnim putem doći do svog potraživanja. To traje godinu dana, ili duže", kaže Ranka Savić.
U Poreskoj upravi nisu hteli pred kameru, a na pitanja uopšteno odgovaraju da kontrolišu obračun poreza i doprinosa na zarade, napominjući da je, u slučaju kada zarada nije isplaćena, poslodavac dužan da obračuna i plati doprinose na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.
Komentari 19
Timothy
Vi iz kompanije na Futoškom putu da ste isti blokirali svaki put kada je kasnila plata a da Vam se ostalo građanstvo pridruži umesto da negoduje što im komplikujete život svima bi bolje bilo.
000
"jeftina" radna snaga, tj radna snaga za dz i tako su i napravili zakone, da poslodavac nema nikakve obaveze prema radniku, a u tome su ucestvovali i predstavnici sindikata kojima je bitno da ne izgube svoj polozaj tj funkciju, a radnika ko sisa. More bre treba svima pocevsi od prvog coveka ove zemlje pa onda prema dole jedna dobra neokresana motka!!!
ja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar