Fabrika Crveni oktobar je deo korporacije Uralvagonzavod, koja je i ranije važila za jednog od najozbiljnijih kandidata za preuzimanje posrnule srpske čeličane.
Direktor te kompanije se još u aprilu sastao sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i tom prilikom iskazao interesovanje za srpsku čeličanu. Kao jedno od spasonosnih rešenja za ovu fabriku, predlagala se i saradnja sa Fijatom, koji bi od Železare otkupljivao čelične limove za proizvodnju automobila.
Prepreka je bila u tome što se u Smederevu ne proizvodi čelik kakav je potreban auto-industriji, zbog čega bi prethodno moralo da se investira u liniju za galvanizaciju čelika. Ipak, tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić prošle godine je tvrdio da je Fijat zainteresovan za otkup čelika za čak 500.000 automobila godišnje. Do sada, međutim, u tom poslu se nije odmaklo dalje od ideje.
Crveni oktobar nije jedini zainteresovani investitor, ali je u ovom trenutku najbliži sklapanju posla. Kompanija "Volgogradska čeličana Crveni oktobar" jedan je od najvećih proizvođača čelika za auto i avio industriju, kao i hemijska, energetska i naftna postrojenja u Rusiji. Osnovan pre 116 godina, ovaj gigant danas drži 30 odsto ruskog tržišta čelika i u 30 zemalja izvozi 900 vrsta i marki čelika.
Od kada je američki Ju-Es stil vratio smederevsku železaru Srbiji po simboličnoj ceni od jednog dolara, ova firma kontinuirano gubi novac. Ova kompanija državi godišnje pravi gubitak od čak 102 miliona evra. Država Železaru dotira i kroz budžet i kroz Fond za razvoj, ponajviše kako bi sačuvala 5.000 radnih mesta u tom preduzeću. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić nedavno je procenio da Železara svakog građanina Srbije košta oko 20 evra godišnje.
.jpg "Saobraćaj umeren, očekuje se više vozila na autoputevima i ka graničnim prelazima tokom dana")
Komentari 2
vreme je
Da malo ispravimo podatke!
-Američki USSteel NIJE vratio fabriku po ceni od 1$, već je u samo vraćanje uračunato i , od strane "države", preuzimanje duga prema preduzeću iz istog koncerna, USSteel Košice, od preko 230 miliona. Znači nije nas koštala 1$ već 230 miliona$. A prodali smo je za 26 miliona$ da pretope sve specijalne čelike za "rashodovanu vojnu opremu" koju je SFRJ pravila vrhunski, i to je po "toj ceni" bilo nemoguće naći bilo gde na planeti! Procenite sami ko je tu sve profitirao, i nađite makar jednu američku firmu koja direktno sklapa posao gde očekuje gubitak!
Koji žuti genije je pravio dogovor i zašto još uvek ne odgovara pitajte naprednog genija, čik ako smete!
Hoće li neko od BOTOVA, ili možda neko sa cele 3 vijuge, da mi objasni kako i zašto se trošilo 20.400€ godišnje, odnosno 1.700€ mesečno, po zaposlenom fabrike koja ne radi? Zašto se po istoj logici ne prisile učesnici gomile neuspešnih privatizacija drugih, velikih, čak i boljih firmi? Opet zakonom uređujete da tajkuni mogu da rade šta hoće!? Kao i Zakon o radu, zar ne? Za zaista pogrešne poteze države plaćaju SVI građani, preko povećanja poreza, osiguranja, kazni za neblagovremeno plaćanje...
Dokle više tako, narode zaostao u razvoju??? Zar se ne vidi u čijem interesu ova vlast radi???
Zar nisu rehabilitovali Beka za Luku Beograd kao "neophodnog spasioca" železnica? Je li iko napravio presek koliko šta košta državu i koliko šta trenutno vredi? Koliko vredi Luka pretvorena u građevinsko zemljište??? Naslanja se na Beograd na vodi!!! Zar nije ista priča sa slatkim Koletom? Putevima je pripojen koridor 10, a kasnije i 11, jer moraju PO SVAKU CENU I % biti urađeni u najskorije vreme!!! Gde ide taj famozni %???
Zar nam je mozak već toliko ispran da ovo ne vidimo???
Zaista GLUPI narode, VREME JE!
Sedam
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar