Konfuzni zakoni Srbiju koštaju milione evra

Bivši vlasnici 14 preduzeća sa kojima je država raskinula kupoprodajne ugovore jer nisu poštovali njihove odredbe, prema pravosnažnim presudama domaćih sudova već mesecima od Agencije za privatizaciju naplaćuju nadoknade za aktivirane bankarske garancije.

Račun Agencije zbog toga je u ovoj godini u dva navrata bio u blokadi, ukupno čak 33 dana.

Spor protiv Agencije, za naplatu višemilionske garancije, dobio je među prvima Mile Jerković, koji je u privatizaciji na svoje i na ime članova porodice, kupio više od dvadesetak firmi, ali je polovina tih ugovora poništena. Spekulisalo se da je Jerković toliko firmi kupio kako bi oprao novac stečen u poslovima Šarićevog narko-kartela, ali te sumnje nisu procesuirane jer on u međuvremenu dobio status zaštićenog svedoka. Prvu sudsku presudu kojom je "skinuo" novac sa računa Agencije, dobio je za garanciju izdatu prilikom privatizacije "7. jula".

Spor ubedljivo najvećeg iznosa, 1,35 miliona evra, dobio je ukrajinski Azovimpeks, koji je svojevremeno neuspešno privatizovao Fabriku vagona iz Kraljeva, a 300.000 miliona evra potraživao je, po istom osnovu, Global stil u vlasništvu indijskih "kraljeva čelika", braće Mital, koji su učestvovali u kupovini kraljevačkog Magnohroma. Zajedničko za ovih nekoliko velikih slučajeva je to što su ugovori raskinuti tek nakon višemesečnih pritisaka i protesta radnika i sindikata, koji su neuspešno ukazivali da se imovina firmi rasprodaje a kapital isisava, da je očigledno kako kupci ne nameravaju da pokrenu proizvodnju niti da investiraju.

Milionski iznosi, ali u dinarima, dosuđene su kao naknada za neopravdano naplaćenu garanciju i bugarskoj Mina kompaniji, posle raskinute privatizacije niškog Vulkana, zatim konzorcijumu na čelu sa Milovanom Vulićevićem, posle raskida ugovora o kupovini Venčaca iz Aranđelovca, kao i bivšim vlasnicima šabačkog Dekora, Laminata iz Bajine Bašte, Merkura iz Bačke Palanke, Kućne radinosti iz Temerina, Somborgranita, Mlina budućnosti iz Srpske Crnje, Kulinaplasta iz Ratkova i Radana iz Lebana.

"Agencija je izgubila sporove po različitim osnovama a svi se odnose na raskid kupoprodajnog ugovora. Sud je, na osnovu slobodnog sudijskog uverenja, stao na pravno stanovište da se imaju primeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima, a ne odredbe Zakona o privatizaciji. Svih 14 presuda je pravosnažno. U svakom od navedenih predmeta Agencija je bez izuzetka koristila sva pravna sredstva, kako redovna, žalbe, tako i vanredna revizije", ističu u Agenciji za privatizaciju

Oni navode da u skladu sa važećim Zakonom o privatizaciji, u slučaju raskida ugovora zbog neispunjenja ugovornih obaveza, kupac gubi pravo na povraćaj plaćenog iznosa na ime ugovorene cene i celokupan kapital subjekta privatizacije koji je kupac stekao po osnovu obaveze iz ugovora o prodaji, osim akcija stečenih kupovinom na organizovanom tržištu hartija od vrednosti. Sredstva obezbeđenja urednog izvršenja ugovorne obaveze, aktiviraju se u skladu sa ugovorom. U slučaju raskida ugovora o prodaji imovine, kupac nema pravo na povraćaj plaćenog iznosa na ime ugovorene cene, radi zaštite opšteg interesa i Agencija protestuje bankarsku garanciju. Sredstva ostvarena naplatom bankarske garancije prenose se na uplatni račun budžeta Srbije. Međutim, i pored takvih zakonskih odredbi, sud je u čak 14 slučajeva presudio da je Agencija za privatizaciju dužna da isplati naknade kompanijama sa kojima je raskinula kupoprodajne ugovore.

Stručna javnost taj svojevrstan "nonsens" tumači kao sistemsku grešku, odnosno neusklađenost zakona, koji u konkretnom slučaju državu košta više stotina miliona dinara. Privatizacioni savetnik i pravnik Branko Pavlović objašnjava za Danas da i u Srbiji važi jedinstveni pravni sistem, koji "vuče" svoje ingerencije iz Ustava.

"To u praksi znači da ona zakonska rešenja koja imaju utemeljenje u odredbama jedinstvenog pravnog sistema, imaju prednost u odnosu na zakone koji su naknadno doneti, a u nesaglasju su sa predviđenim rešenjima iz jedinstvenog pravnog sistema. Drugim rečima, u konkretnim slučajevima o kojima govorimo, očito je da su nadležni sudovi presudili da su određena rešenja Zakona o privatizaciji u neskladu sa pravnim sistemom Srbije, odnosno presudili su shodno odredbama Zakona o obligacionim odnosima, koji ima utemeljenje u Ustavu", kaže Pavlović.

On naglašava da, s obzirom na organizaciju našeg pravnog sistema, smatra da su sudovi postupili pravilno. Tvrdi i da je aktuelni Zakon o privatizaciji veoma loš, u potpunosti neusaglašen sa drugim zakonskim rešenjima, i da je upravo to razlog zbog čega je u 14 slučajeva sud presudio u korist vlasnika koji nisu poštovali ugovorne obaveze.