Kako prenosi
"Danas", prema analizi koju je uradila EBRD u Srbiji će 2041. živeti 5,5 miliona ljudi, za 23 odsto manje nego pre sedam godina. Osim ovih, zabrinjavajuće deluju i podaci koje je na nedavno završenom Kopaonik biznis forumu izneo predstavnik Unicefa u Srbiji Mišel Sen-Lot, da je 30 odsto učenika od 15 godina funkcionalno nepismeno, a da gotovo 1,8 miliona ljudi u ovoj zemlji nije završilo srednju školu. Svako napuštanje škole državu po pojedincu košta između 40.000 i 70.000 evra.
Loša demografska slika teško će se popraviti, ali ono na čemu treba raditi jeste popravljanje, pre svega, ekonomskih činilaca i ulaganje u obrazovanje mladih koji ostaju, a koji su nedovoljno kvalifikovani.
Jovan Protić, iz Međunarodne organizacije rada, kaže da su demografski podaci negativni, da iseljenje mladih ljudi vrlo nepovoljno utiče i da će uticati na to kako će tržište rada u Srbiji izgledati.
"Zasad još imamo radne snage u Srbiji i to samo zbog toga što se privreda slabo razvija. Kada počne da se razvija više, onda ćemo imati problem sa radnom snagom i verovatno ćemo morati, kao što to sada rade države u regionu, da uvozimo radnu snagu", kaže Protić za Danas.
Veliki problem, osim toga što se u Srbiji sve manje beba rađa i dosta ljudi odlazi iz zemlje, jeste i to što, kako kaže, imamo veliki broj mladih koji nisu dovoljno kvalifikovani.
"Imamo situaciju da je i dalje manje od 20 odsto mladih u Srbiji visoko obrazovano. Osim toga, tranzicija između škole i posla je najteža za one koji su završili samo osnovnu školu i njih je negde oko 20 odsto", dodaje Protić.
Toliki je i procenat mladih koji su funkcionalno nepismeni, što je, naglašava Protić, vrlo zabrinjavajuće ako se uzme u obzir to da u Srbiji ima negde između 1,5 i dva miliona mladih. Zbog toga je, kako navodi, neophodno što bolje uskladiti obrazovni sistem sa tržištem rada. Tu država iako nešto radi, smatra, ne radi dovoljno.
Na pitanja šta bi država mogla da uradi kako bi sprečila ili bar ublažila prognoze koje nikako ne izgledaju dobro, ekonomista Ljubomir Madžar kaže da Srbija nije u stanju ni mnogo jednostavnije stvari da uradi, a ne da popravi demografsku sliku.
"Za sve države ovo je jedan nerešiv problem, za našu je to problem nerešiv na kub", oštar je Madžar.
On kaže da nema sumnje da će se radna snaga u dogledno vreme smanjiti, ali da se to neće još desiti.
"Stopa nezaposlenosti kod nas je i dalje visoka, tako da bar brojčano još neko vreme to neće biti problem. Na duži rok tendencije su nepovoljne, prirodni trend je izvan naše kontrole – stari će i dalje stariti, broj izdržavanih lica će se povećati, teret onih koji žive a ne rade postajaće sve veći", napominje Madžar.
Programska direktorka Centra za socijalnu politiku i profesorka na FEFA Gordana Matković poručuje da će slika Srbije u budućnosti zavisiti od mnogo toga.
"Koliko ćemo imati radne snage zavisiće od toga koliko će ljudi u tom trenutku biti aktivno. Dosta toga zavisiće ne samo od prirodnih kretanja, već i od migracija, koje će za nas biti veliki izazov, ali i od ekonomskog razvoja", smatra Matković i napominje da su demografski izazovi ozbiljni, ali da su najveći oni vezani za ekonomski razvoj i zapošljavanje, prenosi Danas.
Jedini način da se to spreči, napominje Matković, jeste da država ekonomske činioce dovede u red, da se ojačaju službe koje brinu o radu i roditeljstvu, deci i porodici. Ona kaže da postoji i strategija koja je nedavno usvojena, a koja se tiče reproduktivnog zdravlja i mortaliteta u kojoj postoje delovi koji se tiču zdravlja i koji za ovu priču, kako kaže, nisu beznačajni.
Pitanja radnika i nataliteta otvara i pitanje penzionog sistema, za koji stručnjaci navode da je već sada neodrživ. Po nekim projekcijama, zbog odnosa između broja zaposlenih i penzionera, koji trenutno iznosi 1,44, već od 2021. godine moglo bi da dođe do ozbiljne krize, jer takozvana "bejbi bum" generacija ulazi u kontigent stanovništva starijih od 65 godina.
"Radni vek i zaposlenost su u visoko razvijenim zemljama uslovljeni očekivanim trajanjem života, koji se produžava zbog visokog nivoa zdravstvene zaštite, boljeg životnog standarda. Mi se trudimo da ispoštujemo međunarodne preporuke, pa tako i kada je dužina radnog veka u pitanju držimo neke evropske standarde. Međutim, problem je to što je razlika u trajanju života u visoko razvijenim zemljama, kao što je Švajcarska, u odnosu na Srbiju gotovo 10 godina. Naše očekivano trajanje života još uvek nije na nivou koji oni imaju i zbog toga postoji problem", rekla je nedavno za 021.rs šefica Odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku Gordana Bjelobrk.
Više o tome čitajte
OVDE.
.jpg "Crta pokrenula kampanju")
.jpg "Plate buregdžija oko 1.000 evra, jedna novosadska pekara nudila i 2.000: Ali nema ko da radi")
Komentari 7
Mile
L.G.
E i to da dočekamo, da privreda spontano krene da se razvija...
LALA
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar