Minimalac i minimalna potrošačka korpa: Da li je Siniša Mali u pravu da oni nisu u vezi?
Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić već predstavio kolika će biti minimalna zarada u narednoj godini, pregovori Socijalno-ekonomskog saveta o tome su tek u toku.
Foto: Pixabay
Minimalna plata za 2023. godinu iznosi 230 dinara po radnom času bez poreza i doprinosa, odnosno 39.700 dinara neto u proseku.
S druge strane, minimalna potrošačka korpa u maju tekuće godine bila je oko 52.000, dok je minimalna plata istog meseca iznosila 42.320 dinara.
Pri utvrđivanju minimalne cene rada (trebalo bi da) se uzimaju u obzir egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenog i njegove porodice izražene kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Republici.
Upravo zbog toga sindikati smatraju da minimalac treba izjednačiti sa minimalnom potrošačkom korpom, ali ministar finansija Siniša Mali ističe da ova dva pokazatelja nemaju nikakve veze jedan sa drugim, uprkos tome što je 2021. kazao da će oni biti sinhronizovani do kraja 2023. godine.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ističe da rast minimalca ne treba određivati u odnosu na minimalnu potrošačku korpu, jer, kako kaže, minimalna plata se odnosi na jednog člana porodice, dok se minimalna potrošačka korpa odnosi na tri, od kojih dva mogu biti zaposlena.
"Nigde nije zapisano da tročlana porodica treba da živi od jedne minimalne zarade. Trebalo bi pretpostaviti da odrasli članovi rade, i da samim tim postoje dve zarade, ili u proseku, bar jedna i po. S druge strane, veliki broj ljudi ima prihode i mimo zarade - od hobija ili poljoprivrede. Iako je postojalo obećanje pre šest-sedam godina da će se izjednačiti minimalna zarada i potrošačka korpa, to nije nikakva zakonitost, niti je to bilo gde u Evropi, niti svetu izjednačeno", pojašnjava sagovornik list Danas.
On podseća da minimalna potrošačka korpa pokazuje na koji način je nastupila inflacija za proizvode koji u nju ulaze, te da se iz tog razloga ne može upoređivati postotak rasta plata sa ukupnom inflacijom - koja obuhvata prozvode koji nisu u potrošačkoj korpi.
"Minimalna potrošačka korpa obuhvata određene stvari koje su porodici neophodne i može biti orijentir, ali da po svaku cenu to bude nešto što treba dostići, nema logičku vezu. Izjednačavanje je bilo moguće da se nije desila pandemija i poremećaj svetske privrede uzrokovan ratom. U jednom momentu će se one verovatno preklopiti, ali sada je to nemoguće. Prema ceni minimalne korpe sada, plata bi trebala da se poveća 29 do 30 odsto, što bi dalje izazvalo dodatnu inflaciju i probleme oko implementacije. Ministarstvo finansija već predlaže ozbiljno povećanje od 17,8 odsto, i ako se iduće godine očekuje inflacija ispod pet odsto, a rast BDP-a na nivou od 3,5 odsto, to je u sabirku daleko manje nego povećanje od 17,8 odsto", kaže Atanacković.
I sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović kaže za Danas da minimalna potrošačka korpa ne treba da bude parametar za definisanje minimalne zarade, već da ona mora biti iznos dovoljan da građanima obezbedi dostojanstven život.
"Termin minimalne potrošačke korpe je patentirala država, on ne postoji nigde u svetu. Nekada je to nekome odgovaralo da iznos bude što bliži minimalnoj zaradi, koja je na niskom nivou, iako imamo termin 'potrošačka korpa' koji se koristi svuda. Nema minimalne, maksimalne ili srednje - postoji jedna potrošačka korpa. Šta znači minimalna? Da oni koji primaju minimalnu zaradu jedu manje od onih koji imaju veće plate? Ali ni potrošačka korpa ne treba da bude orijentir, već da se teži tome da minimalna zarada zaposlenima koji je primaju obezbeđuje normalnu egzistenciju", sugeriše Mihajlović.
On dodaje da je na poslednjem sastanku predloženo da povećanje minimalca bude 17,8 odsto, odnosno 47.154 dinara za narednu godinu, što već na samom startu garantuje minus od oko četiri odsto u odnosu na dosadašnju i inflaciju koja sledi.
"Inflacija je bila oko 18 odsto prošle godine kada je utvrđivana minimalna zarada, zbog čega smo i tražili usklađivanje za 2023, a sa projektovanom inflacijom do kraja godine od osam odsto, znači da će prosečna inflacija u ovoj godini biti oko 12 odsto a naredne oko pet odsto, zato su i došli na 17,8 odsto. Ipak, to je inflacija koja u obzir ne uzima potrošačku korpu, u koju ne ulaze mnoge stvari kao što su cene gasa i struje, a za koje je od oktobra i najavljeno poskupljenje. Sve i da inflacija naredne godine padne, cene koje ulaze u potrošačku korpu kao što su cene životnih namirnica, neće padati - bar ne tim tempom. Zbog velikih marži koje imaju trgovinski lanci koji drže monopol, one ostaju u najmanju ruku nepromenjene. S tim u vezi, mišljenja smo da će povećanje od 17,8 odsto već u aprilu-maju 2024. biti anulirano, odnosno da ćemo posle toga imati minus. To znači da će minimalna zarada do kraja sledeće godine biti u istom odnosu kao što je to sada slučaj - osam ili devet hiljada niža od minimalne potrošačke korpe", upozorava Mihajlović.
Ekonomista Mihailo Gajić takođe ističe da je minimalna zarada jedno, a minimalna potrošačka korpa drugo, te da predstavljaju dva entiteta između kojih ne postoji veza.
"Načini na koje se izračunavaju nemaju veze jedan sa drugim. Možemo pričati o standardu radnika u Srbiji i tome koliko treba da iznosi minimalna zarada, ali direktno ako se poveća minimalac, povećaće se i potrošačka korpa. Ni zakonima fizike nije moguće izjednačiti ih. Iznos plata u privredi zavisi od nivoa produktivnosti. Ako želimo plate kao u Nemačkoj, moramo imati i nemačku privredu. Srpska privreda, nažalost, nije toliko produktivna, zato je nivo plata znatno niži. Umesto da pričamo o određivanju minimalne zarade, koja može negativno uticati na ljude koji tek ulaze u tržište rada i one koji imaju najniže kvalifikacije, odnosno koji rade u manjim opštinama van ekonomskih centara kao što su Beograd i Novi Sad, preveliko povećanje minimalca de facto dovodi do povećanja nezaposlenosti. Na taj način, u socijalnom smislu, može naneti više štete nego koristi", upozorava ovaj sagovornik.
Pročitaj još
Gajić podseća da će ovogodišnja inflacija prema poslednjim projekcijama NBS biti nešto više od 11 odsto na nivou godine, te da, s obzirom na planirano povećanje minimalne zarade od 17,8 odsto, to jeste više od opšte inflacije, ali da radnicima ne znači puno.
"Najveći deo potrošačke korpe odnosi se na kupovinu osnovnih životnih namirnica, naročito onima koji imaju najniža primanja, kao što su minimalne zarade, a inflacija na hranu je mnogo veća nego prosečna - oko 25 odsto. Iz tog razloga, iako na papiru deluje da je kupovna moć veća sa povećanjem minimalca, zapravo i dalje kaska za rastom realnih potreba domaćinstva u pogledu na rast cena", napominje ekonomista.
Ceo tekst Danasa čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Prosečna plata samo na momenat uspela da pokrije prosečnu potrošačku korpu - koja je ponižavajuća
18.12.2025.•
0
U statistici se u prvoj polovini ove godine desilo nešto izuzetno retko pa je prosečna zarada pokrila prosečnu potrošačku korpu.
Optužnica tužilaštva zbog nameštanja posla - firma nastavila da dobija tendere
18.12.2025.•
0
Tužilaštvo za organizovani kriminal je još 2021. pokrenulo istragu o nameštanju tendera Konkord vestu, firmi u vlasništvu biznismena bliskom SNS-u Željku Drčeliću. Ipak, on je nastavio da dobija vredne poslove.
"Putevi Srbije" pred Svetog Nikolu apeluju na vozače: Nemojte voziti pijani, koristite zimsku opremu
18.12.2025.•
0
"Putevi Srbije" apeluju na sve vozače i učesnike u saobraćaju da, usled pojačanog intenziteta saobraćaja koji se očekuje u petak, 19. decembra zbog proslave Svetog Nikole, ne kreću na put bez obavezne zimske opreme.
Predloženo da javni servisi i drugi mediji odvoje 45 minuta dnevno za Prosvetni dnevnik
18.12.2025.•
1
Forum srednjih stručnih škola predložio je da elektronski mediji, naročito javni medijski servis i drugi koji imaju nacionalnu frekvenciju, jedan dan u nedelji posvete prosvetnom času koji bi trajao 45 minuta.
Ambasador Velike Britanije: Besmislene optužbe da moja zemlja stoji iza protesta u Srbiji
18.12.2025.•
1
Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson odbacio je tvrdnje da ta zemlja stoji iza protesta u Srbiji.
Rezultat ponovljenih izbora na jednom biračkom mestu u Sečnju: Najviše glasova listi SNS
18.12.2025.•
0
Na ponovljenom glasanju na izborima za odbornike Skuštine opštine Sečanj na biračkom mestu broj 8 u naselju Jarkovac najveći broj glasova osvojila je lista "Aleksandar Vučić - Najbolje za Sečanj".
Urađena analiza kako će izgledati penzija kada u nju budu odlazili oni koji sada imaju 20 godina
18.12.2025.•
7
Istraživanje "Model održivog starenja do 2070.", koje su uradili stručnjaci nadležnih institucija uz podršku GIZ-a, pokazuje kako će izgledati penzija kada u nju budu odlazili oni koji sada imaju 20 godina.
Berliner cajtung: Na Samitu srpska stolica prazna, politička katastrofa ako Srbija okrene leđa EU
18.12.2025.•
13
Na samitu Evropska unija-Zapadni Balkan srpska stolica je prazna, piše dnevnik Berliner cajtung.
EU deklaracija usvojena bez Srbije - iako se ona tiče i nje: Ponovljena ranija očekivanja
18.12.2025.•
3
Nedostatak normalizacije odnosa Prištine i Beograda i dalje usporava oba partnera na njihovom evropskom putu, jedan je od zaključaka sa samita lidera EU i Zapadnog Balkana održanog u Briselu.
Podržavate li rušenje Generalštaba i izgradnju hotela - evo kako su građani odgovorili na to pitanje
18.12.2025.•
32
Novo istraživanje Nove srpske političke misli donosi rezultate istraživanja javnog mnjenja o gradnji hotela na mestu zgrade Generalštaba u Beogradu.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja, a tu je i poklon
17.12.2025.•
15
Novo izdanje 021.rs u kojem vas darujem je pred vama.
"Vučić se ponaša kao da EU treba da uđe u Srbiju, a ne obrnuto": Šta stoji iza odluke da se ne ide u Brisel?
17.12.2025.•
38
Odluka Aleksandra Vučića da Srbija, posle 14 godina, prvi put nema predstavnika na Samitu u Briselu znak je da vladajući režim ulazi u fazu konačnog brodoloma politike privida evropskih integracija.
Dačić najavio novi kolektivni ugovor i veće plate za policajce: "Hvala na očuvanju mira i stabilnosti"
17.12.2025.•
6
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najavio je da će u narednim mesecima biti usvojen novi Posebni kolektivni ugovor za policijske službenike.
Nišlijka oštetila preduzeće u kom je bila zaposlena za više od 50 miliona dinara
17.12.2025.•
2
Pedesettrogodišnja T. Đ. iz Niša uhapšena je zbog sumnje da je firmu u kojoj je radila oštetila za više od 50 miliona dinara.
MUP apeluje na vozače da obrate pažnju: Dva deteta povređena na pešačkim prelazima u 24 sata
17.12.2025.•
7
U dve saobraćajne nezgode tokom prethodna 24 časa povređena su deca na pešačkim prelazima, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).
Strani mediji o "faraonskom projektu" i Generalštabu: "Blagonaklonost Trampa kroz biznis nekada ne uspeva"
17.12.2025.•
4
Strani mediji objavili su više tekstova o slučaju "Generalštab" i odustajanju zeta američkog predsednika Džareda Kušnera od kupovine i izgradnje hotela na ovom zemljištu.
Novinaru Vuku Cvijiću upućene pretnje zbog teksta koji će biti objavljen sutra: "Ako objaviš, upoznaćeš me"
17.12.2025.•
8
Novinaru nedeljnika Radar Vuku Cvijiću je putem telefonskog poziva upućeno preteće upozorenje povodom teksta koji će u četvrtak, 18. decembra, biti objavljen u tom nedeljniku.
Brnabić: Crna Gora i Albanija nemaju opoziciju i blokadere koji opanjkavaju državu u inostranstvu
17.12.2025.•
70
Predsednica parlamenta Ana Brnabić je tokom sednice Skupštine Srbije izjavila da Crna Gora i Albanije više napreduju u evropskom putu jer nemaju opoziciju koja se u inostranstvu žali i "opanjkava" svoju zemlju.
OEBS izabrao "Ličnost godine" u Srbiji za 2025. godinu: Urednica iz Novog Pazara Amela Bajrović
17.12.2025.•
0
Misija OEBS-a u Srbiji dodelila je nagradu Ličnost godine 2025. glavnoj urednici portala Free Media iz Novog Pazara Ameli Bajrović, na svečanosti koja je održana u Beogradu.
Ceremonije otvaranja i zatvaranja Ekspa 2027. koštaće 20 miliona evra: Ovo su uslovi
17.12.2025.•
16
Kompanija "Ekspo 2027" izdvaja oko 2,3 milijardi dinara ili oko 19,9 miliona evra na organizaciju i izvođenje ceremonije otvaranja i zatvaranja te međunarodne izložbe.
Komentari 17
Petar
Dr mr
X
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar