Vašington: Srbija ulaže ozbiljne napore u borbi protiv belog roblja

Srbija je zemlja porekla, tranzita i odredište za muškarce, žene i decu koji su žrtve trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije i prinudnog rada, a vlada čini ozbiljne napore na suzbijanju tog problema, navodi se u najnovijem izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima.

Žene u Srbiji su žrtve trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije koju vrše kriminalne grupe iz Srbije u Rusiji, susednim zemljama i širom Evrope, naročito u Italiji, Nemačkoj i Švajcarskoj, navodi Stejt department u izveštaju koji se odnosi na period od 1. aprila 2014. godine do 31. marta 2015. godine, prenosi Tanjug.

Prema tom izveštaju, Srbija je svrstana u drugu od tri grupe pri čemu se u prvoj grupi nalaze najbolje kotirane zemlje koje nemaju problem trgovine ljudima, u drugoj zemlje "čije vlade ne ispunjavaju u potpunosti minimum standarda u suzbijanju trgovine ljudima, ali čine značajne napore da ih ispune", a u trećoj zemlje čije vlade ne ispunjavaju ni minimum standarda niti čine ozbiljne napore da to učine.

Stejt department u izveštaju između ostalog navodi da su i srpski državljani muškarci izloženi trgovini ljudima radi eksploatacije u "radno intenzivnim sektorima" poput građevinske industrije, u evropskim zemljama (uključujući Azerbejdžan, Sloveniju i Rusiju) i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Deca u Srbiji, naročito romska, žrtve su trgovine ljudima radi seksualne eksploacije, prinudnog rada, prošnje i navođenja na sitni kriminal, često od strane članova porodice, dok strane osobe trgovine ljudima u Srbiji potiču iz susednih zemalja, uključujući Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Rumuniju i Moldaviju, navodi Stejt department.

Vlada Srbije, kako ocenjuje američki izveštaj, ne ispunjava u potpunosti minimum propisanih standarda kada je reč o suzbijanju trgovine ljudima, ali čini značajne napore u tom pravcu.

Identifikacija žrtava je znatno poboljšana, naročito kada je reč o žrtvama radne eksploatacije, ali kada je reč o brizi o žrtvama nedostaju procedure koje bi omogućile da se briga o žrtvama poveri nevladinim organizacijama, kao i obuka osoblja u centrima za socijalnu zaštitu.

Broj trgovaca ljudima koji su osuđeni se smanjio, a oni koji su osuđeni su dobili blage kazne, iznosi se u izveštaju, uz ocenu da vlada nije pružila žrtvama dovoljnu zaštitu u krivičnom postupku koji ih je izložio dodatnom zastrašivanju i traumatizovanju.

Stejt department Srbiji preporučije da poboljša krivično gonjenje sa osuđujućim presudama i kaznama za trgovace ljudima kako bi se oni odvratili od vršenja ovakvih dela, obuči istražitelje, tužioce i sudije o tome kako da prilaze slučajevima trgovine ljudima, obezbedi žrtvama da prilikom svedočenja u sudu imaju punu zaštitu koja će umanjiti dodatno zastrašivanje i traume.

Savetuje se takođe da se u zakon uvedu odredbe o nekažnjavanju žrtava za dela počinjena kao direktna posledica toga što su bile izložene trgovini ljudima, poboljša saradnja vladinih institucijama sa NVO i poboljša njihovo finansiranje kako bi pomogle žrtvama u društvenoj reintegraciji.

Vlada se poziva i da poboljša obuku državnih službenika o pomoći žrtvama, pojača napore da se identifikuju žrtve među tražiocima azila i deci bez pratnje koja prose na ulici.

Stejt department smatra da je potrebno i da usvoji nacionalnu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima i plan akcije i uključi NVO u njihovo sprovođenje i da naposletku pojača napore da se obeshrabri tražnja za uslugama žrtava trgovine ljudima i da postavi nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima kao nezavisan ogran sa punim radnim vremenom.

U izveštaju se ocenjuje da je Srbija pokazala "mešovite napore u policijskom radu", da je poboljšala identifikaciju žrtava trgovine ljudima, ali da su pomoć i zaštita žrtava bili manjkavi. Stejt department ističe da je Vlada učinila neke napore u pravcu prevencije, ali nije usvojila nacionalnu strategiju za 2014-2020 niti akcioni plan za 2014-2015, uprkos tome što je izradila nacrt oba dokumenta.

Od zemalja regiona u prvoj kategoriji je samo Makedonija, dok su Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Albanija, Crna Gora, Kosovo koje se u izveštaju razmatra odvojeno, Grčka i Rumunija u drugoj grupi kao i Srbija. Bugarska se kotira nešto lošije kao zemlja koja je na "listi za posmatranje" u okviru druge grupe.